Научная статья на тему 'УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
39
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
микроэлемент / оқ кишмиш / ресурс / ғужум. / trace element / white raisin / resource / crowd.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — F. Mahmadiyorov, D. Normurodov, L. Sanaeva

Ушбу мақолада узумнинг оқ кишмиш навининг ўсиши, ривожланиши, ҳосилдорлиги ва ҳосил сифатига ўстирувчи моддалар ҳамда микроэлементларнинг таъсири ҳақида маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — F. Mahmadiyorov, D. Normurodov, L. Sanaeva

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF GROWING SUBSTANCES AND MICROELEMENTS ON YIELD AND HARVEST QUALITY OF WHITE GRAPES OF GRAPES

This article provides data on the growth, development, productivity and impact of microelements and biologically active substances on varieties of white sultanas.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИНГ ОҚ КИШМИШ НАВИ ҲОСИЛДОРЛИГИ ВА ҲОСИЛ СИФАТИГА ЎСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ҲАМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗУМНИНГ ОЦ КИШМИШ НАВИ ^ОСИЛДОРЛИГИ ВА ^ОСИЛ СИФАТИГА УСТИРУВЧИ МОДДАЛАР ^АМДА МИКРОЭЛЕМЕНТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ

Мах,мадиёров Фаррух Шомурот ^ли

Ш.Рашидов номидаги СамДУ таянч-докторанти Д.С.Нормуродов к/х.ф.д., профессори Л.М.Санаева ТДАУ Сам филиали магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.7296423

Аннотация. Ушбу мацолада узумнинг оц кишмиш навининг усиши, ривожланиши, уосилдорлиги ва уосил сифатига устирувчи моддалар уамда микроэлементларнинг таъсири уацида маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: микроэлемент, оц кишмиш,ресурс, гужум. ВЛИЯНИЕ ВЫРАЩИВАЮЩИХ ВЕЩЕСТВ И МИКРОЭЛЕМЕНТОВ НА УРОЖАЙНОСТЬ И УБОРОЧНЫЕ КАЧЕСТВА БЕЛЫХ ГОРОДОК ВИНОГРАДА

Аннотация. В данной статье приводятся данные о росте, развитии, урожайности и воздействии микроэлементов и биологически активных веществ на сорта белого кишмиша.

Ключевые слова: микроэлемент, белый изюм, ресурс, толпа.

THE INFLUENCE OF GROWING SUBSTANCES AND MICROELEMENTS ON YIELD AND HARVEST QUALITY OF WHITE GRAPES OF GRAPES

Abstract. This article provides data on the growth, development, productivity and impact of microelements and biologically active substances on varieties of white sultanas.

Key words: trace element, white raisin, resource, crowd.

КИРИШ

Дунёда ахдлининг озик-овкат хавфсизлигини таъминлашда аграр сох,анинг урни ва ахдмияти кундан-кунга ортиб бормокда. Жумладан, мамлакатимизда х,ам мавжуд ресурс ва имкониятлардан окилона фойдаланиб, ахдлини кишлок хужалик мах,сулотлари билан кафолатли таъминлаш, х,осилдорлик ва х,осил сифатини янада ошириш, сох,ага илм-фан ютукларини жорий этиш долзарб масала х,исобланади.

Х,озирги кунда Республикада ах,оли сонинг ортиши х,исобига озик-овкатга булган эх,тиёжнинг ортиб бориши кузатилмокда. Шу боис мамлакат ах,олисининг озик-овкатга булган талабини кондириш ва экспорт хджмини ошириш учун мева-сабзавот ва узум мах,сулотларини етиштиришни йилига 8-10 фоизга купайтириш ва кушимча 1 миллион тоннадан ортик мах,сулот етиштириш зарур.

METOD VA METODOLOGIYA

Бу борада мамлакатимизда бир канча ишлар олиб борилмокда, жумладан Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 28 июлдаги П^-5200-сонли карорида мамлакатимизда узумчиликни янада ривожлантириш, узум етиштириш, уни кайта ишлаш, тайёр мах,сулот ишлаб чикариш буйича кластер тизимини йулга куйиш, алкоголь бозорини тартибга солишнинг самарали механизмларини кенг жорий этган х,олда республикани сифатли мах,сулотлар билан таъминлаш, сохднинг экспорт салох,иятини

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

кучайтириш, инвестицион жозибадорлигини ошириш, шунингдек, виночилик ва агротуризмини ривожлантириш белгилаб берилди.

Мамлакатимизда узумчиликни ривожлантириш, экспортбоп навларини яратиш, кайта ишлаш ва халкимизга сифатли махсулот етказиб бериш борасида самарали ишлар йулга куйилмокда. Шулар жумласидан бизнинг олиб бораётган илмий тадкикотларимизда узумнинг Ок кишмиш навининг хосил сифатига ва хосилдорлигига микроэлементлар ва устирувчи моддаларни таъсирини урганиш максад килиб олинди.

Тадкикот жойи, объекти ва услублари. Тадкикотларимиз Самарканд вилояти Ургут туманига карашли "Давронов ^обилжон олтин замини" фермер хужалиги далалари шароитида олиб борилди. Тадкикот объекти сифатида узумнинг Ок кишмиш нави, микроэлемнтлар (Cu, Zn, Mn) ва устирувчи моддалар (гиббереллин) хизмат килди. Тадкикотларимизнинг максади узумнинг Ок кишмиш навини усиши, ривожланиши хамда хосилдорлигига микроэлементлар ва устирувчи моддаларни куллашнинг самарадорлигини урганишдан иборат булди. Бунда энг самарали ва макбул вариант 10 литр сувга Cu - 0,5 г, Zn - 0,5 г, Mn - 0,5 г хдмда гиббереллин 1,0 г солиниб тайёрланган ишчи эритмани биринчи марта узумнинг Ок кишмиш навида гуллаш тугаши билан, иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда амалга оширилди. Тадкикотларда узумнинг Ок кишмиш навини агробиологик хусусиятлари, фенологик фазаларнинг утиши, ток тупларининг хосилдорлик курсаткичлари, узум боши ва гужумининг механик хусусиятлари ва биокимёвий таркиби, хосилдорлиги ва гужумининг сифат курсаткичлари аникланди. Олинган натижалар Excel дастури ёрдамида кайта ишланди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Тажрибада урганилган узумнинг Ок кишмиш навида тупларнинг катталиги ва морфологик белги хусусиятларини урганиш натижалари шуни курсатдики, урганилган тупларда уртача занглар узунлиги 87,2 сантиметрни, новдалар сони 38,6 донани, култик новдалар сони 4,3 донани ташкил этди. Бир тупдаги новдаларнинг умумий узунлиги 39,6 метрни, новдаларнинг уртача узунлиги 109,7 сантиметрни, тупнинг барг билан копланиш даражаси 682 донани, хар бир новдадаги барглар сони 20,2 донани ассимиляция юзаси 13,1 м2 ни ташкил этди.

Ушбу урганилган Ок кишмиш навида куртаклар буртишининг бошланиши 12 апрелда, гуллашнинг бошланиши 24 майда, гужумларнинг пиша бошлаши 22 августда, гужумларнинг тулик пишиши 10 сентябрда намоён булди. Ушбу навда вегетация даврининг давомийлиги 153 кундан иборат булди.

Ок кишмиш навининг механик белги хусусиятлари ва биокимёвий таркиби тахлили шуни курсатдики узум бошларининг уртача вазни 274,7 грамм, узум бошидаги шингилларнинг уртача огирлиги 5,8 грамм, узум бошидаги гужумларнинг уртача огирлиги 268,9 грамм, узум бошидаги гужумларнинг уртача сони 181,7 дона, узум боши узунлиги 242,2 сантиметр, узум бошнинг эни 12,1 сантиметр оралигида булди.

Ушбу урганилган Ок кишмиш навида узум мевасининг огирлигига нисбатан пусти 1,47% ни, уруг рудименти 0,21 % ни этдорлиги эса 98,32 %ни ташкил килди. Етиштирилган узум боши биокимёвий таркибини тахлил килиш шуни курсатдики, бунда курук модда 28,8 % ни, канд микдори 25,7 % ни, кислоталик 4,2 г/л ни ташкил килди.

Олиб борилган тадкикотларимиз шуни курсатдики узумнинг Ок кишмиш навига устирувчи моддалар билан биргаликда микроэлементлар куллаш оркали 65-68 фоиз

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

купрок узум хосили олишга эришилди. Узумнинг Ок кишмиш навига гуллаш тугагаши захоти гиббереллин билан бир марта ишлов бериш узум боши ва гужум огирлиги хамда улчамини 165-168 % га ошириб, курук моддалар ва канд микдорини эса нисбатан камайтирар экан. Бундан ташкари узум меваси таркибида кислота, пектин ва ошловчи моддалар микдорини эса оширди. Ок кишмиш навига гиббереллин ва микроэлементларни икки марта - биринчи марта гуллаш тугаши билан ва иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда пуркалганда узум боши ва гужум улчами анча катталашиб, пишиши тезлашди ва таркибида канд микдори сезиларли даражада ортиб, товарбоп махсулот олинди.

ХУЛОСА

Демак Ок кишмиш нави узум бошлари ва гужумларининг ривожланишига микроэлементлар ва гиббереллиннинг таъсири ишлов бериш муддати ва сонига боглик булиб, яъни биринчи марта гуллаш тугаши билан ва иккинчи марта гужумлар тулик шаклланганда пуркалганда энг яхши натижа берар экан.

REFERENCES

1. Абдуллаев Р.М., Мирзаев М.М., Набиев У.Я., Аброров Ш.М., Бекчанов У.А.,

Махмудов F.F. - Узум етиштириш ва майиз куритишнинг замонавий технологияси.

- Т.: 2013.

2. Буриев Х,.Ч. - Х,аваскор богбонга кулланма. - Т.: Шарк. 2020.

3. Джавакянц Ю.М., Горбач В.И. - Виноград Узбекистана. - Т.: 2001.

4. Мирзаев М.М., Джавакянц Ю.М. - Томоркада ток устириш. - Т.: 1989.

5. Нормуродов Д.С., Нормуродов И.Т., Санаев С.Т., Х,амдамова Э.И. -Узумчилик. -

Самарканд: 2021.

6. Санаев С.Т. - Узумчилик (фермерлар мактаби тингловчилари учун укув кулланма).

- Т.: 2022.

7. Темуров Ш. - Узумчилик (дарслик). - Т.: 2002.

8. Махмудов F.F. - Замонавий узумчилик асослари. - Т.: 2020.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.