Научная статья на тему 'ВАЗЪИЯТИ ДОХИЛИИ ХОНИГАРИИ БУХОРО ДАР ЗАМОНИ ҲУКМРОНИИ ДОНИЁЛБИЙ'

ВАЗЪИЯТИ ДОХИЛИИ ХОНИГАРИИ БУХОРО ДАР ЗАМОНИ ҲУКМРОНИИ ДОНИЁЛБИЙ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
75
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУЛОЛАИ МАНГИТҲО / ШӯРИШҲО / НИЗОЪҲОИ ДОХИЛӢ / ОТАЛЩ / ХОН / МУЛКҲОИ ТОБЕЪ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ҷӯразода Ҷамшед Ҳабибулло

Мақола ба масъалаи инъикоси вазъи дохилии хонигарии Бухоро дар аҳди Дониёлбий (солҳои 1758-1785) бахшида шудааст. Муаллиф масъалаи мавриди баҳсро дар такя ба сарчашмаҳои хаттӣ ва тадқиқоти олимон, таҳлил намудааст. Кӯшиш ба харҷ дода шудааст, ки масъалаҳои шиддат гирифтани вазъияти умумии сиёсӣ, роҳҳои бартараф намудани низоъҳои дохилӣ, ором кардани цабилаҳои шӯришгар, мубориза алайҳи истщлолталабии мулкҳои алоҳида дар қаламравии хонигарии Бухоро ҳамаҷониба баррасӣ гарданд. Дар мақола нақши Дониёлбий дар ҳаллу фасли муаммоҳо дар корҳои муҳими давлатӣ мавриди омӯзиш қарор гирифтаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INNER PLIGHT OF BUKHARA KHANATE REFERRING TO THE PERIOD OF DONIYOLBI RULE

The article dwells on disclosure of the issues beset with internal situation of Bukhara Khanate referring to the period of Doniyolbi rule (1758-1785). The author analyzes the most important issues in reference to the problem in question by involving written sources and scientific historical literature. Particular attention is paid to the disclosure of such issues as an emergence of temporal internal political situation and the ways to overcome internal strife and to pacify the rebellious tribes, struggle of individual tribes for independence on the territory of Bukhara Khanate. The article canvasses Denmark's activities aimed at the solution of the most important internal problems of this state.

Текст научной работы на тему «ВАЗЪИЯТИ ДОХИЛИИ ХОНИГАРИИ БУХОРО ДАР ЗАМОНИ ҲУКМРОНИИ ДОНИЁЛБИЙ»

07.00.00.илм^0и ТАЪРИХ ВА БОСТОНШИНОСИ О7.ОО.ОО.ИСТОРИЧЕСКИЕ НАУКИ И АРХЕОЛОГИЯ O7.OO.OO.HISTORICAL SCIENCES AND ARCHEOLOGY

07.00.02. ТАЪРИХИ ВАТАН 07.00.02. ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ИСТОРИЯ 07.00.02.HOME HISTORY

ТДУ930.85 (100) ТКБ 63.2.1

ВАЗЪИЯТИ Цуразода Цамшед Хабибулло, д.и.т., ДОХИЛИИ ХОНИГАРИИ профессор, ректори МДТ «ДДХ ба номи БУХОРО ДАР ЗАМОНИ акад.Б. Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд) ХУКМРОНИИ ДОНИЁЛБИЙ

ПОЛОЖЕНИЕ В БУХАРСКОМ Джуразода Джамшед Хабибулло, д.и.н., ХАНСТВЕ ВО ВРЕМЕНА профессор, ректор ГОУ «ХГУ имени ПРАВЛЕНИЯДАНИЯЛБИЯ акад.Б.Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

INNER PLIGHT Jurazoda Jamshed Habibullo, Dr. of History, OF BUKHARA KHANATE Professor, Rector of the State Educational REFERRING TO THE PERIOD Institution "KhSU named after acad.

OFDONIYOLBIRULE B.Gafurov(Tajikistan,Khujand),

E-mail:juraboev.jh@gmail.com

Вожа^ои калиди: сулолаи мангитуо, шуришуо, низоъуои дохили, оталиц, хон, мулкуои тобеъ

Мацола ба масъалаи инъикоси вазъи дохилии хонигарии Бухоро дар ауди Дониёлбий (солуои 1758-1785) бахшида шудааст. Муаллиф масъалаи мавриди баусро дар такя ба сарчашмауои хатти ва тадцицоти олимон, таулил намудааст. Кушиш ба харц дода шудааст, ки масъалауои шиддат гирифтани вазъияти умумии сиёси, роууои бартараф намудани низоъуои дохили, ором кардани цабилауои шуришгар, мубориза алайуи истицлолталабии мулкуои алоуида дар цаламравии хонигарии Бухоро уамацониба барраси гарданд. Дар мацола нацши Дониёлбий дар уаллу фасли муаммоуо дар коруои мууими давлати мавриди омузиш царор гирифтаанд.

Ключевые слова: династия мангытов, восстания, внутренние распри, аталык, хан, подвластные владения

Статья посвящена раскрытию проблем внутренней обстановки Бухарского ханства, периода правления Даниялбия (1758-1785 гг.). Важнейшие вопросы исследуемой проблемы автором анализированы путем вовлечения письменных источников и научной исторической литературы. Внимание обращено раскрытию таких вопросов, как возникновение напряженной внутриполитической обстановки, пути преодоления внутренних распрей, успокоение восставших племен, борьба отдельных племен за независимость на территории Бухарского ханства. Исследована деятельность Даниялбия при решении наиболее важнейших внутренних проблем государства.

Key words: dynasty of Mangits, uprisings, internal strife, atalik, khan, subordinate possessions

The article dwells on disclosure of the issues beset with internal situation of Bukhara Khanate referring to the period of Doniyolbi rule (1758-1785). The author analyzes the most important issues in reference to the problem in question by involving written sources and scientific historical literature. Particular attention is paid to the disclosure of such issues as an emergence of temporal internal political situation and the ways to overcome internal strife and to pacify the rebellious tribes, struggle of individual tribes for independence on the territory of Bukhara Khanate. The article canvasses Denmark^s activities aimed at the solution of the most important internal problems of this state.

Марги аввалин намояндаи сулолаи мангитх,о Мухаммад-Рахимбий дар соли 1758 таконе барои мавчи нави низоъуои феодалй дар хонигарии Бухоро гашт. Баъзе ;абилахои узбек аз нобасомоних,ои мува;;атй истифода бурда, кушиш намуданд,ки табаддулоти давлатй ба амал оваранд ва ба хукмронии мангитхо хотима бахшанд. Дар ин шароит, бинобар набудани ворис (писар) хокими шахри Кармина, амаки Рахимбий - Дониёлбий (1758-1785) ба тахти хонигарии Бухоро нишаст. Дониёлбий писари Худоёрбий буд, ки хангоми лашкаркашии Нодиршох ба Афгонистон ба тарафи у гузашт ва хокими Кармина таъин шуд [6,c.43]. Хокими нав (Дониёлбий) аввал бар хонигарии Бухоро хамчун (регент)- и набераи Рахимбий - Фозил-тураи

ноболиг мавкеъ касб намуд[14,с.277]. Яъне худи Дониёлбий ба мансаби оталик нишаст, харчанд дар асл тамоми кудрат дар дасти у буд.

Дар маъхазхои таърихй дар бораи шароити ба кудрат омадани Дониёлбий фарзиях,ои гуногун оварда шудаанд. Маълумоти муфассал (иттилооти расмй) дар бораи дахсолаи аввали салтанати Дониёлбий дар "Тухфат- ул-хонй" -и Мухаммад Вафои Карминагй оварда шудааст. Тибки ин манбаъ, соле, ки Дониёлбий ба тахт нишаст, вазъи сиёсй ором буд, аммо баъдан низоъх,ои дохилй шуруъ шуданд ва у мачбур шуд бар зидди чудоихохон мубориза барад.

Дар худи Бухоро Норбутабий кушиш кард, ки кудратро ба даст оварад, аммо у пируз шуда натавонист ва ба Каршй бадарга шуд. Норбутабий (х,ангоми дар Каршй будан) бо хамрохии хокимони Шахрисабз ва Гузор, соли 1771 боз як шуриши номуваффакро бар зидди Дониёлбий ташкил кард. Ба хонигарии Бухоро муяссар гардид, ки ^аршй, Шахрисабз, ^исор ва як катор шахри дигарро тобеъ кунад. Шуришхои кабилавй дар Уротеппа бо сардории Фозилбий, дар Кармина бо сардории Накиб Мухаммад Амин-Хоча ба вукуъ пайвастанд.

Кабилахои беркут, кенагас, йетти уруг, кунгирот, сарой низ бар зидди хони нави мангитхо шуриш бардоштанд[14,с.277]. Бояд гуфт, ки ин кабилахоро замоне Рахимбий мачбуран ба ^исор кучонида буд. Тибки гуфтаи Мирзо Абдул Азим Сомй, соли 1759 хокимони Кармина (Мухаммад Амин-Хоча Накиб) ва Нурота (Ёдгор беркут) бар зидди Дониёлбий шуриш бардоштанд. Дониёлбий хеле зуд онхоро маглуб кард ва минтакаи Карминаро ба хдйати давлати худ дохил намуд[9,с.50].

Сабаби исёнхо дар он буд, ки кабилахои гуногуни Мовароуннахр мангитхоро гасбкунандаи кудрат медонистанд. Зеро онхо (мангитх,о) ба хонаводаи чингизиён тааллук надоштанд. Хдкикати х,ол он аст, ки дар Осиёи Миёна принсипи чингизй-генеалогии конунигардонии х,окимият риоя мегашт[1,с.80]. Пешвоёни кабилахо ва кавмхои мухталиф аз сиёсати мангитхо норозй буданд. Бисёре аз пешвоёни кабилахо мекушиданд, ки кудрати мангитхоро заиф созанд, бо хар рох онхоро ба низои кабилавй равона созанд. Аммо Дониёлбий бо максади пешгирй аз исёни наздиконаш, онхоро аз сари кудрат дур кард.

Дар асари дастачамъии «Таърихи Самарканд: аз замонхои кадим то Инкилоби Кабири Сотсиалистии Октябр» руйдодхои сиёсии он замон, алалхусус муковимати харбии хокими Уротеппа ва Хучанд Фозилбий бо Дониёлбий таъкид шудааст. Фозилбий бо максади гасби хокимият дар хонии Бухоро, ба суи Самарканд далерона лашкаркашй анчом дод[7,с.265]. Вай Ч,иззах, Хатирчй, Катта-^ургон ва Самаркандро забт кард. У ният дошт, ки Бухороро низ забт кунад. Тавре ки академик Ах,рор Мухторов кайд мекунад, баъдтар Фозилбий ба Кармина рафт, ки дар он чо амири ояндаи Бухоро-Шохмурод х,оким буд. Аз шикаст хурдани Кармина ба х,арос афтода, хони нав Дониёлбий аз Бухоро барои кумак ба Шохмурод шитофт[15,с.71].

Лашкари Бухоро дар чанги асосй, ки дар наздикии шахри Кармина сурат гирифт, ба Фозилбий, ки ба Самарканд акибнишинй кард, зарбаи катъй зад. Мухдммад Вафои Карминагй корнамоии писари калонии Дониёлбий-Шохмуродро дар ин чанг махсусан таъкид кардааст[14, с.285]. Дониёлбий аз ин музаффарият илхом гирифта, ба зудй чунин мулкхои мустакил, ба монанди ^аршй, Нурато, Миёнколро гасб кард ва ба мухосираи Самарканд шуруъ намуд. Дар давоми мухосираи 50-рузаи шахр, Дониёлбий Самаркандро забт карда натавонист, амир мухосираи шахрро катъ намуда, ба Бухоро баргашт[3,с.118].Ин вазъ иттифокчиёни Фозилбийро ором кард ва онхо уро тарк карданд. Худи Фозилбий писари хурдиаш Бобобийро хокими Самарканд таъин карда, ба Уротеппа баргашт[15,с.71-72]. Аммо дере нагузашта бо сабаби номаълум Бобобий шахри Самаркандро ба хони Бухоро таслим кард. Фозилбий мачбур шуд ин холатро эътироф кунад. Гузашта аз ин, у хатто часорат пайдо намуда, ба Бухоро ба назди Дониёлбй омад, якчоя бо кувваи х,арбии хон барои забти Каршй рафт ва онро аз дасти иттифокчии собики худ Бекназарбий гасб намуд. Пас аз он Фозилбий бо иззату икром ба Уротеппа баргашт[15,с.72]. Маъхазхо инчунин шуришхои дигарро алайхи Дониёлбий сабт кардаанд. Аз чумла, дар давоми солхои 1759-1761 даар водии Зарафшон, кабилахои йетти уруг "хафт кабила", узбекхои кабилахои юз, беркут ва хитой, туркманхои зарафшонй шуриш бардоштанд[5,с.10] ва инчунин кушиши табаддулоти давлатии Норбутабий (падари хон Фазил-тура) ба вукуъ пайваст[9,с.49-50]. Тавре ки таъкид гардид, Дониёлбий алайхи шуришгарон чорахои катъй андешид, Нарбутабийро бо Фозил-тура ба ^аршй фиристод ва охиринро хокими ин мулк таъин кард. Аммо Норбутабий бо ин ором нашуд, бо хокимони Шахрисабз ва Гузор забон як карда, алайхи Дониёлбий исёни харбй ташкил кард. Тибки маълумоти

Мухамм адшарифчон Садри Зиё, хокими Бухоро тавонист исёнро саркуб кунад ва Шахрисабз ва Гузорро тобеъ намояд[11,с.188].

Дар чунин шароит, Дониёлбий як манёври сиёсиро ба амал овард, у ба тахти Бухоро аз насли чингизй Абдулгозихон- набераи Абулфайзхонро нишонд. Тавре Мухаммад Вафойи Карминагй кайд мекунад, Дониёлбий "устодони бузург, ахли кудрат ва дигар ходимони давлат"-ро чамъ оварда, Абдулгозихонро ба тахт баровард ва фармуд, ки хутбахои чумъа аз номи у хонда шаванд ва тангахо ба номи у сикка зада шаванд, барои у каср ва хонае бисозанд ва маблагхои заруриро барои зиндагй чудо кунанд[14,с.242-246].

Дониёлбий парастор (регент)-и Абдулгозихон гардид. Дар асл, кудрати Абдулгозихон рамзй ва ба ном ташкил карда шуда буд, яъне вазифаи у ифтихорй буд. Кишварро Дониёлбий бо унвони "атолик" идора мекард. Тибки гуфтаи Сомй, "Абулгозихон бо унвони хон, бо як пора нон каноат карда, зиндагии хушхолона мегузаронид." Хони нав (Абулгозихон) ба ном сарвари давлат буд, аммо аз номи у тангахо бароварда мешуданд. Бе ризоияти атолик, Абулгозихон хатто чуръат карда наметавонист,ки аз хона барояд. Вазифахои у аз он иборат буд, ки у рузхои чумъа либоси бохашамати хонро пушида, дар толори тамошобинон - куриниш-хона менишаст, ки дар он чо хама шахсони мансабдор, аз чумла Дониёлбий ба наздаш меомаданд. Дар охири маросим, чомаи фохираи чашнй аз хон гирифта, бо хамрохии як нафар хизматчй ба манзилаш фиристода мешуд. Абулгозихон хатто дар касри Арк зиндагй намекард.

Хамзамон, ба тахт нишастани Абдулгозихон тамоми ошубгаронро, ки кабилахо ва тарафдоронашонро ба шуриш ташвик менамуданд ором карда натавонист.

Филипп Ефремов, ки ба асорати Бухоро афтода буд, дар бораи макоми Дониёлбий чунин хабар медихад: «Атолик (ба монанди вазир) ба сифати сардор, хокими мухим ва худидоракун дар умури дохилй ва хоричй, инчунин фармондехи кулли лашкар, сарвари гвардияи посбонон, ки пас аз у ду юзбошй, ки хар яке ба сад нафар фармондехй мекарданд, фаъолият дошт"[4,с.215].

Илова бар ин, Мухаммад Вафойи Карминагй, Мухаммад Яъкуб, Мулло Олим Махдум Хочй, Муъин, Мирй, Хумулй ва дигар муаррихон дар бораи конунигардонии кудрати Дониёлбий гузориш медиханд. Чунончй, Мухаммад Яъкуб, ба дасти Дониёлбий гузаштани кудратро тасдик намуда, кайд мекунад, ки дар хама корхои мухими давлатй бо рухониён машварат карда, бе ризоии онхо кадаме нагузоштааст[13].Ин далелро муаллифи китоби "Таърихи Туркистон" Мулло Олим Махдум Хочй тасдик мекунад. Ба гуфтаи у, дар идораи давлатй нуфузи кушбегй Давлатбий ва козй Низомиддин махсусан баланд буд. Рисолаи "Таърихи Хумулй" низ мавкеи махсуси рухониён ва ашрофонро тасдик мекунад [16,с.26-27].

Баъзе муаллифон дар бораи мустакилияти Дониёлбий дар идоракунии давлатй гузориш медиханд. Масалан, Мирй (Мир Хусайн ибни Шохмурод) дар «Махозин ат-такво» кайд мекунад, ки номи Дониёлбий дар намозхои чумъа ва дар тангахо зикр шудааст[10,с.113].

Маъхазхо дар бораи вазъи сиёсй ва иктисодии хонигарии Бухоро дар давраи Дониёлбий маълумоти зиддунакиз медиханд. Баъзехо гузориш медиханд, ки Дониёлбй кушиш кард, ки тартиботро баркарор кунад, кишварро ба рохи шукуфой равона созад, дар бехбудй, болоравии кишвар сахм гузорад[12,с.5]; дигарон таъкид мекунанд,ки "ихтилофи ошкоро дар умури давлат ва дин" вучуд дошт[2,с.27].Аз маълумотхои таърихшиноси Бухоро ва писари Дониёлбий Мухаммад Яъкуби Бухорй маълум мешавад, ки вазъи оммаи ахолии шахр ва дехот дар давраи баррасишаванда ба таври назаррас бад шудааст. Ба ин на танхо шиддат гирифтани вазъияти умумии сиёсй дар хонавода, балки чорй намудани як катор андози нав, ки хатто дар шароити он замон гайриконунй хисобида мешуданд, яъне бо норозигй бо меъёрхои шариат мусоидат мекарданд. (ясак, салик, яргу ва г.) мусоидат намуданд[5,с.105]. Дониёлбий кудратро дар дасти худ мустахкам дошт ва дар канори худ на танхо артиш, балки рухониён ва шайххои бонуфузи суфиёнро низ чамъ овард. Вай барои артиш харчашро дарег намедошт: ба хайати фармондехй даромад аз хисоби замин - "танхо" дода мешуд. Чигунагии ин даромадхоро аз шаходати сержанти рус Ф.С.Ефремов - собик гуломи Дониёлбий, ки то рутбаи юзбошй хидмат кардааст, гирифтан мумкин аст.У кайд мекунад, ки «барои у замин, ки аз он солона то 300 червонй чамъоварй карда мешуд, ва он дар Русия ба 3 рубл иваз мешуд, такдим мегашт»[17,с.122]. Бо назардошти арзонии онвактаи хаёти Бухоро, эътироф бояд кард, ки барои хидмати капитани лашкар Ф.С.Ефремов, ки рутбаи юзбоширо дошт, маоши кофй прадохт карда мешуд. Тибки мушохидаи Ф.С.Ефремов, Дониёлбй то 10 хазор лашкар дошт. Танхо як кисми ночизи навкархо таппончахои гугирдй (фитилй) доштанд, дар холе ки аксарият бо найза ва шамшер мусаллах буданд[8,с.38].

Тавре Мухаммад Яъ;уби Бухорой менигорад, Дониёлбий хдмчун хокими саховатманд ва башардуст шухрат пайдо кард, аммо ба корхои давлатй, бавижа корхои молиявй камэътибор буд. Вай дар тули 27 соли хукмронии худ барои такмил ва рушди и;тисод ва фарханги кишвар хеле кам кор кардааст. Салтанати у нисбат ба тахкими низоми давлатй, ба харобшавии он мусоидат кард[6,c.45]. Тавре олими олмонй Анке Фон Кюгелген ;айд мекунад, Дониёлбий бо диндории баланд ва росткавлй фар; мекард, у хамчун хоким бо кумаки писараш (Шохмурод) кушиш кард, ки дар кишвар тартибот бар;арор кунад ва исломро мустахкам кунад[1,c.320].

Ра;ибони Дониёлбий кушиш карданд, ки "улуси мангитихо" ("улуси мангития") -ро комилан нест кунанд ва мехостанд бо куштори Мухаммад Рахимхон ва ;авми у хусумати хунй анчом диханд. Дар натичаи исёнхо як ;атор шахр, дехот ва ;алъаи мухим муста;ил шуданд, пеш аз хама Шахрисабз истиклол ба даст овард, минта;ахои васеи Миёнкол, Каршй дар якчоягй бо бисёр ;алъахои наздик, инчунин Самарканд мустакил гаштанд[1,с.81].

Хдмин тавр Даниёлбий алайуи куввахои марказгурез мубориза бурда, бо кумаки писараш Шохмурод тавонистааст бисёр мулкуои Мовароуннахрро тобеъ кунад. Ба Дониёлбий муяссар шуд, ки корхои давлатро каму беш ба эътидол орад. Дониёлбий соли 1785 даргузашт ва дар назди ;абри Бахоуддини На;шбанд дар Бухоро дафн карда шуд. Пас аз Даниёлбй ворис ва писари калонии у Шохмурод ба ;удрат омад, ки у унвони "Амир ул-умаро" ва мансаби атоликро сохиб шуд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Анке фон Кюгельген. Легитимация среднеазиатской династии мангытов в произведениях их историков (XVIII - XIX вв.) . -Алматы: Дайк-Пресс, 2004. -516 с.

2. Ахмад, Дониш. История мангитской династии.-перевод, предисловие и примечание И.А.Наджафовой/А.Дониш.-Душанбе.- 1967. -142 с.

3.Джурабаев, Д.Х. Политическая история Бухарского ханства во второй половине XVIII -середины XIX вв. (по материалам письменных источников) / Д.Х. Джурабаев.-Худжанд: Ношир, 2013. -318 с.

4.Ефремов, Ф. Странствование Филиппа Ефремова в киргизской степи, Бухарии, Хиве, Персии, Тибете и Индии и возвращение его оттуда чрез Англию в Россию//Ф.Ефремов/ Путешествия по Востоку в эпоху Екатерины II. -М.: Восточная Литература, 1995. -336 с.

5.Иванов, П.П. Очерки по истории Средней Азии (XVI - середина XIX в.)/П.П.Иванов.-Москва: Восточная литература, 1958. - 247 с.

6.Исмаилова, Б. История Бухарского эмирата (втор. пол. XVIII-сер. XIX вв.)/Б. Исмаилова. -Худжанд: Нури маърифат, 2005.-296 с.

7.История Самарканда. Т.1. С древнейших времен до Великой Октябрьской Социалистической Революции / Отв.ред. И.М. Муминов. - Ташкент: Фан, 1969. -484 с.

8.История Узбекской ССР / Вахабова М. Г., Непомнина В. Я., Кары-Ниязова Т. Н. — Т. : АН УзССР, 1956. — Т. 1, кн. 2. -500 с.

9. Мирза, Абд ал-Азим Сами. Та'рихи салатини мангитийа. (История мангытских государей) //

Издание текста, предисловие, перевод и примечания Л.М. Епифановой. -Москва,1962.-179 с.

10.Мирй, (Мир Х,усайн б. Шохмурод). «Махозин ат-такво». Дастхати ИШАИ Ч,Уз. руйхат №51,

11. Мухаммад, Шарифчон. Садри Зиё. Мачмуа. Зикри салтанати хонадони мангития дар Бухоро /Мухаммад Ш.// Дастхат.ИШЧ,Узб. Руйхати № 2193.

12.Мухаммад, Яъкуб ибн амир Донийолбии Бухорй. Рисола.Дастхати Филиали Санкт-Петербургии институти шаркшиносии Академияи илмхои Россия (ФСПИШАИР) Руйхат №С1934.

13.Мухаммад, Яъкуб ибн амир Донийолбий Бухорй. Гулшан ул - мулук.Дастхат.ИШАМИЧ,Т. Руйхат№ 108 2663.

14. Мухаммад, Вафойи Карминагй. «Тухфат-ул-хонй» (Тарихи Рахимхонй).Дастнавис. ИЗАШАМИЧ.Т. Руйхат №1426.

15.Мухтаров, А.М.История Ура-Тюбе(конец XV-начало XX вв.)/А.М.Мухтаров.-М.,1998.-278 с.

16.Ражабов, Мухаммад Дониёлбий оталик (бийлик мансабидан амирлик рутбасигача)//^. Ражабов/Бухоро мавжлари.-2005.- №4.-Б.26-27.

17.Тревер, К. В. История народов Узбекистана: в 2 т./Якубовский А.Ю.и Воронец М.Э.; Непомнин В. Я. и Шишкин В. А. — Т. : АН УзССР, 1947. — Т. 2. -514 с.

REFERENCES:

1. Anke von Kugelgen. Legitimation of the Central Asian Mangyt Dynasty in the Works of their Historians (XVIII - XIX centuries). - Almaty: Dike-Press, 2004. -516 p.

2. Ahmad, Donish. The History of the Mangit Dynasty. Translated, prefaced and noted by I.A. Najafova. - Dushanbe. - 1967. -142 p.

3. Jurabaev, J.Kh. Political History of Bukhara Khanate Referring to the second half of the XVIII-th -the middle of the XIX-th Centuries. (Based on written sources) / J.Kh. Jurabaev. - Khujand: Publisher, 2013. -318 p.

4. Efremov, F. The Wandering of Philip Efremov in Kyrgyz Steppe, Bukhara, Khiva, Persia, Tibet and India and his Return from there through England to Russia//Travels in the East in the Era of Catherine II.-M.: Oriental Literature, 1995. -336 p.

5. Ivanov,P.P.Essays on the History of Central Asia (XVI-mid-XIX cc.).-M.:Oriental Literature,1958.-247 p.

6. Ismailova, B. The History of Emirate of Bukhara (referring to the second half of the XVIII-th the middle of the XIX-th centuries) / B. Ismailova. - Khujand: Light of Enlightenment, 2005. - 296 p.

7.The History of Samarkand. -V.1. From Ancient Times to the Great October Socialist Revolution / Editor-in-charge: I.M. Muminov. - Tashkent: Science, 1969. -484 p.

8.The History of the Uzbek SSR / Vakhabova M.G., Nepomnina V.Ya., Kary-Niyazova T.N. -Tashkent.: The Academy of Sciences of the Uzbek SSR, 1956. - V. 1, Book. 2. - 500 p.

9. Mirzo, Abd al-Azim Sami. The History of Mangyt Sovereigns) // Edition of text, preface, translation and notes by L.M. Epifanova. - Moscow, 1962. - 179 p.

10.Miri, (Mir Husain B. Shomurod). "Makhozin at-taqvo". Manuscript of the Uzbek SSR №51,

11.Muhammad, Shariffon. Sadri Ziyo. Collection of articles. Mention of Manghit Dynasty in Bukhara // Manuscript of the Uzbek SSR. No. 2193.

12.Muhammad, Ya'ub ibn Amir Doniyolbi Bukhoroi.A Treatise of Dasghati Branches of St. Petersburg Institute of Oriental Studies under the Sciences of Russian Federation Academy. No. C.1934.

13.Muhammad, Yaub ibn Amir Doniyolbi Bukhoroi. Gulshan-ul-muluk. Manuscript of the Institute of Language and Literature under the Academy Sciences of TR No. 108 2663.

14.Muhammad, Vafoi Karminagi. "Tuhfat-ul-khoni". Manuscript of the Institute of Language and Literature under the Academy Sciences of TR. No. 1426.

15.Mukhtarov, A.M. The History of Ura-Tube (late XV - early XX centuries) / A.M. Mukhtarov. -M., 1998. -278 p.

16.Rajabov, K. Muhammad Doniyolbi otalik (biylik mansabidan amirlik rutbasigacha) // Waves of Bukhara. - 2005.- №4. - P. 26-27.

17.Trever, K.V. The History of the Peoples of Uzbekistan: in 2 volumes/ Yakubovsky A. Yu. and Voronets M. E.; Nepominin V.Ya. and Shishkin V.A.-Tashkent:AN UzSSR,1947.-V.2.-514 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.