Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ БОСҚИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ БОСҚИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

61
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Янги Ўзбекистон / тараққиѐт / маънавият / маданият / юксалиш / ѐшлар / вазифалар

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Миршод Нўмонович Ҳасанов

Юртимиз келажаги ѐш авлодлар қўлида экан, уларни ҳар томонлама етук, инсонпарвар, жамият ва табиат олдида масъулиятли шахслар этиб тарбиялаш энг устувор мақсадларимиздан биридир. Бугунги кунда мамлакатимизда амалга оширилаѐтган улкан ислоҳотларнинг замирида “Миллий тикланишдан миллий юксалиш сари” деган ҳаѐтий ғоя турибди. Миллий юксалиш фақатгина маънавий соҳада эмас, балки демократик жамият ва ҳуқуқий давлат, фаровон ва тинч-осуда ҳаѐт, иқтисодий жиҳатдан барқарорлик каби ҳаѐтимизнинг барча соҳаларини тараққий эттиришни кўзда тутади. Бу жараѐнлар давлатимиз раҳбари Ш.Мирзиѐевнинг ташаббуси асосида илгари сурилган Ўзбекистонни янада ривожлантиришнинг 2017-2021 йилларга мўлжалланган ҳаракатлар стратегияси, узоқ муддатли 2030 йилга қадар мўлжалланган тараққиѐт концепциясида ўз аксини топмоқда. Айниқса, “Рақамли иқтисодиѐт-2030”, таълим тизимини тараққий эттиришнинг 2030 йилга қадар мўлжалланган концепцияси ва бошқалар бунинг яққол намоѐн этмоқда

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОН ТАРАҚҚИЁТИ БОСҚИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР ВАЗИФАЛАРИ»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОН ТАРАВДИЁТИ БОСЦИЧИДА ЁШЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАДАНИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШНИНГ УСТИВОР

ВАЗИФАЛАРИ

Миршод Нумонович Х,асанов

Тошкент давлат транспорт университети, "Ижтимоий фанлар" кафедраси

мустакил тадкикотчиси mirshodhasanov02@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Юртимиз келажаги ёш авлодлар кулида экан, уларни хар томонлама етук, инсонпарвар, жамият ва табиат олдида масъулиятли шахслар этиб тарбиялаш энг устувор максадларимиздан биридир. Бугунги кунда мамлакатимизда амалга оширилаётган улкан ислохотларнинг замирида "Миллий тикланишдан миллий юксалиш сари" деган хаётий гоя турибди. Миллий юксалиш факатгина маънавий сохада эмас, балки демократик жамият ва хукукий давлат, фаровон ва тинч-осуда хаёт, иктисодий жихатдан баркарорлик каби хаётимизнинг барча сохаларини тараккий эттиришни кузда тутади. Бу жараёнлар давлатимиз рахбари Ш.Мирзиёевнинг ташаббуси асосида илгари сурилган Узбекистонни янада ривожлантиришнинг 2017-2021 йилларга мулжалланган харакатлар стратегияси, узок муддатли 2030 йилга кадар мулжалланган тараккиёт концепциясида уз аксини топмокда. Айникса, "Ракамли иктисодиёт-2030", таълим тизимини тараккий эттиришнинг 2030 йилга кадар мулжалланган концепцияси ва бошкалар бунинг яккол намоён этмокда.

Калит сузлар: Янги Узбекистон, тараккиёт, маънавият, маданият, юксалиш, ёшлар, вазифалар.

КИРИШ

Х,ар бир жамият ва давлатнинг тараккиётини, уни амалга оширишга каратилган стратегик дастур ёки концепциялар булмасин уларнинг барчасини амалга оширувчи куч бу инсон омилидир. Бунда бу омилнинг маънавий-рухий, иктисодий-хукукий, жисмоний жихатдан куллаб-кувватланиши ва унинг имкониятлари хар томонлама кафолатланиши мухим шарт хисобланади. Хусусан, шахс маънавий маданияти уз урнида инсоннинг хам маънан, хам жисмонан ва моддий жихатдан юксалишини таъминловчи мухим омил булиб хизмат килади. Бу борада маънавий маданият жамиятнинг барча сохалари ва тармокларини

June, 2022

791

ривожлантиришга хисса кушиш билан бирга улардан маънавий куч олади, ижобий маънода таъсирланади. Масалан, жамиятнинг бадиий сохаси интеллектуал муаммоларни функционал равишда хал киладиган маданиятнинг ихтисослашган сохаларидан биридир. Санъат маданияти унинг муваффакиятли ишлашини таъминлайдиган барча жараёнларни уз ичига олади. Дунёга эстетик муносабат жамият хаётининг хар кандай сохасидаги бадиий фаолият учун зарур шартдир. Аслида, бадиий маданият хаёлий вокеликлар дунёсини лойихалаштиради, бунда одамлар эътиборини маънавий маданиятнинг ушбу мавзуда актуал булган ахлокий, эстетик ва бошка муаммоларга каратадилар. Жамиятнинг маънавий хаётини тахлил килиш хозирги пайтда фалсафанинг энг мухим муаммоларидан биридир. Бундан ташкари инсон биотизимини интеллектуал билиш, унинг ишлаши, химояси ва сакланиши маънавий маданиятнинг турли шакллари оркали маънавий маданиятнинг тиббий сохасидаги энг мухим вазифалардир. Жисмоний ва маънавий маданиятнинг шакллари инсоннинг маданиятда кабул килинган меъёрлар, кадриятлар ва талабларга эга булган кобилиятларини шакллантириш, ривожлантириш ва улардан фойдаланиш билан боглик инсон фаолиятини тартибга солади. Шахс жисмоний маданиятининг маънавий кадриятларига хар томонлама жисмоний ривожланиш сохасидаги махсус билимлар, жисмоний баркамоллик гоялари, уларга кандай эришиш мумкинлиги хакидаги гоялар, муайян спорт турларининг хусусиятлари, унинг тарихи, ривожланиш истикболлари ва бошкалар киради. Жисмоний маданият - бу иктисодиёт, экология, сиёсий бошкарув, тиббиёт, педагогика, санъат маданияти, фан билан чамбарчас боглик булган ижтимоий ходисадир.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сотсиологлар томонидан анъанавий равишда жамиятни туртта катта сохага - иктисодий, ижтимоий, сиёсий ва маънавий сохаларга булиб тадкик килинади. Ижтимоий соха одамларнинг этник жамоалари (уруг, кабила, халк, миллат ва бошкалар), турли табакалар - хизматчилар, дехконлар ва бошка ижтимоий гурухлар билан ифодаланади. Сиёсий соха хокимият тузилмаларини (давлат, сиёсий партиялар, сиёсий ташкилотлар ва харакатлар ва бошкалар) камраб олади. Маънавий сохага одамларнинг фалсафий, диний, бадиий, хукукий, сиёсий, ахлокий ва бошка карашлари, шунингдек, уларнинг кайфияти, хиссиётлари, дунё хакидаги гоялари, урф-одатлари ва

бошкалар киради.

June, 2022

Ижтимоий хаётнинг туртта катта сохаси бир-бири билан механик эмас, балки диалектик алокадорликка эга. Улар нафакат узаро боглик, балки узаро шартли равишда бир-бирларисиз ривожланмайди. Иктисодий соха одамлар -синф, гурух ва бошка муносабатларнинг ташувчисиз мавжуд була олмайди. Аммо бу уринда одамлар ижтимоий онг шаклларининг ташувчиси эмасми, деган савол хам тугилади? Аммо кейин яна бир савол тугилади: кайси холда, нима учун аникловчи омилни излаш керак? Бу омилни биринчи навбатда излаш керак, чунки жамият одамларнинг аралашувисиз автоматик равишда узгарадиган ва ривожланадиган механик бирлашма эмас. Одамлар узларининг тарихларини яратадилар ва улар хаётида кайси сохалар хал килувчи эканлигини билишга хаклидирлар.

Бу борада Арасту "Ахлокий кабр" асарида куйидагича келтириб утган. "Уртачадан узок турган нарса фазилатга энг куп зид келади. Фазилат мутадилликдир. Фазилат карама-карши хислат ва майлларнинг уртасидаги холатдир. Икки сабабга кура, биз муътадилликка ё ортикчаликни, ё камликни зид деб биламиз. Биринчи холда, инсоннинг муайян рухий холати ёки феъл-атвори уртачага (муътадилликка) якинми ёки узокми эканлигига караб, хукм чикарамиз. Иккинчи бир холатда эса, инсон табиатида кайси нарса купрок булса, фазилат хисобланувчи муътадилликнинг зидди хисобланади"[2].

Демак, «ахлок» ва «маънавият» хамда «фазилат» бир-бирига чамбарчас боглик тушунчалардир. Шунинг учун хам инсоний фазилатлар юксак ахлок ва маънавият асоси хисобланади. Ахлок ва маънавият масалаларини хар тарафлама камраб олиб, тахлил килиш борасида биринчи Президентимиз Ислом Каримовнинг «Юксак маънавият - энгилмас куч» асаридан келтирилган. Халкимизнинг турмуши ва тафаккур тарзидаги бошкаларга асло ухшамайдиган, минг йиллар мобайнида шаклланган бир катор узига хос жихатлар хакида тухталар экан, муаллиф шундай ёзади: «Мисол учун, тилимиздаги мехр-окибат, мехр-мухаббат, мехр-шафкат, кадр-киммат деган, бир-бирини чукур маъно-мазмун билан бойитадиган ва тулдирадиган ибораларни олайлик. Кднчалик галати туюлмасин, бу ибораларни бошка тилларга айнан таржима килишнинг узи мушкул бир муаммо» [3] Шу парчанинг узида мехр-окибатлилик, мехр-мухаббат курсатиш, мехр-шафкат килиш, кадр-кимматни билиш каби инсоний фазилатлар хакида суз боряпти. Жамият онги, давлат, ижтимоий соха ва бошка иктисодий булмаган омиллар мустакилликка эга, уз ривожланиш конуниятлари ва мантигига хам эга. Шундай килиб, маънавиятнинг ривожланиши хар кандай мамлакатнинг иктисодий асосига тугри келиши шарт эмас. Иктисодий жихатдан оркада колган

June, 2022

793

мамлакатда маънавият, тарбия кабилар маънавий хаётнинг узига хос сохаси сифатида ривожланиб бориши мумкин.

Узбекистонда давлатнинг баркарорлигини, тинчлиги, тараккиёти, харбий кудрати, иктисодий усиш курсаткичлари, миллий манфаатлари хавфсизлиги масалалари жамият ва давлатнинг асосий фаолияти манбалари, яъни инсон омилига боглик эканлигини алохида таъкидлаб утиш лозим. Бу замонавийлашув жараёнида мухим рол уйнайди. Инсон омилининг онги, маданияти, фикрлаш даражаси шу давлат ва жамиятнинг манфаатлари, кадриятлари, тарихий утмишини узида мужассамлаштирган миллий гоя ва мафкуралар, карашлар сифатида ахолига етказилади ва сингдирилади. Бу вазифа эса аввало ижтимоий институтлар, айникса оила, кадриятлар, урф-одатлар оркали амалга оширилади. Шарк халклари, хусусан, Узбекистон мисолида бу ибора жамиятнинг асосий негизи сифатида ханузгача катта ахамият касб этмокда.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Умуман олганда, маънавий тараккиётни таъминлашнинг ижтимоий манбаларига куйидагиларни киритиш мумкин: оилани, болалар богчасини, мактабни, кутубхоналарни, музейларни, маданий марказларни, театр, кино, ОАВ, ижтимоий ташкилотларни (ижодий уюшмалар), ишлаб чикариш корхоналарини, давлат органларини, халкаро институтлар ва бошкалар шулар жумласидандир. Уларнинг барчаси турли даражада ва турли томонлардан инсон дунёкарашининг ривожланиши ва маънавий камолотига таъсир курсатади. Шунинг учун хам Р.А.Умрзокова "Тарбия шаклларига жамиятдаги турли махсус бугинлар масъул булса-да, оила барча шакллардаги тарбия жараёнида тулдирувчи, мустахкамловчи бугин сифатида намоён булади. Ёшларга сингдирила бошланган янги гоя ва карашлар оила мухитида мазмунан бойитилади", деб таъкидлайди. Кутубхоналар ва музейлар маънавий кадриятларни амалга оширилишига йуналтирилган ижтимоий ташкилотлар сифатида ташкил килинган. Улар бугунги кунда хам шу кадриятларни амалга оширилишига имкон яратиши мумкин, бирок бу йуналтирилганликни доимий равишда янгилаб туриш зарур. Х,озирги кунда анъанавий маънавий ташкилотларда кунгилочар тижорат манфаатлари устун булиб, уларнинг ишида колок, давр талабидан йирок нарсалар жуда куп. Шунингдек постмодернизм хавфи хам мавжуд, у рухан тулик шаклланмаган одамларга синдирувчи таъсир курсатади. Постмодернизм факатгина

маъноларнинг ривожланган маънавий тизимларинигина

June, 2022

мyстaхкaмлaши мумкин. Инсонгa жaмият томонидaн тaкдим килитадиган мaънолaр: уз истaклaрини кондириш, истеъмолчилик, нaсл колдириш, тaнлaнгaн кaсбидa мyвaффaкиятгa эришиш Ba хоквзо.

Aгaр миллий тaрaккиëтнинг ибтидоси тaълим-тaрбия, мaънaвий етуклик Ba жaмиятдa янгичa тaфaккyрнинг шaкллaниши сиëсий Ba хукукий мaдaниятнинг yзгaриши билaн боFлик бyлсa, унинг дaвомийлиги Baтaн Ba юрт мaнфaaтининг устуворлиги хaмдa тaъминлaниши билж yЙFyнлaшиб кетaди. "Мaдaнияти хозирaдaн мaхрyм колуб, сaноеъ Ba мaориф садохи илa кyроллaнмaгaн миллaт эсa, дyнëдa рохaт Ba сaодaт юзини кyролмaс. "Мyборизaи хaëт" мaйдонидa мyтлaко мaFлyб булур, оëкдaр остидa эзилур, диний, иктисодий ишлaрдa yзгaдaрнинг aсири булуб, борa-борa миллият Ba диëнaтини хaм кУлдaн берур. Aнa ушбу йyллaр илa охири мaхв Ba нобуд булуб кетaр. Биноaн aдaйх, ер юзидaги бaрчa миллaтлaр уз болaлaрини ибтидоий тaрбиясиFa Ba мaктaблaрнинг хaр жихaтдaн интизом Ba aкмолиFa aхaмият беруб болaдaрини миллий Ba диний рyхдa мyкaммaд сyрaтдa етyшдyрaрлaр. Шунинг учун Туркистон мyсyлмонлaриFa ибтидоий мaктaблaрни кутайтирмок лозимдур." Шyндaй экaн, ижтимоий тaрaккиëт жaрaëни купрок ëшлaр Ba yлaрнинг мaънaвий, интеллекту^ садохияти, сдасий Ba хукукий билим дaрaжaсигa боFликдир. Бу омиллaрни тyFри aнглaгaн холдa мaмлaкaтимизнинг хозирги тaрaккиëт боскичидa 2018 йил 30 сентябрдa П^-3955 сонли "Мaктaбгaчa тaълим тизимини бошкдришни тaкомиллaштириш чорa-тaдбирлaри тyFрисидa"ги Кдрори, 2019 йил 8 мaйдa "Мaктaбгaчa тaълим тизимини 2030 йилгaчa ривождaнтириш концепцияси" кдбул килиниши, ëшлaримизгa болaдикдaнок ота Baтaнгa мyхaббaт Ba сaдокaт рухини шaкдлaнтиришдaн иборaтдир.

Дaрхaкикaт, хaр бир мaмлaкaтдa aхолининг ижтимоий-сиëсий фaоллиги мaънaвий интеллекту^ садохияти жaмият тaрaккиëтини белгиловчи мухим омиллaрдaн биридир. Дaвлaт Ba жaмият бошкaрyвидa фyкaролaрнинг aйниксa, ëшлaрнинг иштироки yлaрнинг объектив вокеликкa мyносaбaтидa тyлa нaмоëн бyлaди. Бошкaрyв жaрaëнидaги бyндaй мyносaбaт хaр бир инсоннинг жaмият сиëсий хaëтидa уз урнига эгa булиши, ижтимоий, сиëсий, иктисодий мaксaд Ba мaнфaaтлaрини кондириши хaмдa, yлaрни aмaдгa ошириш йyлидaги хaрaкaтлaри aсосидa юз берaди. Жaмиятдa янгичa мyносaбaтлaр тaркиб топaëтгaн хозирги дaврдa ëшлaрнинг ижтимоий-сиëсий хaëтдa иштирок этиш имкониятлaри кенгaйгaн.

Бизгa мaълyмки, хозирги кyндa дyнëдaги хaр кaндaй дaвлaтнинг обруси Ba нуфузи, кyч-кyдрaти, унинг моддий

June, 2022

?95

бoйликлaри, иктисодий тaрaккиëти, xaрбий кyввaти билaн эмac, бэлки aввaдo, юкcaк мэънэвий caлoxияти билэн xaм белгилaнaди. Хвдкнинг, миллэтнинг мaънaвий-мaърифий бойлиги эсэ xap томонлшэ етyк истеъдодли Ba кобилиятли, axлoкли Ba билимли ëшлaр томонидэн ривoжлaнтирилaди. Лекин шундэй бyлcaдa мacaдaнинг янэ бир томони xoзирги тез суръэтлэр билэн дyнë xaмжaмиятидa ртожлэниб бoрaëтгaн дaвлaтлaрнинг бэркэмол эвлод тэрбиясидэ улэрга сэдбий тэъсир килиши мумкин булгэн омиллэрдэн доимий рэвишдэ xимoялaш долзэрб мacaдaдир. Узбекистондэ axoлининг уртэчэ ëши 24 ëшни тэшкил этэди. Биз учун xеч кэчон кун тэртибидэн тушмэйдигэн янэ бир yra мyxим мacaдa борки, унта aдoxидa т^тм^ Утишни зэрур. У xaм булсэ, Уни6-Уси6 келaëтгaн ëш эвлодимиз, Фэрзэндлэримиз тэрбияси билэн богликдир. Буюк бобомиз Абдyллa Авлоний aйтгaнидек, бу мacaлa биз учун xaкикaтдaн xaм ë нэжот, ë xanora^ сэодэт, ë Фэдокэт мacaдacидир Ba уз долзэрблиги Ba axaмиятини xеч кэчон йукотмэйдиган, тэъбир жоиз булсэ, мacaдaдaрнинг мacaлacидир. Демaк, мaмлaкaтимиздa ëшлaрнинг жэмият тaрaккиëтигa нисбэтэн онгли муносэ6эти, ундэги иштироки Ba фэоллигисиз миллий тaрaккиëтни тacaввyр килиш кийин. Узбекистон шэроитидэ ëшлaргa ижтимоий тaрaккиëтнинг му^им «кaтaдизaтoри» сифэтидэ кэрэдишининг энг эсосий caбaблaридaн бири xaм улэр тэркиби, онги Ba дутекэрэши билэн боглик. Негaки, ëшлaр дyнëкaрaши бугунги янгилэнишлэр жaрaëнидa шaкллaниб бормокдэ. Шу сэбэб xaм дaвлaт cиëcaтидa бу мacaдaгa aдoxидa ëндaшилмoкдa.

Хукукий демoкрaтик дaвлaт Ba фукэролик жэмияти шэроитидэ cиëcий фэоллик купрок ëшлaр тэшкилотлэри, мaънaвият Ba мэъриФэтгэ дaxддoр жэмоэт тэшкилотлэри, тэълим мyaccacaлaри, мaxaдлa, оилэ кэби фукэролик жэмияти институттари уртэсидэ узэро мycтaxкaм эдокэ богтанишини тaлaб этэди. Умумэн бугунги демoкрaтик жaрaëнлaр чyкyрлaшaëтгaн, фукэролик жэмияти институтлэри мaвкеи кyчaяëтгaн шэроитдэ xaр кэндэй мacaдaнинг ечимидэ дaвлaт Ba жэмият уртэсидэ уйгунлик тэъминлэнмэс экэн, иcлoxoтлaрдa керэкли нaтижaдaрни кулгэ киритиш мушкул. Демэк, иcлoxoтлaр Ba улэрнинг сэмэрэси aввaдo axoлигa, Узбекистон шэроитидэ эсэ ëшлaргa, улэрнинг дaвлaт Ba жэмият бoшкaрyвидaги иштирокининг, яъни сдасий фэоллигининг дaрaжacигa богликдир. Жэмият тaрaккиëтидa инсон омили xycycидa дyнë тэжрибэсидэн мисол келтирсэк, иккинчи жaxoн урушидэ xoнaвoйрaн булгэн Гермэния Ba Япония кэби дaвлaтлaр бугунги кун тaрaккиëтидa инсон омилининг нэкэдэр кэттэ куч булэ олишини исботлэди.

Инсон мaънaвий мэдэниятига сэдбий тэъсир курсэтэдигэн энг кэттэ тaxдидлaрдaн бири бу -

June, 2022

796

коррупциядир. Бугун дyнë тaжрибaси шуни кyрсaтaдики, дaвлaт доирaсидaги йирик коррупцион жиноятлaрдaн кyрa мaиший коррупция кaттa йyкотишлaргa олиб келади. Жyмaдaдaн, тaълим тизимидaги оддийгинэ сессиядaги "бэхо олиш" жaрaëни келгyсидa кaттa-кaттa ижтимоий лaрзaдaргa сaбaб булиши мумкин. Жaнyбий Aфрикa Респyбликaси Стелленбосс унтерситети пештокдга куйидэги иборa ëзиб куйилган: «Хдр кэндэй миллaтни йук килиш учун aтом бомбaси ëra узок мaсофaди рaкетa шaрт эмaс. Бунинг учун тaълим сифaтини тушириб, имтихонлaргa aддов aрaдaштиришнинг узи кифоядир. Бу тaрздa тaълим олгaн шифокорлaр кулидэн беморлaр улим топaди, кyрyвчилaр курган уй Ba бинолaр вaйрон бyлaди, иктисодчи Ba хисобчилaр кулидэ молиявий ресyрслaр совyрилaди, aдолaт хaм шyндaй хукукшунос Ba сyдьялaр кулидэ зaвол топэди». Тaaсyфки, олий тaълим тизимидa aсосaн тaдaбaдик сaфигa кэбул килиш, укиш жaрaëнидa топширилaдигaн турли синовлaр, тaдaбaдaрнинг битирyв мaдaкaвий иши ëra мaгистрлик диссертaциясини тaйëрлaш Ba химоя килиш, мaгистрaтyрaгa кэбул, шунингдек, тaдaбaдaрнинг укиш жойини кучириш, укиш йунвлишини yзгaртириш хaмдa укишга кэйтэ тикдaшдa коррупция холaтлaри кyзaтилмокдa.

Дaвлaтимиз рaхбaри бу кaби мyaммолaрнинг олдини олиш борaсидa куйидэги мyлохaзaни илгари сyргaн эди: "Коррупциягэ кэрши кyрaшишдa aхолининг бaрчa кaтлaмлaри, энг яхши мyтaхaссислaр жэлб килинмэс экaн, жaмиятимизнинг бaрчa aъзолaри, тaъбир жоиз бyлсa, "хэлоллик вaкцинaси" билaн эмлэнмэс экэн, уз олдимизгэ куйгэн юксэк мaррaлaргa эришэ олмэймиз. Биз коррупциянинг окибэтаэри билэн курэшишдэн унинг бaрвaкт олдини олишга утишимиз керaк". Чунки, коррупция дaвлaтни ичидэн емирyвчи хэмдэ миллий хaвфсизлигимизгa тэъсир yткaзaдигaн хэтэрли тэхдид Ba унта кэрши курэшиш бэрчэмизни олдимиздэги вaзифaдир.

Немис Ba япон хэлки урушдэн кейинги оч-нaхорликдaргa, мухтожликлэргэ кэрэмэй, бэрчэ топгэнлэрини ëшлaр кэмолотига, улэрнинг тэълим Ba тэрбияси учун сэрФлэгэн. Бунинг устигэ FOлиб дaвлaтлaр курган зэрэрлэрни хэм эта шу хэлклэр тулэши керaк булди. Arn шундэй OFир шэроитдэ Япониядэ сдасий, иктисодий инкдрозга учрэган мэмлэкэтни тушкунликдэн олиб чикишнинг бирдэн-бир йули сифэтидэ хэлк миллий рухиятини тиклэш, тэълим тизимини янги эсосдэ йулга куйишга эътибор кэрэтилди. «Хэлкнинг корнини туйдириш учун, aввaдо унинг миясини туйдириш керэк» деган узига хос шиор Ba FOя илгари сурилди. Бу FOЯ «мияси туйган хэлкнинг корни уз-узидэн туяди» деган тэмойил эсосидэ aмaдгa оширилэ бошлэнган.

June, 2022

?9?

«Muacu TyfiraH» xanKHHHr эtтнк;ogн, MaMnaKar ucTuKSonura umoHnu, BaraHnapBapnuK Ba MunnamapBapnuK Tyfirycu, hhmhh, MagaHufi caBuacu, KacSufi Maxoparu, MaMnaKar ongugaru Sypn Ba MactynuaTuHu aHraam Tyfirycu KaHnanuK MKppu Ba MycTaxKaM SynumuHu HeMuc Ba anoH xanKgapuHuHr Tapuxufi Ta^puSacu TacguKgaMOKga. ^eMaK, ^aMuaT TapaKKueTHHHr Kaficu SocKu^uga SynMacuH, yHHHr puBO^u WKcaK gapa^agaru ^m^MouS-c^cun ^aonnuK xaMga ^yKaponapHuHr MatHaBufi KaMonora opKanu aManra omagu.

XY.HOCA

^yHe Ta^puSacu myHu KypcamoKgaKu, k^hohku geMOKparuK TaMofiunnap KynpoK KyfiugaH WKopura KapaS TaKOMunnamuS Sopca, y y3ura xoc KagpuaT gapa^acura KyTapunagu. 3epo ^aMuaT at3onapu KyHganuK xaeTuga aKC этмafigнгaн geMOKparua TypMym Tap3uMu3HuHr TapKuSufi KucMura xaM afinaHa onMafigu. By эca y3OK Myggarau ®:apaeH. ^aMuaT cuecufi xaeTuHu эpкннпamтнpнm Ba geMOKparaamrapum momMa-momapnuK SunaH aManra omupunaguraH ®;apaeH эмac. Arap ymSy xonar SocKuHMa-SocKu^ MyHTa3aM aManra omupunMafiguraH Synca, Typnu xaB^nu, Hoxym OKuSaraapHu KenTupuS nuKapumu MyMKuH. Emnap н^тнмoнfi-cнecнfi OHruHu ycTupum Ba aHruna gyHeKapamuHu maKrnaHTupum Macananapu MatHaBufi eTyKnuKKa acocnaHraH xaMKopnuK, xaM^uxaraunuK, xaM^uKpnunuK OMunnapu Typnu uHKupo3nu xonaraap, TyKHamyBnapHuHr onguHu onum ^apaeHuga HaMoeH Synagu. By эca TapaKKueTHuHr Tagpu^ufinuru Ba caMapanunurura onuS Kenagu.

REFERENCES

1.y3SeKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTu fflaBKar Mнpзнeeвнннг Onufi Ma^nucra Mypo^aarnoMacu.// 25.01.2020. http://www.uza.uz.

2.yMyp3aKOBa P. y3SeKucTOHga ouna MycraxKaMnuruHuHr coцнaп OMunnapuV/Co^ $aH. HOM3. gucc. aBTope^. - TomKeHT: y3My, 2006. -19 S.

3.Mup3ueeB ffl. XanKuMroHuHr po3unuru Su3HuHr ^aonuaTuMrora SepunraH энг onufi Saxogup. 2-^ung. -TomKeHT: y3SeKucTOH, 2018. -195 S.

4.H.A.KapuMOB ^KcaK MatHaBuaT - энгнпмac Kyn, T.: "MatHaBueT" 2008 fiun..

5.«y3SeK TunuHuHr rooxnu nyrara»

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.