Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ УРҒОЧИ ГУЛИ ЖИНСГА ЭГА БЎЛГАН ТАВКВЕР НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ЎСИШНИ БОШҚАРУВЧИ МОДДАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

УЗУМНИНГ УРҒОЧИ ГУЛИ ЖИНСГА ЭГА БЎЛГАН ТАВКВЕР НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ЎСИШНИ БОШҚАРУВЧИ МОДДАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Агробиотехнологии»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук

Аннотация научной статьи по агробиотехнологии, автор научной работы — Файзиев Жамолиддин Насирович, Қурбонова Сарвиноз Анвар Қизи, Шокирова Хабибахон Худайберди Қизи, Рахмонов Абдурахмон Абдурашид Ўғли

Мақолада узумнинг урғочи гули жинсга эга бўлган Тавквери навини ҳосилдорлиги ва сифатини оширишда ўсишни бошқарувчи моддалардан фойдаланиш ўрганилган. Узумнинг Тавквери навини ғужумлар сони, узум бошининг оғирлиги ва ҳосилдорлигига ўсишни бошқарувчи моддаларнинг таъсири ўрганилган. Ўсишни бошқарувчи моддаларни биргаликда ва алоҳида қўллаганда қандай таъсир этиши исботланган. Энг юқори самарага Тавквери навини гиббереллин билан 100 мг/л концентрацияда ишлов бериш тупларнинг ҳосилдорлигини 2,9-5 кг га, 25 мг/л концентрацияда – 1,8-3 кг га оширди. Гиббереллинни дропп билан бирга қўллашда синергетик самара намоён бўлмади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по агробиотехнологии , автор научной работы — Файзиев Жамолиддин Насирович, Қурбонова Сарвиноз Анвар Қизи, Шокирова Хабибахон Худайберди Қизи, Рахмонов Абдурахмон Абдурашид Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ УРҒОЧИ ГУЛИ ЖИНСГА ЭГА БЎЛГАН ТАВКВЕР НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА ЎСИШНИ БОШҚАРУВЧИ МОДДАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

УЗУМНИНГ УРГОЧИ ГУЛИ ЖИНСГА ЭГА БУЛГАН ТАВКВЕР НАВИ ^ОСИЛДОРЛИГИ ВА СИФАТИГА УСИШНИ БОШЦАРУВЧИ МОДДАЛАРНИНГ

ТАЪСИРИ

1Файзиев Жамолиддин Насирович, 2Цурбонова Сарвиноз Анвар кизи, 3Шокирова Хабибахон Худайберди кизи, 4Рахмонов Абдурахмон Абдурашид ртли

1 Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот

институти, к.х.ф.д., к.и.х 2Академик М.Мирзаев номидаги богдорчилик, узумчилик ва виночилик илмий-тадкикот

институти, кичик илмий ходим 3Фаргона давлат университети, таянч докторант 3 Фаргона вилояти ^ишлок хужалиги бошкармаси бош мутахассиси https://doi.org/10.5281/zenodo.10948419

Аннотация. Мацолада узумнинг ургочи гули жинсга эга булган Тавквери навини уосилдорлиги ва сифатини оширишда усишни бошцарувчи моддалардан фойдаланиш урганилган. Узумнинг Тавквери навини гужумлар сони, узум бошининг огирлиги ва уосилдорлигига усишни бошцарувчи моддаларнинг таъсири урганилган. Усишни бошцарувчи моддаларни биргаликда ва алоуида цуллаганда цандай таъсир этиши исботланган. Энг юцори самарага Тавквери навини гиббереллин билан 100 мг/л концентрацияда ишлов бериш тупларнинг уосилдорлигини 2,9-5 кг га, 25 мг/л концентрацияда - 1,8-3 кг га оширди. Гиббереллинни дропп билан бирга цуллашда синергетик самара намоён булмади.

Калит сузлар: узум, узум боши, гужум, нав, уосилдорлик, усишни бошцарувчи моддалар, гиббереллин, дропп, крезацин, композан.

Abstract. The article examines the use of growth regulators in increasing the yield and quality of the Tawkveri variety, which has a female flower sex. The effect of growth regulators on the number of bunches, the weight of the grape head and the yield of Tawkveri grape variety was studied. It has been proven that growth regulators work together and separately. Treatment of the Tawkveri variety with gibberellin at a concentration of 100 mg/l to the highest effect increased the yield of bushes by 2.9-5 kg, at a concentration of 25 mg/l - by 1.8-3 kg. When using gibberellin together with dropp, synergistic effect was not shown.

Аннотация. В статье рассмотрено использование регуляторов роста в повышении урожайности и качества сорта Тауквери, имеющего женский пол цветков. Изучено влияние регуляторов роста на количество гроздей, массу головки винограда и урожайность сорта винограда Тауквери. Доказано, что регуляторы роста работают вместе и по отдельности. Обработка сорта Тауквери гиббереллином в концентрации 100 мг/л для достижения максимального эффекта повышала урожайность кустов на 2,9-5 кг, в концентрации 25 мг/л - на 1,8-3 кг. При использовании гиббереллина совместно с дроппом синергического эффекта не выявлено.

Кириш: Узумчилик республикамиз кишлок хужалигининг кадимий сердаромад тармокларидан бири саналади. Узумчилик усимликшуносликнинг сохдси сифатида узум етиштириш билан шугулланса, фан сифатида токдан муттасил мул ва сифатли х,осил олиш учун унинг усиши ва ривожланишини бош-каришнинг турли усулларини илмий назарий ва илгор тажрибалар асосида ишлаб чикади хдмда укув фани сифатида уларни урганади. х,озир устирувчи моддаларни узумчилик сохдсида куллашнинг илмий ва илгор тажрибаларга

асосланган аник йуналишлари белгиланган. Масалан, кучат етиштиришда илдиз олиш жараёнини тезлаштириш, узум бошлари ва гужумларини катталаштириб х,осил ва унинг сифатини ошириш, узум бошларини зич ёки хдвол килиш, х,осилни транспортбоплигини хдмда кишда саклаш муддатини ошириш, токнинг совукка, кургокчиликка, касаллик ва зараркунандаларга чидамлилигини ошириш шулар жумласидандир Н.В. Агафонов, С.К. Смирнов, С.Н. Саленковларнинг [1; 109-117-б] Кишмиш черный навида олиб борган тадкикотларида гиббереллиннинг цитокинин фаоллик намоён этувчи дропп билан биргаликдаги кулланилиш имкониятлари ва максадга мувофиклиги исботлаб берилган.

Илмий тадкикот услуби. Тавквери навида усишни бошкарувчи моддалар урганилмаган. Тадкикотларда гиббереллинни якка х,олатда ва дропп билан биргаликда, шунингдек гужумларда канд тупланишини тезлаштирувчи кампозан билан биргаликда куллаши буйича тажриба утказилди. Гужумларнинг усишига гиббереллиннинг устирувчи таъсири тадкикотларда уз исботини топди. Тадкикотнинг максади - Тавквери навининг узум бошлари огирлиги ва х,осилдорлигига усишни бошкарувчи моддаларни таъсирини аниклаш. Тадкикот объекти сифатида узумнинг функционал ургочи жинсли Тавквери нави олинган. Усишни бошкарувчи моддалар билан х,ар хил концентрация ва х,ар хил муддатда: 1а - гуллашдан 5 кун олдин ва II- гужумлар пиша бошлаган даврда ишлов бериган.

Х,ар бир тажриба варианти 40 тупдан иборат бир хил булмаларни уз ичига олди, улардан 10 таси х,исоб килинди (туп - кайтарик).

Пуркаш «Автомакс» тизимининг кул пуркагичлари воситасида кечки соатларда амалга оширилган.

Тажрибалар Х.Ч.Буриев, Н.Ш.Енилеев ва бошкалар томонидан ишлаб чикилган «Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда х,исоблар ва фенологик кузатувлар методикаси», [4; 64-б] , М.А.Лазаревскийнинг «Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда» [5;347-400-б] Н.Н.Простосердовнинг «Изучение винограда для определения его использования» [7; 63-б], В.Ф.Моисейченконинг «Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами» [6; 21-28-б] номли услубий адабиётларида келтирилган тавсия ва услублар буйича утказилган.

Тадкикот натижалари. Ток гуллари чангланиб уруглангач, тупгул мевага айланади ва узум бошини х,осил килади. Унинг шакли, зичлиги, гултожнинг шохланганлиги гужумларнинг сонига боглик. Узум бошлари конуссимон, цилиндрсимон, конус-цилиндрсимон, канотсимон ва шохланган, зичлиги эса тигиз, уртача тигиз, хдвол ва жуда хдвол булади. Узум бошининг катталиги узум навларига боглик. Узунлиги 25-26 см. дан катта булганлари жуда йирик, 1825 см. катталикдагиси йирик, 1018 см. катталикдагиси уртача, 10 см.дан кичиклари майда хисобланади. Узум бошининг катталиги ва зичлиги токнинг навигагина эмас, шунингдек, чангланиши, хдво харорати, намлиги, устириш шароитлари, озик моддалар ва сув билан таъминланганлигига хам боглик [9; 3-11 -б].

Кузатувнинг барча йилларида гиббереллинни 100 мг/л концентрацияда гуллашгача куллаш 100 та гужум огирлигини 18% га оширди. Концентрация камайтирилганда гиббереллиннинг таъсир самарадорлиги сезиларсиз камайди (жадвал).

Гиббереллин ва дроппни биргаликда куллаш мазкур препаратларни алохида куллашга нисбатан устунликка эга булмади.

Жадвал

Тавквери нави узум бошидаги Fужумлар сони ва уларнинг OFирлигига усишни

Som^apyBMH Mogga^apHHHr Tatcnpn

npenapaT Koh-^h-тpaцн A, Mr/. Hm.oB MyggaT u 100 Ta Fy^yM of^^u™, r Y3yM Gomugaru Fy^yM cohu, goHa

2021 2022 202 3 yp-TaH a 2021 2022 2023 yp-Tana

Ha3opaT (cyB) - la 175 160 165 167 215 220 214 216

r^Gepe^.™ 100 la 210 195 195 200 220 223 230 224

r^Gepe^.™ 25 la 190 195 186 190 222 227 233 227

^ponn 10 la 185 170 174 176 224 227 235 229

ГнGGepe..нн+ gponn 12,5+ 10 la 185 170 174 176 220 223 232 225

ГнGGepe..нн+ gponn 25+10 la 188 172 176 179 230 235 237 234

Кpeзaцнн 50 la 190 176 174 180 222 228 232 227

r.K.+A+Kp 25+10 +50 la 184 180 182 182 226 227 230 228

KaMno3aH 50 II 175 170 164 170 220 224 228 224

KaMno3aH 100 II 172 162 160 165 218 226 230 225

ry..amraHa Tynry.n.napra кpeзaцнн Gu.naH co$ xo.aTga, myHuHrgeK raGGepettnuH Ba gponn Gu^aH GupranuKga nm^OB Gepum 100 goHa ry^yM orHp^HrHHH 5-7,2% ra omupgu.

Fy^yM.ap numa Gom.araH gaBpga TaBKBepu HaBura KaMno3aH Gu^aH nm^OB Gepum ry^yM^apHMHr y^naMMra aMa.ga Tatcup KypcaTMagu.

Bapna BapuaHT^apga y3yM Gomuga Fy^yM^apHmr тyгн.пyвнaн.пнгн 3,7-6% ra opTgu. EyHga gponnHMHr Tatcupu ruGGepe^nMH Ba Gom^a npenapaT.apra HucGaTaH roKopu Gy.gu Y3yM Gomuga ry^yM^apHMHr энг Kyn MM^gopga Ty^^mM ruGGepe^nMH (25 Mr/.) Ba gponn (10 Mr/.) GuprannKga Ky^^aHK^raHga KaMg этн.пgн.

Fy^yM^ap oF^^r^u Ba y3yM Gomuga y.ap MK^gopKHKHr opTumu y eKK Gy gapa^aga y3yM Gomu of^^^hu^ opTumura caGaG Gy.gu. EyHga ^a^aTrKHa KaMno3aH Gu.aH 100 Mr/. кoнцeнтpaцнflga um.oB Gepu.raH BapuaHT MycracHo Gy.uG, y3yM Gomu of^™™ aKcuHHa GupMyHHa nacaMgu ^o.raH BapuaHT.apga y3yM Gomu of^™™ ceзн.ap.н opTgu.

TaBKBepu HaBu тyn.apннн r^Gepe^.™ Gu.aH 100 Mr/. кoнцeнтpaцнaga um.oB Gepum Tyn.apHuHr xocн.gop.нгннн 2,9-5 Kr ra, 25 Mr/. кoнцeнтpaцнaga - 1,8-3 Kr ra omupgu.

r^Gepe^.™ (25 Mr/.) Ba gponn (10 Mr/.) GupranuKga Ky^naHunraHga XOCн.gop.нкнннг opтнmн гнGGepe..нннн AKKa x,o.ga (100 Mr/.) Ky..amra HucGaTaH KaMpoK н^oga.aнgн. TaBKBepu HaBu y3yM Gom.apu of^^u™ Ba xocн.gop.нгнгa ycumHu GomKapyBHu Mogga.apHuHr Tatc^u Fy^yM numa Gom.araH gaBpga ycumHu GomKapyBHu Mogga - KaMno3aH npenapara Gu.aH um.oB Gepum TaBKBepu HaBuHuHr xocu. y.нaм.apнгa ceзн.ap.н Tatcup KypcaTMagu. X,ap xu. нн..apga Tyn.apHuHr ^cu^op^™ Ha3opaTra HucGaTaH ceзн.apcнз opTgu (0,1-0,5 Kr gaH opraK эмac).

TatKug.am ^»rom, TagK^oT нн..apнga ToK3op.apHuHr ^c^ngop^n^ oG-x,aBo mapoнт.apнгa x,aM Gof.uk Gy.gu. Энг roKopu xocu. 2021 hu. o^uHgu - xap TyngaH ypTana 25,9-31,2 Kr.

Xy^oca. Энг roKopu caMapara TaBKBepu HaBuHu raGGepettnuH Gu.aH 100 Mr/. кoнцeнтpaцнaga um.oB Gepum Tyn.apHuHr xocн.gop.нгннн 2,9-5 Kr ra, 25 Mr/.

концентрацияда - 1,8-3 кг га оширди. Гиббереллинни дропп билан бирга куллашда

синергетик самара намоён булмади.

REFERENCES

1. Агафонов Н.В., Смирнов С.К., Саленков С.Н. Особенности роста и плодоношения винограда Кишмиш черный при обработке растений гибберелловой кислотой и тидиазуроном // Изв. ТСХА, 1989. - Вып. 2. - С. 109-117.

2. Азимов А.Р. О применении гиббереллина в виноградарстве северного Таджикистана // Виноградарство и виноделие СССР. - М., 1983. - № 2

3. Батукаев А.А. Влияние сплошной обработки раствором гиббереллина семенных сортов винограда в условиях Узбекской ССР на рост, плодоношение и качество урожая // М, 1987. -20 с. Деп. во ВНИИТЭИ Агропром 07.08.87, № 369 ВС - 87

4. Буриев Х.Ч., Енилеев Н.Ш. ва б. Мевали ва резавор мевали усимликлар билан тажрибалар утказишда х,исоблар ва фенологик кузатувлар методикаси. - Т., 2014. - 64 б.

5. Лазаревский М.А. Методы ботанического описания и агробиологического изучения сортов винограда // Ампелография СССР. - М.: Пищепромиздат, 1946. - T.I. - С. 347400.

6. Моисейченко В.Ф. Методика учетов и наблюдений в опытах с плодовыми и ягодными культурами. - Методические рекомендации. - Киев, 1967. - С. 21-28.

7. Простосердов Н.Н. Изучение винограда для определения его использования. М.: Пищепромиздат, 1963. - 63 с.

8. Сулаймонов Б.А., Файзиев А.А., Файзиев Ж.Н. Тажриба маълумотларининг статистик тах,лили. - Тошкент, 2015. - Б. 36-85.

9. Темуров Ш. Узумчилик. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси» нашриёти, 2002. - Б. 3-11.

10. Файзиев Ж.Н. «Узбекистон шароитида узумнинг уругсиз навлари х,осилдорлиги ва сифатини ошириш технологиясини илмий асослаш» мавзуси буйича афтореферат.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.