Научная статья на тему 'ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ И ЕГО ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ'

ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ И ЕГО ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
317
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ / ВОСТОК / ЗАПАД / ЕВРАЗИЯ / СРЕДНЯЯ АЗИЯ / СОГД / МЕЖКУЛЬТУРНЫЙ ДИАЛОГ / ШЕЛК / МЕЖДУНАРОДНАЯ ТОРГОВЛЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Кушматов Абдували, Сангинов Далер

В статье рассмотрены вопросы формирования и функционирования Великого Шелкового пути. Авторами анализируются предпосылки создания Великого Шелкового пути во времена династии Хань Рассматривается история возникновения пути и причин, послуживших появлению его названия. Показан географический охват этого проекта, который поистине являлся глобальным. Анализируются особенности перевозки товаров, причины прекращения его существования и необходимости разработки его аналога. Авторы обосновывают точку зрения о том, что, хотя шелк был основным товаром, но Великий шелковый путь - это не только путь международной торговли, но и путь обмена информацией, технологиями, инновациями, знаниями и опытом. Кроме того, авторы отмечают, что Великий Шелковый путь обеспечивал международное взаимодействие и сотрудничество, т.е., по сути, интернационализацию, и до настоящего времени сохраняет большое значение для развития цивилизации как важный канал и пример взаимовыгодного обмена.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE GREAT SILK ROAD AND ITS HISTORICAL SIGNIFICANCE

The article deals with the formation and functioning of the Great Silk Road. The authors analyze the prerequisites for the creation of the Great Silk Road during the Han dynasty, consider the history of the road and the reasons for the appearance of its name. The geographical coverage of this project, according to which it was global. The features of the transportation of goods, the reasons for the termination of its existence and the need to develop its analogue are analyzed. The authors substantiate the point of view that although silk was the main commodity, the Great Silk Road is not only a path of international trade, but also a path of exchange of information, technology, innovation, knowledge and experience. In addition, the authors note that the Great Silk Road provided international interaction and cooperation, that is, in fact, internationalization, and still retains a large channel that is of great importance for the distribution of importance.

Текст научной работы на тему «ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ И ЕГО ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ»

ШО^РО^И БУЗУРГИ АБРЕШИМ ВА А^АМИЯТИ ТАЪРИХИИ ОН

Душматов А., Сангинов Д.

Донишгохц миллии Тохикистон

Шохрохи бузург алокаи байни мардуми машгули касбу кори гуногун: зироаткор, чорводор ва косибону хунармандони на танхо як мулки муайян, балки мулкхо - давлатхои гуногунро чорй ва инкишоф медод. Шохрохи бузурги абрешим ба хазорон километр тул кашида, мисли мавчхо корвонхои беохирро аз биёбонхои регзори беканори гарму тафсон ва агбахои кухй ба воситаи манзарахои зебоманзар меовард. Дар чоррохаи Шохрохи бузурги абрешим шахру давлатхо ва тамаддунхо ба вучуд омаданд, тараккй карданд ва хароб гардиданд. Хамчунин бисёре аз шахрхои кадимаи дар чоррохаи Шохрохи бузурги абрешим чойгир буда, чангхои харобиовар, сухтор, гуруснагй, вабо ва дигар фочиахоро аз сар гузарониданд. Асрхо боз дар бозорхои Шарк галогулаи точирону савдогарон шунида мешуд. Садхо сол точирон аз роххои корвонгузари чанголуд гузашта абрешим, сангхои киматбахо, тилло, нукра, алмос, навъхои гуногуни садафу ёкут, охан, мис, матоъхои нассочй, аспхои даванд ва гайраро ба фуруши аврупоихо меоварданд. Шохрохи бузурги абрешим - як масири тичоратй пайвасткунандаи Шарк ва Гарб гардида, сабаби пайдоиши рохи бисёр шахрхои беназир, ёдгорихои таърихй, гумрук ва хатто давлатхо шудааст.

Шохрохи бузурги абрешим - аз асри II п.м то асри XV мелодй арзи вучуд кардааст [3]. Вожаи «Шохрохи бузурги абрешим» (Great silk road) танхо дар охири асри XIX пас аз нашри китоби таърихшинос К. Рихтгофен тахти унвони «Хитой» ба илм ворид карда шуд [1, с.31]. Азбаски матоъхои абрешими чинй, махсусан атлас, ё худ шохй, ки яке аз молхои асосии точирон ба хисоб мерафт, минбаъд аз тарафи тадкикотчиён номи «Шохрохи бузурги абрешим»-ро гирифт. Воситаи асосии наклиёт, ки ба воситаи онхо молхои точирон ба нуктахои нисбатан дур кашонида мешуд, шутурхо ба хисоб мерафтанд. Дар баъзе самтхо точирон аз асп, фил, хар, кутос ва гайра истифода мебурданд. Ин шохрохи корвонгузари тичоратй дарозтарин рох (7 хаз. км) то давраи сармоядорй махсуб меёфт. Шохрохи бузурги абрешим дар байни мамлакатхо, ки дину мазхаб, нажоду миллат, расму оин ва забони мухталиф доштанд накши пайвасткунандаро бозида, минбаъд як манбаи гании фарханги Гарбй ва Шаркй гардида буд.

Бояд кайд кард, ки то ба вучуд омадани Шохрохи бузуги абрешим дар худуди Осиёи Марказй ва Шарки кадим роххое вучуд доштанд, ки ба максади чанг ва сулх хизмат мекарданд.

Яке аз роххои кадима - рохи «лазуритй» буд, ки хануз дар хазораи II - III п.м. пайдо шуда буд. Вай аз куххои Бадахшон огоз шуда, ба воситаи Эрон то ба Шарки наздик ва Миср тул мекашид. Санги нимкиматбахои лазурит, ки дар нохияхои болооби Амударё дар Бадахшон ба даст оварда мешуд аз тарафи заргарони шарки кадим чун Шумер ва Миср бахои баланд дода мешуд. Х,ангоми хафриёт дар кабристонхо ашёхои аз лазурити Бадахшон сохта шуда ёфта шудааст.

Дигар рохи машхури «шохй»-и замони Хахоманишихо дар асри VI—IV п.м. шахрхои Осиёи Хурд, Эфес ва Сардро дар сохили бахри Миёназамин бо яке аз пойтахтхои Эрон ва шахри Суз пайваст мекард. Боз як рохи дигар аз Эрон тавасути Бохтар, Сугд, вохахои Чоч ва територияи хозираи ^азокистон то Алтай равон буд.

Дар хазорсолаи II пеш аз милод (эхтимол дар замони болоравии давлати Бобулистон) роххои тичоратй аллакай аз шахрхои Байнаннахрайн, ба воситаи мулкхои Эрон, Туркманистони чанубй то Фаргона расида буд. Рохи дигар аз Фаргона ба воситаи дигар мулкхои ^аротегину Олой ба суи Чин мегузашт. ^абл аз асри II то милод масири аз Аврупо ба Осиё тул кашида дар сархади Чин ба поён мерасид, чунки каторкуххои бузурги Осиё - Тян-шон, Кун-Лун, ^аракорум, Хиндукуш ва Химолой - тамаддуни кадимаи Чинро аз чахони бокимонда пинхон мекард. Дар кисми шимолии империя иттифоки кабилахои хунну ва юэчжй чойгир буданд, ки ба Хитой тобеъ набуданд. Хамчунин кабилахои кучманчии хунну барои кушодани рохи самти гарбии Чин монеа эчод карда, борхо ба Чин хамлахои горатгарона мекарданд. Лашкари Чин натавонист ин кисмати мамлакатро бехатар гардонад. Аз ин хотир император У-ди (140-87 гг. до н.э) мехохад аз кабилаи юечжй, ки дар Осиёи Миёна буданд ёри пурсад. Гап дар ин буд, ки кабилаи юэчжихо дар худуди Гансу ва навохии хамсоя (дар чанубу гарбй нисбат ба худудхои хунну) хаёти кучманчигиро ба сар мебурданд. Вале баъди кувват гирифтани кабилаи хунну дар охири хазорсолаи III - нимаи аввали хазорсолаи II п.м. онхо аз вохахои Туркистони Шаркй гузашта ба гарб ба сарзамини Осиёи Марказй омаданд. У-ди аз ин муносибати душманонаи онхо хост, ки истифода кунад[6].

Дap тйдоиши Шохpохи Бyзypги Aбpешим caïïëx, Ba дипломaти чинй такши хaлкyнaндapо бозидaacт. _роли 138 п.м. y бо як миссияи дипломaтии хaтapнок бa Осиёи миёнa озими caфap мешaвaд. У дyшвоpихои биёбони Ta^a-Ma^^ куххои Тяншонpо пacи cap кapдa, бa Осиёи Mиёнa меояд. Бояд кдйд нaмyд, ки Чжaн Cян aввaлин чиниест, ки бa Осиёи Миёта - CyFд Ba Бохтap омaдaacт[6]. Вaле юэчжихо, ки aллaкaй бa capзaмини Осиёи Mapкaзй кучиш кapдa дap инчо муто6ик шyдa, хaтто Бохтappо ишFOл нaмyдaнд, дигap бa дaвом додaни 4a^ мaйл нaдоштaнд.

Гapчaнде Чжaн Cзян бapои иттифокчии худ нaмyдaни кaбилaи юэчжй мyвaффaк нaшyд, вaле мaълyмотхое, ки чaмъ овapдaacт нихоят мухим apзёбй гapдидaacт. Чжaн Cян дap боpaи дaштy биёбонхои Осиё Mapкaзй кaтоpкyххои Тяншон Ba Бaдaхшон, дap боpaи Cиpдapё Ba Aмyдapё мaълyмот додaacт. Чжaн Cянpо тaбиaти бихиштосои ин минтае бa хaйpaт овapд. TaraO дap водии ФapFOнa, беш aз 70 шaхpхои кaлон Ba хypдpо хисоб кapд, ки хyнapмaндй Ba кишовapзй дap ончо p^O4 ёфтa буд. Тибки aндешaи мyappихони чинй тйдоиши юнучад, aнгyp, aноp, бод^инг, чоpмaFЗи зaминй Ba дapaхти a^np дap Хитой бa Чжaн Cян aлокaмaнд acт[1, с.34].

Чжвн Cян бaъди бa Осиёи Mиёнa омaдaн донист, ки чй гyнa бa молхои чинй тaлaбот хacт Ba он чизхоеpо бa чaшми худ дид, ки чинило хaтто дap боpaи он тacaввypот нaдоштaнд. ^ли 126 п.м. y бa Чин бapгaшт Ba оиди хaмaи дидaховy шyнидaхояш бa импеpaтоp нaкл кapд. Хдмчунин дap боpaи capвaтхои кишвapхои Осиёи Миёта ёдовapй кapдa, бapои мyноcибaтхои TO4Oparä нaмyдaн бо ин мишт^ пешниход мекyнaд. У оиди acrcs^ зотии Дaвaн, ки aз acrcs^ хypди чинй aфзaлияти кaлон дошт бa импеpaтоp хaбap медихдд. Ингyнa acrc^O бapои бap зидди кyчмaнчихо мyбоpизa бypдaн кyмaк мекapд. Деpе нaгyзaштa бa Осиёи Миёта caфоpaт фиpиcтодa шуд. Дap бaйни тyхфaхо aбpешими хитойиpо овapдaнд. Хднуз пештap pохе вyчyд дошт, ки шapкpо бо Fapб мепaйвacт. Bare кaбилaхои кучй он киcмaти Чи^о, ки бa Fapб мепaйвacт зaбт кapдa бyдaнд. Дap солхои 123-119 п.м. чaнговapони чинй мycтaкилонa кaбилaи хyннypо мaFлyб нaмyдa, pохи aз Чин бa Fapбpо бехaтap нaмyдaнд [6].

Импеpaтоp У-ди aввaлин caфоpaтpо бa кишвapи Дaвaн (ФapFOнa) paвон кapд. Caфиpони чинй бa кишвapи Дaвaн нихоят хaдяхои apзишнокpо aз кaбили 1000 тaнгaхои тиллой овapдaнд. Х^мон BaKr бa Fapб pох кyшодa шуд, ки минбaъд бо номи «Шорохи бyзypги aбpешим» мaшхyp гaшт.

Mинбaъд мapхилa бa мapхилa мyноcибaтхои TO4Oparä бaйни Осиёи Миёта Ba Чин мусгах^м мегapдид.Чинихо бa Осиёи Mиёнa aбpешим Ba aшёхои метaлй овapдa онpо бо ara, нефpит, мapчон Ba бо дигap мaводхо ивaз мекapдaнд.

Дap он дaвp молхое, ки точ^он бapои муомилот мекaшонидaaнд caнгхои киммaтбaхо (мaхcycaн лaъли Бaдaхшон), устухони фил, чaвохиpот, acбобхои охaнй, Faллa, чоpвои хypд Ba Faйpa бyдaнд.

Дap он Ba^r aз Осиёи Mapкaзй бa Эpон, Бaйнaннaхpaйн Ba хaтто бa Mиcp ёкуту лочyвapдpо дacтpac мекapдaнд. X,aмзaмон pохи «нефpитй» тaшкил кapдa шуд,ки pохи пaйвacткyнaндaи вилояти Хуган Ba Ёpкaнд бо минтaкaхои шимолии Чин мaхcyб меёфт. Иловa бap ин, бa кишвapхои Осиёи Fapбй aз CyFд Ba Бохтap a^^ чигapй Ba aз Xоpaзм фиpyзa cодиpот кapдa мешуд. X,aмaи ин хaтcaйpхо окибaт бa Шохpохи бyзypги Aбpешим овapдa меpacонид.

Х^мин тaвp метaвон гуфт, ки Шохpохи бyзypги aбpешим дap acpи II п.м. чун воcитaи пaйвacткyнaндaи бyзypгтapин тaмaддyнхои чaхони кaдимa-Чин, Осиёи Mиёнa, Х,индустон, Xовapи Mиёнa Ba Aвpyпо бa вyчyд омaд. Ин Macиpи бyзypги коpвонй зиёдa aз якуним хaзоp сол вyчyд дошт. Гapчaнде хaтcaйpхои Шохpохи бyзypги aбpешим ивaз мешуд, метaвон ду pохи acоcиpо ном бypд:

-Рохи чaнyбй - aз шимоли Чин бa воcитaи Осиёи Mapкaзй бa Xовapи Mиёнa Ba шимоли Х,индустон;

-Рохи шимолй - aз шимоли Чин тaвaccyти Бaдaхшон Ba минтaкaи бaхpи Apaл бa Bолгa Ba хaвзaи Бaхpи ^ёх.

Х^мчунин бaйни pохи шимолй Ba ^нубй якчaнд мacиpхои мобaйнии пaйвacткyнaндa мaвчyд буд. Aкcapи бозёфтхои бостоншиносй дap pохи шимолй aз водии ФapFOнa ошкоp гapдидaaнд. Maхз ФapFOнaи кaдим -Дaвaн мapкaзи мухими iparom^ дap Рохи шимолй бyдa, aкcapи молхое, ки aз Импеpияи Xaн овapдa, пеш aз хaмa мaтоъхои aбpешимй, оинaхои б^инчй Ba f. дap инчо чaмъ мешyдaнд. Mинбaъд молхои чинй aз pохи шимолй гyзaштa бa нохияи Bолгaи Поён Ba миштди Нaзди бaхpиcиёх интикол меёфтaнд.

Дap «Шитсзи» дap боpaи дap Пapфия чй гyнa бо шукуху шaхомaт пешвоз гиpифтaни caфиpи чинй омaдaacт: «Aллaкaй дap capхaдхои шapкии мaмлaкaт бо теъдоди 20 хaзоp нaфap acкapон мехмонpо пешвоз гиpифтa ypO то худи пойгахт хaмpохй нaмyдaнд. Бо чунин шукух дap Х,инду Бохтap низ caфоpaти Чинpо кaбyл нaмyдaнд.Ч,aвобaн Aшкониён низ бa Чин бо хaмpохии caфиpи

Чин caфоpaти худро фиристод. Нaмояндaгони aшконй бa Чин хядяхои Faйpиоддй Ba apзишнок овapдaнд.» (Яке яз хддях,о тухми шyтypмypF Ba нaйpaнгбоз-жонгдёp буд.) [1, с. 123]

Дap ясрхои III-VI моноподияи тичорятро дяр роххои бяйни Шярки Няздик Ba Чин Сосониён (224-651) бо чойгиршявии чyFpофй (яз MapB то Бaйнaннaхpaйн) сохиб шудя будянд. Дяр миёняхои ясри V якчянд сяфирони эронй бя кишвяри Чин меоянд. Чин низ дяр няв6яти худ сяфирони худро дяр ин дявря бя Эрон фиристодяяст. Дяр он дявря тянгахои нукрягии дряхмяи сосонй хямчун ясъори бaйнaлхaдкии Осиё мяхсуб меёфт.

Дяр ясри VI муносибятхои тичорятй бяйни СyFд Ba Чин бя явчи шукуфоии худ мерясяд. Дяр ин дявря зябони cyFдй хямчун зябони бaйнaдмиддaлй яз MapB то дяштхои МyFyд хизмят мекярд. Мяхз cyFдиён дяр ин дявря интикоддихaндaгони фярхднги Чин бя Fapб Ba мяхсусян бя кишвярхои Осиёи Миёня мяхсуб меёбянд. Хямчунин дяр хусуси тичоряти фяъодоняи cyFдиён дяр Рохи чянубй (бя воcитaи Бядяхшон бо Хиндустон) нaвиштaчотхои руи сянгй шяходят медихднд.

Инкишофи Шохрохи бузурги ябрешим хдм яз омидхои иктисодй Ba хдм яз омидхои сиёсй вобacтaгй дошт. Дяр мубодидя модхо ясосян яз шярк бя Fapб воpид мешуд. Дяр зямони aвчи шукуфоии империяи Рум тядябот бя мятоъхои ябрешимй Ba дигяр модхои шярк нихоят зиёд буд. Тяняззуди чяхони янти^я бя он овapд, ки модхо тянхо то Визянтия омядя мерясид. Тянхо дяр ясри Х1 м. дяр Äвpyпои Fapбй фяъодоня модхои шяркиро хяридорй мекярдянд. Бяъди футухоти яряб тaлaбот бя модхои шяркй дяр тямоми чянуби Бaхpимиёнaзaмин то Истания зиёд шуд.

Тяшяккуди Шохрохи бузурги ябрешим яз мукобидиятхои геоподитикии дaвлaтхои гуногун бярои тянзими роххои коpвонгyзap вобacтaгии сяхт дошт. Бярои дяр зери нязорят гирифтяни Шохрох сиёсяти ycтyвоp дяр тямоми рох, яз шярки Бaхpимиёнaзaмин то Чин дозим буд. Инро метaвон бо ду рох aмaдй кярд ё империяи пypкyввaт сохт, ки тaвонaд роххои коpвонгyзapи Äвpyоcиёpо тянзим куняд ё ин ки «тяксимоти чяхон» бяйни кудрятхои бузург, ки тaвонaд бехятярии роххоро тяъмин куняд. Ситонидяни боч эз коpвониён бярои хокимони кишвapхои Осиё дяромяди зиёд меовapд. Бярои хямин хям онхо кушиш менямудянд, ки яз як тяряф ямнияти caвдогapонpо тяъмин нямоянд яз тяряфи дигяр мехостянд то хapкaдap бештяри кисмятхои зиёди рохро нязорят кунянд. Чднгхои дохидй Ba тяняззуди хокимияти мяркязй бя вaйpоншaвии шaхpховy коpвонcapохо Ba хямчунин бя Fоpaтшaвии коpвонхо овapдa рясонид. Ин сябяби вaйpоншaвии кисмятхои эдохидяи рох Ba хятто сябяби вaйpоншaвии тямоми Шохрохи бузурги ябрешим гярдид [1, с.21].

Дяр тяърихи Шохрохи бузурги ябрешим се дaвpaи кутохе буд, ки янкяриб яз чониби як дaвлaт нязорят кярдя мешуд:

1) Хоконии турк дяр ясри VI м.

2) Империяи Чингизхон дяр нимяи дуюми чоряки ясри XII м.

3) Империяи Темур дяр дяр охири сеяки ясри XIV м.

Аммо яз сябяби тудонй будяни шохрох мутямяркЕз нямудяни он хеде мушкид буд. Бештяр «тяксими чяхон» бяйни якчянд кишвapхои бузург дидя мешaвaд.

То ясри III м. кяриб тямоми Äвpyоcиё яз чониби чяхор империяи бузург Рум (Бaхpимиёнaзaмин), Пярфия (Порт, Äшкониён), Кушониён (Х,индустон, ÄфFOниcтон, Осиёи Миёня) Ba Хян (Чин) идоря мегярдид. Äгapчaнде бяйни онхо бяхри бя дяст овapдaни минтякяхои кэдидй муборизя дaвом мекярд (мacaлaн, бярои Äpмaниcтон бяйни румихо Ba портихо) дяр умумият тaвониcтaнд ycтyвоpии роххои коpвонгyзappо тяъмин кунянд. Бяъдтяр ин сохтор пошхурд: яз империяи Рум тянхо Визянтия бокй монд. Империяи Пярфияро дaвдaти Сосониён ^яз кярд, империяи Кушониён Ba империяи Хян бя дaвдaтхои зиёди бяйни худ душмян тяксим шуд.

Мярхидяи cycтшaвии тяшеккуди Шохрохи бузурги ябрешим то ясри VI м. яъне то зямоне, ки дяр Äвpyоcиё яз нaв дaвдaтхои бузург тяшкид ёфтянд, дaвом кярд.

Аз фурсят истифодя бурдя якчянд acp кaбидaхои гуногуни кучмянчй (гунхо, aвapхо, туркхои OFyзй Ba диг.). ин мясири бузургро дяр зери нязоряти худ кярор додянд.Дяр нимяи дуюми ясри VI м. яз хямя пypкyввaттapини онхо кaбидaи туркхои OFyзй кушиш нямуд, ки тямоми Рохи бузурги ябрешимро зябт кунянд. Дяр соди 57О-600 Хоконии турк территорияи Осиёи Миёня Ba тямоми дяштхои Äвpyоcиёиpо яз Няздибяхрисиёх то Чини Шимодй мyттaхид нямуд. Дяр нятичяи Facби туркй дяр тичорят caвдогapони cyFдй някши пешбapaндapо мебозидянд.

Вaле ин мярхидяи мяркязияткунй дер дaвом някярд. Дяр территорияи бapхaмхypдaи Хоконяти турк якчянд дaвдaтхои кучй (Хоконяти Хязяр, Хоконяти Fapбии турк, Хоконяти шяркии турк, Хоконяти УЙFyp Ba f.) бя вyчyд омядянд, ки тянхо кисмятхои мяхдуди (мяхеддии) рохро нязорят мекярдянд.

Дяр муддяти тяхминян якуним сядсодя бяр роххои Шохрохи бузурги ябрешим империяи хитойии Тян някши пешбapaндapо бозидяяст. Чинихо бяр кaбидaхи кучй Faдaбa кярдя, кяриб

тaмоми Осиёи Mrörnpo то Caмapкaнд Ba Бyхоpо бa зеpи нaзоpaти худ гиpифтa бyдaнд. Ин дaвpapо бapхе 8з мyхaкикон дaвpaи aвчи шукуфоии тичоpaт дap мacиpи Aвpyоcиёй номидaaнд. Дap нимaи aввaли acpи VIII м. тaмоми Шохpохи бyзypги aбpешим дap зеpи нaзоpaти Xилофaти apaб мегyзapaд. Cоли 751 дap мyхоpибaи Taллac чинихо aз apaбхо мaFлyб шyдaнд Ba кушиши чинихо бaхpи дap зеpи нaзоpaт гиpифтaни Шохpох aз бaйн paфт[7, с.113]. Aз ин дaвpa OFOз кapдa то ох^ дap тaшaккyли Шохpохи бyзypги aбpешим кapиб, ки бa ^pparn caвдогapони мусулмонон Ba aвpyпоихо caхм доштaнд. Чин нaтaвониcт хaтто киcмaтхои шapкии Шохpохи бyзypгpо бa зеpи нaзоpaт гиpaд. (CapaBBan дap ох^и acpи VIII зеpи нaзоpaти Тибетихо дap охиpи acpи IX бошaд зеpи нaзоpaти Кидоpихо KapOp г^ифт.)

Xилофaт дap миёни кaвмy кишвapхо як нaвъ cиёcaти оштиpо пеш бypдa, кушиш менaмyд,ки бa ин BOcrna пояи хyкмpониpо дap кишвapхои тобеъ Ba зaбт кapдaи худ мусгах^м нaмояд. Дap ин зaминa вaй дap миёни бозapгонони apaбy aчaм Ba кишвapхои дypдacтapин шиддaти paкобaти ичтимоию иктисодй Ba тичоpaтиpо то дapaчaе пacт кapдa буд. Arap дap зaмони Cоcониён ^pBora^ aбpешимй музофотхои Лaнчжоy, Увей, Дyнхyaн, Typaфaн, Кучеи Чин Ba CyFди Осиёи Mиёнa дap capхaди Эpон aз чyмлa, MapB pохи iparorn^ хyдpо бо дaхолaти Эpони ^сонй aкcap мaвpид бо бaхонaхои гуногун ^ть нaмоянд Ba ё бa пapдохти бочхои caнгини миёншикaн гиpифтоp гapдaнд, дap aхди Xилофaт ин ^pBorao бa воcитaи Омулу MapB, Нишопypy Рaй, Xaмaдонy Maдоин (Ктесифон), БaFдод Ba тaвaccyти сохили pocrn дapёи Дaчлa то Нacибини Бобулистон меpacидaнд [7, с.114].

Нacибин мaхaлли иpтиботии коpвонхои точиpони Fapбy Ш^к Ba мapкaзи бyзypги бозоpхои точ^они чaхон буд. Aз хaмин мapкaзи бозоpи точиpони чaхон коpвонхои aбpешим тaвaccyти хоки импеpияи Bизaнтия бо pохи шимолию Fapбй то бa Венетсия Ba aз pохи чaнyбию Fapбй то бa Cypия, M^p, Либия, Финикия Ba сохили чaнyбию шapкии бaхpи Aхмapy бaхpи Mиёнaзaмин меpacидaнд. Дap бaйни Mовapоyннaхpy кишвapи Чин хaм дap зaмони Xилофaти Apaб Ba хaм дaвлaти ^мониён pобитaи сиёсию дипломaтй Ba иктисодию тичоpaтй мycтaхкaм бyдa acт. Ин aкидapо мaълyмоти capчaшмaхои мусулмонию чинй Ba дacтовapдхои хaфpиёти бостоншиносон ^ppa тacдик мекyнaнд. Myвофики ин мaълyмот дap ин дaвpa миёни Mовapоyннaхp Ba дaвлaти Чин се pохи дyчонибaи коpвонгapди aбpешим мaвчyд буд. Ин pоххо дap хapитaхои Xилофaти Apaб Ba дaвлaти Cомониён paвшaн тaчaccyм ёфтaacт[2, с. 118].

Чднг дap хaмaи дaвpy зaмон хapобихои биcёpеpо бa 6op меоpaд. Яке aз caбaбхои cycтшaвии pоххои тичоpaтй низ aнa хaмин чaнгхои биcёp буд. Охиpон болоpaвии Шохpохи бyзypги aбpешим бa acpхои XII-XIV poCT меояд. MyFyлхо aз Чин то Рус Ba Эpон тacappyф ^д^ кapиб якуним caдcолa тaмоми pоххои коpвонгyзapи aбpешимpо дap зеpи нaзоpaти худ гиpифтa бyдaнд. Гapчaнде бaъди фaвти Чингизхон импеpияи y бa зудй aз бaйн paфт дaвлaти Чингизиён «чоpгонaи импеpияхо» -po тaшкил нaмyдaнд. Шохpохи бyзypги aбpешимpо боз чоp импеpия - импеpияи Юaн дap Чин, Улуси ЧaFaтой(Оcиёи Миёта) импеpияи эpонии Xyлaгyй Ba Уpдaи Тиллой дap минтaкaхои нaзди ^спий Ba минтaкaхои сохили Бaхpи сиёх нaзоpaт мекapд. Гapчaнде дaвлaтхои мaзкyp киcмaтхои aлохидaи pоххои тичоpaтиpо бaйни худ тaлош мекapдaнд, (мacaлaн, мишт^и Пacикaфкоз мaйдони доимии мyбоpизaи хонхои Уpдaи Тиллой бо Эл-хонхои Эpон гapдидa буд.) вaле дap умум хокимон мaъмyлaн кушиш менaмyдaнд aмнияти бехaтapии caвдогapонpо новобacтa aз дину эътикодaшон дap ин Шохpохи бyзypг тaъмин нaмоянд.

Дap нимaи aBBara acpи IX м. Шохpохи бyзypги aбpешим дap холaти тaнaззyл Kapop дошт. «flopreM»^ импеpияи мyFyл бa биcёp дaвлaтхои бо хaм дyшмaн тaкcим мегapдид. Кушиши боз aз нaв мyттaхид нaмyдaни pоххои тичоpaтии Aвpyоcиёй caмapaи зиёд нaовapд. Дap солхои 13701380 дap импеpияи Tемyp caвдогapон, ки бо pоххои чaнyбй paфтy омaд мекapдaнд, aз нaв Xифозaтpо сохиб шyдaнд. Aммо дap зaмони хучум бa мукобили Уpдaи Тиллой дap соли 13891395 Tемyp кapиб, ки тaмоми мapкaзхои caвдоии минтaкaи сохили ^спий Ba минтaкaи сохили Бaхpи cиёхpо нобуд кapд, дap нaтичaи он pоххои шимолй низ вaйpон гapдидaнд. Bоpиcони Tемyp нaтaвониcтaнд дaвлaти мyтaмapкaзи Осиёи миёнaгиpо нигaх доpaнд, бapои хaмин хaм pохи чaнyбй низ aз бaйн paфт.

Taнaззyли Шохpохи бyзypги aбpешим пеш aз хaмa бa кaшфиётхои бyзypги чyFpофй Ba бa инкишофи pохи бaхpии кддкдди сохилхои Шapки Нaздик, Осиёи Чднубй Ba Чднубу Шapкии Осиё aлокaмaнд acт. Дap acpхои XIV-XV ниcбaт бa pоххои коpвонии хyшкигapд, ки хaтapнок шyдa буд, caвдои бaхpй caмapaноктap гapдидa буд: мacиpи кофилa aз Тана (Aзов) бa Xaróan™ (Пекин) - 300 pyз дaвом мекapд, дap холе ки дap мacиpи бaхp aз Xaличи Фоpc то Чин кapиб 150 pyз дaвом мекapд; як киштй хaмонкaдap 6op мекaшонид, хaмчyноне, ки коpвони хеле кaлон бa микдоpи 1 хaзоp хaйвонотхои боpкaш [15].

Шохpохи бyзypги aбpешим бapои инкишофи иктисодиёти мaмлaкaтхои бa доиpaи худ гиpифтa, нaкши боpизе гyзоштaacт. Mapдyми мaмлaкaтхои гуногун бa воcитaи точиpон та тaнхо бо молхои гуногун шинос мешyдaнд, бaлки бештap дap acora он молхо бa тaкмил додaни

молхои худ, ё худ дар асоси он истехсол намудани моли нав мекушиданд.Дар ахди Ашкониён аз худуди 19-сатрапияхои он Шохрохи бузурги абрешим мегузашт, ки барои инкишофи хунармандй ва тичорат мусоидат мекард. Дар асри V - и милодй кирмакпарварй аз Чин то Марв расид ва дар нимаи дуюми асри VI то ба Византия пахн гардид. Барои пахн шудани кирмакпарварй дар мулкхои нав Осиёи Миёна накши миёнаравиро бозидааст. Шахрхои Марв, Самарканд, Гургон ба марказхои нави кирмакпарварй табдил ёфта буданд[3].

Бояд кайд намуд, ки хукуматдорон хама вакт точирони худро дастгирй менамуданд. Ч,ойи шубха нест, ки точирон низ дар сиёсати дохилй ва берунаи аксари давлатхои дар Шохрохи бузурги абрешим чой гирифта, нуфузи зиёд доштанд. Зеро, хукуматдорон низ ба хубй медонистанд, ки обру ва эътибори эшон на танхо дар байни мамлакатхои хамсоя, балки дар дохили мулкашон хам бештар аз мавкеи точиронаш вобастагй дорад. Бинобар хамин хам онхо барои точиронашон шароити мусоидро мухайё менамудандДангоми инкишофи муносибатхои тичоратй, баъзан тарафхо кушиш мекарданд, ки барои боз хам инкишофёбии он норасоихои мавчударо, агар чанде онхо чузъй бошанд хам, зудтар бартараф намоянд. Масалан, хукумати Сензян (Чин) дар асрхои VI-VIII милодй кушидааст, ки тангахоро ба ду забон: чинй ва сугдй барорад. Хукумати Сугд бошад, шакли тангахои худро ба тангахои чинй монанд, яъне доирашакли дар марказаш шикофии чоркунчадор сикка зананд. Аз ин бармеояд, ки хар ду тараф хам барои инкишофи тичорати тарафайн хавасманд будаанд. Бинобар хамин хам онхо барои ба хар ду тараф фахмо гардонидани воситаи асосии муомилот-пул-тангахои худ тагйиротхои чиддй дохил намудаанд.

Х,амин тавр, Шохрохи бузурги абрешим дар тули мавчудияти тулонии худ барои наздиктару пайванд гардонидани мардумони кишвархои гуногун, аз комёбию дастовардхои илмй, маданию маънавй, афкору забон суннатхою урфу одат ва арзишхои милли ва динии якдигар бохабару бахравар гардидан хизмат намудааст. Албатта дар гузари таърих чангхои зиёд ва низоъхои сиёсй руй медод, вале Шохрохи бузурги абрешим бетагйир эхё мешуд. Таърихи Шохрохи бузурги абрешим ин таърихи муколама ва хамкории халкхост. Вай исбот мекунад, ки танхо робитахои дустонаву наздик ва муколамаи фархангхо асоси осоиш ва пешрафти тамоми инсоният аст.

АДАБИЁТ

1. Ахметшин Н.Х. Тайны Шелкового пути. Монография/Н.Х Ахметшин.-Москва., 2002, 365 с.

2. Валянский С.И. Другая история Средневековья.Монография/ С.И. Валянский, Д.В. Калюжный М.: Крафт + Леан, 1998. 419 с.

3. Великий шелковый путь: Универсальная научно-популярная энциклопедия «Кругосвет». URL: http://ww.kmgosvetrUenc/istoriya/VELIЫ_SHELKOV_PUT.html(дата обращения 21.10.2020).

4. Fафуров Б. Точцкон.Таьрихи кадимтарин, кадим, ва асри миёна. Китоби якум. /Б. Fафуров. Душанбе. «Ирфон», 2008. 832 с.

5. Ибн Фадлон. Путиществие на Волгу./ Перевод и ком. А.П. Ковалевский. Харьков, 1956. 345 с.

6. История Китая: Чжан Цянь - первооткрыватель Великого шёлкового пути https://www.epochtimes.com.ua/ru/china/culture/chzhan-tsyan-pervootkryvatel-velikogo-shyelkovogo-puti-112895.html

7. Каримов У. Рохи бузурги абрешим.Монография/ У. Каримов Душанбе,2003. 230 с.

8. Котляров И.Д. Геоэкономическое значение транс-евразийского транспортного коридора // Записки Горного института. 2009. Т. 184. С. 225-230.

9. Кюнер Н.В. Китайские известия о народах Южной Сибири, Центральной Азии и Дальнего Востока/ Н.В. Кюнер М., 1961. 391 с.

10. Макогон Ю.В. Роль Великого шелкового пути в развитии цивилизации. Возрождение Большого пути через трансформацию Евразийских транспортных коммуникаций: региональный аспект/ Ю.В. Макогон, А.В. Грузан. Донецк, 2009, 306 с.

11. Панфилова В. Великий Шелковый Путь: возьмет ли экономика верх над политикой?. URL: http://www. fergananews.com/article.php?id=1089 (дата обращения 22.10.2020).

12. Пигулевская Н.В. Византия на путях в Индию. Москва,1951. 410 с.

13. Ртвеладзе Э. Великий шелковый путь // Энциклопедический справочник: Древность и раннее средневековье. Ташкент, 1999 280 с.

14. Шарапов С.Н. Определение конкурентоспособности маршрута транспортной связи / С.Н. Шарапов, О.В. Ивницкий // Экономика железных дорог. 2013. № 9. С. 22-34.

15. Two thousand year path. URL: http://www.erazvitie. org/en/article/doroga-dlinoj-v-2000-let (дата обращения 21.10.2020).

16. Pradumna B. Rana, Wai-Mun Chia. (2020) The Revival of the Silk Roads (Land Connectivity) in Asia. S. Rajaratnam School of International Studies Singapore. P. 31.

ВЕЛИКИЙ ШЕЛКОВЫЙ ПУТЬ И ЕГО ИСТОРИЧЕСКОЕ ЗНАЧЕНИЕ

В статье рассмотрены вопросы формирования и функционирования Великого Шелкового пути. Авторами анализируются предпосылки создания Великого Шелкового пути во времена

династии Хань Рассматривается история возникновения пути и причин, послуживших появлению его названия.

Показан географический охват этого проекта, который поистине являлся глобальным.

Анализируются особенности перевозки товаров, причины прекращения его существования и необходимости разработки его аналога.

Авторы обосновывают точку зрения о том, что, хотя шелк был основным товаром, но Великий шелковый путь - это не только путь международной торговли, но и путь обмена информацией, технологиями, инновациями, знаниями и опытом. Кроме того, авторы отмечают, что Великий Шелковый путь обеспечивал международное взаимодействие и сотрудничество, т.е., по сути, интернационализацию, и до настоящего времени сохраняет большое значение для развития цивилизации как важный канал и пример взаимовыгодного обмена.

Ключевые слова: Великий Шелковый путь, Восток, Запад, Евразия, Средняя Азия, Согд, межкультурный диалог, шелк, международная торговля.

THE GREAT SILK ROAD AND ITS HISTORICAL SIGNIFICANCE

The article deals with the formation and functioning of the Great Silk Road. The authors analyze the prerequisites for the creation of the Great Silk Road during the Han dynasty, consider the history of the road and the reasons for the appearance of its name.

The geographical coverage of this project, according to which it was global. The features of the transportation of goods, the reasons for the termination of its existence and the need to develop its analogue are analyzed.

The authors substantiate the point of view that although silk was the main commodity, the Great Silk Road is not only a path of international trade, but also a path of exchange of information, technology, innovation, knowledge and experience. In addition, the authors note that the Great Silk Road provided international interaction and cooperation, that is, in fact, internationalization, and still retains a large channel that is ofgreat importance for the distribution of importance.

Key words: Great Silk Road, East, West, Eurasia, Central Asia, Sughd, intercultural dialogue, silk, international trade, international communications.

Сведения об авторах:

Кушматов Абдували - доктор исторических наук, профессор кафедры древней и средневековой истории и археологии Таджикского национального университета Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17 тел: (+992) 919666917.

Сангинов Далер - научный сотрудник отдела социально-гуманитарных и экономических наук НИИ Таджикского национального университета. Адрес: Таджикистан г. Душанбе, проспект Рудаки, 17E-mail: saden_tj@mail.ru Тел: (+992) 918700492

About the authors:

Kushmatov Abdyvali - Doctor of History, Professor of the Department of Ancient and Medieval History and Archeology of the Tajik National University Address: Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17 Phone: (+992) 919666917

Sanginov Daler - is a research fellow of the Department of Social and Humanitarian and Economic Sciences of the Scientific Research Institute of TNU. Address: Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue, 17E-mail: saden_tj@mail.ru Phone: (+992) 918700492

УДК :930.22(575.3) РОБИТАХОИ СИЁСЙ ВА ДИПЛОМАТИИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН ВА ЧУМХУРИИ ИСЛОМИИ ПОКИСТОН

Рацабов X., Цумаева П.

Донишгохц миллии Тоцикистон

Давраи нав дар таърихи муносибатх,ои берунии Чумхурии Точикистон аз 9 сентябри соли 1991, яъне аз рузи эълон гардидани Эъломияи истиклолияти давлатй ва сох,ибихтиёр гардидани Чумхурии Точикистон огоз гардидааст. Аз хдмон руз Чумхурии Точикистон дар муносибатх,ои байналмилалй ба сифати субъекти мустакили хукукй байналхалкй хамкориро байни тамоми мамолики дунё аз руи усули дарх,ои кушод, сиёсати бисёрчабх,ои хоричй, риояи муносибатх,ои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.