Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИГИ МАСАЛАЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИГИ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

111
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“гендер” тушунчаси / хотин-қизлар / гендер тенгиликка эришиш стратегияси / тайзиқ / зўравонлик / ҳимоя / кафолат / қонун

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Н. Ю. Жўрабоев, Ф. Рўзимуродов, М. Ёқубжонов

Мазкур мақолада янги Ўзбекистонда сўнгги йилларда гендер тенглиги бўйича амалга ошрилган чора-тадбирлар мазкур соҳага оид қабул қилинган қарорлар, стратегия ва қонунлар асосида ѐритиб берилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИГИ МАСАЛАЛАРИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ГЕНДЕР ТЕНГЛИГИ МАСАЛАЛАРИ

Н. Ю. Журабоев

Тошкент давлат транспорт университети доценти

Ф. Рузимуродов М. Ёкубжонов

Тошкент давлат транспорт университети талабаси

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада янги Узбекистонда сунгги йилларда гендер тенглиги буйича амалга ошрилган чора-тадбирлар мазкур сохага оид кабул килинган карорлар, стратегия ва конунлар асосида ёритиб берилган.

Калит сузлар: "гендер" тушунчаси, хотин-кизлар, гендер тенгиликка эришиш стратегияси, тайзик, зуравонлик, химоя, кафолат, конун.

КИРИШ

Маълумки, "гендер" тушунчасини эркаклар ва хотин-кизларни жамият хаётида бирдек фаол иштироки, уларнинг тенг хукук ва бурчларга эга эканлиги деб талкин этиш анча кенг таркалган. Аммо гендер тушунчаси факат аёллар манфаатини ифодаламайди. Балки хар икки жинс вакилларининг уз орзу ва максадлари сари дадил одимлашларига, хаёт сифатини ошириш учун уларга бир хил имкон бериш кераклигини хам англатади. Айнан ривожланган жамиятларнинг талабларидан бири - бу эркак ва аёл хукуклари тенглигини таъминлашдир. Зеро, Узбекистон Республикасининг Конституциясининг 46-моддасида "Хотин-кизлар ва эркаклар тенг хукуклидирлар", [1] деб белгилаб куйилган.

Дархакикат, гендер тенглик - бу мамлакатнинг демократик тараккиёт даражасини белгиловчи омиллардан биридир. Бошкача килиб айтганда, ривожланган мамлакатлар каторига кушилиш, юртга тобора купрок инвестиция жалб килиш, туризм имкониятларидан самарали фойдаланиш учун хам бу омилга алохида этибор бериш лозим.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Сунгги турт йилда хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятларга эришиш, жамият ва давлат ишларини бошкаришда уларнинг тенг иштирокини таъминлаш, хотин кизларни ижтимоий-иктисодий жихатдан куллаб-кувватлаш, шуниндек, хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килишга каратилган

October, 2022

648

кенг куламли ислохотлар амалга оширилди. Гендер тенглик масаласи давлат сиёсати даражасига кутарилиди, сохага оид 25 та конунчилик хужжатлари кабул килинди. Хусусан, 2019 йиллари кабул килинган "Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида"ги ва "Хотин кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги Узбекистон Республикаси конунлари хотин-кизларнинг жамиятдаги урни ва нуфузини мустахкамлашга доир мухим кадам сифатида жамоатчилик томонидан кизгин маъкулланди. Уларда "гендер" тушунчасига илк бор тариф бериш билан бирга хотин кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш борасидаги давлат сиёсатининг асосий йуналишлари белгилаб берилди [2].

Бугунги кунда мамлакатимизда бу борада тизимли чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Масалан, 2030 йилга кадар мулжалланган Узбекистон Республикасида гендер тенгликка эришиш Стратегиясининг кабул килиниши бу борадаги мухим боскичлардан бири булди [3]. Мазкур тарихий хужжатда гендер тенгликни таъминлашнинг асосий тамойиллари каторида конунийлик, демократия, очиклик ва ошкоралик принциплари белгиланган. 2030 йилгача гендер тенгликка эришиш стратегияси 9 та максадни камраб олади. Булар:

- ижтимоий-сиёсий хаётда эркак ва аёлларнинг иштирок этишида тенг имкониятлар ва хукукларни яратиш;

- аёл ва эркакларнинг иктисодиёт, бандлик ва мехнат мигрантлари хукукларини химоя килишда генлер тенглигини таъминлаш;

- бугунги хаёт давомида барча учун адолатли ва сифатли таълимни таъминлаш;

- барча хотин-кизлар учун гендер тенглигини таъминлаш, зуравонликдан химоялаш, одам савосига чек куйиш;

- барча эркак ва аёллар учун ижтимоий химоя, соглом турмуш тарзини таъминлаш;

- миллий гендер статистикасини ривожлантириш;

- режалаштириш ва бюджетлаштиришда гендер масаласини инобатга

олиш;

- ОАВда гендер муаммоларининг кенг ёритилишини таъминлаш;

- барча учун хавфсиз экологик мухитни таъминлаш масалаларига хотин-кизларни жалб килиш [4].

Таъкидлаш жоизки, бугунги кунда турли даражадаги давлат ва жамоат ташкилотлари тизимида 1500 нафардан ортик, шу жамладан, вазирлик ва идораларда, махаллий ижроия хлокимияти органларида хотин-кизлар рахбарлик лавозимларида фаолият юритмокда. Давлат бошкарувида хотин-кизлар иштирокини ошириш максадида 6 мингдан зиёд фаол хотин-кизларлардан иборат кадрлар

October, 2022

649

зaхирacи шaкллaнтирилди. Хрзирги кyндa yлaрни турли рaхбaрлик лaвoзимлaригa тaйëрлaш бyйичa тизимли yкyвлaр тaшкил этилмoкдa. Ёки, aйни вaктдa, Ички ишлaр вaзирлиги тизимидa 16 нaфaр aëл рaхбaрлик, 6 нaфaр aëл хокимлик лaвoзимидa мехтат кдлмoкдa. Турли дaрaжaдaги дaвлaт мукофоти coвриндoрлaри бyлгaн хoтин-кизлaр сони 2 минг 224 нaфaрни тaшкил этмoкдa. Узбекистон тaрихидa бирнчи мaртa миллий пaрлaментдa хoтин-кизлaр сони БМТ тoмoнидaн белгилaнгaн тaвcиялaргa мос дaрaжaгa етди. Хycycaн, мaмлaкaтимиз пaрлaменти хoтин-кизлaр сони бyйичa дyнëдaги 190 мaмлaкaт пaрлaменти yртacидa 37 Уринни эгaллaб турибди. Хрлбуки, - шyнгa эътибор беришингизни cyрaймaн - бyндaн 5 йил aввaл биз бу бoрaдa 128-yриндa эдик [5].

Шу билaн биргa, хoтин-кизлaрнинг дaвлaт Ba жшият кyрилишидaги иштирокини кенгaйтириш, ижтимоий-иктисодий, тaълим, согликни caкдaш Ba бош^ coхaдaрдaги урнини янaдa юкори дaрaжaгa кyтaриш мухим вaзифaдaрдaн бири булиб турибди. Бунинг учун хoтин-кизлaр Ba эркaклaр тенг хукуклигини тaъминлaшгa доир дoлзaрб мacaдaдaргa оид тегишлaр кaрoрлaр кдбул килиш зaрyр кyринaди.

Шу нукгаи нaзaрдaн, гендер тенгликкa эришиш Стрaтегияcигa acocaн, узок иcтикбoлдaги мaкcaдли вaзифaлaрдaн келиб чикиб, гендер тенгликкa эришиш бир кдтор дacтyрлaр йyнaдишлaридa aмaлгa oширилaди. Дaвлaт хизмaтидa, ижтимоий-иктисодий, oилaвий, caйлoв хyкyкдaрини aмaдгa oширишдa хoтин-кизлaр Ba эркaклaр учун тенг хукук хaмдa имoкoниятлaрни тaъминлaш, шyлaр жyмлacидaндир. Шунингдек, Стрaтегиядa гендер тенгликни тaъминлaш тaдбирлaрини хиcoбгa oлгaн хoлдa, дaвлaт дacтyрлaрини бюджетлaштириш Ba мoлиялaштириш хaм кyздa тyтилгaн. Бyндaн тaшкaри, юкори Ba куйи тизимдaги дaвлaт oргaнлaридaги рaхбaрлик лaвoзимлaригa хoтин-кизлaрни тaйинлaш aмaлиëти кенггaйтириб бoрилaди.

Эътиборли жихaти шyндaки, бугунги янгилaнaëтгaн жaмиятдa aëддaрнинг cиëcaт Ba иктиcoдиëтгa кенг жaдб килиниши тyфaйли гендер тенглиги бoрacидa мyaйян yзгaришлaр, cилжишлaр, хaттoки, ютyкдaр кузга тaшлaнмoкдa. Хycycaн, Гендер тенглик индекcидa Узбекистон 188 тa мaмлaкaт oрacидa 57 уринни эгaдлaб турибди. Бу кyрcaткич хoтин-кизлaр тaълим олиши Ba иктисодий фaoллиги юкори дaржaдa этанлиги билaн изoхлaнaди. Ёки 2019 йил детабрь oйидa булиб yтгaн пaрлaмент caйлoви якyнлaри бyйичa Узбекистон тaрихидa илк бор миллий пaрлaментдaги aëллaр сони 32 фoизгa етди. Пaрлaментлaрaрo Иттифокнинг "Миллий пaрлaментлaрдa aëллaр" рейтингига кyрa, Узбекистон пaрлaменти 193 дaвлaт oрacидa 44 уринни эгaдлaди. Сдасий пaртиялaрдa хoтин-кизлaрнинг улуши 46 фоизга, олий тaълимдa 47 фoизгa етди. Мaмлaкaт рaхбaрлик лaвoзимлaридa aëллaр Ba эр^ктар ниcбaти мос рaвишдa 27

October, 2022

650

фоиз ва 73 фоизни ташкил этди [6]. Мухтарам аёлларимиздан 16 нафари Ватанимизнинг энг олий мукофоти - "Узбекистон Кахрамони" унвонига, иктидорли кизларимиздан 311 нафари Зулфия мукофотига сазовор булганлиги янада кувончлидир.

"Келажакда Узбекистон ва Марказий Осиё аёлларини кандай тасаввур киласиз?" деган саволга жавоб берар экан, Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати Раиси, Марказий Осиё етакчи аёллари мулокоти рахбари Танзила Норбоева шундай дейди:"Мен келажакда Узбекистон ва Марказий Осиё мамлакатлари аёлларини албатта соглом ва бахтли аёллар сифатида тасаввур киламан. Х,озир хакикатга айланган эркин танлов имконияти бундай бахтга эришишга ёрдам беради, деб уйлайман. Мамлакатимиз ва минтакамиз хотин-кизлари турли сохаларга тобора купрок жалб этилмокда, уларнинг урни факат ошхонада, деган эскича карашларга бархам берилмокда. Бундай кейин хам юртдошларимиз мухим карорлар кабул килишда олдинги сафда булишади. Давлатимиз жамиятда тотувликни таъминлашни максад килиб куйган экан, буни гендер тенгликсиз тасаввур килиб булмайди. Ишончим комилки, тез орада бу иш доимий ва узок муддатли натижалар беради" [7].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, янгиланаётган Узбекистонда гендер тенглик масаласи жамият ривожида мухим ахамият касб этмокда. Хотин-кизларнинг оилада, жамиятда, колаверса, давлат бошкарувидаги фаоллигини оширишга алохида эътибор каратилаётгани натижасида ижтимоий муносабатларда хам, конунчиликда хам катта узгаришлар руй бермокда.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси.-"Узбекистон", Тошкент, 2019 йил, 17-бет.

2. Каранг: "Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида"ги (УРК-562-сон) ва "Хотин кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида"ги (УРК-561-сон) Узбекистон Республикасининг Конунлари. 02.09. 2029 й.

3. "2030 йилга кадар Узбекистон Республикасида гендер тенгликка эришиш стратегиясини тасдиклаш тугрисида"ги Уузбекистон Ресбуликаси Олий

Мажлиси Сенатининг карори, 28.05.2021 й., СК-297-^-сон. 4. Журабоев, Носир Юсупович, & Хдсанов, Миршод Нуъмонович (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ СОДА РИВОЖИ: ИСЛО^ОТ ВА ИСТИКБОЛ. Oriental renaissance:

October, 2022

Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1274-1283.

5. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Халкаро хотин-кизлар кунига багишланган тантанали маросимдаги нутки. - "Халк сузи", 7-март, 2022 й.

6. https: //yuz/uz/https: //yuz.uz/news/tanzila-narbaeva- gender-tenglik-yangi-ozbekiston-ustuvor-yonalishining-ajralmas-qismiga-aylandi

7. Журабоев Носир Юсупович, & Рахимова Машхура Иномжановна (2021). ВКЛАД АБУ РАЙХАНА БЕРУНИ В РАЗВИТИЕ ФИЛОСОФСКОЙ МЫСЛИ. Проблемы науки, (2 (61)), 14-15.

8. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

9. Ж. С. Раматов, Л. А. Валиев, & М. Н. Хасанов (2022). АУРОБИНДО ЩОШ ТАЛ^ИНИДА ИНСОН БОРЛИГИНИНГ АНТРОПОЛОГИК ЖИ^АТЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (6), 688-695.

10. З. Н. Бобошев, М.НДасанов, & Э.А.Нуруллаев. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 108-115.

11. Абдурахмонова, З. Ю. (2021). ЗАМОНАВИЙ У^ИТИШНИНГ МУАММО ВА ЕЧИМЛАРИДА САМАРАЛИ ЁНДОШУВ. Academic research in educational sciences, 2(CSPI conference 1), 1189-1193.

12. Aripov, N., Kamaletdinov, S., Tokhirov, N., & Abduraxmanova, Z. (2022). Simulation Modeling of Train Traffic Based on GIS Technologies. European Journal of Life Safety and Stability (2660-9630), 16, 73-82.

October, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

652

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.