Научная статья на тему 'ВОРИСИЙЛИК ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТ'

ВОРИСИЙЛИК ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
54
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллий маданият / мусиқа маданияти / фольклор / достончилик / мақомдонлик / ижрочилик санъати / ворисийлик ва мерос / миллий маданий мерос / халқ оғзаки ижоди / national culture / music culture / folklore / epic / makomdomon / performance art / succession and heritage / national cultural heritage / folk oral art.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Шокиров, Тохиржон Нурмаматович

Мазкур мақолада миллий маданият ва унда ворисийлик тушунчасининг мазмун-моҳияти, ворисийлик (мерос) ҳар қандай соҳада инсоннинг ҳақиқий ўзлаштиришида намоён бўлиши, ва айни пайтда маҳаллий ёки дунё миқёсидаги жараёнлар шаклида ҳам ифодаланиши мумкинлиги таҳлил қилинади. шунингдек, ворисийликда миллий мусиқа маданиятнинг асоси бўлган фольклор, достончилик, мақомдонлик йўналишларида ворисийлик (мерос)нинг аҳамияти илмий таҳлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HERITAGE AND NATIONAL CULTURE

This article analyzes the essence of national culture and the concept of succession in it, the fact that succession (inheritance) can be manifested in the real mastery of a person in any field, and at the same time it can be expressed in the form of local or global processes. Also, in succession, the importance of succession (inheritance) is scientifically analyzed in the areas of folklore, epics, and Makomdon, where national music is the basis of culture.

Текст научной работы на тему «ВОРИСИЙЛИК ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ВОРИСИЙЛИК ВА МИЛЛИЙ МАДАНИЯТ

Шокиров Тохиржон Нурмаматович

ФарДУ санъатшунослик факультети Вокал ва чолFу ижрочилиги кафедраси укитувчиси tohirshokirov13@jmail.com

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада миллий маданият ва унда ворисийлик тушунчасининг мазмун-моуияти, ворисийлик (мерос) уар цандай соуада инсоннинг уациций узлаштиришида намоён булиши, ва айни пайтда мауаллий ёки дунё мицёсидаги жараёнлар шаклида уам ифодаланиши мумкинлиги таулил цилинади. шунингдек, ворисийликда миллий мусица маданиятнинг асоси булган фольклор, достончилик, мацомдонлик йуналишларида ворисийлик (мерос)нинг ауамияти илмий таулил этилади.

Калит сузлар: миллий маданият, мусица маданияти, фольклор, достончилик, мацомдонлик, ижрочилик санъати, ворисийлик ва мерос, миллий маданий мерос, халц огзаки ижоди.

ABSTRACT

This article analyzes the essence of national culture and the concept of succession in it, the fact that succession (inheritance) can be manifested in the real mastery of a person in any field, and at the same time it can be expressed in the form of local or global processes. Also, in succession, the importance of succession (inheritance) is scientifically analyzed in the areas of folklore, epics, andMakomdon, where national music is the basis of culture.

Keywords: national culture, music culture, folklore, epic, makomdomon, performance art, succession and heritage, national cultural heritage, folk oral art.

АННОТАЦИЯ

В данной статье анализируется сущность национальной культуры и понятие преемственности в ней, то, что преемственность (наследственность) может проявляться в реальном мастерстве человека в какой-либо сфере, и в то же время может выражаться в форме локальные или глобальные процессы. Также последовательно научно анализируется значение преемственности (наследственности) в сферах фольклора, эпоса, макомдона, где национальная музыка является основой культуры.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: национальная культура, музыкальная культура, фольклор, эпос, макомдомон, исполнительское искусство, преемственность и наследие, национальное культурное наследие, народное устное творчество.

КИРИШ

Бугунги куп маданиятлар тукнаш келаётган даврда уз маданиятларини саклаб колишга булаётган уринишлар ривожланаётган давлатларнинг провард максадларига айланган. Этнослик назариясига кура, узликни англаш ва миллат булиб шаклланишда миллий маданиятларга эътибор хамда уларга ворисийлик муносабатида булиш асосий омиллардан бири хисобланади. Бу эса кундалик турмуш билан боFлик одатлар ва анъаналарида сакланиб колишига сабаб булади. Шунингдек, улар турли инновациялар таъсирида транцформацияларга учраш жараёнини бошидан утказмокда. Бундай инновациялар узининг ижобий томонлари билан бирга, турли тахдидларни кириб келишига хам сабаб булмокда. Буларни биз таълим-тарбия муассасалари, жамоавий ва оилавий муносабатларда кузатишимиз мумкин. Бундай тахдидларга карши курашишда халкимизнинг "узига хослик" жихатларига нисбатан - ворисийлик" асосида ёндашиш айнан зарурат эканлигини англамоFимиз зарур.

Инсониятнинг ижтимоий хаёти тараккиётида ворисийликнинг мохияти ва роли муаммоси хар доим тадкикотчиларни эътиборини узига жалб этиб келган. Купгина ижтимоий адабиётларда Э.А.Баллер томонидан берилган ворисийлик тушунчасининг таърифи кенгрок таркалган. Ворисийлик, деб ёзади у, - мохиятини бутуннинг у ёки бу унсурларини тизим сифатида саклаган ёки бир холатдан иккинчи холатга утган вактда борликнинг хам, билишнинг хам турли боскичлари ва даражалари орасидаги алокалар мажмуасидир. Утмишни келажак билан боFлаб, шу билан ворисийлик бутуннинг баркарорлигини таъминлайди1. Шундай экан ворисийлик - тараккиёт боскичларининг узаро алокадорлигини таъминлаб, инсоният хаётида объектив конуният хисобланади. Тарихий ворисийликнинг мохияти ва узига хослигини очиб, баъзи муаллифлар ворисийлик ва мерос тушунчаларини ажратиш зарур деб хисоблайдилар.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мерос - бу утмишдан колган кадриятлар, FOялар, тажриба, билимлар уларни узлаштириш йуллари, яъни кишиларнинг ижодий фаолият усуллари ва уни ташкил килиш хамда унинг натижаларидир. Узлаштириш ёки аникроFи,

1 Баллер Э.А. Преемственность в развитии культуры. -Москва.: Наука. 1969. С.15

458

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

маданий мерос жараёни ута мухим булиб, маданиятнинг харакатдаги асосий конунларидан бири хисобланади. Бу жараён инсониятнинг утмиши, бугунги ва келажагини бир бутун холда бирлаштириб, одатий тарзда тайёр ютукларга айланади. Эришилган ютуклардан келиб чикиб жамият уз максадларини амалга оширишнинг киска йулларини танлайди. Бундан ташкари маънавий мерос кишиларнинг савиясини бехад кенгайтиради, улар хаётини аклий ва хиссий жихатдан бойитади, билимнинг туганмас манбаи булиб хизмат килади.

Кейинги авлодларга мерос колдириш учун маданиятда белгиланган усул ва механизм мавжуд. Улардан баъзилари кадимдан амал килади, бу - намойиш килиш, халк OFзаки ижоди, фольклор, достончилик, маком санъати кабилардир2.

A.О.Стернин фикрига кура - мерос тушунчаси ворисийлик тушунчасига кура кенгрокдир. У айтадики, ворисийлик деганда, эскининг янгига зарур булган, унга карши булмаган унсурларини саклаб колишини тушуниш зарур3. Демак, унинг фикрича, ворисийлик факатгина янгича маданиятлар учун зарур булган ва улар билан яшаб кета оладиган, танкидга учрамайдиган одатлар мажуидир. Бизнингча, бу фикр бироз бахсли булиб, куплаб халкларда шундай одатлар борки, улар айрим новацияларга карши тура олади.

Ворисийликни биз анъанавий моддий маданият ва унинг тараккиёти, фойдаланиш тартиби, уларга булган муносабатларда хам куришимиз мумкин. Шунингдек, анъанавий хужалик муносабатларида хам бу яккол кузга ташланади. Инсоният тарихий тараккиётининг бир боскичдан иккинчисига кутарилар экан, у уз маданиятининг янгидан яратмайди, балки илгари эришилган натижаларга таянади.

B.К.Чалоян узининг Шарк-Гарб номли китобида Шарк, Кавказ, Византия, Эрон, Араб цивилизацияси томонидан яратилган ютуклар Гарб бойлиги булди. Гарб ижтимоий-иктисодий ва маданий хаётда юкори даражага кутаришга эришиб, Шарк мероси тараккиёти Гарбнинг фикрий карашларини янгича томонга йуналтирди. Гарб УЙFOниши Шарк УЙFOнишининг янги, юкори даражадаги давомидир. Жахон маданиятидаги ворисийлик ана шундан иборат4.

Ворисийлик, бу ривожланишнинг турли даражалари ва турли унсурлари уртасидаги шундай алокадирки, яъни узига хос маданиятларнинг тузилиши ва мазмуни учун зарур белгиларни саклашни таминлайди. Шу нуктаи назардан, ворисийлик узаро мулокот этикетларининг мохиятини очиб берувчи асосий

2 Жамолова Д. Маданий мерос. УзДСМИ хабарлари. 2019 йил. № 3-сони

3 Стернин А.О. Методологические вопросы общественной науки. -Воронеж.: 1960. С. 103

4 Чалоян В.К. Восток - Запад. Преемсвенность в философии античного и средневекового общества. -Москва.: Наука. 1979. С.21

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

категориядир. Шунингдек, инсонлар мулокотида кечадиган турли хил узгаришлар шаклининг зарурий шарти хам хисобланади.

Маданиятлар тараккиётидаги ворисийлик масаласи хусусида фикр юритар эканмиз, купчилик уни маданий мерос тушунчаси билан бир каторда куришади. Маданий мерос тушунчаси ворисийлик тушунчаси билан жуда якин алокада булсада, лекин у икки хил томондан фарк килади:

1) Ворисийлик - тушунчаси умумфалсафий категориядир. Шу сабабли у истисносиз барча ижтимоий, табиий фанлар учун методологик ахамиятга эга. Маданий мерос категорияси эса факат маданият ва хатто, маънавий маданият сохасида руй берадиган ходисаларга нисбатан ишлатилади.

2) Ворисийлик тушунчаси ходисаларни объектив алокасини ифодалайди. Маданий мерос тушунчаси эса ворисийлик конуниятларини утмиш авлодлардан колган маданий кадриятларни танкидий бахолаш куринишида ва улардан ижодий фойдаланиш тарзида намоён булади.

Илмий адабиётларда ворисийлик ва маданий мерос тушунчаларини фарклаш хакидаги масала хали туFри хал килинмаган. Бугунда ворисийлик сузи хукукий масалаларга купрок дахлдор деб каралиб, ворислик термини остида талкин килинмокда.

Мутахасислар фикрича, ворисийлик ёки маданий мерос тушунчалари бир маъно англатувчи атамадир. Бизнингча, утмишдан мерос олиш ёки ворисийлик уз маъноларига эга булиб, ворисийлик нисбатан кенгрок тушунчадир. Бу уринда шуни хам унутмаслик керакки, янги авлод тарихий давр маданияти утган тарихий даврлар маданияти билан ворисийлик асосида боFланади. Бу билан утган авлодлар маданиятида яратилган барча нарсалар янги тарихий давр маданиятида мерос килиб олиш манбаси деган маънони билдирмайди. Ёки, зарурат туFилганда аждодларига хосликни курсатиш учун маданиятларнинг акс этиши бу - мерос5, кундалик турмушида доимий равишда аждодларга хос маданиятлардан фойдаланиш, уларнинг ижтимоий хаётда кенг акс этиши - ворисийликдир.

Ворисийлик тушунчасини кенгрок таърифлаш учун аввало маросим, анъана ва урф-одат тушунчаларининг таърифини билиш зарур. Лекин, афсуслар билан айтиш жоизки, хали хануз этнология, маданиятшунослик, фольклоршунослик, санъатшунослик ва халк турмуш тарзи билан шуFулланувчи фанлар доирасида юкоридаги терминларнинг таърифи ва тавсифи хамда фаркли хусусиятлари борасида мукаммал назарий метадологик

5 Масалан: маросимлар ёки расмий тадбирларда миллий либосларни кузга ташланиши.

460

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

карашлар ишлаб чикилмаган 6 . Купчилик томондан эътироф этилаётган таърифларга кура, маросим - инсон хаётининг, моддий ва маънавий турмушининг талаб ва эхтиёжи билан юзага келган ва келадиган ходисадир. Х,ар кандай маросим у ёки бу халкнинг маълум бир тарихий тараккиёти боскичидаги ижтимоий-иктисодий, сиёсий хамда маданий ривожланиш даражасини курсатувчи асосий белгиларни узида мужассамлаштирган холда

" 7

вужудга келади ва яшайди'.

Анъана тарихий тараккиёт жараёнида табиий ва ижтимоий эхтиёжлар асосида вужудга келадиган, аждодлардан авлодларга мерос булиб утадиган, кишилар маданий хаётига таъсир утказадиган маданий ходисадир. Анъана узига хос ижтимоий коида тарзида кишилар онгига сингиган, кабул килинган тартиб ва коидалар мажмуаси хисобланади8. Анъаналарни: а) ижтимоий-тарихий ходиса; б) жамият хаётидаги жараёнларнинг таркибий кисми; в) кишилар хаёти ва фаолиятини белгилаш мезони; г) жамият ва одамларни бошкаришнинг маънавий омилларидан бири сифатида тавсифлаш мумкин 9 . Айникса, улар инсон хаётининг бурилиш нукталарида, купинча, ана шу нукталарни кайд этиш, конунлаштириш талаби билан туFилади10.

Маълумки, хар бир давр маданияти шу даврга, халкига хос булган хусусиятга эга булади. Унинг тараккиёти жамият ривожи билан бевосита боFликдир. Алохида олинган хар бир халкнинг маданияти узига хослиги, кадимийлигини инкор килмаган холда шуни айтиш керакки, баъзи холларда у куп кирралиги, зиддиятлилигига карамай, жахон маданиятида бутун инсониятнинг ютуFига айланиб, ягоналигича колади. Бу холни Якин ва Урта Шарк халклари, жумладан Мовороуннахр халклари маданияти тараккиётида мухим ахамиятга эга булганлигини куриш мумкин. Шундай экан, утмиш аждодларимиз яратиб, узок йиллар давомида сайкалланиб келган, халкимизнинг узига хослигини англатувчи узаро миллий маданиятини (фольклор, достончилик, бахшичилик, макомдонлик, ижрочиликни) тадбик этиш, уларга ворисийлик талабида асосида эътиборнинг ошиши ёшларда узликни англаш, мустахкам эътикодга ва нуктаи назарга эга булиш, уз миллий

6 Аширов А.А. Узбек халки этнологиясида терминология муаммосига доир айрим муло^азалар. // Этнос ва маданият: анъанавийлик ва замонавийлик. -Т.: Фан. 2010. -Б 20

7 Саримсаков Б. Маросим фольклори. // Узбек фольклори, очерклари. -Т.: Фан. 1988. 1-том. -Б 152

8 Корабоев У. Узбек халки байрамлари. -Т.: Шарк. 2002. -Б. 8

9 Узбекистон миллий энциклопедияси. -Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси Давлат илмий нашриёти. 2005. 1-том. -Б. 375

10 Суханов И.В. Обычаи, традиции и преемственность по поколений. Москва, 1976. С.39

461

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

кадриятларига садокат рухида тарбияланишга ва бутун инсоният истикболи олдидаги ахлокий маъсулиятни хис килишга ёрдам беради.

Миллий меросимизга синфийлик пардаси остидан карашнинг зарарли окибатлари натижасида маданий меросимизнинг купгина катламлари утмиш саркитлари, кераксиз, улар умрини яшаб булган, деб бахоланди. Окибатда халк амалий санъатининг ганчкорлик, ёFOч уймакорлиги, заргарлик ва бошка бир катор сохаларида эришилган ноёб ютуклар йук булиб кетди. Бу сохаларда тупланган тажриба ва ютукларни бугунги кунда мисколлаб кайта тиклашга туFри келмокда.

Вокеликка синфий ёндашув халк OFзаки ижодида хам фожеали из колдирди. Бу даврнинг мудхиш киёфаси Курбонназар Абдуллаев (Бола бахши)нинг куйидаги сузларида узининг ёркин ифодасини топган: "1933- 1940 йиллар ораси - куркинчли йиллар. Энг яхши кишилар бедарак кетар, китоблар, кулёзмалар йук килинар... Уша пайтда "утмиш саркити", "феодал даври махсули" сифатида маком ва достонларни ижро этиш ман килинди. Мен етти йил достон айтмадим. Айтган булсам хам яширин тарзда, кимга бутунлай ишонсам ушаларга айтиб юрдим"11.

Маданият, маданий жараёнларга тор синфий манфаатлар нуктаи назаридан туриб бахо бериш, уни синфий кураш майдонига айлантириш яна шунга олиб келдики, Октябрь тунтаришигача шаклланиб улгурган, утмиш ютукларининг сохиби ва миллий-маданий ривожланишда боFловчи халка булган ижодий зиёлиларимизнинг катта кисми кат0F0н килинди. Чулпон, Фитрат, Абдулла К,одирий каби буюк миллатпарварларнинг фожеали кисмати хам шундай хулоса чикариш имконини беради.

1917 йил Октябрь вокеаларидан кейин турли бахоналар остида Россия шахарларига олиб кетилган обидалар бехисобдир. Хусусан, тадкикотчилар хисоб-китобига кура, биргина 1923 йилда Москва ва Санкт-Петербургнинг библиотека ва музейларига 254200 дан ортик тарихий коллекциялар жунатилган. Бугунги кунда Россия фоно хужжатлар архивида мамлакатимиз тарихига оид 2687 овозли хужжатлар сакланмокда. Уларнинг 2617 таси Узбекистондаги архивларда умуман йук хисобда. Мавжуд 1231 та граммофон ёзувларининг 296 таси 1907-1912 йилларга оид булиб, катта тарихий ахамиятга эга. Россия фото ва кино хужжатлар Давлат архивида эса бизнинг тарихимиз

11 Кдранг: Правда Востока газетаси. 1989 йил 1 февраль

462

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

акс этган 622 та кинохужжат мавжуд булиб, уларнинг 218 таси юртимиз

"" "12

архивларида деярли йук 12. ХУЛОСА

АИни паИтда, миллиИ маданий меросимизнинг асоссиз унутилаёзган анъаналари кенг микёсда тикланмокда, буюк аждодларимиз хаёти ва ижодига эски андазалару стереотиплардан холи булган холда бахо берилмокда. Имом Бухорий, Имом Термизий, Нажмиддин Кубро, Ахмад Яссавийнинг диний-фалсафий асарлари, хукмрон синф вакиллари булгани учун урганилиши ман килинган Амир Темур, Хусайн Бойкаро, Амирий, Феруз каби аждодларимизнинг адабий-бадиий, ижтимоий-фалсафий, ижтимоий-сиёсий карашларининг эндиликда хар томонлама тадкик этилаётгани хам фикримизнинг далилидир.

REFERENCES

1. Баллер Э.А. Преемственность в развитии культуры. -М.: Наука. 1969. -С.15

2. Жамолова Д. Маданий мерос. УзДСМИ хабарлари. 2019 йил. № 3-сони

3. Стернин А.О. Методологические вопросы обуественной науки. -Воронеж.: 1960. -С. 103

4. Чалоян В.К. Восток - Запад. Преемсвенность в философии античного и средневекового общества. -М.: Наука. 1979. -С. 21

5. Масалан: маросимлар ёки расмий тадбирларда миллий либосларни кузга ташланиши.

6. Аширов А.А. Узбек халки этнологиясида терминология муаммосига доир айрим мулохазалар.//Этнос ва маданият: анъанавийлик ва замонавийлик. -Т.: Фан. 2010. -Б 20

7. Саримсаков Б. Маросим фольклори.//Узбек фольклори, очерклари. -Т.: Фан. 1988. 1 -том. -Б 152

8. Корабоев У. Узбек халки байрамлари. -Т.: Шарк. 2002. -Б. 8

9. Узбекистон миллий энциклопедияси. -Т.: Узбекистон миллий энциклопедияси Давлат илмий нашриёти. 2005. 1-том. -Б. 375

10. Суханов И.В. Обычаи, традиции и преемственность по поколений. Москва, 1976. С.39

11. Правда Востока газетаси. 1989 йил 1 февраль

12 Кдранг: Осори атикалар юртимизга кайтади. // Узбекистон ва санъати газетаси. 2002 йил 15 март

463

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

12. Осори атикалар юртимизга кайтади. // Узбекистан ва санъати газетаси.

2002 йил 15 март

13. Tokhtasinovich, I. U., & Abdumutalibovich, O. R. (2022). The Influence of Music Culture on The Peoples of Central Asia in The Development of Uzbek Music Culture. Eurasian Journal of Humanities and Social Sciences, 5, 70-73.

14. Kirgizov, I., Kirgizov, I., Najmetdinova, M., & Atabayeva, S. (2022, February). THE GENESIS OF THE DEVELOPMENT OF MUSIC CULTURE. In Archive of Conferences (pp. 57-60).

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

15. Mannopov, S., Karimov, A., Qurbonova, B., & Dilobar, J. (2022, February). THE EMERGENCE AND DEVELOPMENT OF MUSIC. In Archive of Conferences (pp. 49-52).

16. Kurbanova, B., Khurshid, M., & Tokhirjon, S. (2022, May). THE ROLE AND IMPORTANCE OF A SYSTEMATIC APPROACH TO TEACHING IN THE FINE ARTS. In Archive of Conferences (pp. 105-107)

17. Мамазияев, Х. А. У. (2022). МАКОМ САНЪАТИДА МУСЩА ЧОЛГУЛАРИНИНГ ТАДРИЖИ. Science and innovation, 1(C3), 7-14.

18. Mannopov, S. (2004). Uzbek folk music culture.(Study guide) Tashkent. New

Age Generation.

19. Маннопов, С. (2018). Навобахш охднглар. Т.: IJOD-PRESS нашриети.

20. Маннопов, С. У. Л. Т. О. Н. А. Л. И. (2004). Узбек халк мусика маданияти. Янги аср авлоди.

21. Маннопов, С. (1852). Ходжи Абдулазиз Абдурасулов (1852-1936).

22. Abdusattorov, A. About Makom Melodies Adapted for Orchestra of Uzbek Folk Instruments. International Journal on Economics, Finance and Sustainable Development, 2(11), 28-30.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.