CC BY
78
Време
Душановог законика
Ђорђе Бубало
Универзитет у Београду,
Београд, Србија
Время Законника Стефана Душана
Джордже Бубало
Белградский университет, Белград, Сербия
Апстракт
Овај рад представља покушај да се на основу структуре и садржаја сачуваних рукописа Душановог законика прикаже у основним обрисима историја његове примене и промене, од проглашења 1349. и новелирања 1353-1354. до краја XVIII века.
Кључне речи
Душанов законик, Скраћена синтагма Матије Властара, Јустинијанов закон, Српска црква
Резюме
Данная работа представляет собой попытку показать в общих чертах историю применения и изменения Законника Стефана Душана со времени провозглашения в 1349 г., обновления 1353-1354 гг. и до конца XVIII в. на основании структуры и содержания сохранившихся рукописей.
Ключевые слова
Законник Стефана Душана, Сокращенная синтагма Матфея Властаря, Закон Юстиниана, Сербская православная церковь
Душанов законик се, међу неупућенима по правилу, а у круговима исто-ричара, чак и медиевиста, не тако ретко, везује искључиво за средњи век, за раздобље Српског царства. Међутим, време Душановог законика, премашивши далеко такве хронолошке оквире, протеже се до краја XVIII века, а кроз научна проучавања све до данас1.
1 Библиографија о Душановом законику: [Радојчић-Костић 2006]; најновије издање: [Бубало 2010].
This is an open access article distributed under the Creative *
Commons Attribution-NoDerivatives 4.0 International
2015 №2 Slovene
120 I
The Era of Dušan's Code
На државном сабору у Скопљу, на Спасовдан, 21. маја 1349. године, у присуству владареве породице, патријарха Јоаникија, црквених вели-кодостојника и властеле велике и мале проглашен је Законик цара Стефана Душана, у чији састав је ушло 135 појединачних одредаба, на челу с царевом повељом о законодавном раду. Тада је, заправо, донет његов основни, први део, који је допуњен непуних пет година доцније, тј. ви-зантијске 6862. године, којој одговара раздобље од 1. септембра 1353. до 31. августа 1354. године хришћанске ере. Доношење преко 60 нових закона било је условљено променама које су наступиле после 1349 г., тешкоћама које су искрсле у примени појединих чланова или потребом да се попуне празнине које су промакле састављачима првог законика. Многе од новела које су ушле у други законик доношене су поступно после 1349. г., онако како су налагале потребе. То се са сигурношћу може рећи за низове чланова окупљених око истог предмета, са заповедном реченицом на почетку: ПовелЪвд царьство ми2.
Сачувани преписи ДЗ су најречитије сведочанство о његовој истори-ји. Најстарији, али само фрагментарно сачувани рукопис са текстом ДЗ (Стр) преписан је у последњој деценији XIV века. Из XV века потиче пет рукописа: Атн, Стд, Ход, Хил и Бис, а из XVI два — Бар и Прз. Из XVII века доспела су три рукописа: Шиш, Рав и Рак, у којем је сачувана повеља цара Душана уз Законик. Највећи број преписа је из XVIII века — 13 (Пат, Бор, Поп, Тек, Сан, Ков, Соф, Бгд, Реж, Кар, Врш, Рум и Грб), а Бог и Јаг су из наредног столећа, мада им је предложак, по свој прилици, био такође из XVIII века. Рукописи из времена до краја XVII века, осим Рав, чине такозвану старију редакцију ДЗ, која у већој или мањој мери одражава састав, редослед чланова и стил изгубљеног оригинала Зако-ника, као и доцније кодификаторске и редакторске прераде, настале у доба Царства или у областима и државама пониклим на његовом под-ручју. Остали рукописи су изданци млађе редакције, о чијим ће особеним одликама касније бити више речи [Ћирковић 2005].
Као што се види из овог прегледа, није сачуван ниједан препис ДЗ из времена Царства, а камоли сам оригинал — ни посебан рукопис првог законика из 1349. г., који је ради употребе морао бити умножаван бар до 1353-1354. године, нити рукопис с новелама, уколико су првобитно засебно издате, нити јединствени правни зборник састављен од оба за-коника, приликом новелирања првог. Међутим, не постоји сигуран од-говор на питање да ли су корекције редоследа чланова и њихово груписа-ње око истог предмета вршене већ током примене првог законика3 или
2 Прописи о примању туђих зависних људи (чл. 140 и 141), о казнама за разбојнике и лопове (чл. 145-150), о поротном суду (чл. 151-154), о снази закона (чл. 171 и 172), о првостепеном и царском суду (чл. 181-183).
3 Такво мишљење заступао је [СоловЈЕБ 1928/1998: 352-358].
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 121
најраније приликом његовог новелирања, када су неки прописи могли бити и преформулисани. Бис би се могао узети као могући потомак те гране рукописа, јер су све измене у редоследу чланова код њега огра-ничене на први део Законика. На исту могућност указивао би и фрагментарно сачувани, Стр, не само изменама у редоследу чланова, судећи према преосталом делу текста првог законика, већ и чињеницом да по-четак новеларног дела Законика није обележен насловним датумом, као у свим осталим рукописима4, већ се без посебног обележја наставља на текст првог дела. За њега би се, дакле, могло претпоставити да је преписан са јединственог рукописног предлошка из 1353/54. г., који је укључио и измене у првом делу Законика. Друга могућност је, разуме се, да су приликом проглашења новела 1353/54. године само додате нове одредбе без одговарајућих измена у првом законику. Но, истицање ових могућности не приближава нас одговору на питање да ли сви сачувани преписи вуку порекло од новелираног зборника из 1353/54. г. или међу њима има и примерака који потичу од предака насталих механичким спајањем два законика, било да је први до новелирања мењан или не. За Прз се са дос-та вероватноће може рећи да је у његове корице први део Законика ушао без измена у редоследу и садржини појединих прописа, било као посе-бан први законик механичким спајањем са другим закоником, или преко новелираног зборника уколико тада нису вршене измене у првом делу.
Већина рукописа старије редакције садржи преписе још два закон-ска текста — Скраћену синтагму Матије Властара с Правилима св. Јова-на Посника [Флоринский 1888, Приложения: 95-203] и Јустинијанов закон5 [Марковић 2007] — у рукописима увек преписана пре ДЗ. Овакав троделни кодекс обично се назива Душаново законодавство иако нема недвосмислених доказа о томе да су још за Душанова живота ова три за-конска текста здружени у један правни зборник. Заправо, ниједан од рукописа у којима су сва три текста преписана није старији од прве четвр-ти XV века, а најстарији рукописи српског превода Синтагме Матије Властара, на основу којег је редигована њена скраћена верзија, потичу из последње четвртине XIV века, из времена након измирења Српске и Васељенске патријаршије [Бубало 2013: 727-729]. Другим речима, док се не нађу недвосмислени докази да је Синтагма Матије Властара преве-дена са грчког на српски најкасније пред крај прве половине XIV века, не можемо са сигурношћу тврдити ни да је њено скраћивање дело правни-ка Душановог времена и да је извршено с циљем да уђе у законски зборник са ЈЗ и ДЗ. 4 5
4 Изузев Стд, који представља само избор из одредаба Законика.
5 Законска компилација настала превођењем на српски језик прописа из различитих византијских правних зборника, поглавито из Земљорадничког закона.
2015 №2 Slovene
122 I
The Era of Dušan's Code
Претпоставке и уверења о првобитној редакцији Законика не могу се, према томе, доследно изводити на основу рукописног окружења у којем је текст Законика старије редакције дочекао модерне истражива-че. Тиме, заправо, остаје отворена могућност, коју је својевремено са упадљивом увереношћу навестио Стојан Новаковић [НовлковиЋ 1907: xxxiii-xxxix], да је склапање троделног законског зборника резултат кодификаторских напора прве половине XV века и да, поред структу-ралних и садржинских промена у тексту самог Законика, представља убедљив показатељ о његовом прилагођавању потребама и корисници-ма другачијим од оних које је законодавац првобитно имао у виду. Другим речима, инициатива за придруживање СС и ЈЗ Душановом закони-ку није морала потећи од законодавца већ од корисника тих правних текстова. У прилог претпоставци да су прва два састава првобитно ула-зила у засебан зборник говорило би и постојање седам рукописа у који-ма су СС и ЈЗ, или само СС, преписани самостално, без ДЗ [Бубало 2013: 731-732]. Међутим, имајући на уму да ниједан рукопис непотпуног Ду-шановог законодавства није старији од XVI века, могуће је и да су СС и ЈЗ у тим рукописима издвојени из заједнице са ДЗ.
Државни оквир и друштвена средина у којима је Законик настао и требало да буде примењиван нису се дуго одржали. Већ за живота Ду-шановог наследника кренуло је растакање државе, а “тихост и спокојни живот”, којима је цар посредством Законика тежио, уступили су место “злоби и опакој мржњи”. Врло често се постављају питања колико је за-иста било времена и прилике да одредбе Законика уђу у живот, да почну да обликују схватања и понашање савременика, да покушају да прибли-же државу идеалу какав је прокламован у царевој повељи уз Законик. Од одговора на ова питања очекивало се да пресуде о томе колико је ДЗ вредан као извор и можемо ли уопште кроз његове одредбе да покушамо реконструисати друштво из времена Српског царства. Докази о примени Законика могу се пронаћи, истина малобројни, али то није једино средство којим се његове одредбе дају пренети из области декларатив-ног у стварни живот.
Законик нам, такорећи, даје прилику да се осврнемо на више страна, да не гледамо само унапред, у временском смислу, већ и уназад. Законодавац је бирао прописе који су имали актуелност у тренутку доношења Законика, прописе којима је требало озаконити темеље на којима је почивало уређење државе и друштва, прописе којима се нудило решење за највеће изазове у друштвеним односима. Садржај Законика богатио се позитивним прописима који су извирали из негативне правне праксе. Избор правних питања и начин њиховог регулисања речито су сведо-чанство о приликама у Душановој држави, о невољама које су мучиле
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 123
царску власт. Рецимо, правила која прописују монашку дисциплину говоре управо о томе да је недисциплина била присутна у манастирима,6 строге одредбе о искорењивању крађе и разбојништва, које су ушле у други део Законика7, показују да је ова појава била раширена у Душановој држави, одредбе против католичког прозелитизма8 у складу су са савре-меним документима који сведоче о увек присутним настојањима Рим-ске курије ка сузбијању православља. Уколико је закон формулисан тако да забрањује неки поступак или понашање, то се са доста сигурности може узети као сведочанство да су такве појаве биле присутне у свако-дневном животу. Члан 104 (И да се не наведе приставь на женоу . кьди нЪсть моужа дома [Бубало 2010: 95]) или члан 120 (Царин'никь царевь . да нЪсть вольнь ?аьавити . или ?адрьжати трьгов'ца . да м« к8плю кою продасть оу ьесц%нТе [Бубало 2010: 99]) говоре о томе да су пристав или цариник, у наведеним примерима, често испољавали понашање које закон настоји да спречи. Најзад, норме обичајног права, које су добиле званичну форму у Законику, потичу зацело из далеке старине, али и из свакодневне правне праксе.
Душанов законик био је изузетно динамичан текст. Уколико је мо-гуће приближно хронолошки одредити доцније измене и допуне Зако-ника и сместити их у конкретно друштвено окружење, онда се обим и природа тих интервенција могу користити као извор. Из онога што је изостављено тумачићемо које су одредбе у другачијим условима изгу-биле актуелност. Из онога што је измењено можемо, рецимо, пратити промене у казненој политици, њено ублажавање или пооштравање. А из онога што је преформулисано или прецизније срочено можемо видети какво је било право значење првобитно двосмислених или недоречених прописа. Ако, дакле, не водимо рачуна о еволуцији Законика, редактор-ске интервенције из, рецимо, XV века могу се некритички применити на реконструисање прошлости средине XIV века. Управо због тога важно је да се препознају слојеви текста, да се издвоје они који садрже касније допуне и измене од оних који припадају првобитној верзији.
Примери примене Законика у Душановом царству могу се наћи у неким од његових повеља. Већ у свечаној хрисовуљи којом су утврђена права и обавезе Дубровчана у Српском царству, издатој само четири ме-сеца после проглашења Законика, у септембру 1349, одредбе о сигурности личности и имовине трговаца почивају на члановима 118-122 ДЗ [Соловјев 1980: 273-276]. Њихово порекло није тешко утврдити поређе-њем одговарајућих одељака у оба споменика. Ево карактеристичних исечака из Законика: Тргов'ци кои гред« по цареве ?емли . да нЪсть вол'нь никои
6 Чланови 14-19, 24б, 29 [Бубало 2010: 78-81].
7 Чланови 145-150 [Бубало 2010: 105-106].
8 Чланови 6-9 [Бубало 2010: 76].
2015 №2 Slovene
124 I
The Era of Dušan's Code
БлдстЪлинь, или кои любо члов’Ъкь ?дедбити по силЪ . . . (чл. 118); Скрьлдтд и мдлЪ и велике роуке потребнд . трьгов’цТи дд гред8 свободно ке-?-дЕДБ% по ?емли цдрьствд ми . . . (чл. 119) [Прз, л. 146r]. Одговарајући одељак из повеље гласи: Дд гредх своими глдвдми имдникмь своимь. и нидь трьгов’ци с кХплммь сбоеод'но Ее-?-дЕдв% по ?ем‘ли цдрьствд ми и крдлкв%. дд имь никтом нищо не ХщЪ по силЪ ни ?дедби. ни Блдстелинь цдрьствд ми ни крдлквь. тькмо дд ходе свободно [ССПП, 1: 59-60]9. У истој повељи утврђује се и прецизира пропис о забрани залагања из чл. 90: ^длоге коудћ се МЕр-Ътдю дд се йкоуп8ю [Прз, л. 142v]. Обичај задуживања уз залагање драгоцености код Дубровчана, нарочито раширен код срп-ске властеле и грађана, толико је био узео маха да није била довољна кратко срочена, недвосмислена забрана у Законику, већ се, разумљиво, у повељи Дубровнику цар вратио на ово питање разрадивши га у поје-диностима: и Й сели ндпрЪдд дд не прЪиме ни ХщЪ ник'то ?длоге ни Й влдстелинд цдрьствд ми ни крдлквд ни когд любо дрьждним цдрьствд ми и крдлквд . к‘то ли се ЫЕр’Ъте Х?емь дд ?длогХ тХ?и поврдти мпеть . д ?д що к прикль дд мХ се тд?и кХплм Хпдд'нЪ [. . .] И мще тдко?и ш ними Хглдви цдрьство ми що сХ ?длоге ?дложенЪ когд любо мдлд и голЪмд и-?-емлЪ цдрьствд ми и крдлквЪ дд се ищХ сХдомь и прдвдомь [ССПП, 1: 64]10. Повеље за манастир Св. Петра Коришког код Призрена, из последње године Ду-шановог живота, прописују радне обавезе сељацима на манастирским метосима, позивајући се на Законик и по истом моделу као у чл. 68.
ДЗ, чл. 68: МЪроп'дммь ?дконь по Б'сеи ?емли оу недели дд рдЕотдю двд дьни пронимроу . и дд моу ддк оу годищи перьпероу цдревоу . и ?дмдницммь дд моу косе сћнд дьнь кдинь . и виногрддд дьнь кдинь. [. . .] и що оурдЕотд мероп’уь то^и Б‘се дд стежи . . . [Стр, л. 4r]
Повеље: И ?дконь методии и Б'сЪмь селомь светогд петрд. кои к ?дконь поставило цдрьство ми по всои ?емлы дд рдЕотдю всдкь ки к мдЪльнь двд дьни оу неделы . и дьнь виногрддд . и дьнь сћнд. и що помре и покоси все дд св’рьстоук и сьврьши и оусиплк [Со-ловјев 1927: 29].
Неколико оригиналних царевих повеља садрже претњу кажњава-њем, према слову Законика, онога ко наруши записане одредбе. Про-стагма манастиру Хиландару о међама села Кунаране (15. новембар, 1349-1353): тко ли потвори . Й сидь више писдннидь . мдло или много. дд се рдспе и ндкдже по ?дконникХ . кдко и невЪрникь [ЗС: 437]; повеља манастиру Хиландару за село Карбинци (јун 1355): кто ли ?дедби и потворить. дд се рдспе и ндкдже кдко повелЪвд ?дконикь цдрьствд ми [ЗС: 429]; повеља дубровачком трговцу Ма-роју Гучетићу (5. децембар 1355): И сегд дд не потвори никто кто ли потворЪ дд се рдспе и ндкдже по ?дконикХ цдрьствд ми [ССПП, 1: 67]. Законик се изреком
9 Одговарајући одељак се готово дословно, као уосталом и читава повеља, преноси у повељи цара Уроша Дубровчанима издатој априла 1357. [ССПП, 1: 94].
10 И ове одредбе поновљене су у Урошевој повељи [ССПП, 1: 95], али се доцније не срећу у повељама српских владара и обласних господара Дубровчанима, иако све оне у основи преносе садржину Душанове повеље из 1349.
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 125
не помиње у повељи Дубровчанима из 1349, која се, без сумње, на њега ослања у формулисању појединих одредаба. Додуше, формула да серас-пе и накаже идентификована је у још две Душанове повеље. Једна је из времена пре доношења Законика, издата Дубровчанину Марку Васи-љевићу 12. октобра 1348: тко ли се кк /д ниуь /ддети или потворЪти милость и /дписдние цдрьствд ми дд се рдспе и ндкдже и дд ксть невЪрнь цдрьствд ми [ССПП, 1: 58]; друга се односи на укидање царине у Требињу, издата је истом приликом када и већ цитирана повеља Дубровнику, 20. септембра 1349: . . . дд потвори милость и /дфисдник и)дд се рдспе и ндкдже и дд к невЪрнь цдрьствд ми [ССПП, 1: 65]. Формула да сераспе и накаже остала је и после доношења Законика само јој је додато по законику, а обележавање (и кажњавање) кривца као неверника јавља се у повељи Хиландару за село Кунаране.
Иако се расипањем, тј. одузимањем целокупне имовине, и окривља-вањем за неверу претило прекршиоцима одредби цареве исправе и пре доношења Законика, у неколико царевих повеља ипак се та казна нагла-шава позивањем на Законик. Невоља је у томе што у тексту ДЗ, према са-чуваним рукописима старије редакције, није одређена казна за оне који оспоре цареве исправе. Члан 136, који отвара новеларни део Законика, прописује обавезност извршења писане цареве заповести, али не одређује казнене санкције [Бубало 2010: 103, 201]. Штавише, узалудна ће бити и потрага у Законику за казном за неверу, иако чак и сами његови прописи изједначују кривичну одговорност за поједина дела са оном предвиђеном за почињену неверу: дд се кдже кдко и невЪрникь (чл. 140, 141, 144); дд се кджоу кдко прЪслоушници (чл. 129, 148, 178); дд се кдже кдко прЪь'Ъгльць (чл. 142). Да ли је то један од показатеља да првобитни садржај Законика није остао неокр-њен у сачуваним рукописима? Или је казна за неверу у толикој мери била укорењена у обичајном праву и правној пракси да се није морала писмено прецизирати.11
Постоје недвосмислени докази да је Законик остао на снази и у држа-ви Душановог наследника, бар првих година његове владавине. Пози-вање на Законик ради одмеравања казне у повељама цара Уроша ипак има своје особености. У повељи Дубровнику о Стонском трибуту (24. ап-рил 1357) изостављена је казна расипањем, али је остало неодређено позивање на кажњавање према слову Законика: кто ли тдкови дрь?неть мтнети и потворити сие /дписдние цдрьствд ми [. . .] и мть цдрьствд ми дд приметь гнЪвь и ндкд?дние по /дконикх цдрьствд ми [ЗС: 713]. Међутим, могуће је препознати правни извор санкције у повељи Дубровнику о слободи трговине, издате 11
11 А. Соловјев сматрао је да казне за неверу нема у ДЗ јер је та кривица у појединостима обрађена у СС, за коју је држао да представља изворни део Душановог законодавства [Соловјев 1928/1998: 478-481]. Додуше, све одредбе о невери у СС налазе се и у Прохирону, који је у српском преводу доступан већ у Светосавском Номоканону.
2015 №2 Slovene
126 I
The Era of Dušan's Code
истог дана: кто ли ино Хчини Й властель царьства ми а или Й владХщиуь вь ?емли царьства ми. и потвори сик ?аписаник и милость царьства ми . и ?акави що дХкровчаномь да не продаю трьгове и кХплю свою и да си кХпХю що имь трЪкХк . а или имь що кто Хще да ми ксть невЪрнь X невЪрно име и да плати вьсе самоседмо що имь кХде стрХль по ?аконикХ царьства ми [ССПП, 1: 92]. У наставку, неочекивано и супротно претходно цитираној одредби, истиче се да примарна одговорност за накнаду ште-те лежи на цару, који ће се потом намиривати од окривљених. Осим по-штовања општег духа чланова 118-122 ДЗ, посвећених заштити и сло-боди трговаца, у овој одредби приметан је утицај чл. 160, којим се штите трговци од лопова и разбојника, а накнада штете лежи на цару [Буба-ло 2010: 109]. Према начину кажњавања седмоструком накнадом штете од починилаца, одредба цареве повеље почива на решењу примењеном у чл. 187: що коуде стр«вено в‘се да плати самоседмо [ibid.: 116]. Иначе казна сед-моструке накнаде за оштећивање или нестанак имовине наглашено је присутна у Законику (чл. 30, 93, 102, 143, 187, 193, 200) и, бар према са-чуваним изворима, не пре тога. Због тога нећу погрешити ако претпо-ставим да на цитираним прописима Законика почива, иако без његовог изричитог помињања, и исправа цара Уроша издата Дубровчанима поводом једног конкретног случаја узнемиравања дубровачких трговаца од стране царевог властелина Жарка (јануар 1357): а ?а жарка що ви ксть Х?ель [. . .] да ви га да царьство ми да ви плати все самоседмо [ССПП, 1: 98].
У обе, раније поменуте, повеље цара Уроша (издате истог дана 1357), где се за одмеравање казне упућује на Законик, цар говори о њему као о своме (Законик царства ми), а не као о очевом Законику (Законикроди-теља царства ми). Да ли је то последица простог преузимања формуле из формулара канцеларије његова оца или је Урош имао разлоге за “при-свајање” Законика? Ова друга могућност може се објаснити идејом да Законик као врховни царски законодавни акт није везан само за личност његовог доносиоца већ за цара као установу, без обзира на то ко се у да-том тренутку налази на том положају. Међутим, извесни посредни по-казатељи упућују на помисао да Урош није само наследио готов текст од свога оца већ га је у по нечему и допунио. На државном сабору у Скопљу 1357. године цар Урош је издао повељу у којој су исписане и речи које би указивале на могућност да је управо тада потврдио очев Законик: иже вса докрЪ ХстрамющХ ми по ?аконХ вставленном^ всечьстнаго ?‘кора. иже Й прежде господиномь и родителемь царьства ми. светопочившимь царемь и иже Хстави всакам правила. та?и вса Хтврьждакть царьство ми [ЗС: 310].
При крају Рак преписана је скупина од 23 члана у којој су измешани:
а) чланови који се не налазе ни у једном другом сачуваном рукопису,
б) дупликати чланова који се налазе у основном тексту, али који су очи-гледно при крају рукописа преписани са другог предлошка и в) два члана
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 127
(47 и 54) који су изостали са одговарајућег места у основном тексту, али без садржинске везе са прописима у чијем друштву су преписани и формално обједињени насловом који стоји испред првог од њих [Рак, л. 69v-71r; Ћирковић 2011: 11-16]. Међу њима се налазе и прописи у ко-јима се истиче двојство цар и краљ и царица и краљица, и то дупликат чл. 81, који говори о царевим и краљевим планинама, наместо царевим и црквеним у основној верзији [Рак, л. 70г; Бубало 2010: 178], и paragraphus unicus (чл. 195) где се помињу упоредо царица и краљица [Рак, л. 70v; Бубало 2010: 223]. Краља имамо само на два места у основном тексту Зако-ника, у члановима 43 и 136, и ту се увек наводи уз госпођу царицу, у првом случају и уз цара [Бубало 2010: 84, 103]12. Међутим, самосталан пар цар и краљ, а поготову царица и краљица имамо само у наведеним члановима Рак. Та појава наводи на помисао да бар неки од прописа с краја Рак по-тичу од цара Уроша јер краљице за Душанова царевања једноставно није било. Урош је, после више неуспелих покушаја за очева живота, успео да се ожени тек 1360 [Ьирковиъ 2004]. Двојство цар и краљ, пак, могло би се приписати времену савладарства цара Уроша и краља Вукашина (од 1365), мада је оно присутно и истицано, иако само формално, и од времена Душановог уздизања на царски трон. То је посебно уочљиво у више пута помињаној повељи за Дубровник из 1349, у којој се доследно подвлачи паралелизам цареве и краљеве земље [Ьирковиъ 1994].
За живота цара Уроша из корена се почела мењати друштвена средина и државни оквир којима је Законик био намењен. Све теже су се могли усклађивати прописи засновани на друштвеним односима, владаревој власти, јединственој територији, централној и локалној управи, међуна-родним односима, верским приликама из времена доношења и првих година примене Законика са приликама у државоликим творевинама обла-сних господара пониклим на развалинама Царства. Изричитог позивања на Законик у повељама обласних господара и, доцније, деспота нема. Дух Законика још се осећа у појединим одредбама повеља које су српски господари издавали Дубровчанима по угледу на српске цареве. Узнемирава-ње и крађа трговаца санкционисани су у повељама које су кнез Лазар и господин Вук Бранковић издали Дубровнику 1387. године доследно пре-ма начелу супсидијарне одговорности, за разлику од противречне Уроше-ве повеље из 1357. године [Соловјев 1980: 305]. Наводим одговарајући одељак из боље очуване Вукове повеље: И кХде идх дХкровчдне по ?емли по мош с трьгомь где гд Хкие гХсд или гд покрддХ X селе дд имь плдти мколинд що имь Хще гХсд ил-и-мь се Хкрдде дко л-и-мь не плдти мколинд дд имь плдкю и влкь [ССПП, 1: 138]13.
12 Само цар и царица (без краља) наводе се у чл. 140 и 187 [Бубало 2010: 104, 116].
13 Повеља кнеза Лазара: [ССПП, 1: 121]. Иста одредба понавља се и у повељама српских деспота Дубровнику [ССПП, 1: 152, 202; 2: 16].
2015 №2 Slovene
128 I
The Era of Dušan's Code
Поред чланова ДЗ чији је утицај на формулисање одговарајуће одредбе у Урошевој повељи раније истакнут, намеће се и паралела са чл. 158 о колективној одговорности околних села за разбојништва и крађе при-чињене на деоницама путева кроз пусте крајеве [Бубало 2010: 109, 210].
Но, иако се у повељама не помиње Законик, чињеница да се преписује говори о томе да није изгубио значај. У последњој деценији XIV века преписан је Стр, од којег је остало само 15 листова са једва преко 100 чланова [Бубало 2010: 26-27]. Један од његових преписивача био је де-чански монах Данилац Левооки, који је у манастиру преписао, између осталог, пролошки комплет по налогу еклесијарха Варлаама 1394. г. и отечник по налогу игумана Варлаама [Цернић 1981: 339-341, 354-355; Синдик 1998; Опис Дечани 2011: № 52-54, 96], а управо у то време (1397) преписао је на неисписаним листовима рукописне књиге треће Дечанске хрисовуље и повељу монахиње Јевгеније (кнегиње Милице) за манастир Дечане [Турилов 2008: 199-200]. Вероватно је и Законик писао у манастиру и за манастирске потребе.
Најстарији сачувани рукопис ДЗ (Стр) већ показује измене у односу на првобитни редослед грађе, који се с пуно оправдања препознаје у Прз [Соловјев 1980: 119-123], а рукописи из прве половине XV века садрже текст Д З са изменама и допунама кој е су настале као одраз при лагођ авања другачијим правним и друштвеним околностима, али и корисницима са посебним циљевима и делокругом правне надлежности. Такви су Бис, Атн, Хил и Ход [Соловјев 1980: 123-137]. Међутим, појава рукописа с обележјима редакторских захвата у структури и садржини појединих прописа није означила напуштање оне или оних верзија које су настојале да пренесу састав, редослед чланова и дух Законика из времена његовог проглашења (Стд, Прз и Рак). Нова или нове редакције не смењују старе, не чине их застарелим и неподесним за употребу, већ различите верзије и даље живе и преписују се упоредо, све до коренитих редакторских измена крајем XVII и почетком XVIII века, које ће изнедрити млађу ре-дакцију. Оно што је, међутим, свим овим рукописима заједничко јесте срастање ДЗ са кодиколошким окружењем, чији су први, непроменљи-ви слој чинили СС и ЈЗ. За разлику од Законика, СС и ЈЗ показују конзер-вативност у тексту, готово да изостају измене редакцијског типа — ис-пуштања, премештања, допуне — изузев посебне редакције СС у Стд и Рак [Mošin 1949; Бубало 2013: 730-731].
У језику и стилу редигованих преписа Законика најпре упада у очи начин на који се цар као законодавац наводи. По узору на византијске цареве, Душан за себе користи израз “царство ми” и дели правду кроз неку врсту непосредног обраћања поданицима. У време када ни цара законодавца ни државе којом је владао више није било, редактори и
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 129
преписивачи одговарали су на прилике свога времена и тиме што су прописе преформулисали из субјективног у објективни стил, што су “царство ми” преиначили у “цар”, узимајући тај термин као општу озна-ку за владара. С таквим својеврсним удаљавањем одговорности у односу на првог цара законодавца, Законик је постао много више царски прав-ни акт, а мање царев (Душанов). Ево како то изгледа на примеру чл. 181, у првобитној стилизацији, према Прз, и редигованој, према Атн:
ПовелЪвд цдрьство ми соудТдмь . дще се МЕр'Ъте велико дЪло . д не оущогоу рдс8дити и рдспрдвити кои люео соудь великь ЕоудЪть . да греде ffi соудти единь съ меЪмд мнемд?Ти пьр'цемд , прЪдь цдрьство ми [Прз, л. 156r].
Повелите цдрьско соудТдмь . дко се МЕр'Ъте велико дћло . и не оущогоу рддадити и испрдвити . кои люео с8дь великь Еоудеть . дд гредеть ffi соудти единь , сь меЪмд мнЪмд?и пьр'цемд прЪдь цдрд [Атн, л. 241r].
Међутим, питање промене стила ни изблиза није тако једноставно14. Не може се повући јасна црта између рукописа који користе директни стил и оних који користе индиректни. Од свих рукописа старије ре-дакције само Рак доследно користи индиректни стил, а он по саставу и редоследу чланова следи углавном првобитну редакцију! Разилажење у начину на који се о цару говори примењено је у целости само у другом делу Законика. Насупрот Стр, Стд и Прз (“царство ми”) стоје Атн, Бис, Ход, Бар и Шиш (“цар”), а Хил се прекида код 125. члана. У првом делу Законика ствар је сложенија. Оба начина преплићу се не само у суседним члановима већ и у истом члану, и то у већини случајева код свих рукописа (осим Рак) без изузетка. “Царство ми” имају сви рукописи у чл. 26, 30, 34, 35, 40, 42, 75, 81 (чл. 38, 39 има само Прз), а “цар” у чл. 23, 25, 43, 45, 48, 49, 60, 66, 68, 77, 79, 83, 91, 103, 115-118, 120, 124, 129, 132-135 (чл. 51 имају само Бис, Стд, Прз; 72 Стр и Прз; 121 Бис, Стд, Прз; 128 Стр, Бис, Прз). Разилажење међу рукописима према обрасцу посведоченом у другом делу Законика забележено је у чл. 78, 101, 105, 11015, 112-114, 119.
Особено је коришћење оба стила у члану 81, у свим рукописима: Плднине що соу по ?емли цдрьствд ми . що соу плднине цдревЪ дд соу цдроу [Бубало 2010: 91]. Има случајева и међу члановима код којих постоји разилажење да првобитна верзија није доследна у директном обраћању: нпр. чл. 105 у Стр и Прз почиње са книге цдреве, а у наставку доследно користи облик цдрьство ми [Стр, л. 9Г; Прз, л. 144r-144v]. У Прз чл. 113 има једном дворь цдрьствд ми, а други пут дворь цдревь [Прз, л. 145г]. Када се упореде бројеви чланова обележених доследно спроведеним директним или индирект-ним стилом у свим рукописима, могу се издвојити и одељци у којима се
14 О томе је већ, на широкој основи, расправљао А. Соловјев [Соловјев 1980: 106-110].
15 Изузев у Стр, који има индиректан стил [Стр, л. 9v].
2015 №2 Slovene
130 I
The Era of Dušan's Code
без прекида нижу чланови с поменом цара стилизовани према једном од два начела. Група 26, 30, 34, 35, 38-40, 42 има “царство ми”, а следи јој група 43, 45, 48, 49, 51, 60, 66, 68, 72 где се користи “цар”. У групи 105, 110, 112-114 рукописи се разилазе, а одмах јој следи низ 120, 124, 128, 129, 132-135 у коме сви рукописи користе индиректни стил. Да ли је то доказ вишеструких предложака, тј. слојева у рукописном наслеђу или израз различите стилизације појединих писара?
Без много убедљивости остају покушаји да се избор једног или дру-гог начина објашњава садржином, тј. предметом сваког појединог про-писа, тим пре што таквог нијансирања у формулисању нема у другом делу Законика. Могло би се са извесном сигурношћу издвојити начело по коме се цар наводи у индиректном виду када се забрана односи (и) на њега, обично у изразу да нЪсть вольнь (господинь) царь (чл. 43, 45, 48), што се потврђује и чињеницом да је таква формулација задржана у свим руко-писима и у одговарајућим члановима другог дела Законика упоредо са директним видом (чл. 137 и 140). Међутим, не може се препознати правило у наизменичној употреби индиректног и директног стила за озна-чавање припадности цару, у првом делу Законика, у свим рукописима, чак и у суседним члановима: двор царства ми/царев, земља царства ми/ царева, закон царства ми/царев и т. д.16 У групи чланова са индиректном стилизацијом, у свим рукописима, истичу се они у којима се за цара користи израз господин цар (чл. 25, 43, 45, 79, 117, 124, 128, 134). Најзад, при садашњем стању рукописне традиције Законика, тешко је дати ло-гички доследан и убедљив одговор на питање зашто се само у другом, новеларном делу доследно раздвајају две скупине рукописа у погледу начина на који се о цару говори. И та нас загонетка враћа на питање, по-стављено на почетку овог огледа, о времену и начину настанка и склопу преписа Законика који су преживели до модерног времена.
Редактори се нису устезали да изоставе прописе који су с временом изгубили актуелност. Такве су биле одредбе којима се потврђују права стечена до времена доношења Законика, рецимо члан 39, сачуван само у Прз и Рак: ЕластЪле, и властЕличикыи . иже се мвр'Етаю оу дрьжавЪ царьства ми . срьклк и грьцш, що есть кома дало царьство ми оу кащина и оу хрисоволш , и дрьже до снегами съкора . кащине да соу тврьдЕ [Прз, л. 136r-136v]. Овај пропис имао је тежину у Душаново време и у српско-грчком царству као допунска гаранција по-ложаја и повластица византијске властеле која је исказала верност цару. Са истом мотивацијом донет је и чл. 124 и из истог разлога изгубио је
16 Произвољно делују објашњења А. Соловјева, који у избору једног или другог начина навођења цара у првом делу Законика види одраз интервенција заинтересованих страна у законодавном процесу. По његовом тумачењу, излази да су све одредбе у којима се о цару говори у трећем лицу донете на подстицај властеле или цркве [СоловЈЕВ 1980: 108-110].
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 131
актуелност после Душанове смрти: ГрддовЪ грьчьцТи коеуь ксть прТеуь (pro прТедь) господинь царь . що иуь ксть оучиниль , хрисов8лк и простдг'ие . що си иудю гдЪ и дрьже до сТегд?Ти съкорд . то?Ти дд си дрьже и дд иуь ксть тврьдо , и дд им се не оуще нищо [Прз, л. 146v]. Није имало више смисла задржавати у Законику ни пре-лазне одредбе, какав је члан 164, сачуван само у Прз: 7д людТи кто коудћ чТегд члов'Ъкд прТель прЪжде сТегд съкорд . дд се ище прьвыуь соудоуь , кдко пише оу прьвыуь ?дкон‘ник8 [Прз, л. 153v]. Пропис је изгубио важност када су с протоком времена застарели случајеви преузимања туђих људи пре 1353/1354. године. Разуме се, временска удаљеност преписа од доношења Законика није нужно сразмерна степену редукције грађе, јер они у којима је прво-битни састав претрпео минималне измене потичу из XVI века, као Прз, или чак са самог краја XVII века, као Рак.
Поред промена насталих услед редукције грађе, подједнако су важне и оне које се огледају у новој систематизации, чији су први покушаји могли бити предузети и пре новелирања Законика 1353/54. године. Испу-штања и премештања чланова узели су заправо с временом толико маха да је данас тешко са сигурношћу васпоставити првобитни редослед чла-нова. Приметна је потреба да се правна грађа доследно среди по сродности, да се постигну боље садржајне целине, истакнуте и заједничким насло-вима [СоловЈЕВ 1980: 119-137; Злконик, 3:12-16]. Начини артикулисања распореда грађе насловима толико се, међутим, разликују међу рукопи-сима да је веома тешко указати на оне који вуку порекло од првобитне верзије [Ћирковић 2006]. С друге стране, исти наслови који се понављају испред појединачних чланова или скупина чланова, расутих на различи-тим местима у Законику, представљали су, по свој прилици, једно од мерила према којем је вршен одабир грађе, њено померање с првобитног места и окупљање прописа о истом предмету под једним насловом смеш-теним на почетку тако изабране групе. При томе није нарушено начело да се прописи не премештају из првог у други законик и обратно, осим неколико изузетака у Рак. Готово сва премештања потврђују ову претпоставку.
Ево само неколико примера. Наслов О игуманима окупљао је у прво-битној верзији чланове 14, 15 и 16 [Бис, л. 181r]17, затим се о игуманима поново говори у чл. 35 и 36, и на почетку те целине, која је обухватала и чл. 37 (тиче се обавеза митрополита и калуђера, а не игумана), стоји наслов И још о игуманима [Бис, л. 184v].18 У Атн и Бар група 35-37 премештена
17 Можда и 17, 18 и 19, који су касније издвојени насловом О калуђерима [ЋирковиЋ 2006: 23]. Томе би у прилог говорила појава, присутна само у Стр, где су чл. 14-19 обједињени под насловом 0 игоудаехь и m кдлоугерехь [Стр, л. 2Г].
18 За илустрацију се узима редослед чланова и наслови у Бис, јер су наслови у Прз резултат интервенције преписивача из XVI века [Ћирковић 2006: 12-17], Стр и Стд имају лакуне у делу текста са групом 35-37, а Рак изоставља секвенцу 34-36 [Бувлло 2010: 122-125].
2015 №2 Slovene
132 I
The Era of Dušan's Code
је иза групе 14-16 и обе су обухваћене насловом који је првобитно стајао испред чл. 14 [Атн, л. 21Г-21Г; Бар, л. 127v-128r]. Занимљиво је како је на редукцију истих наслова утицала промена места чланова 95а и 95б, који у првобитној верзији следе један другом, као посебни прописи, али су добили једну нумеру јер су у Прз, који је послужио као основа за стан-дардну нумерацију, у науци укорењену и широко прихваћену, спојени у један члан. Оба члана се тичу клирика, први говори о казнама за њихову увреду и има наслов О псовању, а други о казнама за њихово убиство, и носи наслов О убиству, којим је обележен и наредни, 96. члан, посвећен казнама за убиство у кругу најуже породице [Бубало 2010: 93-94, 132133]. С друге стране, чланови 50 и 55, о увредама међу припадницима различитих друштвених слојева, у већини рукописа смештени су један иза другог под заједничким насловом О псовању [Бубало 2010: 85-86, 126-127]. У Атн и Бар овај пар допуњен је чланом 95а, који је због тога ослобођен свог првобитног наслова [Атн, л. 216v; Бар, л. 132г]. Осим испред групе 95б, 96 [Бис, л. 193г], у првобитној верзији, на још два места имамо наслов О убиству — испред групе 87, 8619 [Бис, л. 191v] и испред члана 94 [Бис, л. 192v]. Све ове прописе редактор Атонско-барањске вер-зије сјединио је у једну скупину (87, 86, 94, 95б, 96) са заједничким прво-битним насловом [Атн, л. 223r-223v; Бар, л. 137r-137v].
Међу рукописима и групама рукописа препознају се испуштања и премештања грађе поникла из различитих побуда и циљева, али се могу успоставити и везе у којима се огледа поступност у редукцији и система-тизацији. Неку врсту копче између рукописа који настоје да се не удаље превише од првобитне верзије и оних којима су накнадне прераде начи-ниле препознатљиво обележје чини Бис. У њему су, рецимо, задржани чл. 51, 106 (о двору царевом), 117 (о имовинским правима у новоосво-јеним византијским областима), 121 (сувишан уз члан који му претходи и онај који му следи), 124 (о грчким градовима), 128 (о женидби цареви-ћа), који су због губитка актуелности изостављени у Атонско-барањској верзији. Скупина Хил, Ход и Шиш, која се ослања на Бис иде још даље у редукцији и изоставља и чл. 44, 46, 48, 49, 54, 57, 60, 83, 84 итд. Група чланова 35-37 налази се у Бис на првобитном месту (прате га Хил, Ход, Шиш), а у Атн и Бар, премештена је иза чл. 1620. Група 31, 65, под насловом О поповима следи члану 30 у Бис [Бис, л. 183г] и у томе га прате Хил, Ход и Шиш, а у Атн и Бар премештена је после члана 34 [Атн, л. 214г; Бар, л. 130r]. Премештањем чланова формиран је у Бис след 50, 55, 53, 54, 49, 51, 52 [Бис, л. 186v-187v]. У Атн-Бар изостављен је 51, а после 55 убачен
19 Који су грешком заменили места у Прз, па отуд нумерација која наводи на погрешай утисак о обрнутом редоследу. У Атн, Бис, Бар спојени су у један члан.
20 Видети претходни пасус.
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 133
95а [Атн, л. 216v-217v; Бар, л. 132r-132v], а у Хил, Ход, Шиш изостављена је група 54, 49, 51 [Хил, л. 112v-113r; Ход, л. 90r-90v]. Према првобитном редоследу, какав је задржан и у Бис, иза наслова О татима и гусарима следили су чланови 145-147, затим је долазио чл. 148 под насловом О судијама, а потом поново наслов О татима и гусарима испред чл. 149 и 150 [Бис, л. 200v-202r]. Према раније образложеном и илустрованом начелу, не само у Атн-Бар, већ и у Ход и Шиш, који су до тада следили рашчлањавање грађе какво је у Бис,21 чл. 149 и 150 премештени су иза чл. 145-147 и обухваћени једним насловом [Атн, л. 232r-233v; Бар, л. 144r-145r; Ход, л. 97r-97v].
Најзад, кодификаторске измене ишле су за тим да се одредбе које су биле двосмислено или непрецизно срочене побољшају или да се допуне и преиначе у складу с измењеним друштвеним околностима и правном праксом која их је пратила. Казне су за поједине преступе ублажаване, а за друге пооштрене. Члан 97 прописује, према Стр: Кто се мкр%те мскоуЕь ЕрддХ вддстединоу или доЕроу чдов'Ъкоу дд се томоу?и WEt рХцЪ Йсекоу [Стр, л. 8Г]. Брада је била симбол људског достојанства, па се чупање браде властелину или угледном човеку сматрало нарочито тешком увредом, због које су, према првобитној верзији Законика, доказани кривци бивали осуђени на одсецање обе руке, као и код хотимичног убиства. У ревизији Законика та је казна смањена на одсецање једне руке: дд се томоу?и роукд бсЪче [Атн, л. 224v; Бубало 2010: 94, 183-184]. И члан 131 измењен је с циљем да се казна ублажи. Допушта се да се сукоб између два војника на походу реши двобојем, али се настоји најоштријим мерама спречити да двобој прерасте у општу тучу. Првобитна верзија предвиђа смртну казну за помагаче: . . . Яко ди тко потече и поможе нд поир'вицоу шь?и дд се оуЕию [Стр, л. 10v]. Она је, међутим, приликом ревизије ублажена на телесну казну одсецања руку, вероватно по начелу да се кажњава орган којим је почињено кривично дело: дд се кджоуть . р«цЪ дд им' се оусЪкоуть [Атн, л. 229г; Бубало 2010: 101, 197].
Члан 99, који одређује казне за пиромана, иде у супротном правцу. Према првобитној верзији, за паликућу који је подметнуо пожар у селу прописана је колективна одговорност села. Уколико паликућа не би био пронађен и предат ради суђења, село је имало да накнади штету која би падала на терет паликуће [Стр, л. 8r; Прз, л. 143v]. Из тога се посредно види да је окривљени пироман морао надокнадити штету причињену пожаром. Приликом ревизије Законика уведена је, према византијском законодавству, најстрожа казна спаљивањем за умишљајног пиромана који би био ухваћен на делу: дд се пожеж'цд ть?и иждеже нд мгни. Уколико пак не би био ухваћен на делу, село је било дужно да га преда или да накнади штету [Атн, л. 224v; Бубало 2010: 94, 184-185].
21 Хил се прекида код чл. 125.
2015 №2 Slovene
134 I
The Era of Dušan's Code
Све наведене измене могле би се приписати ревизији подстакнутој претпостављеним спајањем СС и ЈЗ, уколико су првобитно самостално преписивани, у један рукописни зборник са ДЗ, од којега се више неће одвајати. Томе би у прилог говорило и испуштање чл. 109, који забрањује деловање врачара и зналаца отрова и за казне упућује на Номоканон: МагТиникь и «тровникь кои се наиде «клично . да се каже по ?акон8 светыидь «тьць [Прз, л. 144v]. По моме уверењу, овај члан постао је сувишан када су СС, ЈЗ и ДЗ спојени у један, троделни кодекс, јер глава М-1 СС прописује казне за врачарство и тровање [Флоринский 1888: Приложения, 181-185], а Правила св. Јована Посника дају упуте за покајнике који су та дела починили [Флоринский 1888: Приложения, 223].
Како су се повећавале наслаге времена између оригинала и преписа, тако је и окружење у којем су ти преписи настајали постајало све даље и другачије од онога којем је Законик првобитно био намењен. Растао је и број посредника, а с њима и вероватноћа грешака услед превида или не-разумевања. Ово друго је неретко водило до далекосежних промена, које су даљим преписивањем бивале озакоњене, јер су појмови и речи из дру-гачијег времена, непознати писарима или наручиоцима њихових дела, замењивани онима које су боље одговарале потребама средине и смис-лу прописа какав му је даван у некој од карика ланца преписивача. Ако се временској и културолошкој дистанци дода и просторна, подједнако одговорна за промене у језику, за уношење дијалектизама, онда не треба да изненади неверица неупућених да су преписи Законика из XVIII века имали исто исходиште као и они три столећа старији.
О тим променама можда најбоље сведочи Рак, преписан на самом крају XVII века, али као представник рукописне породице ближе по структури и тексту изгубљеном оригиналу. Писар Рак, јеромонах Пахо-мије, или писар неког од његових предложака, тежио је да средњовеков-не појмове приближи схватањима свога времена, замењивањем застаре-лих и непознатих термина и поједностављивањем језика, са исходом који је неретко био одређен неразумевањем, али и способношћу да се значење непознатог појма наслути из контекста. У том науму ипак није увек био доследан, па исте, старе изразе у неким прописима осавремењује а у неким оставља. Логотет, старешина цареве канцеларије, био му је непознат појам, па га у чл. 25, где се из текста не може наслутити чиме се бавио (Црькваии да «клада господинь царь, и патрТарда и логофеть, а инь никто [Прз, л. 134v]), преноси у облику логоветь [Рак, л. 55v], свакако зато што је у пред-лошку стајало логофеть, што је, уз облике логотеть, логофеть, био равноправан начин писања ове именице у старосрпском језику. Али у чл. 134, где је одређена накнада логотету за редиговање и издавање царевих хрисову-ља, Пахомије је помислио да његова служба има везе с писањем исправа
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 135
па га назива писарь [Рак, л. 64v]. Користећи исти приступ и са сразмерним успехом, преписивач Рак је у чл. 94 протумачио катхнь као шаторь, што је и било једно од значења у то време [Рак, л. 61r]; схжьнь је у чл. 113 заменио турцизмом тоуцакь [Рак, л. 62v], а ?аь%аь је у чл. 74 постао жито [Рак, л. 59r]. Средњовековни појам ?аьава (узнемиравање) једном је протумачио као соумненте, у чл. 119 [Рак, л. 63r], а други пут као ?лоьа, у чл. 160 [Рак, л. 67r], оба пута из контекста, али се стварном значењу приближио само у другом случају. Жупу је у чл. 94, где се наглашава разлика у односу на град, преиначио у полк [Рак, л. 61r], у чл. 127, где је жупа означена као градска област, употребио је турцизам вилаеть [Рак, л. 64r], а у чл. 176 оставио је оригинални термин [Рак, л. 68v]. Стари инстр. мн. именице стапь (штап, батина) у облику стати није познавао, па је, с обзиром на то да се термин употребљава у члановима који прописују казну ударања штаповима, по-мислио да је посреди искварен облик множине именице стопа. Тако је уме-сто да се ьТе стапТи, тј. штаповима, у чл. 50, испало да се ьТю стопи его [Рак, л. 57v], тј. његове стопе, а у чл. 166 отишао је и даље — да се ьТе по таьани [Рак, л. 68r]. Партицип гоушено значи отето у разбојничком препаду, од глагола гоусити (чинити разбојништво), од којег су изведене и именице гоусарь (разбој-ник) и гоуса (разбојништво), а писар Рак га тумачи као партицип глагола гоушити, и замењује у чл. 180 синонимом оудав'лкно [Рак, л. 61г].
Најраније у другој половини XVII века настала је посебна редакција Душановог законодавства, најбогатија по броју сачуваних рукописа (чак 16), са особеним решењима у саставу и језику. Такозвану млађу редакци-ју не чине позни преписи без правне снаге, већ прераде поникле најверо-ватније у крилу Српске цркве с циљем да се, коришћењем ауторитета светих царева и угледа Законика, његова грађа прилагоди и употреби за регулисање оних правних односа у којима су црквена јерархија и пред-ставници самоуправа задржали надлежност под туђинском влашћу. Нај-маркантнија одлика рукописа млађе редакције јесте расподела грађе из три правна састава (СС, ЈЗ и ДЗ) у два — тзв. Закон Константина Јустини-јана или Књига звана судац (ЗКЈ) и Законик македонског цара Душана. У садржају ДЗ вршена је даља редукција избацивањем одредаба које су изгубиле актуелност, стил и језик су осавремењени, а прописи често пре-формулисани или проширени тако да постану ближи схватањима људи и приликама XVII и XVIII века. Скраћена синтагма, као посебан део за-конског зборника, изостављена је, а већи део њених одредаба укључен је у састав ЗКЈ и ДЗ. Наслов ЗКЈ, према Тек, гласи: ьлагочьстиваго и христолюь'т'ваго сьмодржавнаго вЪликаго цара Константина иоустиньтана, грчаскаго съ светЪишииь патриархомъ кгръ григориемъ: съ кне?и и са Б'Ълиожт и са ьоляри ьлагочастиваго царьства его въ константинополии [Тек, л. 1Г]. Утиску старине и неприкосновеног ауто-ритета правоверних царева требало је да допринесе и прикључивање
2015 №2 Slovene
136 I
The Era of Dušan's Code
Константина Јустинијану и византијско порекло закона, док је патри-јарх Григорије уметнут према примеру Душановог наступа с патријар-хом Јоаникијем у Законику. Из тих интервенција провирује тежња да се нагласи удео патријарха у законодавном раду [Ъирковиъ 2005: 93]. Према наслову ДЗ у неким рукописима — Елдгочьстывдго и христолнживдго > мдкедонискдго цдрд Стефднд срькьскдго Ел'гдр’скдго > оугдр'скдго > ддльщт'скдго > дрвдндскдго > «гроБлддгискдго > и инимъ многимъ пр’Ьделоиъ и адлмиъ сдуодрьж’цд [. . .] ^дконь и «ставь [Ков, л. 62r] — Душану је намењена власт над свим оним областима над којима је српски патријарх на прелому XVII и XVIII века имао ствар-ну или номиналну јурисдикцију или гајио претензије, а атрибут маћедонски добио је, по свој прилици, према територији на којој су се простирале средишње области његовог царства.
У српском Приморју Законик се користио све до краја XVIII века. У територијално, политички и економски скромним аутономним општи-нама (Паштровићи, Грбаљ), с традиционалним друштвом у којем је оби-чајно право имало истакнуту улогу, Законик је прерађен и добрим делом прилагођен начину живота и суђења, као и говорном језику. Није стога случајно да су се у целокупној рукописној традицији Законика нашла четири из Приморја — Режевићки, нађен у манастиру Режевићу, Грбаљски, по имену Грбаљске жупе, и Јагићев и Богишићев. Локализми, нарочито романизми, особена су одлика ове скупине рукописа. Ево неколико примера из Грб и Реж:
авизат (ven. avixar, vixar) — обавестити; дешпек (ven. despeto) — инат, пакост;
интрада (ven. intrada) — годишњи род од земље једног домаћинства, приход;
комун (ven. comun) — назив за било коју врсту колективне својине (придев комунски);
канаја (ven. canagia, canaja; it. canaglia) — нитков, хуља, покварењак; на посту (ven. aposta, it. apposta < a posta) — намерно, с одређеним циљем;
прокарадур (ven. procurador) — заступник; редитат (ven. reditar, it. ereditare) — наследити; стађун од работе (ven. stajon, staxon; it. stagione) — радно време, време рада у пољу;
чардин (ven. jardin, xardin; it. giardino) — врт; шпоркеца (ven. sporcheso, sporchezzo) — прљавштина; штролиге (ven. strolego) — враџбине астролога; шубито (ven. it. subito) — одмах22.
22 Примери из ДЗ према издању у [Злконик, 4] (видети списак преписа), а примери из ЗКЈ према [СоловЈЕБ 1938: 55-60; MošiN 1951: 13-23].
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 137
Од свих рукописа млађе редакције, не само оних из српског примор-ја, Реж је особен по томе што је најдаље отишао у настојању да се при-лагоди језику и обичајима средине у којој се примењивао. Међу много-бројним сачуваним судским актима из Паштровића пронађени су и они који сведоче о томе да се судило по одредбама Законика [СоловЈЕв 1947]. Језик Реж, с мноштвом романизама и локализама, представља веома драгоцен пример српског говорног језика у Паштровићима прве половине XVIII века. Из начина формулисања одредаба о цркви јасно је да је овај препис Законика настао и примењивао се у чисто православној сре-дини. И поред изразито понарођеног језика и слободних парафраза, није нарушен основни, првобитни смисао одредаба. Ево како члан 152 гласи у старијој редакцији (према Атн), а како у Реж:
Како ксть быль ^аконь , у д^а царева 8 светаго крали . да 08 велшмь властеломь , велш властеле порогци . а ср’Ьдншмь людемь против8 идь др8жина . а секрьдиимь нидь др8жина да су порогци . и да нЪсть у поротћ родима . ни пи^матара [Атн, л. 234v];
тако е речено да већои господи веля господа кмети а главарима главари а простоме прости и 8 кметство да не интра приятеля ни роћака толико ни пищатора [Реж, л. 16г].
Друга главна област примене Законика коначно се уобличила у кругу српске јерархије и поданика Хабзбуршке монархије, након Велике сео-бе, у последњој деценији XVII века и првих година XVIII века, можда и на подстицај српског патријарха Арсенија III Црнојевића. Ова скупина рукописа, условно названа карловачка, по Карловачкој митрополиј и, где је настала и примењивала се, одликује се: а) хибридним језичким изразом, у чијој основи је српски народни језик с примесама српскосло-венског, у старијим преписима, и рускословенског, у млађим; б) очи-гледним и ненамерним премештањем чланова, које је озакоњено препи-сивањем с предлошка поремећеног распореда листова и континуираном нумерацијом по новом редоследу; в) текстуелним проширењима и арха-изацијама појединих чланова ДЗ и додавањем у састав ЗКЈ тзв. школске уредбе и прописа о војној обавези и издаји, чије порекло, без сумње, није средњовековно. Напротив, управо у круговима српске црквене је-рархије у Хабзбуршкој монархији треба тражити извор тих допуна. Кратки одељци из њих не остављају места сумњи: “У сваком граду и ва-рошима и селима, тамо где су цркве тамо и училишта треба градити, то јест школе, да се уче православна деца Светоме писму и закону бож-јем. [. . .] А потом по градовима и варошима, цареви и кнежеви и сви бо-љари да постављају философе и учене дидаскале који ће децу учити сва-кој књижној премудрости. ..” [Марковић 2007: 104] или “И војници да се уче свакој вештини, и мудрости и врлини, а више од свега чврсто да
2015 №2 Slovene
138 I
The Era of Dušan's Code
чувају свету православну веру нашу [. . .] и своје капетане и војводе да поштују и да их се боје. Свога цара као бога на земљи да поштују” [Мар-ковиъ 2007: 107]. Овде се, разуме се, мисли на владара Хабзбуршке мо-нархије.
Као у раније саопштеним примерима, и у карловачкој верзији млађе редакције ДЗ писари или наручиоци преписа настојали су да прилагоде текст знањима и потребама свога времена. Њихова вештина нарочито је долазила до изражаја код појмова или чак читавих прописа који су им били неразумљиви. Средњовековни термин понось, у значењу обавезе зависног становништва да преноси пртљаг и превози владара, његове чиновнике и властелу, људима XVIII века свакако није био познат, па је тако вероватно и цео 23. члан измицао њиховој способности разумевања. Првобитни текст Црьквамь поноса да нЪсть . ра^вЪ кьда греде камо царь . тьда^и да га дижоу [Атн, л. 212v; Бубало 2010: 80], у карловачкој верзији млађе редакције је преиначен тако да је добио сасвим другачији смисао, али примењив на тадашње прилике: Црьквамь да не чинег се досаде ни мть кога , ра?ьма кадь има доћи тамо царь > тада да чьстьно егм приемьлють [Ков, л. 86v]. Разлог овој промени се препознаје у могућој семантичкој вези између именица понос и досада. Према једном тумачењу, секундарно значење именице понос у основи одговара примарном значењу именице досада (увреда, погрда, узнемиравање) [Савић 2014]. Прилагођавање је значило и про-ширивање, као у члану 107. У старијој редакцији он гласи, према Атн: Кто се наиде мтьеешь соудТина посьлника . или пристава . да се плЪни . в‘се да му се оу^ме що има [Атн, л. 225v; Бубало 2010: 96], а у карловачкој верзији, према Ков: йще кто самоволинь и силань и Ее?ьмкра?ань мке^ьчастить посланика господьскаго да платить >р: пер'перь > аще ли Одарить его таи насил'никь вьсего своегм да лишить се [Ков, л. 94v-95r].
Законик није требало само да пружи позитивну правну грађу, већ да својом појавом и ауторитетом сведочи о сјајним традицијама средњове-ковне државе у складу с тежњама ка историзму међу ученим Србима барокног доба. Као својеврсна историјска читанка, Законик је у једном броју рукописа обогаћен и текстом српског летописа [Бошков 2013]. За-право, како се XVIII век ближио крају та његова улога преузимала је примат над правном, практичном. Најмлађи од сачуваних рукописа кар-ловачке верзије, Врш, преписао је протођакон Јован Фелдвари по налогу карловачког митрополита Јована Георгијевића, ?а воспоминанТе древности. Преписивање је завршено 1. маја 1772. и рукопис приложенъ во киклТотеку АруТепископскую [Законик, 4: 451]. Подстицај архиепископа за преписивање рукописа и његово смештање у фондове архиепископске библиотеке у Сремским Карловцима није био израз само његове бриге за просвећивање и ширење писане речи, већ, и на првом месту, настојања српске црквене
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 139
јерархије у Хабзбуршкој монархији да нагласи српску државно-правну традицију и тежње ка обнови државне самосталности. Здружени у руко-писним зборницима, српски летопис и Душаново законодавство сведо-чили су појавом, ауторитетом и садржином о томе [Медаковић 1988: 19-20, 99-100]. Карловачка редакција била је последњи и најроднији изданак Душановог законика, која се по језику и начину формулисања законских одредаба знатно удаљила од својих средњовековних корена, али која је из њих црпела своју животност и углед.
Како је ипак дошло до тога да, и поред преваге млађе редакције у правном и културном животу Срба XVIII века, до наших дана опстану и рукописи старије редакције. И у томе је, по свој прилици, Црква одиграла пресудну улогу. Више од једне трећине садржаја Законика чине прописи, посредно или непосредно везани за питања Цркве. Црква је у односу на одговарајуће одредбе Законика имала двојаку улогу — примењивала је и бранила своја права, али је морала и да поступа у складу с обавезама. Она је, такорећи, истовремено била у положају субјекта и објекта Зако-ника и зато су црквене установе и старешине морали поседовати при-мерак Законика, примењивати његове прописе у оквиру своје судске надлежности или доказивати и бранити своје повластице и права [Бу-бало 2014]. Није без значаја чињеница да је редукција грађе Законика, присутна у појединим рукописима од XV века као израз прилагођавања другачијим условима примене, оставила нетакнуте оне чланове који се тичу Цркве. На истој страни једино је могуће тражити одговорност и за измене и допуне текста појединих прописа (чл. 11, 13а, 18, 78, 101 и т. д.).
Средину у којој су употребљавани и сачувани рукописи са ДЗ от-кривају састави који су, свакако с разлогом, преписивани уз њега. То је не само стални пратилац, СС, у чији избор је ушло преко две трећине прописа у судској надлежности Цркве [Троицки 1953: 192-193], већ и променљиви део кодиколошког окружења, са догматско-полемичким саставима, епитимијним номоканонима, компилацијама и изводима из канонских правила и требника [Бубало 2013: 732-734]. Од свих руко-писа Душановог законодавства старије редакције (потпуних и непотпу-них), једино Стд, Бис и Рак не садрже допунске црквеноправне саставе. Иако има доста разлога да верујемо да текст ДЗ у сачуваним рукописима старије редакције садржи знатан број одлика изгубљеног оригинала, он је искоришћен као стожер око којег су окупљани црквено-правни и догматски састави према потребама корисника, вероватно за црквене судове и свакодневну пастирску службу духовних лица. Јер, као што сведоче турски берати о именовању српских архијереја [Бубало 2014: 54. нап. 27], Српска црква је задржала пуну или делимичну судску аутономију у појединим правним областима и питањима, за чије реша-
2015 №2 Slovene
140 I
The Era of Dušan's Code
вање су могли да се ослањају на правну грађу у зборницима са Душа-новим законодавством. Најзад, већина рукописа Душановог законодав-ства добила је називе по којима се данас препознају према манастирима у којима су пронађени или у чијем власништву су били извесно време [Бубало 2013: 734]. Управо чињеница да су се преписи ДЗ чували и ко-ристили у црквама и манастирима пружила им је могућност да опстану до садашњег времена. У томе је, вероватно, и највећа заслуга Цркве за Душанов законик.
Скраћенице
ДЗ Душанов законик
зкј Закон Константина Јустинијана
ЈЗ Јустинијанов закон
СС Скраћена синтагма Матије Властара
'кописне збирке
азвб Архив Збирке Валтазара Богишића (Цавтат)
ахазу Архив Хрватске академије знаности и умјетности (Загреб)
бмс Библиотека Матице српске (Нови Сад)
нбс Народна библиотека Србије (Београд)
ргб Российская государственная библиотека (Москва)
KNM Knihovny Narodnfho muzea (Praha)
Библиографија
Преписи Душановог Законика
Атн
Атонски, РГБ, ф. 87 (собр. В. И. Григоровича), № 28. М 1708, српски, друга четвртина XV века; по изд.: [Законик, 1: 163-207].
Бар
Барањски, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, Београд, № 39 (К. И. 16285), српски, прва четвртина XVI века; по изд.: [Законик, 3: 35-81].
Бгд
Београдски, Народна библиотека у Београду, № 38, српски, пре 1757. г., изгорео 1941. г.; препис Јанка Шафарика из 1847. г., KNM, IX G 9 (Š 18); по изд.: [Законик, 4: 345-368].
Бис
Бистрички, Государственный исторический музей, Москва, собр. Е. В. Барсова, № 151, српски, средина XV века; по изд.: [Законик, 2: 171-219].
Бог
Богишићев, АЗВБ, № 123, српски са примесама рускословенског, друга пол. XIX века ; по изд.: [Законик, 4: 485-502].
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 141
Бор
Борђошких, БМС, РР III 2, српски, око 1703-1710. г.; по изд.: [Злконик, 4: 169-193].
Врш
Вршачки, Градски музеј Вршац, И 2969, српски са примесама рускословенског, 1772. г.; по изд.: [Злконик, 4: 425-448].
Грб
Грбаљски, АЗВБ, № 19 (А. XIV 2/29), српски, последња четвртина XVIII века; по изд.: [Злконик, 4: 459-473].
Јаг
Јагићев, Семинар за српски језик Филолошког факултета у Београду, Ј 1602, српски са примесама рускословенског, друга пол. XIX века; по изд.: [Злконик, 4: 509-525].
Кар
Карловачки, НБС, № 152, српски са примесама рускословенског, 1764. г.; по изд.: [Злконик, 4: 391-414].
Ков
Ковиљски, БМС, РР I 35, српски, 1726. г.; по изд: [Злконик, 4: 311-334].
Пат
Патријаршијски, Библиотека Српске патријаршије, Београд, № 42, српски, крај XVII -поч. XVIII века; по изд.: [Злконик, 4: 145-158].
Поп
Попиначки, БМС, РР I 33, српски, око 1705. г.; по изд.: [Злконик, 4: 205-228].
Прз
Призренски, НБС, № 688, српски, прва четвртина XVI века; по изд.: [Злконик, 3: 97-155]. Рав
Раванички, KNM, IX H 7 (Š 17), српски, друга половина XVII века; по изд.: [Злконик, 3: 299-337].
Рак
Раковачки, KNM, IX C 4 (Š 16), српски, 1700-1701. гг.; по изд.: [Злконик, 3: 227-281]. Реж
Режевићки, АХАЗУ, III a 28 (Kukuljević 500), српски, прва пол. XVIII века; по изд.: [Злконик, 4: 377-384].
Рум
Румунски, Biblioteca Academiei Romane, Bucure^ti, ms. roum. № 3093, румунски, 1776. г. [Andreev, Cront 1971; Marcu 1989].
Сан
Сандићев, БМС, РР I 34, српски, око 1725. г.; по изд.: [Злконик, 4: 275-299].
Соф
Софијски, Национална библиотека “Св. Св. Кирил и Методий”, София, № 293, српски, 1728. г.; по изд.: [Злконик, 3: 357-403].
Стд
Студенички, АХАЗУ, IV d 114, српски, око 1430. г.; по изд.: [Злконик, 2: 41-59].
Стр
Струшки, РГБ, ф. 87 (собр. В. И. Григоровича), № 29. М 1732, српски, последња деценија XIV века; по изд.: [Злконик, 1: 97-121].
2015 №2 Slovene
142 I
The Era of Dušan's Code
Тек
Текелијин, БМС, РР III 85, српски, 1711. г.; по изд.: [Здконик, 4: 239-264].
Хил
Хиландарски, Манастир Хиландар, № 300, српски, 1420-1430. г.; по изд.: [Злконик, 2: 75-101]. Ход
Ходошки, KNM, IX F 10 (Š 14), српски, прва трећина XV века; по изд.: [Здконик, 2: 113-147]. Шиш
Шишатовачки, KNM, IX F 21 (Š 15), српски, средина XVII века; по изд.: [Злконик, 3: 173-209].
Литература
Бошков 2013
Бошков М., “Три брата Мрњавчевића у рукописној традицији рачанских летописа”, у: С. Томин, Љ. ПЕШикдн-ЉуштдновиЋ, Н. Половинд, ред., Зборнику част Марији Клеут, Нови Сад, 2013, 339-356.
Бувдло 2010
Бувдло Ђ., изд., Душановзаконик, Београд, 2010.
-----2013
Бувдло Ђ., “Оглед из историје текста Душановог законика (рукописно окружење)”, Зборникрадова Византолошког института, 50/2, 2013, 725-740.
-----2014
Бувдло Ђ., “Душаново законодавство на Светој гори”, в: Ж. Л. Левшинд, ред., Афон и Славянский мир 1, Материалы международной научной конференции, посвященной 1000-летию присуствийрусских на Святой Горе. Белград 16-18 мая 2013 г, Святая Гора Афон, 2014, 47-57.
Здконик, 1
Беговић М., ред., Законик цара Стефана Душана, 1: Струшки и Атонскирукопис (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 4), Београд, 1975.
-----, 2
Беговић М., ред., Законик цара Стефана Душана, 2: Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистричкирукопис (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 4), Београд, 1981.
-----, 3
Пешикдн М., Грицкдт-РддуловиЋ И., ЈовичиЋ М., ред., Законик цара Стефана Душана, 3: Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијски рукопис (=Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 4), Београд, 1997. -----, 4
Чдвошки К., Бувдло Ђ., ред., Законик цара Стефана Душана, 4: Патријаршијски, Борђошких, Попиначки, Текелијин, Сандићев, Ковиљски, Београдски, Режевићки, Карловачки, Вршачки, Грбаљски, Богишићев и Јагићеврукопис (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 4), Београд, 2015.
ЗС
НовдковиЋ С., изд., Законски споменици српских држава средњега века, Београд, 1912. МдрковиЋ 2007
МдрковиЋ Б., изд.,Јустинијанов закон. Средњовековна византијско-српска правна компилација (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 15), Београд, 2007.
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 143
Медаковић 1988
Медаковић Д., Барок код Срба, Загреб, 1988.
Новаковић 1907
Новаковић С., изд., Матије Властара Синтагмат (= Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, 1/4), Београд, 1907.
Опис Дечани 2011
Богдановић Д., Штављанин-Ђорђевић Љ., Јовановић-Стипчевић Б., Васиљев Љ., Цернић Л., Гроздановић-Пајић М., Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани, 1, прир. Н. Синдик (= Народна библиотека Србије. Опис јужнословенских ћирилских рукописа, 4), Београд, 2011.
Радојчић-Костић 2006
Радојчић-Костић Г., Библиографија о законодавству цара Стефана Душана (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 12), Београд, 2006.
Савић 2014
Савић В., “‘Понос’ и [‘досада’] у Душанову законику. Трагом неких изгубљених значења”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 57/1, 2014, 31-47.
Синдик 1998
Синдик Н., “Обнова библиотеке манастира Високи Дечани крајем XIV и у првој деценији XV века”, у: М. Пантић, ред., Српска књижевност у доба Деспотовине, научни скуп. Деспотовац, 22-23.8.1997 (= Дани српскога духовног преображења, 5), Деспотовац, 1998, 247-256.
Соловјев 1927
Соловјев А., “Два прилога проучавању Душанове државе”, Гласник Скопског научног друштва, 2, 1927, 25-45.
-----1928/1998
Соловјев А., Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Скопље, 1928, 2-е изд., Београд, 1998.
-----1938
Соловјев А., “Књига привилегија Грбаљске жупе (1647-1767) са Душановим закоником”, Споменик СКА, 87, 1938, 21-79.
-----1947
Соловјев А., “Студије из историје нашег народног права у XVIII веку”, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву, 2, 1947, 224-240.
-----1980
Соловјев А., Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године (= Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права, 6), Београд, 1980.
ССПП 1-2
Стојановић Љ., изд., Старе српске повеље и писма, 1-2, Београд, Сремски Карловци, 1929-1934.
Троицки 1953
Троицки С., “Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Властареве синтагме”, Глас САН, 212, 1953, 186-202.
Турилов 2008
Турилов А. А., “Книжное письмо в сербских грамотах XIV-XV вв.: проблемы писцов, подлинности и датировки актов (из предварительных наблюдений)”, в: Палеография и кодикология: 300лет после Монфокона, Москва, 2008, 195-202.
ЋирковиЋ 1994
ЋирковиЋ С., “Краљ у Душановом законику”, Зборникрадова Византолошког института, 33, 1994, 149-164.
2015 №2 Slovene
144 I
The Era of Dušan's Code
------2004
ЋирковиЋ С., “Ана, царица, жена цара Уроша”, у: Српски биографски речник, 1, Нови Сад, 2004, 138.
------2005
ЋирковиЋ С, “Старија и млађа редакција Душановог законика”, у: С. ЋирковиЋ,
К. Члвошки, ред., Законик цара Стефана Душана. Зборникрадова са научног скупа одржаног 3. октобра 2000, поводом 650 година од проглашења (= САНУ, Научни скупови, 108, Одељење друштвених наука, 24), Београд, 2005, 91-96.
------2006
ЋирковиЋ С., “Студије о Душановом законику: 1. Наслови и редни бројеви чланова”, Мешовита грађа, 27, 2006, 7-41.
------2011
ЋирковиЋ С., “Студије о Душановом законику: 2. Удвојени, раздељени и фрагментарни чланови Раковачког рукописа”, Мешовита грађа, 32, 2011, 9-38.
Флоринский 1888
Флоринский Т., Памятники законодательной деятельности Душана Царя Сербов и Греков, Киев, 1888.
Цернић 1981
Цернић Л., “О атрибуцији средњовековних српских ћирилских рукописа”, у:
Д. Богдановић, ред., Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности (= САНУ, Научни скупови, 10, Одељење језика и књижевности, 2), Београд, 1981, 335360.
Andreev, Cront 1971
Andreev M., Cront G., Loi dejugement. Compilation attribuee aux empereurs Constantin et Justinien, versions slave et roumaine, Bucarest, 1971.
Marcu 1989
Marcu L., “Une variante roumaine du code d’Etienne Douchan,” Revue des etudes sud-est europeennes, 27/1-2, 1989, 145-158.
Mošin 1949
Mošin V., “Vlastareva sintagma i Dušanov zakonik u Studeničkom ‘Otečniku’,” Starine JAZU, 42, 1949, 7-25.
------1951
Mošin V., “Paštrovski spisak Dušanova zakonodavstva prema Zagrebačkom rukopisu,” Starine JAZU, 43, 1951, 7-27.
Đorđe Bubalo
University of Belgrade, Belgrade, Serbia The Era of Dušan's Code
Abstract
Drawing on the structure and contents of the extant manuscripts of Dušan's Code, this paper attempts roughly to outline the history of its application and changes from the time of its promulgation in 1349 and revision in 1353-1354, a process that continued to the end of the 18th century. The scarce evidence about the application of the Code has been preserved in some charters issued by the emperors Dušan and
Slovene 2015 №2
Đorđe Bubalo
l 145
Uroš, but since the 15th century the only evidence about its application is found in new copies or in the changes in its structure and in the phrasing of certain stipulations. The production of copies similar to the original version continued simultaneously with the revisions, with all sharing a single trait: the coalescence of Dušan's Code with its codicological environment, whose first and fixed layer included the abbreviated Syntagma of Matthew Blastares and the so-called Code of Justinian. Along with these, other ecclesiastical-legal compositions were also copied, which suggests that the extant copies of Dušan's Code were used in ecclesiastical courts or for the clergy's everyday service needs. The signs suggesting that the Code was gradually adapted to suit different legal and social conditions are as follows: the exclusion of stipulations which were no longer up to date; a new systematization of stipulations according to subject matter; changes in penalties and sanctions; amendments and clarifications of some stipulations; and the modernization of the document's language and legal terms.
At a point no earlier than the second half of the 17th century, a separate recension of Dušan's Code was created in order to facilitate the adaptation and use of its legal material for the regulation of those legal relations that the Serbian ecclesiastical hierarchy or the local self-governing authorities had kept within their own jurisdictions under foreign rule. The majority of the copies of this new, younger recension was created and enacted in the circle of the Serbian ecclesiastical hierarchy and the subjects of the Habsburg monarchy after the Great Exodus. Not only did the Code provide positive legal material, but its mere existence and authority also helped the efforts of the Serbian hierarchy in the Habsburg monarchy to emphasize the tradition of Serbian statehood, as well as its tendencies toward a renewal of state independence.
Keywords
Dušan's Code, Syntagma Canonum, Matthew Blastares, Code of Justinian, Serbian Orthodox Church
References
Andreev M., Cront G., Loi de jugement. Compilation attribute aux empereurs Constantin et Justinien, versions slave et roumaine, Bucarest, 1971.
Begović M., red., Zakonik cara Stefana Dušana, 1: Struški i Atonski rukopis (= Odeljenje društvenih na-uka SANU, Izvori srpskog prava, 4), Beograd, 1975.
Begović M., red., Zakonik cara Stefana Dušana, 2: Studenički, Hilandarski, Hodoški i Bistrički rukopis (= Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 4), Beograd, 1981.
Bogdanović D., Štavljanin-Đorđević Lj., Jovanović-Stipčević B., Vasiljev Lj., Cernić L., Grozdanović-Pajić M., Opis arilskih rukopisnih knjiga manastira Visoki Dečani, 1, prir. N. Sindik (= Narodna biblioteka Srbije. Opis južnoslovenskih ćirilskih rukopisa, 4), Beograd, 2011.
Boškov M., “Tri brata Mrnjavčevića u rukopisnoj tradiciji račanskih letopisa,” u: S. Tomin, Lj. Pešikan-
Ljuštanović, N. Polovina, red., Zbornik u čast Mariji Kleut, Novi Sad, 2013, 339-356.
Bubalo Đ., izd., Dušanov zakonik, Beograd, 2010.
Bubalo Đ., “Ogled iz istorije teksta Dušanovog zakonika (rukopisno okruženje),” Zbornik radova Vizantološkog instituta, 50/2, 2013, 725-740.
Bubalo Đ., “Dušanovo zakonodavstvo na Svetoj gori,” in: Zh. L. Levshina, ed., Afon i Slavianskii mir 1, Materialy mezhdunarodnoi nauchnoi konferentsii, posviashchennoi 1000-letiiu prisustvii russkikh na Sviatoi Gore. Belgrad 16-18 maia 2013 g., Mount Athos, 2014, 47-57.
Cernić L., “O atribuciji srednjovekovnih srpskih ćirilskih rukopisa,” u: D. Bogdanović, red., Teksto-logija srednjovekovnih južnoslovenskih književnosti (= SANU, Naučni skupovi, 10, Odeljenje jezika i književnosti, 2), Beograd, 1981, 335-360.
2015 №2 Slovene
146 I
The Era of Dušan's Code
Čavoški K., Bubalo Đ., red., Zakonik cara Stefana DuSana, 4: PatrijarSijski, BorđoSkih, Popinački, Tekelijin, Sandićev, Koviljski, Beogradski, Reževićki, Karlovački, Vršački, Grbaljski, Bogišićev i Jagićev rukopis (= Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 4), Beograd, 2015.
Ćirković S., “Kralj u Dušanovom zakoniku,” Zbor-nik radova VizantoloSkog instituta, 33, 1994, 149-164.
Ćirković S., “Ana, carica, žena cara Uroša,” u: Srpski biografski rečnik, 1, Novi Sad, 2004, 138.
Ćirković S., “Starija i mlađa redakcija Dušanovog zakonika,” u: S. Ćirković, K. Čavoški, red., Zakonik cara Stefana DuSana. Zbornik radova sa naučnogsku-pa održanog 3. oktobra 2000, povodom 650 godina od proglašenja (= SANU, Naučni skupovi, 108, Odeljenje društvenih nauka, 24), Beograd, 2005, 91-96.
Ćirković S., “Studije o Dušanovom zakoniku: 1. Naslovi i redni brojevi članova,” Mešovita građa, 27, 2006, 7-41.
Ćirković S., “Studije o Dušanovom zakoniku: 2. Udvojeni, razdeljeni i fragmentarni članovi Rako-vačkog rukopisa,” MeSovita građa, 32, 2011, 9-38.
Marcu L., “Une variante roumaine du code d’Etienne Douchan,” Revue des etudes sud-est euro-peennes, 27/1-2, 1989, 145-158.
Marković B., izd., Justinijanov zakon. Srednjove-kovna vizantijsko-srpska pravna kompilacija (= Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 15), Beograd, 2007.
Medaković D., Barok kod Srba, Zagreb, 1988.
Mošin V., “Vlastareva sintagma i Dušanov zakonik u Studeničkom ‘Otečniku',” Starine JAZU, 42, 1949, 7-25.
Mošin V., “Paštrovski spisak Dušanova zakono-davstva prema Zagrebačkom rukopisu,” Starine JAZU, 43, 1951, 7-27.
Pešikan M., Grickat-Radulović I., Jovičić M., red., Zakonik cara Stefana DuSana, 3: Baranjski, Pri-zrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski
rukopis (=Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 4), Beograd, 1997.
Radojčić-Kostić G., Bibliografija o zakonodavstvu cara Stefana DuSana (= Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 12), Beograd, 2006.
Savić V., “‘Ponos' i [‘dosada'] u Dušanovu zakoniku. Tragom nekih izgubljenih značenja,” Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 57/1, 2014, 31-47.
Sindik N., “Obnova biblioteke manastira Visoki Dečani krajem XIV i u prvoj deceniji XV veka,” u: M. Pantić, red., Srpska književnost u doba Despoto-vine, naučni skup. Despotovac, 22-23.8.1997 (= Dani srpskoga duhovnog preobraženja, 5), Despotovac, 1998, 247-256.
Soloviev A., “Dva priloga proučavanju Dušanove države,” Glasnik Skopskog naučnog društva, 2, 1927, 25-45.
Soloviev A., “Knjiga privilegija Grbaljske župe (1647-1767) sa Dušanovim zakonikom,” Spomenik SKA, 87, 1938, 21-79.
Soloviev A., “Studije iz istorije našeg narodnog prava u XVIII veku,” Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 2, 1947, 224-240.
Soloviev A., Zakonik cara Stefana DuSana 1349. i 1354. godine (= Odeljenje društvenih nauka SANU, Izvori srpskog prava, 6), Beograd, 1980.
Soloviev A., Zakonodavstvo Stefana DuSana cara Srba i Grka, 2-e izd., Beograd, 1998.
Stojanović Lj., izd., Stare srpskepovelje ipisma, 1-2, Beograd, Sremski Karlovci, 1929-1934.
Troicki S., “Crkveno-politička ideologija Sveto-savske krmčije i Vlastareve sintagme,” Glas SAN, 212, 1953, 186-202.
Turilov A. A., “Knizhnoe pis'mo v serbskikh gra-motakh XIV-XV vv.: problemy pistsov, podlinnosti i datirovki aktov (iz predvaritel'nykh nabliudenii),” in: Paleografiia i kodikologiia: 300 let posle Monfokona, Moscow, 2008, 195-202.
Проф. др Ђорђе Бубало
Универзитет у Београду. Филозофски факултет. Одељење за историју
Чика Љубина 18-20
11000 Београд
Србија/Serbia
Received on April 16, 2015
Slovene 2015 №2
