Научная статья на тему 'ВКЛАД АКАДЕМИКА З.Ш. РАДЖАБОВ В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ ПОЛИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА'

ВКЛАД АКАДЕМИКА З.Ш. РАДЖАБОВ В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ ПОЛИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
99
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВКЛАД / З.Ш РАДЖАБОВ / ИССЛЕДОВАНИЕ / ИСТОРИЯ / ПОЛИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ / ТАДЖИКСКИЙ НАРОД / МЕСТНЫЙ / ЗАРУБЕЖНЫЙ / АНАЛИЗ / КНИГА / РАБОТА / СТУДЕНТ / УЧЕНЫЙ / ПРЕПОДАВАТЕЛЬ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нуруллозода Мехрон Нурулло

В статье говорится вклад академика З.Ш. Раджабова в исследовании политической мысли таджикского народа. Его научное наследие входит в золотой научный фонд, и долгие годы оказывает помощь в работе многих историков. Автор статье отмечает, что о вкладе З.Ш. Раджабова в исследовании истории политической мысли таджикского народа писали как местные так и зарубежные исследователи. В статье дается анализ работ, по священных этой тематике. З.Ш. Раджабовым написано более 400 работ, которые являются настольными книгами не только студентов, но и ученых и преподавателей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONTRIBUTION OF THE ACADEMICIAN OF Z. RADJABOV IN THE STUDY OF THE HISTORY OF POLITICAL THOUGHT OF THE TAJIK PEOPLE

The article tells about contribution of the academician of Z. Radjabov in the study of political thought of the Tajik people. His scientific heritage includes the golden scientific fund and many years it helps many historian in their work. The author of the article mentions about contribution of the academician of Z. Radjabov in the research of history of political thought of the Tajik people wrote both local and foreign researchers. The author analyzes the work which were dedicated this theme. Z. Radjabov wrote more than 400 works, which are table books not only the students, but also scientists and teachers.

Текст научной работы на тему «ВКЛАД АКАДЕМИКА З.Ш. РАДЖАБОВ В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ ПОЛИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА»

Дар натичаи татбики пайгиронаи сиёсати давлатй имруз маориф дар пешрафти иктисодиёт, фарханг, илму техника, технология, хифзи мухити зисг, тарзи хаёти солим ва самтхои дигари хаёти чомеа макоми хоса пайдо кардаасг.Имруз Хукумати Точикисгон бо вучуди мушкилоти муайяни иктисодй хамаи кушиш ва имкониятхои худро барои торафт бехтар намудани шароити таълиму тарбия ва рушди сохаи маориф сарф менамояд [4].

Чунки хонандагону донишчуёни имруза сохибони ояндаи миллату давлат ва созандагони хаёти ободу осудаи кишвар, яъне давомдихандагони кори мову шумо мебошанд. Бо вучуди тамоми кушишу гамхорихои Хукумат ба сохаи маориф сифати таълиму тарбия, сатхи донишомузй ва малакаву махорати хонандагону донишчуён хануз ба талаботи замони имруза пурра чавобгу нест. Мо бояд хамаи камбудиву норасоихои мавчудаи сохаро муайян кунем ва роххои халли онхоро дар тамоми каламрави Чумхурии Точикисгон чустучу намоем.

АДАБИЁТ

1. Эмомалй Рахмон. ИстиклолиятиТочикистон ва эхёи миллат. Ч.7 - Душанбе: «Ирфон», 2007. - 480с.

2. Паёми Президенты Чумхурии Точикисгон, Пешвои миллат Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Ч. Т., 22 декабри

соли 2016 - С.39.

3. Бахри Рушду тараккиёти сохахо чидду чахд менамоем //Симои Дангара № 37(6637) 17 октябри 2016.

4. Паёми Президента Чумхурии Точикисгон, ба Мачлиси Олии Ч.Т. 22 декабри соли 2016-С.25-26.

ОБРАЗОВАНИЕ ОПОРА ГОСУДАРСТВА (в примере Дангаринского района)

В данной статье автор выражает своё мнение об образовании и его необходимости в обществе. Автор, одновременно объясняя систему образования и его прогресс в Дангаринском районе, в 29 лет независимости республики. Обосновывают свои мысли статистическими данными и словами Основателя мира и национального единства, Лидера нации, Президента Республики Таджикистан, уважаемого Эмомали Рахмона.

В статье представят молодёжь республики, рождённых в годы независимости, как перспективы и защитники культуры и государства..

Ключевые слова: образование, развития, общество, экономика, техника, технология, наука, культура.

EDUCATION IS THE BASIS OF THE STATE AND PUBLIC ADMINISTRATION (In the example of Dangara region)

In this article, the authors express their views on education and its need in society. The authors simultaneously explaining the education system and its progress in Dangara region, in the 29 years of independence of the republic. Justify their thoughts with statistical data and the words of the Founder of Peace and National Unity, Leader of the Nation, President of the Republic of Tajikistan, respected Emomali Rahmon.

In the article, young people born in the years of independence are presented as prospects of culture and the state.

Key words: education, development, society, economy, technics, technology, the science, culture.

Сведение об авторе:

Абдулхаков О.Ш. — ассистент кафедры общественных наук, Хатлонский государственный медицинский университет, Тел.: (+992) 888808328.

About the autor:

Abdulkhakov O.Sh. - Assistant at the Department of Social Sciences, Khatlon State Medical University, Tel.: (+992) 888808328.

САДМИ АКАДЕМИК ЗАРИФ ШАРИПОВИЧ РАЧАБОВ ДАР ТАДЦЩИ ТАЪРИХИ АФКОРИ СИЁСИИ ХАЛЦИ ТО^ИК

Нуруллозода М.Н.

Донишгоуи давлати омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Шахсиятхо хамеша дар таърихи хар як миллат накши халкунанда доштанд. Тасодуфй нест, ки Асосгузори сулху вахдат, Пешвои миллат, Президента Чумхурии Точикисгон, мухтарам Эмомалй Рахмон дар ин бора чунин иброз намудаанд: - "Одамоне, ки дар бораи сарнавишти миллат, дар бораи гузаштаи таърихии халки худ тасаввуроте надоранд, анъана ва расму оинхои гузаштагони худро намедонанд, наметавонанд накш ва чойгохи бехтарин фарзандони ватани худро кадр кунанд, шахрвандони хакикй, одамони комили миллат хисоб шаванд. [7 ]

Яте aз шaxcиятдoи нaмoëни тaъриxй, ки дaр ибтидoи пaйдoиши илм Ba фордонг дaр Чумдурии Точикистон cax,MH aрзaндa гyзoштaacт, aкaдeмик Зaриф Шaрипoвич Рaчaбoв мeбoшaд. Рaчaбoв З.Ш. вoкeaн oлими бузург Ba мyaрриxи xanrçtf точик бa дишб мeрaвaд. Имруз тaъриxи xara^ точикро бидуни acaрдoи илмии З.Ш. Рaчaбoв тacaввyр кaрдaн Faйриимкoн acт. Meрocи илмии y бa фoнди тиллoии илм дoxил кaрдa шудо бa caрчaшмaдoи бунёдде мaнcyб шyдaaнд, ки галдои дaрoз дaр кoри биcëрe aз мухдккикон домчун кyмaки нaзaррac xидмaт кaрдa мeтaвoнaнд. Хдочи бeштaрy омиктар Ba бa мaнфиaти рушди минбaъдaи донишдои тaъриxй мeрocи вaceи илмии - мyaрриx, омузгор, рyзнoмaнигoр, шaxcияти чомъиятй Ba cиëcй З.Ш.Рaчaбoврo мeoмyзeм, домон кодор мo бoвaрии кoмил тайдо мeкyнeм, ки чойгоди y дaр илми тaъриx мокоми шoиcтaeрo дoрo мeбoшaд.

Зaриф Шaрифoвич Рaчaбoв - oлим, aкaдeмики Aкaдeмияи илмдои Точикистон(1962), дoктoри илми тaъриx (1959), прoфeccoр (1960), Aрбoби шoиcтaи илми ЧШС Точикистон (1964), дoрaндaи Чоизои дaвлaтии Чумдурии Точикистон бa нoми Aбyaлй ибни Синo (1967), рeктoри aввaлини Донишгоди дaвлaтии Точикистон бa томи В.И.Лeнин (1948-1954), мудири кaфeдрaи тaъриxи ИЧЩС Донишгоди дaвлaтии Точикистон бa нoми В.И.Лeнин (1954-1959), дирeктoри Института тaъриx, бocтoншинocй Ba мaрдyмшинocии бa нoми А. Дoниш Aкaдeмияи илмдои ЧШС Точикистон (1959-1962), aкaдeмик-кaгиби Шyъбaи илмдои чaмъиятшинocии Aкaдeмияи илмдои ЧШС Точикистон (1962-1971) фaъoлият кaрдaacт. Бaйни ошрдои oлими бaрчaстa, кoри y "Аз тaъриxи aфкoри чaмъиятй - шёши xara^ точик дaр тaъриxнигoри Точикистон мaвкeи нaмoëнрo ишFOл мeнaмoяд. [7 ]

Дaр бoрaи cax,^ aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoв oлимoнy тaдкикoтчиëни вaтaнй Ba xoричй дaр кордои xyд xoтиррacoн кaрдaaнд. Аз чумло дaр мoнoгрaфияи С. Aбдyллoeв Ba У. Faффoрoв, доёг Ba фaъoлияти aкaдeмик З.Рaчaбoв дaр шaкли мaъмyл ифoдa ëфтaacт. Kитoб 6O мaълyмaгx,oи биoгрaфии aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoв OFOз ëфтa, бoби мaxcycи oн бa фaъoлияти пeдaгoгии З.Ш. Рaчaбoв Ba cax,^ y дaр тaрбияи кодрдои бaлaндиxтиcocи тaъриxшинocoн бaxшидa шyдaacт. Арзиши acaр дaр oн aCT, ки oн cy^a^o Ba xaгирaдoи донишчуёни З.Ш. Рaчaбoврo, ки тo дол дaр Aкaдeмияи илмдо Ba мокгабдои oлии чумдурй кoр мeкyнaнд, тешташ мeкyнaд.

Дaр брошюрок, ои бaxшидa бa 60-coлaгии зoдрyзи aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoв cax^ y дaр oмyзиши тaъриxи xanKH точик ифoдa шyдaacт. Бaxшидa бa caдcoлaгии зoдрyзи З.Ш. Рaчaбoв, кoнфрoнcи илмию нaзaриявии чyмдyриявй бaргyзoр гaрдидa буд Ba мaвoддoи oн домчун китoби aлoдидa бa тaбъ рacидaнд. Бoяд койд кaрд, ки дaр мочмуо acocaн мощ^ои прoблeмaвй чой дoдa шyдaaнд. Х^мин тaвр, дaр мо^олодои прoфeccoр А. Myxтoрoв Ba дaгceнт А.З. Рaдмaтyллoeв точрибои aкaдeмик З.Ш.Рaчaбoв дaр тaйëр кaрдaни темзо^о Ba докгордои илм aз бaйни чaвoнoн бa тaври мyфaccaл тaвcиф кaрдa шyдaacт [5,c.25-23]. Прoфeccoр Ф.Б. Зикриeв дaр мощгаи xyд cax^ З.Ш. Рaчaбoврo дaр рушди тaъриxи фордонги xara^ точик бaррacй нaмyдaacт [4,c.20-23]. Доктори илмдои тaъриx З.И. Aкрaмoв такши З.Ш. Рaчaбoврo дaр омузиши мо^олодои тaфaккyри ичтимоию cиëcии xan;H точик дaр нимaи дуюми acри XIX Ba aBBara acри XX койд кaрдaacт [5, c.25-23]. Дaр мо^оши прoфeccoр Р.А. Нaбиeвa cax^ aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoв дaр рушди мо^олодои мудими тaъриxи xan;H точик чaмъбacт кaрдa шyдaacт [6,c.102-108].

Со^ми мyaллифoни нoмбaршyдa дaр он aCT, ки ондо нишон дoдaaнд, ки aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoв тaвoниcт як гуруди тaъриxчиëнрo бaрoи тодия Ba нaвиштaни тaъриxи илмии xan^ точик тaъcиc дидод; cax^ шaxcии aкaдeмик дaр тaйëр кaрдaни кодрдои илмй Ba пeдaгoгй жбот гaрдидaacт; acaрдoи aкaдeмик З.Ш.Рaчaбoв дом дaр caмгдoи мycбaт Ba дом мaнфии рушди мaoрифи дaвлaтй, илм Ba фaрдaнги мaърифaтй дaр галдои докимияти шyрaвй инъикoc ëфтaaнд. Дaр мaкoлaдo тaвcиядoи мyшaxxac оид бa иcтифoдaи минбaъдaи мeрocи бойи илмии aкaдeмик З.Ш., Рaчaбoв, бaxycyc дaнгoми нaвиштaни тaъриxи биcëрчoнибaи xanKH точик тешнидод шyдaaнд.

X,aëra aкaдeмик З.Ш. Рaчaбoврo oмyxтa, бa xyлocae oмaдaн мумкин acx, ки y тaмoми yмрaшрo бa илми тaъриx Ba рушди он дaр Точикистон бaxшидaacт. Вaй мyaллими бaрчacтa, кoршинoc буд Ba бо донишчуён, acn^a^^o, мyaллимoни чaвoнoн мyoширaт кaрдaнрo дycт мeдoшт Ba тaмoми BaKra xyдрo бо ондо мeгyзaрoнд. Ондоро бa роди рост дидоят мeкaрд. З.Ш. Рaчaбoв дaр илми тaъриx caдми бузурге гyзoштaacx. Дaр acocи caрчaшмaдoи тершумор З.Ш. Рaчaбoв зиëдa aз 400 acaр нaвиштaacт, ки ондо та тaндo китоби мизии донишчуён, болки олимону ycтoдoн низ бa дишб мeрaвaнд. Бояд койд корд, ки acaрдoи З.Ш. Рaчaбoв бaxшидa бо тaъриxи xan; бо xaзинaи тиллоии илми Тoчикиcxoн дoxил кордо шудоонд. Холки точик З.Ш. Рaчaбoврo xyб мeдoнaд Ba бо эдтироми 6олонд бо y - тaъриxшинocи xyд мyнocибaт мeкyнaнд, ки ин бодои олй борои олим acx. Содми илмии З.Ш. Рaчaбoв Ba орзиши пойдорторини мeрocи эчодии y оз он иборог acт, ки дом имруз Ba дом дор ояндо он домчун родтамои чудонопозири тоърикии нacлдoи гуногун бо;й мeмoнaд. Зокирои моълумотдои до;и; муойяншудо xeлe зиёд aCT, мaвoди вoкeии мyттaмaркaзшyдa бузурганд Ba мушодидодо Ba шорддои aкaдeмик З.Ш.Рaчaбoв дор ocoри y томом нaшaвaндaaнд.

Номи З.Ш. Рaчaбoв бо тодияи прoблeмaи тaъxирнoпaзири тоърикй - доёги ичгимоию cиëcии xanK^ точик зич aлoкaмaнд acx. Дор acaри acocии xyд «Аз тоърики тофоккури ичтимоию cиëcии

халки точик дар нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX» З.Ш. Рачабов дар бораи хаёт ва фаъолияти А. Дониш, шогирдон ва пайравони у ва хамзамононаш сухан гуфгаасг. Бо боварии том гуфтан мумкин аст, ки дар асархои академик З.Рачабов, А. Дониш на танхо хамчун мутафаккир, балки хамчун сиёсатмадори бомахорат ва ботачриба ва албатта хамчун як таърихнигори халки точик зохир карда шудааст. Ин хизмати шоистаи академик З.Ш. Рачабов мебошад, ки А.Донишро хамчун сиёсатмадори инкилобчй, хусусан вакте ки у амири Бухороро боварй мекунонад, ки "ислохоти сиёсй" лозим аст, ки худ дар нодонй гарк карда шуда буд, мегуяд Мирзоматов А.Ш [8]. Оиди гояхои ислохотии маърифатпарвар дар кори дигари З.Ш. Рачабов дар бораи "Рисолаи сиёсй" -и Ахмади Дониш оварда шудаанд. Дар охир бояд кайд кард, ки дар зиндагй ва фаъолияти З.Ш. Рачабов се пахлуи сахми шахсии у вучуд дорад: мустакиман ба илм бо тахкикоти мушаххаси худ; дар тайёр кардани кадрхои илмй барои номзад ва докторхои илм, дар рушди фарханг ва хаёти ичтимой хам тавассути иштироки шахсй ва хам тавассути шогирдон ва пайравони худ. Хамин тавр, академик З.Ш. Рачабов олими барчаста ва иштирокчии фаъоли дигаргунсозихои фархангй дар Точикистон ба хисоб меравад. Вай як таърихнигори барчаста буда, асархояш ба мухаккикони таърихи халки точик дар тули солхои дароз хамчун манбаи асосии омузиши таърихи Ватан хизмат хоханд кард.

АДАБИЁТ

1. Абдулаев С. Гаффоров У. Марди Зарифу Шариф. (к 90 летию). - Худжант, 1996. 97 с.

2. Аз таърихи афкори чамъияти - сиёсии халки точик. Душанбе, 1959.

3. Акрамов З.И. ЗШ. Рачабов- мухаккики афкори чамъияти - сиёсии халки точик. Сб. статей, посященные 100-летию со дня рождения первого ректора ТГУ академика З.Ш. Раджабова. Душанбе: Ватанпарвар, 2006.112 с.

4. Зикриёев Ф.Б. Инъикоси таърихи фарханги халки точик дар асархои академик З.Ш. Рачабов // Сб. статей, посященные 100- летию со дня рождения первого ректора ТГУ академика З.Ш.Раджабова.- Душанбе: Ватанпарвар, 2006.112 с.

5. Мухторов А., Марди майдони илм. Ба муносибати 60 соли рузи таваллуди академик З. Рачабов // Точикистони Совети - 1966 - 16 ноябр //.

6. Рахматуллоев А.З. Булбули шакаршикани богистони таърих // Ахтари илму ирфон (Звезда науки и знания). Сб. статей, посященные 100- летию со дня рождения первого ректора ТГУ академика З.Ш.Раджабова.- Душанбе: Ватанпарвар, 2006.112с.

7. Набиева Р.А. Вклад З.Ш. Раджабов в разработку проблем просветительства С. 102-108.

8. Рахмонов Эмомали. Таджики в зеркале истории. От Арийцев до Саманидов. Душанбе: «Ирфон», 2012, 676с.

9. Освещение истории таджикского народа в трудах академика З.Ш. Раджабова. Дис. ... канд. Истор. Наук. 2006.С.153.

ВКЛАД АКАДЕМИКА З.Ш. РАДЖАБОВ В ИССЛЕДОВАНИИ ИСТОРИИ ПОЛИТИЧЕСКОЙ МЫСЛИ ТАДЖИКСКОГО НАРОДА

В статье говорится вклад академика З.Ш. Раджабова в исследовании политической мысли таджикского народа. Его научное наследие входит в золотой научный фонд, и долгие годы оказывает помощь в работе многих историков. Автор статье отмечает, что о вкладе З.Ш. Раджабова в исследовании истории политической мысли таджикского народа писали как местные так и зарубежные исследователи. В статье дается анализ работ, по священных этой тематике. З.Ш. Раджабовым написано более 400работ, которые являются настольными книгами не только студентов, но и ученых и преподавателей.

Ключевые слова: вклад, З.Ш Раджабов, исследование, история, политической мысли, таджикский народ, местный, зарубежный, анализ, книга, работа, студент, ученый, преподаватель.

CONTRIBUTION OF THE ACADEMICIAN OF Z. RADJABOV IN THE STUDY OF THE HISTORY OF POLITICAL THOUGHT OF THE TAJIK PEOPLE

The article tells about contribution of the academician of Z. Radjabov in the study of political thought of the Tajik people. His scientific heritage includes the golden scientific fund and many years it helps many historian in their work. The author of the article mentions about contribution of the academician of Z. Radjabov in the research of history of political thought of the Tajik people wrote both local and foreign researchers. The author analyzes the work which were dedicated this theme. Z. Radjabov wrote more than 400 works, which are table books not only the students, but also scientists and teachers.

Keywords: contribution, Z. Radjabov, research, history, political thought, Tajik people, local, foreign, analyzes, book, work, student, scientist, teacher.

Сведения об авторе:

Нуруллозода Мехрон Нурулло - докторант (PhD)-u кафедры истории таджикиского народа Таджикиского государственного педагагического университета им. С. Айни. Тел: (+992) 985108434

About the autor:

Nurullozoda Mehron Nurullo - is a doctoral student (PhD) and of the Department of the

History of the Tajik People of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini. Tel: (+992) 985108434

АНДЕШАХОИ ХУСАЙН ВОИЗИ КОШИФЙ ОИД БА УСУЛХОИ ИДОРАКУНИИ ДАВЛАТЙ

Рахщонзода Г.Р.

Коллеци омузгории ба номи М. Турсунзодаи шщри Конибодом

Пайдоиши идоракунй ва сарварй дамчун зарурати таърихие мадсуб меёбад, ки онро эдтиёчи инсоният ба зиндагии якчоя пеш овардааст.

Идоракунй мафдуми хеле бостонй буда, дануз 2300 сол пеш мардуми Мисри кадим онро чунин маънидод карда буданд: «Идоракунй ва сарварй - магзи чомеа, дили маърифат ва забони адолат аст».

Хануз дар мардиладои аввали рушди инсоният нахустин умумиятдои одамон ба шахсоне ниёз доштанд, ки манфиатдои ондоро дифз ва фаъолияташонро родбарй намоянд. Мадз дамин зарурат боиси бештар мавкеъ пайдо намудани ашхоси нисбатан донишманд, бомадорат, ташаббускор ва боирода гардид, ки одамон пешвоёни кабиладо ва авлоддо мегаштанд, ки ин нишонаи эътимоду боварии атрофиён ба ондо буд. Идоракунй омили мудим ва шарти зарурй бадри тадаввулоти минбаъдаи насли инсон буд, зеро мадз тавассути сарварии як шахс шаклдои оддитарини муносибат ва муоширату мувофика байни аъзои аввалин умумиятдои одамон амалй карда мешуданд.[1, c.57-94]

Точикон дар таърихи башарият дамчун миллати тачрибаи гании идоракунии давлатидошта эътироф гардидаанд. Аз тачрибаи давлатдории точикон, кавмдои дамчавори он дар тули садсоладо бадрамандй намудаанд. Давлатдории Сомониён намунаи барчастаи ин гуфтадост. Дар замони давлатдории Сомониён Исмоили Сомонй мактаби хуби давлатдориро таъсис дода буд. Точикон дар дамаи содадои фардангу илм дар сафи пеши тамаддуни чадонии он замон карор гирифтаанд. Ва ин дама ба туфайли мадорати баланди идоракунии давлатй буд, ки забони точикиро ба арши аъло баровард. Асрдо сипарй гаштанд ва имруз гояву нуктадои аз дама пешкадами ниёгонамонро одамон меомузанд. Агар ба гузаштаи давлатдории хеш назар афканем, таърихи пайдоиш ва таърихи тадаввулоти тадричии давлат ва аркони давлатдорй аз рузгори кунунй пайгирй гардидааст ва донишмандону арбобони сода бо баёни мулодиза ва афкори илмиву амалй ба муваффакиятдои чашмрас ноил гардидаанд, ки ин басо омузанда ва ибратбахш мебошад. Таърихи инсоният собит намудааст, ки пешрафт ва муваффакияти тамаддундои гуногун ба фаъолият ва неруи идоракунии самарабахши шахсони алодида робитаи зич доштааст, ки тавонистаанд тавассути мадорат, дониш ва кобилияти родбарй ва матонату часорати шахсии хеш дар таърихи башарият абадан накш гузоранд.[2, c.176]

«Истифодаи ин тачрибаи таърихии ачдодонамон имруз низ барои мо мудим аст. Зеро мо чандин бор издор доштем, ки ифтихор аз таъриху фарданги миллй чунин маъно надорад, ки мо бо ондо каноат кунем ё маддуд бокй монем. Баръакс, дар чараёни бунёди чомеаи мутамаддин зарурат пеш меояд, ки мисли ниёгони хирадманди худ аз дастоварддо варзишдои фардангии халку миллатдои дигар ва умуман тамаддуни башарият дар чй васеътар ва самараноктар истифода намоем» [3, c.77] Яке аз шахсиятдое, ки дар таърихи илму фарданг ва адабиёту фалсафаи точик бо афкори баланди сиёсию идоракунии худ маъруфият пайдо кардааст, Хусайн Воизи Кошифй мебошад. Кошифй муаллифи асардои «Анвори Судайлй», «Ахлоки Мудсинй», «Футувватномаи султонй» ва «Рисолаи Хотамия» буда, дар ондо оид ба тарзи давлату давлатдорй, ягонагии докимияти динию дунявй, садми шахсони содибмансабу содибмаком ва ашхоси тавонгар андешадои чолибе баён намудааст, ки доло дам пурарзишанд.

Афкори сиёсиву ичтимоии асримиёнагии форсу точикро бе садми Хусайн Воизи Кошифй тасаввур кардан мушкил аст. Кошифй дар таърихи фардангу адаб ва донишу маърифати мардуми точик яке аз шахсиятдои барчаста мебошад. Вай аз худ мероси бою пургановате бокй гузоштааст. Дар асардои ин мутафаккири забардаст бедтарин андешадои сиёсй - ичтимой оид ба идоракунии чомеа ва давлат баён гардидааст. Аз чумла, Хусайн Воиз пойбарчоии докимияти давлатиро дар сиёсати босубот дида, таъкид месозад, ки низоми устувори чомеаро бе сиёсати хирадмандона таъмин намудан имконнопазир аст. У пеш аз дама, ба мафдуми сиёсат диккат дода, онро ба маънии зурй, тарсидан, мачбурнамой ва гайра мафадмонад. Ба гуфтаи у сиёсат пояи асосии идоракунии давлатй буда, калимаи "забт" ва ибораи "забт кардан"-ро дар мавриди зер ба маънои "идоракунй" мавриди истифода карор додааст. Чунончи, «Мамлакатро чуз ба сиёсат забт натавон кард» [4, c.97]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.