Научная статья на тему 'ЎҚУВЧИЛАРДА ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ДОЛЗАРБ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА'

ЎҚУВЧИЛАРДА ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ДОЛЗАРБ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

178
60
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
интеллект / ижтимоий интеллект / ижтимоийлашув / ёш даврлари / шахслараро муносабатлар / мулоқат / мулоқат маданияти. / intelligence / social intelligence / socialization / youth / interpersonal relationships / communication / communication culture

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Ҳурлиман Мангитбаевна Кдирбаева

Ушбу мақолада ижтимоий интеллектнинг бугунги кунда аҳамияти, долзарб масала эканлиги ҳақида маҳаллий ва хорижий олимларнинг илмий қарашлари келтирилган. Ҳозирги кунда Ўзбекистон миёсида кенг доирада ўрганилаётгани ҳақида қарашлар баён этилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the scientific views of local and foreign scholars on the importance of social intelligence today. Opinions are expressed that today it is widely studied in Uzbekistan.

Текст научной работы на тему «ЎҚУВЧИЛАРДА ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ДОЛЗАРБ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА»

УЦУВЧИЛАРДА ИЖТИМОИЙ ИНТЕЛЛЕКТНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ДОЛЗАРБ ПЕДАГОГИК МУАММО СИФАТИДА

Хурлиман Мангитбаевна Кдирбаева

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада ижтимоий интеллектнинг бугунги кунда ахамияти, долзарб масала эканлиги хакида махаллий ва хорижий олимларнинг илмий карашлари келтирилган. Х,озирги кунда Узбекистан миёсида кенг доирада урганилаётгани хдкида карашлар баён этилган.

Калит сузлар: интеллект, ижтимоий интеллект, ижтимоийлашув, ёш даврлари, шахслараро муносабатлар, мулокат, мулокат маданияти.

ABSTRACT

This article presents the scientific views of local and foreign scholars on the importance of social intelligence today. Opinions are expressed that today it is widely studied in Uzbekistan.

Keywords: intelligence, social intelligence, socialization, youth, interpersonal relationships, communication, communication culture.

КИРИШ

Дунёда глобаллашув жараёнларининг жадаллашуви, ижтимоий-хукукий зиддиятларнинг кучайиб бораётганлиги боис 2 миллиардан ортик ёшларнинг [1] онги ва дунёкарашини узгартиришга каратилган кураш авж олмокда. Ёшлар хукукий маданиятининг даражаси эртанги кун тараккиётини белгилаб бериши муносабати билан мазкур масала тобора глобал ва долзарб ахамият касб этмокда [2].

Мустакил Узбекистон умумий урта таълим мактабларининг тарбия тизими - бу узбек халкининг узига хос миллий характери, ахлок коидаларига ва миллий истиклолнинг тарбиявий талабларига асосланувчи ижтимоий компетенциялари шаклланган укувчи-ёшларни тарбиялаш педагогик жараёнидир.

Мазкур илмий тахлиллар бугун замоннинг узи укувчи-ёшларнинг ижтимоий компетенцияларини шакллантиришнинг янги инновацион, оптимал, ахборот технологиялари ёрдамига таянадиган янгича услубдаги таъсирчан

таргибот усулларининг илмий асосини яратиш масаласини кун тартибига куймокда.

Бугунги кунда купчилик тадкикотчиларнинг катта кизикишини орттирган масала ижтимоий интеллект мавзуси булиб, мазкур муаммога доир катор илмий изланишлар олиб борилган. Инсон хаёти ва фаолияти давомида атрофдагилар билан булган муносабатларни самарали ва ижобий олиб боришга интилади. Бугунги кунда хар бир сохада ракобатбардошликни талаб килинадиган бир пайтда шахслараро муносабатларни ижобий амалга ошириш буйича хам катор муаммолар хам кузга ташланмокда. Мазкур муаммога самарали ечим сифатида шахснинг ижтимоийлашувини таъминлаш, ижтимоий мослашувчанликни карор топтириш талаб этилади.

Энг аввало, ижтимоий интеллектни масаласини баён этишдан аввал умумий интеллект тушунчасига тухталиб утиш зарур.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

"Интеллект" лотин тилидан олинган булиб, акл, идрок, зехн маъноларини англатади. Интеллект инсоннинг билиш кобилияти, фикрлаш, англаш, тафаккур килиш салохиятинибелгилайди. У маънавиятга якин булиб, инсоннинг рухий-хиссий туйгуси, билиш кобилияти ва акл-заковати, аклий етуклиги ва юксакликка интилиши билан уйгунлашади [3, б-12].

"Педагогика" энциклопедиясида интеллект тушунчаси куйидаги талкин килинган: Интеллект кишиларнинг акли, идроки, заковати, маънавий жихатдан етуклик даражасини хам ифодалайди; тасаввур, идрок,синчиковлик оркали жамланган материални билиш усуллари (таккослаш, абстракция, тушунча, хукм ва.х.к.) оркали асосли билимга эга булиш ёки мавжуд билимни танкидий тахлил этиш кобилиятини хам англатади. Тафаккур тарихида интеллект тугрисидаги фикр-мулохазалар турлича булган. Интеллект маънавиятга таалукли булгани учун рухий холат махсули сифатида иродадан устун туради, деган тасаввурлар мавжуд. Интеллектуал ресурс инсонларда билим, хаётий тажриба ва идрок хамда зехн асосида, аввало, уз аклий омилкорлик салохиятини, турмуш тарзини турли йуналиш ва шаклларда янада бойитиш, унинг янги кирраларини очиш, мукаммаллаштириш имкониятидир [4,б-222].

Ижтимоий интеллектнинг юзага келишида умумий интеллектнинг барча элементлари бевосита иштирок этади: тафаккур, тафаккур турлари анализ, синтез, хаёл, таккослаш, хотира ва унинг турлари.

Ижтимоий интеллект тушунчасига оид карашлар тарихий асосга эга булиб,

энг кадимги ёзма манбаларданок бунга гувох булиш мумкин. Жумладан, зардуштийлик динининг мукаддас китоби - "Авесто"да ижтимоий интеллектнинг мохиятини очиб берувчи катор маълумотларга гувох булиш мумкин. Педагог олима С.Нишонова узининг "Комил инсон тарбияси" монографик асарида энг кадим замонлардан бошлаб инсонни шакллантиришнинг мезони сифатида: аклий етуклик - соFлом фикр, юкори истеъдод, салохият; маънавий-ахлокий юксаклик; жисмоний етуклик - бадан тарбияси, дилбарлик тарбияси; нафосат тарбиясига аждодларимиз алохида ахамият каратганлигини таъкидлаб, "Авесто"да - инсон мехнати туфайли барча ёмон хислат, ёмонлик хамда ёвузликлардан кутулиш мумкинлиги асосий FOя сифатида илгари сурилган лигини кайд этиб утган.

Абу Наср Форобий, Абу Райхон Беруний, Абу Али ибн Синолар ижтимоий тузум, давлатнинг гуллаб-яшнаши учун зарур булган мухим инсонпарварлик ва ижтимоийлашув FOяларини илгари суришди хамда ижтимоий интеллектни ривожлантириш боскичлари, мезонлари ва тамойилларини ишлаб чикишган.

Форобий узининг ижтимоий FOяларига кура нихоят даражада тараккийпарвар ва инсонпарвардир. У инсонни ижтимоий ходиса сифатида карайди ва одамлар орасидаги хамкорликдаги муносабатлар уларнинг кизикишлари, хохиш-истаклари ва узаро бирлашуви асосида юзага чикади, деб хисоблайди. Форобийнинг фикрича, инсоннинг такдири аввалдан белгиланган эмас, хар бир шахс уз ихтиёрига биноан фаолият курсатиб, уз бахтини узи яратади, такдирини узи хал этади. Яратилишда инсонлар бир хил, лекин тарбия, мухит таъсири остида улар узгарадилар. Олим бу уринда тарбияга катта ахамият беради [5].

Ижтимоий интеллект тушунчаси биринчи марта 1920 йили Э.Торндайк томонидан фанга киритилган. У мазкур тушунчани "шахслараро муносабатларда онгли, уйлаб, окилона харакатлар билан мулокотда булиш", деб тушунтирган. Э.Торндайк ижтимоий онг(акл)ни одамлар билан мулокотнинг муваффакиятини таъминлайдиган узига хос когнитив кобилият деб хисоблаган. Ижтимоий аклнинг асосий вазифаси мулокот жараёнидаги хатти-харакатларни олдиндан хис эта олишдир. Ижтимоий интеллект умумий интеллектнинг бир тури хисобланади [6, б-57-60].

В.Н.Дружинина, Ю.Н.Емильянова, А.Л.Южанинова, В.Н.Куницина, Е.С.Михайлова ва бошка тадкикотчиларолиб борилган илмий изланишларда ижтимоий интеллектнинг самарадорлигини когнитив кобилиятлар белгилаши [7, б-84-87] га алохида эътибор каратилган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

М.И.Бобнева ижтимоий интеллектни мулокот ва ижтимоий узаро таъсир мухитида шаклланувчи инсоннинг алохида кобилияти сифатида бахолаш керак, деб хисоблайди. Шунингдек, муаллиф ижтимоий интеллект ва умумий интеллектни фарклашга харакат килади: умумий интеллектуал ривожланиш туFридан-туFри ижтимоий интеллект даражаси билан боFлик эмас. Юкори интеллектуал даража инсон учун зарур хисобланади. Бирок шахснинг ижтимоий ривожланиши учун етарли шарт була олмайди. У ижтимоий ривожланишга ёрдам бериши мумкин. Бундан ташкари юксак интеллект эгаси ижтимоий мухитда ноадекват хатти-харакатлари ва хулк-атвори билан кадрсизланиши мумкин [8,б-312].

А.Л.Южанина ижтимоий интеллектни амалий ва мантикий интеллект билан бир каторда куриб чикади. Охирги иккитасини у субъект-объект муносабатлари доирасида киритади. Ижтимоий интеллектни эса, субъект-субъект доирасига кушади. Муаллиф, ижтимоий интеллект - бу уч улчовда куриладиган алохида ижтимоий кобилиятдир, деган хулосага келган:

1. Ижтимоий-перцептив кобилиятлар - инсоннинг индивидуал адекват ифодалаш имкониятини таъминловчи тулик шахслик курилмасидир. Унинг хусусиятлари эмоционал доирасидаги психик жараён ва вазиятларга кучиб утади. Шунингдек, унинг атрофдагилар билан муносабатида характерини англашдаги аниклигидир. Бирок, рефлексияни ижтимоий-перцептив жараёнлар билан алокасини хам эътиборга олиш лозим. Шунинг учун ушбу ходисанинг психологик мазмунини, уз-узини англаш кобилияти, яъни узининг индивидуал -шахслик сифатларини англаш, хатти-харакат мотивлари ва узини бошкалар томонидан кабул килинишидаги характерини хам хисобга олиш зарур.

2. Ижтимоий тасаввур - бу инсоннинг ташки белгилари асосида кишиларнинг индивидуал ва шахслик хусусиятларини адекват моделлаштириш кобилиятидир. Шунингдек, келгусидаги узаро таъсир хусусиятларини аник кура билиш, аник вазиятларда инсоннинг хатти-харакати характерини башорат килиш кобилияти хамдир.

3. Мулокотнинг ижтимоий техникаси - бу вазиятни идора килиш ва узаро таъсир шахслик сифатини йуналтириш, узининг ролини узига кабул килиш махоратида намаён булувчи «харакатдаги» компонентдир. У мулокат техникаси ва воситасини талаб килади.

ХУЛОСА

Шунингдек, А.Л.Южанинова умумий ва ижтимоий интеллект муносабатларига хам тухталиб утган. Купчилик тадкикотлар натижасида А.Л.Южанинова шундай хулосага келади-ки, ижтимоий интеллект умумий интеллектга боFлик эмас, лекин унинг ривожланиш даражаси инсоннинг мослашувига таъсир курсатади: ижтимоий интеллект канчалик юксак булса, инсон шунчалик мослашувчан булади. Психиканинг ушбу томонининг ахамияти куп сонли мисолларда кузатилади. К,ачонки, моддий дунё ходисаларини урганишда юксак муваффакиятлари билан ажралиб турувчи инсонлар (юкори умумий интеллект сохиблари) шахслараро муносабат доирасида ожиз колишганида бу яккол куринади. Шу тарзда ижтимоий интеллектижтимоий мослашув ва мулокотчанликни белгилаб берувчи интеграл интеллектуал кобилиятдир [9, б-84-87].

REFERENCES

1. https // news./un. org/ 565442-government-bodies-must-serve-people-uzbek-president

2. Проблемы гражданского общества. Ежемесячный обзор зарубежной литературы. - 2018. - №9 (14).

3. Шайхова Х. Интеллектуал салохият - тараккият мезони. - Т.: Узбекистан, 2011. - Б.12.

4. К,ораев Самаридин Баракаевичнинг. Improvement of Vocational Training of Pupils in Secondary Schools. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, Vol. 24, Issue 01, 2020 ISSN: 1475-7192 1734-1742 page.

5. Абу Наср Форобий. Фозил одамлар шахри. -Т.: А.К,одирий номидаги халк мероси нашриёти, 1993. - 222 б.

6. Федоренко А.В. Социальный интеллект: Сущность и проблемы у студентов педагогических специальностей//Вестник Военного университета. 2011.№4 (27).С.57-60.; Практический интеллект / Роберт Дж. Стернберг, Джордж Б. Форсайт, Дженнифер Хедланд и др. СПб.: Питер, 2002. - 265 с.

7. Дружинин В. Н. Психология общих способностей / В. Н. Дружинин. - СПб. : Питер,1999. - 289 с.; Емельянов Ю.Н. Активное социально-психологическое обучение / Ю. Н. Емельянов. - Л. : Изд-во ЛГУ, 1995. - 167 с.; Южанинова А. Л. К проблеме диагностики социального интеллекта / А. Л. Южанинова // Проблемы оценивания в психологии. - Саратов: 1994. - С.84-87.Куницына В. Н. Межличностное общение: учебник для вузов / В. Н. Куницына, Н. В. Казаринова,

В. М. Погольша. - СПб.: Питер, 2002. - 544с.Куницына В. Н. Социальная компетентность и социальный интеллект: структура, функции, взаимоотношение / В. Н. Куницына // Теоретические и прикладные вопросы психологии / Под ред. А. А. Крылова. - СПб. : 1995. - С. 48-59.

8. Бобнева М. И. Социальные нормы и регуляция поведения / М. И. Бобнева. -М. : Наука, 1998. - 312с.

9. Южанинова А.Л. К проблеме диагностики социального интеллекта / А. Л. Южанинова // Проблемы оценивания в психологии. - Саратов: 1994. - С.84-87.

10. Kdirbayeva, X. (2020). PEDAGOGICAL-PSYCHOLOGICAL PROPERTIES OF SOCIAL INTELLECT. In ПЕДАГОГИКА И ПСИХОЛОГИЯ В СОВРЕМЕННОМ МИРЕ: ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ И ПРАКТИЧЕСКИЕ ИССЛЕДОВАНИЯ (pp. 102-106).

11. Mangitbayevna, K. X. (2019). THE PROBLEM OF SOCIAL INTELLECT AND ITS COMPONENTS IN THE WORK OF ORIENTAL THINKERS. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(3).

12. Сергеева, Э. С. (2020). ПРИЁМ ПОНИМАНИЯ КАК ОДИН ИЗ СПОСОБОВ ИНТЕРПРЕТАЦИИ ХУДОЖЕСТВЕННОГО ТЕКСТА. Academic research in educational sciences, (4).

13. Сергеева, Э. С. (2021). КАТЕГОРИЯ ПРОСТРАНСТВА В ХУДОЖЕСТВЕННОЙ ЛИТЕРАТУРЕ. Экономика и социум, (1-2), 957-960.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.