Научная статья на тему 'УЗУМНИ САҚЛАШ ВА ДАСТЛАБКИ ҚАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАР'

УЗУМНИ САҚЛАШ ВА ДАСТЛАБКИ ҚАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАР Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
160
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Узум / сақлаш / нисбий намлик / ҳарорат / замонавий омбор / сақлаш муддати / нобудгарчилик / саралаш / нафас олиш / интенсивлиги / иссиқлик сиғими / муз / тўлдириш. / Grapes / storage / relative humidity / temperature / modern warehouse / shelf life / shelf life / sorting / respiration / intensity / heat capacity / ice / filling.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Хатамова Ҳамидахон Комилжоновна, Иннобиддинов Шукрулло Махмуджон Ўғли, Болтабоева Гулрух Равшанбек Қизи

Аҳолини йил давомида мева-сабзавот ва узум билан таъминлаш учун сақлаш режимларини тўғри ташкил этиш керак. Замонамиз жадал ривожлвниб бораётган бир даврда мева ва узумларни кимёвий таркибини ўзгартирмасдан узоқ муддат сақлаш йўлларини татбиқ этиш зарур.Бугунги кунда узум сақлашнинг бир қатор усуллари мавжуд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям , автор научной работы — Хатамова Ҳамидахон Комилжоновна, Иннобиддинов Шукрулло Махмуджон Ўғли, Болтабоева Гулрух Равшанбек Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In order to provide the population with fruits and vegetables and grapes throughout the year, it is necessary to properly organize storage regimes. In the era of rapid development of our time, it is necessary to implement ways of long-term storage of fruits and grapes without changing their chemical composition. Today, there are a number of ways to store grapes.

Текст научной работы на тему «УЗУМНИ САҚЛАШ ВА ДАСТЛАБКИ ҚАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ ТЕХНОЛОГИЯЛАР»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УЗУМНИ САЦЛАШ ВА ДАСТЛАБКИ ЦАЙТА ИШЛАШДА ЗАМОНАВИЙ

ТЕХНОЛОГИЯЛАР Хатамова Х,амидахон Комилжоновна

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти Иннобиддинов Шукрулло Махмуджон ^ли Болтабоева Гулрух Равшанбек кизи

"^ишлок хужалиги мах,сулотларини саклаш ва дастлабки кайта ишлаш" таълим йуналиши

2-36 грух талабалари https://doi.org/10.5281/zenodo.7195764

Аннотация. А%олини йил давомида мева-сабзавот ва узум билан таъминлаш учун сацлаш режимларини тугри ташкил этиш керак. Замонамиз жадал ривожлвниб бораётган бир даврда мева ва узумларни кимёвий таркибини узгартирмасдан узоц муддат сацлаш йулларини татбиц этиш зарур.Бугунги кунда узум сацлашнинг бир цатор усуллари мавжуд.

Калит сузлар. Узум, сацлаш, нисбий намлик, %арорат, замонавий омбор, сацлаш муддати, нобудгарчилик, саралаш, нафас олиш, интенсивлиги, иссицлик сигими, муз, тулдириш.

Аннотация. Для обеспечения населения плодоовощной продукцией и виноградом в течение всего года необходимо правильно организовать режимы хранения. В эпоху бурного развития нашего времени необходимо внедрять способы длительного хранения плодов и винограда без изменения их химического состава.Сегодня существует ряд способов хранения винограда.

Ключевые слова. Виноград, хранение, относительная влажность, температура, современный склад, срок годности, срок годности, сортировка, дыхание, интенсивность, теплоемкость, лед, розлив.

Abstract. In order to provide the population with fruits and vegetables and grapes throughout the year, it is necessary to properly organize storage regimes. In the era of rapid development of our time, it is necessary to implement ways of long-term storage of fruits and grapes without changing their chemical composition. Today, there are a number of ways to store grapes.

Keywords. Grapes, storage, relative humidity, temperature, modern warehouse, shelf life, shelf life, sorting, respiration, intensity, heat capacity, ice, filling.

Жах,он микёсида ах,олининг озик-овкат хавфсизлигини таъминлашда аграр сохднинг урни ва ахдмияти кундан-кунга ошиб бормокда. Жумладан, мамлакатимизда х,ам мавжуд ресурс ва имкониятлардан окилона фойдаланиб, ах,олини кишлок хужалик мах,сулотлари билан кафолатли таъминлаш, х,осилдорлик ва манфаатдорликни янада ошириш, сохдга илм-фан ютуклари хдмда замонавий ёндашувларни жорий этиш долзарб масаладир.

Мух,тарам Президентимиз Шавкат Мирзиёев 2020 йил 29 декабрь куни Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасида, камбагалликни кискартириш ва кишлок ах,олиси даромадларини купайтиришда энг тез натижа берадиган омил бу -кишлок хужалигида х,осилдорлик ва самарадорликни кескин ошириш эканлигини алох,ида таъкидлаб утдилар.

Узумни саклаш технологияси. Узум узилгандан сунг уни омборга жойлашга алох,ида эътибор бериш лозим. Саклашга куйиладиган узумни узилгандан сунг тезда совук жойга жойлаштириш лозим. Бундай шароитда 24 соатгача куёш тушмайдиган салкин жойда туриши керак.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Г.Исроилов маълумотига кура, агар узум 20-250С жойда турса сакланиш муддати 15-20 кунга кискаради. Узумнинг харорати 9- 100С га пасайтирилса нафас олиш интенсивлиги икки марта пасаяди. Шу сабабли, узумнинг сифатли сакланишини таъминлаш учун, иложи борича тезрок омборга жойлаштириш лозим. Узумни доимий сакланадиган жойга жойлаштиришдан илгари С хароратда 8-10 соат сакланади.

Узумни доимий сакланадиган жойга жойлаштиришдан илгари дастлабки совитиш булмасида 5-8 0С хароратда 8-10 соат сакланади. Акс холда узум бевосита саклаш булмасига жойлаштирилса, булма хавосининг харорати кутарилиб кетади, натижада булмада сакланадиган бошка махсулотларнинг терлаб бузилишига олиб келади.

Узумнннг иссиклик сигими юкори булганлиги сабабли, совутгичда анча узок вакт совийди. Купинча узум 5-8 сутка мобайнида совийди ва унинг 1 ва 0 0С хароратга тушади. Купинча махсулотни совитишни°харорати 1 ва 0 жадаллаштириш максадида булмаларга совук хаво юборилади, бу эса совитиш муддатини 2-3 марта кискартиради.

Дастлабки совитиш булмаси булмаган омборларда аввал булманинг 30- 40% узум жойлаштирилади, 3-4 кундан кейин яна маълум кисми узум билан тулдирилади. Одатда, узумнинг Урта Осиёда етиштириладиган хураки навлари 3-5 С° хароратга чидайди. Шу сабабли саклаш учун нормал харорат -1-0 0С хисобланади. Узум саклаш жараёнида ана шу харорат доимий булиши лозим. Х,авонинг нисбий намлиги 85-90% атрофида булади. Агар 80% дан кам булса, узумнинг банди сулий бошлайди.

Х,авонинг харорати -2 0С паст булмаслиги лозим. Акс холда мевалар музлаб колиши ва моддалар алмашинуви жараёни бузилиши мумкин. Узум музлаганда уз хоссасини кайта тикламайди.

. Совутиш батареяларига якин жойдаги узум музлаб колмаслиги учун батареялар полиетилен плёнка ёки коп мато билан тусиб куйилади. Сакланувчанлиги юкори булган узумларни совутгичларнинг ичкари кисмига жойлаштириш лозим. Сакланадиган узумнинг холатини мунтазам текшириб бориш учун уларнинг эни турт катор яшик энидан ошмаслиги лозим. Х,ар катор орасида йулакча куйилиши лозим. Яшикларнинг кавати 1012 килиб, совутиш ва ёритиш асбобларидан 50-60 см, девордан эса 30-40 см нарига тахланади.

Узумни саклашда турли хил антисептик воситалардан фойдаланилади. Бунда олтингугурт ва калий метабисулфит каби моддалардан фойдаланилади. Фумигация йули билан киска муддатли ишлов беришда омборнинг 1 м3 га 3-5 г хисобидан олтингугурт ёндирилади. Сулфит ангидридни узум жойлашган булмага баллонда хам юбориш мумкин. Сулфит ангидрид гази омбор хавоси билан аралашиб кетиши учун газ бериш вактида вентиляторни ишга тушириш лозим. Ишловдан кейин булма шамоллатилади. Калий метабисулфит эса таблетка холида бевосита узум жойланган яшикларга солиб куйилади. У аста-секин парчаланиб сулфит ангидрид ажратиб чикаради. Ана шундай усулда узумнн саклашда газли мухит хосил булади.

Узумни полиетилен плёнка материалларидан тайёрланган копларда саклаш хдм яхши натижа беради. Оз микдордаги узумни сунъий совутиш кулланилмайдиган ертулаларда сакласа булади. Узбекистон Республикасида токзорлар майдони кенгайиши ва агротехник тадбирлар кулланиши туфайли куп микдорда узум етиштирилмокда. Узумни сифатига булган талаблар бир томондан ошиб борса, иккинчи томондан саклаш ва кайта ишлаш инсон организми учун керак булган узум ва узум махсулотлари билан таъминлаш бугунги куннинг долзарб масалаларидан бири булиб колди. Узум мевалари жуда мазали ва фойдалидир.Унинг таркибида 15-30% шакар (тупида сулитилганда эса 4050% гача), органик кислоталар,пектин,ошловчи,хушбуй хидли ва буёк моддалар,

651

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ферментлар, А,В1,В2,С витаминлар ва минерал тузлар булади.Узум таркибида яхши узлаштириладиган шакар (глюкоза ва фруктоза), органик кислоталар ва бошка моддаларнинг булиши ва таркибий кисмларининг бир-бирига мос равишда бирикканлиги туфайли улар даволаш хусусиятига эга. Масалан,фруктозани олсак, у юрак-асаб фаолиятини нормал ривожланиши учун энг керакли модда хисобланади.Лекин фруктозани табиатда тоза холатда олиб булмайди, узумда эса бу махсулот етарли даражада булади. Янги узум махсулотини ёки уйда тайёрланган махсулотни истеъмол килган инсонлар юрак ва кон босими хасталигидан согайиб кетганларни жуда куп мисол килиб келтириш мумкин. Узумдан Х,ар хил максадлар учун фойдаланилади. Узум янгилигича куп ишлатилади. Ундан июндан бошлаб ноябргача фойдаланилади. Ташишга чидамлилиги ва совутгичларда хамда махсус омборларда узок сакланиши туфайли узум янгилигича келгуси йилнинг май ойида хам истеъмол килинади. Узум озик-овкат ва шароб саноати учун яхши хом ашёдир. Узумдан тайёрланадиган махсулотлар энг яхши туйимли, пархез ва шифобахш махсулотдир. Узум шарбатини кайнатиш ёки совукда концентратлаш йули билан шинни, вакуум-сусло, узум асали ва таркибида 60-75% гача шакар булган бошка махсулотлар олинади. Узумдан куритилган кимматбахо махсулотлар: хураки навлардан майиз, уругсиз навлардан кишмиш олинади. Калорияси ю кулинария саноатида ишлатиладиган кимматбахо озик-овкат махсулотига айланади. Узумдан хар хил шароблар, шампан шароби, коньяк тайёрланади. Истеъмол килинадиган шароблардан узум сиркаси тайёрланади.Узум турпидан спирт, вино кислотаси, танин моддаси, узум мойи, буёк моддалари олинади.

Узумдан тайёрланадиган махсулотлар ишлатилиши ва тайёрланиш технологияси буйича: 1)Шаробчилик махсулотлари (шароб, коньяк, шампан ва х.к); 2)Шарбат махсулотлари (табиий ва ярим фабрикат холидаги шарбатлар ва х.к.); 3)Концентратлар (узум асали, вакуум-сусло, бекмес ва х.к.); 4)Консервалар (компот, маринад, мураббо, жем, узум пастаси хамда узумни дастлабки ишланишидан хосил булган чикиндилардан иборат). Иккиламчи махсулотларга булинади. Масалан узум турпидан озика уни, пустидан буёк, уругидан мой олинади, озиковкат ва кондитер махсулотларини тайёрлаш учун фойдаланилади. Х,озирда дунё буйича етиштириладиган узумнинг 80% шароб тайёрлашда, 16% га якини янгилигича истеъмол килинади ва 4% куритиш (майиз) учун ишлатилади. Осиё мамлакатларида узум асосан янгилигича ейиш, майиз килиш, алкогольсиз ичимликлар ва консерва махсулотларни тайёрлаш учун ишлатилади. Дунё буйича хар йили 1млн.т майиз тайёрланади. Бу борада Туркия (360 минг.т), А^Ш (340 мин.т), майиз тайёрлаб етакчи уринда туради. Янги узумни истеъмол килиш жон бошига бир йилда уртача Сурия, Иорданияда 40кг, Болгария, Греция, Туркия, Урта Осиё республикаларида 15-30 кг ни, Италия,Испания, Португалия,Аргентина, Югославия, Руминия, Германия, Венгрия ва Францияда 4-10 кг ни ташкил килади. куритилган узум (майиз) организм томонидан тез узлаштириладиган глюкозага жуда бой (65-80%) булганлиги сабабли юкори калорияли булиб хисобланади. Майиз таркибида 1,5-2% азотли моддалар, 1,9-2,2% кул булиб, инсон организми учун зарур булган витаминларга бойдир. Бир килограмм майиз 2400-3250 калорияли булиб, купгина куритилган меваларга нисбатан устун туради. Майизнинг, айникса камконлик, кон алмашиниш жараёнларини яхшилаш хамда бошка бир канча шифобахш хусусиятлари бор. Майиз асосан Урта Осиё Республикаларида тайёрланиб, шундан 80% дан купроги Республикамизда етиштирилади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL SPECIAL SERIES "SUSTAINABLE FORESTRY" UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. Азизов А.Ш., Исламов С.Я., Суванова Ф.У., Абдукаюмов З. Саклаш омборлари ва кайта ишлаш корхоналарини лойихдлаштириш асослари ва жихозлари.-Тошкент, 2014

2. Шаумаров Х.Б. Исламов С.Я. ^ишлок хужалиги мах,сулотларини саклаш ва бирламчи кайта ишлаш технологияси. - Тошкент, 2011.

3.У.И. Маматов "Узум етиштириш" -Нашриёт уйи "Тасвир" - 2021й

4. Джавакянц Ю.М, Горбач В.И. Виноград Узбекистана. Ташкент - 2001. - с.69-149.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.