Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА МИЛЛИЙ ТИЛ ТАДҚИҚИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА МИЛЛИЙ ТИЛ ТАДҚИҚИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
36
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сўз / нутқ / бирлик / талқин / семантика / ономастика / денотатив / коннотатив / сигнификатив / полисемия. / word / speech / unity / interpretation / semantics / onomastics / denotative / connotative / significative / polysemy.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Юлдашев, Анваржон Маҳаммаджонович

Сўз ўта серқирра ва сержило тил (нутқ) бирлиги бўлганлиги боис унинг ҳаётимиздаги ўрни беқиёс эканлиги ва ҳозирги глобаллашув, илм-фан тараққиёти даврида сўзнинг маъно ифодалаши, номинатив функциясининг муҳим аҳамияти, унга берилган илмий таъриф ва талқинлар таснифи ўзига хос лисоний нуқтаи назардан таҳлил этиш ушбу мақоладан кўзланган бош мақсад ҳисобланади. Мақолада сўз ва унинг мантиқий имконятларини чуқур ўрганиш Янги Ўзбекистон тараққиётида миллий юксалиш шартлари ҳамда тилимизга оид илмий тадқиқотлар фаолиятининг самараси келажагимизни белгилаб берувчи асосий омил эканлиги таъкидланади. Лингвистик жиҳатдан мазкур нутқ бирлиги тадқиқида сўзнинг семантик хусусиятлари, семантик майдон қамрови, ономастик ҳолати, маъно ёки тушунча ифодалашдаги денотатив ва коннотатив функциялари, мазкур функцияларнинг сигнификатив ва структурал шакллари таҳлил қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по языкознанию и литературоведению , автор научной работы — Юлдашев, Анваржон Маҳаммаджонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NATIONAL LANGUAGE RESEARCH IN THE DEVELOPMENT OF NEW UZBEKISTAN

Because the word is a very diverse and complex language (speech) unit, its role in our lives is unique, and in the current era of globalization, the development of science, the meaning of the word, the importance of its nominative function, the scientific the main purpose of this article is to analyze the classification and interpretations from a specific point of view. The article emphasizes the in-depth study of the word and its logical possibilities. In other words, the conditions of national development in Uzbekistan and the effectiveness of scientific research on our language are the main factors determining our future. Linguistically speaking, the study of the unit of speech analyzes the semantic properties of the word, semantic field coverage, onomastic state, denotative and connotative functions in the expression of logic or concept, signifiable and structural forms of these functions

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИДА МИЛЛИЙ ТИЛ ТАДҚИҚИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАВДИЁТИДА МИЛЛИЙ ТИЛ ТАДЦЩИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-339-346

Юлдашев Анваржон Махаммаджонович

Маргилон шахар ХТБ тасарруфидаги 21-умумтаълим мактаби ММИБ директор уринбосари.

ФарДУ мустакил изланувчиси. anvar_mirzo1972@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Суз ута серцирра ва сержило тил (нутц) бирлиги булганлиги боис унинг уаётимиздаги урни бециёс эканлиги ва уозирги глобаллашув, илм-фан тарацциёти даврида сузнинг маъно ифодалаши, номинатив функциясининг мууим ауамияти, унга берилган илмий таъриф ва талцинлар таснифи узига хос лисоний нуцтаи назардан таулил этиш ушбу мацоладан кузланган бош мацсад уисобланади. Мацолада суз ва унинг мантиций имконятларини чуцур урганиш Янги Узбекистон тарацциётида миллий юксалиш шартлари уамда тилимизга оид илмий тадцицотлар фаолиятининг самараси келажагимизни белгилаб берувчи асосий омил эканлиги таъкидланади. Лингвистик жиуатдан мазкур нутц бирлиги тадцицида сузнинг семантик хусусиятлари, семантик майдон цамрови, ономастик уолати, маъно ёки тушунча ифодалашдаги денотатив ва коннотатив функциялари, мазкур функцияларнинг сигнификатив ва структурал шакллари таулил цилинади.

Калит сузлар: суз, нутц, бирлик, талцин, семантика, ономастика, денотатив, коннотатив, сигнификатив, полисемия.

ABSTRACT

Because the word is a very diverse and complex language (speech) unit, its role in our lives is unique, and in the current era of globalization, the development of science, the meaning of the word, the importance of its nominative function, the scientific the main purpose of this article is to analyze the classification and interpretations from a specific point of view. The article emphasizes the in-depth study of the word and its logical possibilities. In other words, the conditions of national development in Uzbekistan and the effectiveness of scientific research on our language are the main factors determining our future. Linguistically speaking, the study of the unit of speech analyzes the semantic properties of the word, semantic

339

field coverage, onomastic state, denotative and connotative functions in the expression of logic or concept, signifiable and structural forms of these functions.

Keywords: word, speech, unity, interpretation, semantics, onomastics, denotative, connotative, significative, polysemy.

АННОТАЦИЯ

Поскольку слово является очень разнообразной и сложной языковой (речевой) единицей, его роль в нашей жизни уникальна, а в условиях современной глобализации развитие науки раскрывает значение слова, значение его номинативной функции, классификацию научные определения и толкования анализируются с специфической лингвистической точки зрения, что является основной целью статьи. В статье подчеркивается, что углубленное изучение слова и его логических возможностей является ключевым фактором развития нового Узбекистана, условий национального роста и эффективности научных исследований нашего языка. В лингвистическом плане при изучении данной речевой единицы анализируются семантические свойства слова, охват семантического поля, ономастическое состояние, денотативные и коннотативные функции в выражении значения или понятия, значащие и структурные формы этих функций.

Ключевые слова: слово, речь, единица, интерпретация, семантика, ономастика, денотатив, коннотатив, сигнификатив, полисемия.

КИРИШ

Илм-фан тараккиёти ва жамиятдаги ижтимоий-сиёсий ходисаларнинг, иктисодий жараёнларнинг мисли курилмаган тарзда тезлашуви деярли барча сохага уз таъсирини курсатмокда. Кишилик жамияти глабаллашув жараёни билан юзма-юз келиб, турли сохаларда юзага келаётган янгилик, кашфиёт ва инновацияларни идрок этиш билан бирга улардан унумли фойдаланмокда. Инсоният тарихида юзага келган хамда кашф этилган жамики нарса ва ходисалар борки, улар уз маъно ва тушунчасига эга булиши, мазкур маъно ва тушунчалар эса суз оркали ифодаланиши табиий холдир. Дунёдаги жамики нарса, ходиса, холат, харакат, муносабат, моддий ва маънавий неъмат сифатида ижтимоий борлик хамда ижтимоий онг махсули кабилар уз маъно ва тушунчасига, уз вактида улар эса бирор бир суз билан ифодаланувчи уз номига эга. Мукаддас китобларда таъкидланганидек, бутун борликнинг аввали ва охири ном - суз биландир. Шундай экан, Янги Узбекистон тараккиётида илм-фан ривожи асосида миллий юксалиш, умуммиллий ва умуминсоний кадриятлар интеграциясини мустахкамлаш хамда тараккий эттириш хар

340

жихатдан фалсафий ва ижтимоий-гуманитар фанлар каторида миллий тилимизни тадкик этувчи, унинг тараккиётини таъминловчи лисоний илмий изланишларнинг урни хам мухимдир.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Лингвистикада суз ва уни илмий жихатдан урганиш алохида урин эгаллайди. Суз лисоний жихатдан тил ва нуткнинг энг мухим, асосий ва марказий бирлиги сифатида каралади. Тил ва нуткнинг узига хос булган куплаб хусусият ва ходисаларини тилшунослик жихатидан урганиш сузни илмий тадкик этиш билан бошланади. Нутк бирлиги булган суз нутк фаолияти билан бевосита богланади, нутк жараёнида вокеланади. Шунинг учун суз нутк бирлиги, нутк «бойлиги» хисобланади. Суз реал бирлик, хусусийлик, аниклик сифатида мавжуд булади. Бошкача изохлаганда, "Лексема - тил бирлиги тайёр ва турлича имкониятлар мажмуаси булса, суз унинг вокеланиши, руёбга чикиши, аник, шакл, мазмун ва вазифа кашф этган моддий куринишидир. Хар бир лексема нуткда муайян суз сифатида намоён булади" [9:141]. Демак, лексема ва суз умумийлик хамда хусусийлик диалектикаси билан богланган булиб, суз хусусийлик сифатида умумийликнинг - лексеманинг амалдаги куриниши, харакати, муайян вазифа бажаришидир. Сузда тил ва нуткнинг икки асосий томони, яъни ифода - товуш жихати ва мазмун - маъно томони намоён булади. Айнан сузнинг турли шаклдаги маъно томонлари лингвистикада семантик жихатдан тадкик этилади.

Тил ва нуткнинг асосий бирлиги булган сузнинг маъно ва функциялари хакида фикр юритиш, мушохада килиш лисоний тадкикотларга кизиккан хар кандай фалсафий йуналишларга хос булган хусусиятдир. Шу нуктаи назардан немис тилшунос олими Х.Кронассер семантика тарихига багишланган асарида кадимги юнон фалсафаси намоёндаларидан Платон (милоддан аввалги 427-347 йй.) ва Аристотель (милоддан аввалги 384-322 йй.) ижодида маъно мохияти таснифи ва талкинига булган илк уринишлар кузатилишини таъкидлаб утади [4:18].

Тил инсон тафаккур кобилиятини шакллантирадиган ва тинимсиз бойитадиган манба сифатида машхур тилшунос олим Фердинанд де Соссюрнинг тил хакидаги "Тил тафаккурни ифода килувчи ишоралар мажмуидир" таърифини ёдга оламиз [8:23]. Мазкур таърифда ургу берилган "тафаккурни ифода килувчи ишоралар" - нуткнинг асосий бирлиги сифатида маъно ифодаловчи суз ва сузлар эканлигини яна бир бор таъкидлаш зарур.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР.

Сузнинг маъно жихати хакида фикр билдиришдан аввал, хар бир тилда "маъно" учун келтирилган изохлар ва уларнинг талкин килинишидаги фарклар мавжудлигини, айрим тилларда мазкур тушунча икки хил маънода кулланилиши учраса, бошка тилларда уч ва ундан ортик маънода ишлатилишини кузатишимиз мумкин. Айтайлик, узбек тилида ушбу тушунча куйидагича изохланади: " Маъно - [мазмун, тушунча, гоя]: 1. Сузнинг мазмун томони, суз билан ифодаланган тушунча... 2. айн. мазмун. 3. Баъзи хатти-харакат ва шунга куралардан англашиладиган нарса; ифода... 4. Бирор нарсанинг мохияти, нима эканлиги; мохият..." [10:566].

Сузнинг маъно ифодалашини лисоний сатхда тадкик килишда мазкур лингвистик холатнинг кенг ва тор камровлиги, сузнинг лексик ва граматик маъноларини фарклаш, уз ва кучма маъно турларининг сатхи, сузнинг семантик майдони, сузнинг маъно ифодалашдаги денотатив ва коннотатив функциялари батафсил изохланади.

Сузнинг нутк фаолиятидаги асосий вазифаси аташ, номлаш, яъни номинатив вазифа булиб, у объектив борликдаги турлича муайян нарса-предметлар. вокеа-ходисалар, харакат-холатлар, белги-хусусиятлар билан богланади, уларни ифода этади, англатади, улар хакида муайян маъно, тушунча беради. Сузларнинг аташ, яъни номинатив функцияси номинация назарияси, номшунослик ёки ономасиологияда урганилади [1:68]. Лингвистик адабиётларда илмий жихатдан ономасиология - "лексикологиянинг лугавий бирликларини номлаш ва тушунча англатиш принциплари ва конуниятларини урганувчи булим" тарзида изохланиб, ономастика - "(лотинча "onuma" - "ном" сузидан олинган) номлар, уларнинг турлари, номланиш сабаблари билан шугулланувчи тилшунослик булими" сифатида таърифланади [5:81].

Суз маъносининг ифодаланишида унинг нарса ва тушунча билан богликлиги юзасидан карашлар лингвистикада кенг оммалашган. Бу жихатдан суз маъносининг нарсага, тушунчага ва бошка суз маъносига муносабати туфайли унинг функцияси хам фаркланган. Натижада суз маъносининг денотатив, сигнификатив ва структурал функциялари шаклланган. Масалан, суз маъносининг асосий функциялари сифатида: маъно1 - нарса1 (ёки маъно2 -нарса2) - денотатив функция; маъно 1 - тушунча1 (ёки маъно2 - тушунча2) -сигнификатив функция; маъно1 - маъно2 (ёки маъно2 - маъно1) - структурал функция тарзида изохланади [2:72]. Аслида сузлар маъно ифодалашига кура турли структуравий тузилишларга эгадир. Шу туфайли сузнинг нарса ва

тушунча билан богланишига шартли равишда карамок зарур. Чунки барча сузлар хам нарса, ходиса ёки белги номини англатмайди, яъни хамма сузлар аташ, номинатив функциясига эга эмас. Сузлар ичида отлар (нарса), феъллар (харакат), сифатлар (нарса белгиси) ва равишлар (харакат белгиси) маъно ифодасига кура атама, номлаш функциясини бажаради. Бирок, ёрдамчи сузлар уз ифодасига кура номинатив функция бажармайди. Бу хусусда тилшунос олим Н.Улуков мустакил ва ёрдамчи сузларнинг лугавий маъноси, номинатив функцияси ва морфологик холати юзасидан уларнинг узаро фаркларини куйидагича изохлайди:

1. Мустакил сузларнинг хусусиятлари: лугавий маънога эга; номинатив вазифа бажаради; морфологик жихатдан узгаради; гапда мустакил холатда гап булаги булиб кела олади.

2. Ёрдамчи сузларнинг хусусиятлари: лугавий маънога эга эмас; турли ёрдамчи маъно ва вазифаларда кулланади; морфологик жихатдан узгармайди; гапда мустакил гап булаги вазифасида кела олмайди [6:140].

Юкорида билдирилган фикрларга кура нуткдаги маъно ифодаловчи сузларнинг барчасини шартли деб олиш хам мунозаралидир. Тилшунос олим С.Муминов бу хусусида "Тилдаги рамзлар (номлар)нинг хаммаси ёппасига шартли булади, деган хулоса келиб чикмайди. Х,ар бир янги тушунчани ифодалаш учун мавжуд сузлардан у ёки бу маънода фойдаланилади. Аммо янги тушунчани ифодалаш учун танланган суз тасодифий эмас. У янги тушунча ва мавжуд суз уртасидаги конуний алока туфайли содир булади. Умуман олганда, хар бир суз узига хос лексик маъно англатади ва бу маъно ифодаланувчининг мохиятини у ёки бу даражада намоён этиш учун хизмат килади" деб ёзади [7:44].

Юкорида айтиб утганимиздек, сузлар асли уз хусусиятида устун булган номинатив фукциясига кура нуткимизда мавжуд булган номлар хисобланади. Сузлар асосий ёки тугри ва кучма маънода келади. Сузнинг асосий ёки тугри маъноси бевосита шу сузнинг атама - номинатив функцияси билан боглик булади. Асосий ёки тугри маъноли суз негизида кучма маъноли суз пайдо булади. Натижада бир хил маъно ёки тушунчани, нарса ёки ходисани ифодалаётган суз, бошка бир нарса ёки ходисанинг ифодаси учун куллана бошлайди. Сузнинг кучма маъноларда кулланилиши барча тиллар учун хосдир. Одатда лисоний жихатдан суз маъносининг кучиш усули метафора, метонимия, синекдоха ва функционал кучиш кабиларни уз ичига олади.

343

Сузлар бир-бирига ухшашлиги, якинлиги ва нутк жараёнида ишлатилишига кура маъноларини узгартириши, сузга кушимча маънолар юкланиши хам мумкин. Бу холат лисоний жихатдан куп маъноли сузлар сатхини юзага келтиради. Куп маъноли сузнинг хар бир маъноси бошка сузларнинг маънолари билан алокага киришади. Лингвистик жихатдан суз лексик маъносининг кенгайиши натижасида куп маъноли сузлар пайдо булади. Сузларнинг куп маъноли булиш холати лингвистикада полисемия атамаси билан юритилади.

Суз маънолари хакида кенг камровли фикр юритар эканмиз, тилда лексик маънолар доимий равишда узаро муносабатда булишини назарда тутишимиз лозим. Айнан шу муносабатлар сабаб маъно ифодалашига кура сузлар шаклдош, маънодош ва маънолари зид булиши мумкин. Мазкур лисоний жараён омоним, синоним, антоним ва пароним каби лингвистик ходисаларни уртага чикаради [3:93].

Сузларнинг нутк жараёни ёки матнда ишлатилиш урни контекс деб аталади. Сузнинг ифода ва мазмун жихатлари, унинг алохида маънолари нутк жараёнида ёки контексда ойдинлашади, аникрок ва батафсил очилади [1:74].

Юкорида келтирилган тахлил ва мисоллардан шу нарса аён буладики, маълум бир суз маъносини аниклаш ёки белгилаш маълум бир лугатлар кесимида келтирилган лугавий маънолар билан чегараланиб колмасдан, мазмун, контекст, кулам доираси, образлилик, жаргон, профессионализм каби хусусиятларни касб этиши билан бир каторда, тушунча, концепт сифатида уз мазмун-мохиятига эгалиги хам мазкур бирликларнинг кулланилиш кулами, колаверса семантик майдонининг накадар кенглигидан далолатдир.

ХУЛОСА.

Тилшунос олимларнинг маълумотига кура ер юзида жами 7 мингдан ортик тил мавжуд. Жахондаги 7,5 миллиард киши мулокот киладиган бу тилларнинг бор йуги 1% да, яъни 70 та тилда дунёнинг 90% ахолиси мулокот килади. Миллий тилимиз хисобланган узбек тили хам дунё ахолиси куп гаплашадиган тиллар каторида булиб, тилимиз юкоридаги 1% нинг таркибидадир. Дархакикат, хозирда дунё микёсида 50 миллиондан ортик киши, баъзи маълумотларга кура эса 55 миллионга якин киши узбек тилида гаплашади [11]. Гарчи узбек тили лугат таркибида юз берган жиддий узгаришлар муносабати билан давр талабига жавоб берадиган изохли лугат яратиш зарурати келиб чикиб, академик А.Хржиев рахбарлигида Узбекистон

Реcпyбликacи Фaнлaр Академияси Узбек тили, aдaбиёти Ba фольклори институтининг бир гурух лyFaтшyнocлaри тoмoнидaн 2006-2008-йиллaрдa 5 жилдли "Узбек тилининг изохли лyFaти" тyзилгaн Ba нaшр этилгж бyлcaдa, yндa 80 минггa якин суз жaмлaнгaн холос. М&зкур лyFaтдa 80 мингга якин yзбек aдaбий тилидa кенг иcтеъмoлдa бyлгaн суз Ba суз бирикмaлaри, фж, caнъaт, мaдaният Ba теxникa сох&тарига оид aтaмaлaр, шевaдaрдa кУллaнaдигaн хaмдa тaриxий cyзлaр мaвжyд [12]. Бирок, юкoридa тилга oлингaн "Узбек тилининг изохли лyFaти"дa жaмлaнгaн cyзлaр микдори юзacидaн якуний xyлoca чикдриш мyнoзaрaдидир. Чунки тжикли тилшунос олим, профессор А.Рycтaмoв фикрига кyрa узбек тилидa мaвжyд булган cyзлaримиз беш юз мингдaн ^м эмac [13].

Тилимиздa мaвжyд cyзлaрни семвнтик жихaтдaн пyxтa yргaниш Ba тил бирлиги cифaтидa лекcемa, нутк бирлиги cифaтидa эca cyзлaрнинг мaънo caтхини илмий тaдкдк килиш мaнтикдй aникдик Ba мyкaммaдликни yртaгa чикaрaди. Hyr^Aa ифoдaдoвчи мaънo, тyшyнчa Ba нoминaтив фyнкцияcигa кyрa суз кyллaш меъёрлaригa риоя килиш, aникдикни тaъминлaш хaр жихaтдaн жaмият oлдигa куйилган мaкcaд caри интилишдa тaрaккиётни кaфoлaтлaйди. Maшхyр фaйлacyф Рене Декaрт тaъкидлaгaнидек: "Агaр сиз суз мaънoлaрини aникдaб oлcaнгиз, дунёни ярим чaдкaшдикдaрдaн xanoc кдлган бyлacиз".

REFERENCES

1. А.А.Абдyaзизoв. Тилшунослик нaзaрияcигa кириш. Т.,2010. (A.A.Abduazizov. Introduction to Linguistic Theory. T., 2010.).

2. Гoлoвин Б.Н.. Введение b языкозшние. Изд^Вы^^ шкoлaм. M., 1977. (Golovin B.N. Introduction to linguistics. Publishing House "Higher School". M., 1977.).

3. И.Йулдошев, У.Шaрипoвa. Тилшунослик acocлaри. Т.,2007. (I. Yuldashev, O. Sharipova. Fundamentals of Linguistics. T., 2007.).

4. Kronasser H. Handbuch der Semasiologie: kurze Einführung in die Geschichte, Problematik und Terminologie der Bedeutungslehre. - Heidelberg, 1952. (Kronasser H. Handbuch of Semasiology: Curriculum Einführung in die Geschichte, Problematik und Terminologie der Bedeutungslehre. - Heidelberg, 1952.).

5. Н.Maхкaмoв, И.Эрмaтoв. Тилшунослик терминлaрининг изохли лyFaти. "Фен", Т., 2013. (N.Mahkamov, I.Ermatov. Annotated Dictionary of Linguistic Terms. "Fan", T., 2013.).

6. Н.Улуков. Тилшунослик нaзaрияcи. Т., 2016. (N.Ulugov. Linguistic theory. T., 2016.).

7. С.Муминов. Узбек мулокот хулкининг ижтимоий-лисоний хусусиятлари. ФДУ. Ф., 2021. (S.Muminov. Socio-linguistic features of Uzbek communication behavior. FDU. F., 2021.).

8. Соссюр Ф. де. Курс общей лингвистики. Переводчик А.М.Сухотин под редакцией Р.О.Шор. - Москва: Юрайт, 2019. (Sossyur F. de. Linguistics course. Translator A.M.Suxotin under the editorship of R.O.Shor. - Moscow: Yurayt, 2019.).

9. Х.Неъматов, Р.Расулов. Узбек тили систем лексикологияси асослари.-Т.,1995. (X.Ne'matov, R.Rasulov. Fundamentals of Uzbek language system lexicology. -T., 1995.).

10. Узбек тилининг изошли лугати. А. Мадвалиев тахрири остида. Т., 2008. (Annotated dictionary 1of the Uzbek language. A. Edited by Madvaliev. T., 2008.).

11. https : //kun.uz>news>2020/06/26

12. https//uzreport.news.society.ozb...

13. www.kh-davron.uz

14. Mo'minov, Sh. Memuar, bag'ishlov va marsiyalarda rahbar muloqot xulqiga xos qirralarning namoyon bo'lishi. Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 689-695.

15. Муминов, С., Эхсонова, М. (2021). Linguapoetic features of English derivations in literary text. Международный журнал языка, образования, перевода, 4(2), 90-67.

16. 8. Муминов, Ш. C. (2022). Рахбар нуткининг таъсир утказиш усуллари. Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies, 2(3), 418-426. https://doi.org/10.24412/2181 -2454-2022-3-418-426

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.