Научная статья на тему 'Вопросы совершенствования уголовно-процессуального законодательства в развитии судебно-правовой сферы Республики Узбекистан'

Вопросы совершенствования уголовно-процессуального законодательства в развитии судебно-правовой сферы Республики Узбекистан Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
197
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
дознание и предварительное следствие / реабилитация / правосудие / предварительное следствие / отказ в возбуждении уголовного дела / правоприменительная практика / уголовнопроцессуальное законодательство / прекращение уголовного дела / прекращение производства по делу о предварительном следствии. / inquiry and preliminary investigation / rehabilitation / justice / preliminary investigation / refusal to initiate a criminal case / law enforcement practice / criminal procedure legislation / termination of a criminal case / termination of proceedings in a preliminary investigation case.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Юлдошбеков Авазбек

Данная статья подготовлена путем анализа некоторых недостатков, выявленных как недопустимые в ходе деятельности органов дознания и следствия, в нее включены нормативные предложения и рекомендации, направленные на их дальнейшее устранение. В частности, были проанализированы проблемы, возникающие в ходе дознания, следствия и судебного производства по прекращению уголовных дел и досудебного расследования. В практике применения законодательства разработаны предложения с целью устранения пробелов в законодательстве и проблем иного происхождения, анализа законодательства Российской Федерации с целью решения проблем реабилитации и правонарушения следствия до возбуждения уголовного дела и расследования, а в дальнейшем рекомендации по их внесению в статью 84 УПК РУз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The issues of improving the criminal procedure legislation in the development of the judicial and legal sphere of the Republic of Uzbekistan

This article has been prepared by analyzing some of the shortcomings identified as unacceptable in the course of the activities of the bodies of inquiry and investigation and includes normative proposals and recommendations aimed at their further elimination. In particular, the problems arising during the inquiry, investigation and court proceedings to terminate criminal cases and pre-trial investigation are analyzed. In order to eliminate gaps in legislation and problems of a different origin in the practice of applying the legislation, proposals are developed to solve the problem of rehabilitation and offenses of the investigation before the initiation of a criminal case and investigation by analyzing the legislation of the Russian Federation and recommendations for their introduction into Article 84 of the Criminal Procedure Code of the Republic of Uzbekistan in the future are made.

Текст научной работы на тему «Вопросы совершенствования уголовно-процессуального законодательства в развитии судебно-правовой сферы Республики Узбекистан»

UDC: 343.1 (042)(575.1)

Юлдошбеков Авазбек

Тошкент дaвлaт юридик университеты Илмий бошкармаси бош мутахассиси E-mail: yuldoshbekov94@mail.ru

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ СУД-^У^У^ СО^АСИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЖИНОЯТ-ПРОЦЕССУАЛ ЦОНУНЧИЛИГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

МАСАЛАЛАРИ

Аннотация. Мазкур мацола суриштирув ва тергов тармоцлари фаолияти давомида йул цуйилаётгани аницланган айрим камчиликларни таулил цилган уолда тайёрланиб, уларни келгусида бартараф этишга царатилган норматив таклиф ва тавсияларни уз ичига цамраб олган. Жумладан, суриштирув, тергов ва суд жараёнида жиноят иши ва терговга цадар текширув ишларини тугатиш масаласида юзага келаётган муаммолар таулил цилинган. Хуцуцни цуллаш амалиётида жиноят иши ва терговга цадар текширув ишини реабилитация уамда айблилик тугрисидаги масалани уал цилмай туриб тугатиш борасида амалиётда дуч келинаётган тушунмовчиликлар, цонунчиликдаги бушлицлар ва келиб чициши мумкин булган бошца муаммоларни бартараф этиш мацсадида миллий ва Россия Федерацияси цонунчилигини таулил цилган уолда таклифлар ишлаб чицилиб, келгусида уларни Узбекистон Республикаси Жиноят-процессуал кодексининг 84-моддасига киритиш хусусида тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: суриштирув ва дастлабки тергов, реабилитация, одил судлов, терговга цадар текширув, жиноят иши цузгатишни рад этиш, ууцуцни цуллаш амалиёти, жиноят-процессуал цонунчилиги, жиноят ишини тугатиш, терговга цадар текширув ишини тугатиш.

Юлдошбеков Авазбек

главный специалист Научного управления Ташкентского государственного юридического университета

ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ УГОЛОВНО-ПРОЦЕССУАЛЬНОГО ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА В РАЗВИТИИ СУДЕБНО-ПРАВОВОЙ СФЕРЫ РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

Аннотация. Данная статья подготовлена путем анализа некоторых недостатков, выявленных как недопустимые в ходе деятельности органов дознания и следствия, в нее включены нормативные предложения и рекомендации, направленные на их дальнейшее устранение. В частности, были проанализированы проблемы, возникающие в ходе дознания, следствия и судебного производства по прекращению уголовных дел и досудебного расследования. В практике применения законодательства разработаны предложения с целью устранения пробелов в законодательстве и проблем иного происхождения, анализа законодательства Российской Федерации с целью решения проблем реабилитации и правонарушения следствия до возбуждения уголовного дела и расследования, а в дальнейшем рекомендации по их внесению в статью 84 УПК РУз.

Ключевые слова: дознание и предварительное следствие, реабилитация, правосудие, предварительное следствие, отказ в возбуждении уголовного дела, правоприменительная практика, уголовно-процессуальное законодательство, прекращение уголовного дела, прекращение производства по делу о предварительном следствии.

Yuldoshbekov Avazbek

Chief Specialist of the Scientific Department of Tashkent State University of Law

THE ISSUES OF IMPROVING THE CRIMINAL PROCEDURE LEGISLATION IN THE DEVELOPMENT OF THE JUDICIAL AND LEGAL SPHERE OF THE REPUBLIC OF

UZBEKISTAN

Abstract. This article has been prepared by analyzing some of the shortcomings identified as unacceptable in the course of the activities of the bodies of inquiry and investigation and includes normative proposals and recommendations aimed at their further elimination. In particular, the problems arising during the inquiry, investigation and court proceedings to terminate criminal cases and pre-trial investigation are analyzed. In order to eliminate gaps in legislation and problems of a different origin in the practice of applying the legislation, proposals are developed to solve the problem of rehabilitation and offenses of the investigation before the initiation of a criminal case and investigation by analyzing the legislation of the Russian Federation and recommendations for their introduction into Article 84 of the Criminal Procedure Code of the Republic of Uzbekistan in the future are made.

Keywords: inquiry and preliminary investigation, rehabilitation, justice, preliminary investigation, refusal to initiate a criminal case, law enforcement practice, criminal procedure legislation, termination of a criminal case, termination of proceedings in a preliminary investigation case.

Узбекистан Республикаси Президентининг Олий Мажлисга 2020 йилнинг 24 январь кунги мурожаатномасида бугунги кунда ислохотлари-миз самараси куп жихатдан туртта мухим омилга, яъни ^онун устуворлигини таъминлаш, корруп-цияга ^арши ^атъий курашиш, институционал салохиятни юксалтириш ва кучли демократик институтларни шакллантиришга богли^ экани, ушбу йуналишда, аввало, суд муста^иллигини тули^ таъминлаш энг мухим вазифаларимиз-дан бири булиши зарурлиги, суд-ху^у^ сохасига доир асосий ^онун ва кодекслар бундан деярли 20-25 йил олдин ^абул ^илинган булиб, хозирги давр талабларига жавоб бермаслиги таъкидланди1. Шунингдек, Президент Шавкат Мирзиёев раисли-гида жорий йилнинг 30 июнь куни одил судловни таъминлаш ва коррупцияга ^арши курашиш бора-сидаги вазифалар мухокамасига багишлаб утка-зилган видеоселектор йигилишида ушбу устувор масалалар юзасидан утган 3 йилда 20 дан орти^ ^онун, фармон ва ^арор кабул ^илингани, ис-лохотлар натижасида судлар томонидан илк маро-

таба 2 минг 273 нафар фу^арога нисбатан о^лов хукми чщарилиб, жиноят йулига билиб-билмай кирган 3,5 мингдан ортщ ёшлар ва хотин-^из-ларга нисбатан озодликдан махрум ^илиш жазоси ^улланмасдан, улар махалла ва жамоатчилик ка-филлигига олингани, инсон ху^у^ларини бузгани учун ху^у^-тартибот идораларининг 60 нафар хо-дими жиноий жавобгарликка тортилгани алохида ^айд этилди.

Бундан таш^ари, Президент матбуот хизмати хабарига кура, хозирги тергов сифати ва ходимлар малакаси талабга жавоб бермаслиги натижасида жорий йилнинг 5 ойида тергов органлари асоссиз айб ^уйган 323 нафар фу^аро судлар томонидан о^ланган, 1 минг 854 нафар шахсга нисбатан ^уйилган асоссиз айбловлар олиб ташланган. Утган йилнинг узида 236 нафар о^ланган шахсга давлат хисобидан 6,7 миллиард сумлик моддий ва маънавий зарар тулаб берилган.

Ю^орида айтиб утилган устувор вазифалар-дан келиб чи^иб, жиноят хамда жиноят-процес-суал ^онунчилигидаги мавжуд нормаларни ^айта

1 К^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 03.03.2020 й., 06/20/5953/0246-сон; 27.03.2020 й., 06/20/5975/0377-сон.

12.00.07 - СУД ХРКИМИЯТИ. ПРОКУРОР НАЗОРАТИ. ХУ^УЦНИ МУ^ОФАЗА ЦИЛИШ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ. АДВОКАТУРА

куриб чикиш, уларни такомиллаштириш, жиноят судлов ишларини юритишни соддалаштириш ка-билар оркали ушбу конунчилик институтини ис-лох килиш зарурати юзага чикади.

Хукукни цуллаш амалиёти жиноят-процессуал конунчилигимиздаги терговга кадар текширув институтига дахлдор булган айрим нормаларни куллашда катор муаммолар мавжудлигини кур-сатмокда.

Мамлакатимизда давлат ва жамият хаётининг барча жабхаларида, шу жумладан, инсон хукукла-ри ва эркинликларининг кафолати сифатида адо-латли суд-хукук тизимини шакллантириш бора-сидаги ислохотлар изчил давом этмокда. Суд-ловнинг одиллигини таъминловчи хукукий май-дон - умуминсоний кадриятлар ва умумэътироф этилган хукук андозаларига асосланган, шаклан ва мохиятан янги конунлар кабул килинмокда. Уларнинг асосига конунийлик, демократизм, одиллик, инсонпарварлик, жиноий килмиш учун жавобгарликнинг мукаррарлиги каби одилона принциплар куйилган.

Жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги тизимида фукароларнинг хукуклари, эркинликла-ри ва конуний манфаатларини самарали химоя килиш, жиноят ишлари буйича судгача ва суд жараёнида конунийликни таъминлашга тускин-лик килувчи хукукий бушликларнинг мавжудли-ги: жиноятларни профилактика килиш ва олдини олиш, шунингдек, фукароларга юксак хукукий маданият ва конунга хурмат хиссини сингдириш борасидаги хукукий механизмларнинг етарли да-ражада самарадор эмаслиги; алохида турдаги жиноятларни содир этганлик учун санкциялар кил-мишларнинг ижтимоий хавфлилик хусусияти ва даражасига номувофиклиги, жумладан, жазонинг мукобил турлари, рагбатлантирувчи нормалар ва жамоат таъсир чоралари етарли даражада кулла-нилмаслиги ва самарасизлиги; тезкор-тергов тад-бирларини утказиш сифатининг коникарсизлиги ва процессуал конунчилик талабларини бузган холда олинган маълумотлардан далил сифати-да фойдаланилиши; халкаро амалиётда эътироф этилган жиноят-хукукий институтларнинг етарли даражада имплементация килинмагани, жумла-дан, юридик шахслар жиноий жавобгарлигининг мавжуд эмаслиги; суд-тергов фаолиятига замо-

навий ахборот-коммуникация технологияларини жорий килиш жуда паст даражада экани суд-тер-гов амалиёти тахлили, шунингдек, халк билан бевосита мулокот натижалари ушбу сохада бир катор тизимли муаммо ва камчиликлар мавжудлигини курсатмокда.

Жиноят ва жиноят-процессуал конунчили-гининг самарали тизимини яратиш давлатнинг конунийлик ва хукук-тартиботни таъминлаш, инсон хукук ва эркинликлари, жамият ва давлат манфаатлари, тинчлик ва хавфсизликни ишонч-ли химоя килиш буйича устувор вазифаларидан бири хисоблангани боис, замонавий халкаро стандартлар ва илгор хорижий тажрибани ино-батга олган холда юкорида кайд этилган вази-фаларни боскичма-боскич бажариб боришда, аввало, дастлабки тергов фаолиятига назар со-лиш, тергов-процессуал хужжатларини такомил-лаштириш ва конунчиликдаги бушликларни тул-дириш оркали улардаги коррупцион нормаларни бартараф этиш лозим.

Зеро, терговни одил судлов институтининг ажралмас булаги сифатида хисобламас эканмиз, жиноят ишининг дастлабки тергов боскичидаги жараёни сифатсиз булиб колаверади. Бунинг учун эса терговчининг асосий иш куроли хисобланган жиноят-процессуал конунчилигининг айрим мод-даларини такомиллаштириш зарурати тугилмокда.

Биринчи холат. Узбекистон Республикаси-нинг Жиноят-процессуал кодекси 83-моддасида гумон килинувчи, айбланувчи ва судланувчини реабилитация килиш учун куйидаги учта асос белгилаб куйилган. Булар:

1) иш кузгатилган ва тергов харакатлари ёки суд мухокамаси утказилган иш буйича жиноий ходиса юз бермаган булса;

2) унинг килмишида жиноят таркиби булмаса;

3) унинг содир этилган жиноятга дахли бул-маса2.

Амалиётда ЖПКнинг 83-моддаси билан тер-говга кадар текширув хужжатлари ва жиноят ишлари тугатилади хамда ушбу ишлар доирасида гумон килинаётган, айбланаётган, судланаётган шахслар айбсиз деб топилиб, реабилитация ки-линади.

Шундай булса-да, жиноят аломатлари яккол кузга ташланиб турган ва жиноят таркиби мав-

2 Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 15.05.2020 й., 03/20/617/0585-сон.

12.00.07 - СУД ХРКИМИЯТИ. ПРОКУРОР НАЗОРАТИ. ХУЦУЦНИ МУ^ОФАЗА ЦИЛИШ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ. АДВОКАТУРА

жуд булган терговга кадар текширув хужжатлари юзасидан дархол жиноят иши кузгатилмасдан, ак-синча, шахснинг ижтимоий хавфи катта булмаган ёки унча огир булмаган жиноятни биринчи марта содир этганини, айбини буйнига олиш тугрисида арз килганини, чин кунгилдан пушаймон булга-нини, жиноятнинг очилишига фаол ёрдам берган ва келтирилган зарарни бартараф этганини ино-батга олиб, ЖПКнинг 83-моддасига кура реабилитация асосларида тугатилмокда.

Бу холатни тугри деб булмаслигининг сабаби шуки, ЖПКнинг 83-моддасида келтирилган реабилитация килиш асослари - бу оклаш асослари булиб, айбсиз булган шахсларнинг конунга зид равишда жавобгарликка тортилмаслигини таъ-минлашга, бузилган хукукларини кайта тиклашга хизмат килади.

Жиноят кодекси билан такикланган ижтимоий хавфли килмишни содир этиб, уз розилиги билан айбини буйнига олиш тугрисида арз килгани учун жавобгарликдан озод булаётган шахсни айбсиз дея олмаймиз. Чунки шахс Жиноят кодексининг тегишли моддасида назарда тутилган жиноятни содир этиб, узининг ижтимоий хавфлилигини на-моён килиб булган. Бу эса шахсни "айбсиз" деб топиш ва конунда белгиланган тартибда унинг окланилишини инкор этади.

Ушбу амалиёт, уз навбатида, содир этилган жи-ноятни руйхатга олиш учун мулжалланган жино-ий-хукукий статистика электрон базасига киритил-масдан колиб кетиши, бунинг натижасида эса жи-ноятларни яшириш холатини келтириб чикаради.

Иккинчи холат. Юкоридаги холатдан фаркли уларок, ЖПКнинг 84-моддасида айблилик тугри-сидаги масалани хал килмай туриб жиноят ишини тугатиш учун асослар белгилаб куйилган.

Тергов амалиётига назар ташлайдиган булсак, ижтимоий хавфи катта булмаган ёки унча огир булмаган жиноятни биринчи марта содир этган шахс айбини буйнига олиш тугрисида арз килган, чин кунгилдан пушаймон булган, жиноятнинг очилишига фаол ёрдам берган ва келтирилган зарарни бартараф этган такдирда терговга кадар текширув хужжатларини хам ЖПКнинг 84-мод-даси 5-кисми 2-бандига асосан харакатдан туга-тиш холатлари учрамокда.

Мазкур амалиётни тугри дея олмаймиз. Чунки ЖПКнинг 84-моддаси уз номи билан "Айблилик тугрисидаги масалани хал килмай туриб жиноят ишини тугатиш" деб номланган. Бундан куриниб турибдики, ЖПКнинг 84-моддаси тегишли банд-лари билан терговга кадар текширув хужжатларини эмас, балки жиноят ишларини тугатиш мумкин3.

Дастлабки тергов фаолиятида амалиётда юза-га келаётган юкоридаги каби тушунмовчиликлар-га бархам бериш максадида ЖПК 84-моддасининг номланишини "Айблилик тугрисидаги масалани хал килмай туриб терговга кадар текширув ва жи-ноят ишини тугатиш учун асослар" деган сузлар билан тулдириш максадга мувофикдир.

Баён килинганларга кура, ЖПКнинг тегишли моддаларига юкоридаги холатларни эътиборга олган холда узгартириш киритиш конун устувор-лиги ва адолатни таъминлашда мухим бир кадам-лардан хисобланади.

Юкоридагилардан фаркли уларок, Россия Федерацияси Жиноят-процессуал кодексининг 4-боби "Жиноят ишини кузгатишни рад этиш, жиноят иши ва текширув материалини тугатиш асослари" деб номланган булиб, 24-281 моддалар-ни уз ичига олади.

Жумладан, РФ ЖПКнинг 24-моддасида жино-ят ишини кузгатишни рад этиш ва жиноят ишини тугатиш асослари белгилаб куйилган булиб, унга кура, куйидаги холларда жиноят ишини кузгатиш рад этилади ва кузгатилган жиноят иши куйидаги асосларда тугатилади: шахснинг килмишида жи-ноят холати мавжуд булмаса, шахснинг харакат-ларида жиноят таркиби мавжуд булмаса, шахсни жиноий жавобгарликка тортиш муддати утган булса ва бошка холатларда.

РФ ЖПКнинг 25-моддасида жиноят ишини тарафларнинг ярашганлиги муносабати билан тугатиш тартиби белгиланган булиб, унда агар ур-тача огирликдаги жиноят содир этилган такдирда тарафлар узаро келишган ва айбланувчи томон жабрланувчига етказилган зарарни коплаган бул-са, суриштирувчи, терговчи ва суд жиноят ишини тугатиши мумкинлиги кайд этилган.

Шунингдек, РФ ЖПКнинг 251-моддасида жи-ноят иши ёки тергов материали жиноий-хукукий характерга эга булган суд жаримаси тайинлан-

3 Узбекистан Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 15.05.2020 й., 03/20/617/0585-сон.

12.00.07 - СУД ХРКИМИЯТИ. ПРОКУРОР НАЗОРАТИ. ХУ^УЦНИ МУХОФАЗА ЦИЛИШ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ. АДВОКАТУРА

гани муносабати билан тугатилиши мумкинлиги белгилаб куйилган.

Шу билан бирга, РФ ЖПКнинг 27-моддасида келтирилишича, текширув материалини тугатиш учун куйидагилар асос булади:

1) гумон килинувчи ёки айбланувчининг со-дир этилган жиноятга алокаси булмаса;

2) РФ ЖПКнинг 24-моддаси 1-6 бандларида курсатилган асослар мавжуд булганда;

3) амнистия актига асосан;

4) шахсга нисбатан айнан шу айблов буйи-ча ишни тугатиш хакида суднинг конуний кучга кирган ажрими (карори) ёки ваколатли мансабдор шахснинг жиноят иши кузгатишни рад этиш ёхуд ишни тугатиш хакида бекор килинмаган карори булса ва бошка холатлар.

Бундан ташкари, РФ ЖПКнинг 28-моддасида шахсни уз килмишига амалда пушаймон булгани, 281-моддасида эса зарарнинг коплангани муноса-бати билан текширув ишини тугатиш мумкинли-ги кайд этиб утилган4.

Тахлиллар шуни курсатадики, Россия Федерациясининг жиноят-процессуал конунчи-лигида жиноят иши кузгатишни рад этиш ва жи-ноят ишини тугатиш асослари алохида, тергов-га кадар текширув ишини тугатиш асослари эса алохида тартибда белгилаб куйилган булиб, бу, уз навбатида, амалиётда юзага келиши мумкин булган ортикча тушунмовчиликларнинг олдини олишга хизмат килади.

Барча сохада булгани каби хукук сохаси-да амалга оширилаётган ислохотлардан асосий максад инсон хак-хукукини химоялаш, кону-ний манфаатларини кафолатлаш, ижтимоий муаммоларни хал килиш тизимини яратишдир.

Адолат ва хакикат карор топиши учун жиноят процессининг барча боскичларида конунларга огишмай амал килиниши, хар бир жиноят иши синчиклаб урганилиши, текширилиши ва хар бир шахснинг содир этган жиноий килмишига яраша одил суд хукми чикарилиши талаб этила-ди5.

Шундай экан, жиноий-ижтимоий муноса-батларни тартибга солишда хам адолат ва конун устуворлигига тула эришиш лозим.

Юртимизда одил судлов вазифаларини ба-жариш, шахсни айбдор деб топиш, унга нисба-тан жазо чораларини белгилаш суриштирув ва тергов органларининг адолатли карор кабул килиши хамда судларнинг асосланган ва кону-ний хукм чикариши оркали амалга оширилади. Одил судлов деганда жиноят ишларини конунга, ички ишончга ва хукукий онгга мувофик мазму-нан куриш хамда хал килиш тушунилади. Агар чикарилган хукмлар конун талабларига мос кел-маса, адолатсизлик юзага келади. Бу адолатсиз-ликнинг натижаси бегунох инсон хаётининг бу-тунлай барбод булиши ёки жиноят содир этган шахснинг жазоланмаслигида уз аксини топиши мумкин.

Суд-хукук ислохотларининг туб маз-мун-мохияти хам фукароларнинг конун билан курикланадиган хукук ва манфаатлари суд йули билан химоя килинишини кафолатлашга, су-риштирув ва тергов органларининг бир маромда конуний ишлашига, одил судловнинг сифати ва самарадорлигини янада оширишга, бу вазифалар-ни амалга ошириш учун суднинг обруси ва мавке-ини кутаришга, унинг хакикий мустакиллигини таъминлашга каратилган.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Рамазанова Ф.А. Жиноят процессининг функциялари. Рисола. - Т.: ТДЮУ нашриёти, 2016 йил. - 4-6 б.

2. А. Матмуродов, Д. Кенжабоев. Жиноят процессуал конунчилигида терговга кадар текширув институти: тахлил ва такомиллаштириш масалалари. // Юридик фанлар ахборотномаси. 2018. 1-сон Илмий-амалий хукукий журнали. ТДЮУ - 2018 йил.

3. https://lex.uz/docs/111460. O'zbekiston Respublikasi Jinoyat-protsessual kodeksi.

4 НПП "ГАРАНТ-СЕРВИС-УНИВЕРСИТЕТ", 2020

5 Рамазанова Ф.А. Жиноят процессининг функциялари. Рисола. - Тошкент: ТДЮУ нашриёти, 2016 йил. - 4-6 - бет.

12.00.07 - СУД ХРКИМИЯТИ. ПРОКУРОР НАЗОРАТИ. ХУЦУЦНИ МУХОФАЗА ЦИЛИШ ФАОЛИЯТИНИ ТАШКИЛ ЭТИШ. АДВОКАТУРА

4. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyevning Oliy Majlisga Murojaatnomasi. https:// president.uz/lists/view/3324.

5. Кукарникова Т.Э. Электронный документ в уголовном процессе к криминалистике: автореф.дис. канд.юрид.наук.Воронеж. гос.ун-т, 2003. С. 67-70.

6. https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/orgcrimes

7. Гурбанов Р.А. Субъекты сотрудничества судебных органов государств - членов ЕС в сфере уголовного правосудия// Право и политика. - 2011. - № 9. - С. 1500-1508.

8. Литвишко П.А. Создание и деятельност совместных следственно-оперативных групп в СНГ: текущий этап нормотворчества // Российский следователь. - 2010. - № 4. - С. 34-38.

9. https://nrm.uz/contentf?doc=216184_&products=1_vse_zakonodatelstvo_uzbekistana

10. Зеленина О.А. Процессуальное положение прокурора в досудебных стадиях уголовного судопроизводства // Вестник Санкт-Петербургского университета МВД России. - № 4 (56), - 2012, - С. 54.

11. Шамсиев А.А. Особенности прокурорского надзора за соблюдением прав и свобод человека при производстве предварительног о расследования // Журнал правовых исследований, - 2018 -№ 10. - С. 6.

12. http://www.un.uz/rus/news/display/348.

13. Предложения по концепции системы уголовного и уголовно-процессуального законодательства Республики Узбекистан. УНП ООН. www.unodc.org. - С. 20-22.

14. http://www.un.uz/rus/news/display/348

15. Предложения по концепции системы уголовного и уголовно-процессуального законодательства Республики Узбекистан. УНП ООН. www.unodc.org. - С. 21.

16. Указ. предложения. - С. 20.

17. Володина Л.М. Проблемы гарантий в уголовном процессе // Вестник ОГУ. - №3, - 2006. -С. 46-47.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.