Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ ШАРОИТИДА ЖАМИЯТ ВА ШАХС ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ ШАРОИТИДА ЖАМИЯТ ВА ШАХС ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
26
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН / ГЕОПОЛИТИКА / ГЛОБАЛЛАШУВ / ГЕОГРАФИК КАШФИЁТЛАР / АНТИТЕРРОРИЗМ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Тишабаева Л.А.

Ушбу мақолада Янги Ўзбекистон шароитида шахс ва жамият ҳавфсизлиги масалалари жаҳонда юз бераётган ижтимоий, сиёсий воқеаларнинг моҳияти асосида илмий таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ISSUES OF PUBLIC AND INDIVIDUAL SECURITY IN THE CONTEXT OF DEVELOPMENT OF NEW UZBEKISTAN

This article provides a scientific analysis of the issues of personal and social security in the context of the New Uzbekistan on the basis of the essence of social and political events in the world.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ ШАРОИТИДА ЖАМИЯТ ВА ШАХС ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ»

Тишабаева Л. А.

Фаргона политехника институти "Узбекистон тарихи ва ижтимоий фанлар" кафедраси катта уцитувчиси

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАВДИЁТИ ШАРОИТИДА ЖАМИЯТ ВА ШАХС ХАВФСИЗЛИГИНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ

Аннотация: Ушбу мацолада Янги Узбекистон шароитида шахс ва жамият уавфсизлиги масалалари жауонда юз бераётган ижтимоий, сиёсий воцеаларнинг моуияти асосида илмий таулил цилинган.

Таянч иборалар: Янги Узбекистон, геополитика, глобаллашув, географик кашфиётлар, антитерроризм.

Tishabaeva L.A. senior lecturer

department of history of uzbekistan and social sciences

Fergana Polytechnic Institute

SOME ISSUES OF PUBLIC AND INDIVIDUAL SECURITY IN THE CONTEXT OF DEVELOPMENT OF NEW UZBEKISTAN

Annotation: This article provides a scientific analysis of the issues of personal and social security in the context of the New Uzbekistan on the basis of the essence of social and political events in the world.

Key words: New Uzbekistan, geopolitics, globalization, geographical discoveries, anti-terrorism.

Халклар ва давлатлар тараккиётининг хозирги боскичи жамият ва шахс хавфсизлиги хамда мамлакат баркарорлигини таъминлаш муаммолари кун тартибидаги долзарб муаммолардан бирига айланиб бораётганлиги билан характерланади. Айникса, кейинги ун йилликларда сайёрамизда глобаллашув жараёнларининг кучайиши натижасида авж олиб бораётган мафкуравий хуружлар, ёт Fоя ва карашалар таъсирида инсон калби ва онгини забт этиш учун амалга оширилаётган шиддатли уринишлар бутун жахон жамоатчилигида катта ташвиш уЙFOтмокда. Бунда кузга яккол ташланаётган жихат шундаки, геополитик максадлар устиворлигига эришишни максад килиб олган бу кучларнинг уринишлари аксарият холларда терроризм иллатлари билан узвий боFликлик касб этмокда.

Бошкача килиб айтганда, глобаллашув жараёнлари туфайли вужудга келаётган терроризм хавфи ва тахдидлари одамзотни хар качонгидан кура

купрок уйлаш ва химояланишга ва айни пайтда у билан боFлик муаммоларнинг олдини олиш туFрисида бош котиришга мажбур килмокда.

Мавжуд адабиётларда мутахассислар томонидан глобаллашув жараёнларининг вужудга келиши муаммоларининг заминларини XV -XVII асрларда руй берган буюк географик кашфиётлар билан боFлашга уринишлар учрайди. Уларнинг фикрича, ХХ асрга келиб бу жараёнлар тобора кенгайиб борган ва дунё тараккиётини тезлаштириш учун сезиларли таъсир эта бошлаган. Ана шундай фикрлардан бирига кура:"... бугун узини ёркин намоён килаётган глобаллашув бир неча асрлик илдизларга эга. XV-XVII асрлардаги географик кашфиётлар куплаб мамлакатлар ва минтакаларнинг халкаро савдо доирасига тортилишига, саноат революцияси эса умумий алокаларнинг янада кучаювчи, кенг камровли булишига иктисодий замин яратган эди. Кейинги даврларда бундай муносабатлар янада чукурлашиб борди. ХХ аср бошларига келиб янги сифатий характер касб этган ва ижтимоий хаётнинг барча сохаларини камраб олган мазкур жараён глобаллашув тушунчаси оркали ифодалана бошланди" [1;64].

Шуни таъкидлаш жоизки, бизнингча, бугунги кунга келиб терроризм инсоният учун аллакачон янги ижтимоий ходиса булмай колди, десак хеч бир муболаFа булмайди. Чунки оммавий ахборот воситалари хамда ижтимоий тармоклар оркали хар куни ва хар соатда ер куррасининг у ёки бу нуктасида содир этилаётган террористик ходисалар туFрисидаги "янгиликлар"нинг узи кишиларнинг ижтимоий онгида ушбу дахшатли жараёнларнинг оддий вокеа сифатидаги стереотипни шакллантириб куйди.

Шунингдек, терроризмга нисбатан берилаётган таърифлар орасида унинг хеч нарса ихтиро килмаганлиги боис креатив ходиса эмаслигини, балки "шунчаки хаммасини хаддан ортик холатгача етказадиган", "муайян нарсаларнинг тартибини, зуравонлик ва иккиланиш мантотини кескинлаштиради" [3;136] ган ходиса сифатидаги тавсифлар хам бор. Албатта, узининг максади, мохияти ва мазмунига кура терроризм тинчлик давридаги уруш булганлиги боис, терроризмга таникли сиёсатшунос мутахассис Ален де Бенуа томонидан берилган "..ахолини куркитиш ва тушкунликка солиш, сиёсий маъмуриятнинг кулларини боFлаб уни таслим булишга мажбурлаш учун кулланилаётган, айбсиз курбонларга мудхиш зарар келтириш, тасодифий инсонларни максадли улдириш усулидир"[4;95], деган таърифига кушилмаслик мумкин эмас.

Терроризмга берилаётган барча таърифлар билан якиндан танишиш уларнинг хаммасида бир гносеологик умумийлик мавжудлигини пайкаш имконини беради, яъни уларнинг барчасида терроризмда ижтимоий ходиса сифатида нафакат ижтимоий ва хукукий тартибнинг бузилиши таъкидланган, балки маълум даражада бутун инсониятни ташвишга солаётган глобал характердаги жахон ва махаллий муаммоларини хал этишнинг узига хос ноинсоний усули хам борлиги таъкидланган.

Айрим мутахассислар эса терроризмнинг гносеологик вужудга келиш жихатлари билан бир вактда муайян онтологик асослари борлигини хам алохида таъкидлашмокда. Ана шу тоифадаги ёндашувларда таъкидланишича, терроризмнинг амалга оширилиши инсон шахсига тегишли булган "Мен кимман?", "Нималарга кодирман?", "Сен кимсан?", "Биз киммиз?", "Сиз кимсиз?"[5;6], каби саволларга жавобларнинг мантоти билан хам бевосита боFлик. Тушунарлирок килиб айтганда, ушбу фикр тарафдори таъкидлашича, террористик харакатлар "инсоннинг узи томонидан танланган ва унга нисбат берилган холатлар, узи ва уз шахсий фазилатлар хакида тасаввурлар ва ишончлар бирлиги" [5;7], дан хам иборатдир.

Шахснинг терроризмга мойиллиги ижтимоий вокеилик ва маърифатли дунёга оммавий равишда тахдид солиши томон харакатланмокда. Бунинг сабаби глобаллашув жараёнларининг жамият субъекти булган шахсларга нисбатан салбий таъсири билан изохланади. Чунки ушбу таъсир туфайли баркарор ижтимоий стереотипларда издан чикиш, умумий бузилиш ва кадриятлар тизимининг кадрсизланиши юзага келмокда. Катта таъсир кучига эга булган замонавий террористик ташкилотлар (мисол учун, ИШИД) каттик туриб ушбу глобал жараёнларда шахс хусусиятидаги ана шу заифликлардан унумли фойдаланиш учун харакат килишаётгани хам худди шу нарса билан боFлик. Ушбу таъсир натижасида амалда "тирик мурда"га айланиб колаётган террорчи шахс фанатларча бегунох инсонларнинг конини тукишни узи учун жаннатга йул олишнинг макбул йули деб танламокда.

Табиийки, ана шундай мураккаб шароитда тобора мураккаблашиб бораётган мазкур муаммонинг ечимини излашда тарбия воситасининг таъсир кучидан окилона фойдаланиш катта ахамият касб этади. Ушбу уринда назарда тутилаётган тарбия деганда иктисод эмас, балки болалар боFчасидан бошланиши лозим булган педагогика назарда тутилмокда. Зеро, бола канча ёш булса ёши катталарга кура янги нарсаларни тезрок англайди. Шундай экан болага ниманидир ургатиш биз катталарнинг вазифамиз экан, барча нарсани эмас, балки керак нарсани ургатишни узимизнинг асосий бурчимиз деб билишимиз даркор.

Террорчилик харакатларини амалга ошириш учун аксарият холларда ёшларни жалб этиш ва бунда асосан диний хис -туЙFулардан фойдаланиш тажрибаси кул келганлиги жуда эътиборли жихатларидандир. Зеро, террорчилар террорчилар янги ахборот технологиялардан, авваламбор, Интернет тармоFининг имкониятларидан фойдаланган холда, гуёки, туб ислом таълимотини тарFиб килишади, ёшларни исломга даъват киладилар ва уларнинг "халоскори"га айланадилар. Улар уз "халоскорлик роли"дан халкаро микёсда хам кенг фойдаланган холда, террорни '^айридинларга" карши тотал уруш олиб бориш усули сифатида хам ташвикот килишмокда. Бу эса халкаро майдондаги вазиятни бекарорлаштириш, зиддият ва

келишмовчиликларнинг авж олиши, турли халклар ва давлатлар уртасидаги дустона муносабатларга рахна солиш учун хизмат килмокда. Вазиятнинг бундай мураккаблашувига интернетдан фойдаланишнинг осон ва кулайлиги, ахборот микдорининг FOят куплиги ва хилма-хиллиги, жозибадорлиги ва кизикарлилиги, замон ва макон чегараларининг деярли мавжуд эмаслиги сингари жихатлар эса узига хос туртки буляпти. Буларнинг барчаси асосан ёшларни терроризм технологияларининг хакикий ва мумкин булган курбонларига айлантирмокда.

Уз-узидан куриниб турибдики, терроризм бугунги кунда замонамизнинг долзарб, аммо ханузгача енгиб булмайдиган муаммоларидан бири булиб колмокда. Шундай экан, максад ва мохиятига кура ута мураккаб ходиса булган терроризм куп киёфали, унинг муаммолари методологик, тизимли, изчил ва узаро узвий булган сохалараро урганишни такозо этади.

Адабиётлар:

17. Tuhtarov I. et al. Kant's pedagogy and contemporaneity //Turkish Journal of Physiotherapy and Rehabilitation. - 2021. - Т. 32. - №. 2. - С. 1633-1636.

18. Тожибоев, У. У., & Рахимов, И. А. (2019). ДУХОВНЫЕ ОСНОВЫ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА. Актуальная наука, (11), 137-140.

19. Burkhonov, I. (2021, June). THE IMPORTANCE OF THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ASOMIDDIN URINBOYEV IN THE STUDY OF THE HISTORY OF THE KOKAND KHANAT. In Конференции.

20. Xatamova, Z. (2020). Expenditure of state funds replenished by taxes in the history of the kokand khanate. EPRA International Journal of Research and Development (IJRD), 5(3), 274-277.

21. Maxmudova A. N. ALOUDDIN ATOMALIK JUVAYNIYNING "TARIXI JAHONGUSHOY" ASARI XORAZMSHOHLAR DAVLATI TARIXIGA OID MUHIM MANBA //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2021. - Т. 1. - №. 11. - С. 322-329.

22. Олтмишева Насибахон Гуламжоновна, Мамаюнусова Матлюба Исмаиловна Особенности формирования личности // Проблемы Науки. 2020. №1 (146). URL: https://cyberleninka.ra/article/n/osobennosti-formirovaniya-lichnosti (дата обращения: 06.01.2022).

23. Эргашев Улугбек Адхамович, Уринбаева Мафтуна Садиковна, Умурзаков Ахмаджон Махамадович Рынок и нравственность // Проблемы Науки. 2019. №10 (143). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/rynok-i-nravstvennost (дата обращения: 06.01.2022).

24. Умурзаков А. М. ФИЛОСОФСКИЙ АНАЛИЗ ВЕРЫ //Экономика и социум. - 2021. - №. 4-2. - С. 507-510.

25. corners Tojiboev U. U. et al. PROBLEMS OF DEVELOPMENT OF RECREATIONAL TOURISM IN THE FERGANA VALLEY //Scientific Bulletin of Namangan State University. - 2020. - Т. 2. - №. 1. - С. 169-172.

26. Умурзаков Ахмаджон Махамадович Влияние различных факторов на

процесс обучения студентов // Проблемы Науки. 2019. №12-2 (145). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/vliyanie-razlichnyh-faktorov-na-protsess-obucheniya-studentov (дата обращения: 06.01.2022).

27. Тешабаева Л. А. ВНИМАНИЕ К МЕДРЕСЕ ВО ВРЕМЕНА МИРЗО УЛУГБЕКА //Инновационное развитие современной науки. - 2021. - С. 38-43.

28. Усманова З., Тишабаева Л. XX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЧОРАГИДА МАРГИЛОН ИПАКЧИЛИК САНОАТИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ АЙРИМ МАСАЛАЛАРИ //ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ. - 2020. - Т. 3. - №. 2.

29. Abdukhamidov I., Tojiboyev U. OBJECTIVE REASONS OF THE MIGRATION PROCESS IN THE FERGHANA ECONOMIC REGION. EPRA International Journal of Economic Growth and Environmental Issues ISSN: 2321-6247. Volume: 8. Issue: 5. December 2020, 16-19.

30. Abdukhamidov I. PROCESSES OF POPULATION MIGRATION IN FERGANA REGION // INTERNATIONAL CONFERENCE. "THE HISTORY OF THE FERGANA VALLEY IN NEW RESEARCHES". Section 4. 2021, 310.

31. Санжарбек Султонбекович Хошимов "ВАН ЯН МИН ФАЛСАФИЙ ТАЪЛИМОТИНИНГ МАЪНАВИЙ-АХЛО^ИЙ ВА ГНОСЕОЛОГИК КДРРАЛАРИ" // Academic research in educational sciences. 2020. №3.

32. Khoshimov, Sanjarbek Sultanbekovich (2020) "THOUGHTS ABOUT HUMAN NATURE IN CHINESE PHILOSOPHICAL THINKING AND THEIR INTERPRETATION IN THE IDEAS OF WANG YAN MIN," Scientific Bulletin of Namangan State University: Vol. 2: Iss. 1, Article 27

33. Тожибоев У. У. Процесс формирования туризма в Ферганской долине в годы Советского Союза //Актуальная наука. - 2019. - №. 9. - С. 57-59.

34. Тожибоев У. У., Рахимов И. А. ДУХОВНЫЕ ОСНОВЫ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА //Актуальная наука. - 2019. - №. 11. - С. 137-140.

35. 2. Кадирова, Дилдора Сабирджановна. "ФОРМИРОВАНИЕ У СТУДЕНТОВ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО И ЛИЧНОСТНОГО САМООПРЕДЕЛЕНИЯ." Вопросы науки и образования 7 (2018): 287 -289.

36. Умурзаков А. М. ФИЛОСОФСКИЙ АНАЛИЗ ВЕРЫ //Экономика и социум. - 2021. - №. 4-2. - С. 507-510.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.