CC BY
22
MrObrad Ćabarkapa, potpukovnik. dipl. inž.
Upriva г* UcolsftO i obuku G$ VJ, Beograd
UTICAJ POČETNE MASE BARUTA NA MODEL DVOFAZNOG STRUJANJA U CEVI AUTOMATSKE PUŠKE
UDC: 531.57:519.237.7
Rezime:
Jednofakiorskim planom eksperimenta и radu je izvriena analiza svih polaznih parametara koji se javljaju и procesu dvo/aznog strujanja и cevi automatske puSke. Prikazan je potpuni plan faktorskog eksperimenta 2* poćetne mose baruta sa odabranim parametrima i analiziran njihov uticaj na izlazne karakteristike. Kompletna analiza (disperziona i regresiona) izvriena je za maksimalni pritisak barutnih gasova i početnu brzinu projektila, kao veoma bitne izlozne karakteristike svakog oruija.
Kljućne reči: faktorska analiza, početna masa baruta, maksimalni pritisak barutnih gasova. poćetna brzina projektila. disperziona analiza, regresiona analiza.
INFLUENCE OF STARTING POWDER MASS ON A TWO-PHASE FLOW MODEL IN THE AUTOMATIC RIFFLE TUBE
Summary:
The one-factor plan of the performed experiment gave us a chance to analyze all starting parameters that appear in the process of two-fase flow in the tube of the automatic riffle. Here we present a comprehensive plan of the factoric experiment ^starting mass of powder with chosen parameters and analyze their effects on the outgoing characteristics. A complete analysis (dispersive and regresive) is performed for the maximum pressure of powder gases and the starting speed of the projectile, as very important outgoing characteristics of any weapon.
Key words: factoric analysis, starting mass of powder, maximum pressure of powder gases, starting speed of the projectile, dispersive analysis, regresive analysis.
Uvod
Klasični unutrašnjebalistički modeli uspešno su rešavali probleme koje je po-stavljala praksa. Ustanovljeno je da daju pojednostavljenu i vrlo grubu aproksima-ciju fizičke slike procesa opaljenja u cevi oružja. Klasični modeli posmatraju za-
preminu iza projektila (ma kolika ona bi-la) kao jednu celinu i daju srednje vred-nosti parametara (pritisak, brzina i put projektila, temperatura barutnih gasova kao i vreme trajanja procesa) koji egzisti-raju u gasodinamičkoj struji.
Pored parametara koje analizira kla-sična teorija postoje i brojni drugi (poro-
VOJNOTEHNlCKl GLASNIK 1/2003
21
znost, gustina, energija barutnih gasova, brzina barutnih gasova i barutnih zma...) kojc treba istražiti. Zajednička karakteri-stika svih parametara jestc da u odrede-nom momentu u zapremini iza projektila imaju različite vrednosti, 5to upravo daju dvofazni modeii, odnosno gasodinamič-ke teonje strujanja. Razvojem računara i numeričke matematike sve višc se usavr-Savaju modeii dvofaznog strujanja, gde dvc faze sačinjavaju barutna zma (čvrsta faza) i barutni gasovi (gasovita faza) kao produkti sagorevanja barutnih zma. Pri-menom teorije dvofaznih modela struj-nog procesa [1, 2] u znatnoj men se po-boljSavaju dosadašnje analize procesa opaljcnja koje jc davaia klasična teorija. Tcorija na osnovama dvofaznog strujanja omogućava anaiizu uticaja početne mase baruta (mw) na izlazne karakteristike opaljenja, kao i svih ostalih polaznih parametara koji se javljaju u procesu opaljenja (ima ih oko 30).
Predmet istraživanja u ovom radu je faktorska anatiza uticaja početne mase baruta, kao jednog vrlo bitnog parametra, na model dvofaznog strujanja kod automat-ske puške 7,62 mm M70, kao i doprinos njegovog uticaja na maksimalni pritisak barutnih gasova i početnu brzinu projektila. Srednja vrednost početne mase baruta za analizirano oružje iznosi 0,00162 kg, a dozvoljena odstupanja ±1,54% [3,4].
Faktorska analiza uticaja
polaznih parametara
Da bi se što realnije izvršio izbor parametara koji utiču na model dvofaznog strujanja, koji će se sa početnom masom baruta analizirati u faktorskom
planu eksperimenta, potrebno je prethod-no izvršiti anaiizu svih parametara koji učestvuju u procesu opaljenja. Radi sti-canja uvida u karakter promena izlaznih karakteristika, pri proračunu su za svaki parameter varirane vrednosti, i to za maksimalno i minimalno dozvoljena odstupanja od srcdnje vrednosti, dok su ostali parametri zadržavani na konstant-nom nivou. Drugim rečima, sproveden je jednofaktorski plan eksperimenta.
Na osnovu pojedinačne analize uticaja svakog od parametara na model dvofaznog strujanja dolazi se do zaklju-čaka da sledcći parametri bitno utiču na maksimalni pritisak barutnih gasova i po-čctnu brzinu projektila, kao veoma bitne izlazne karakteristike procesa opaljenja: jcdinična brzina sagorevanja baruta (u^), početna masa barutnog zma (тл), počet-na masa baruta (mM), masa projektila (m), kovolumcn barutnih gasova (a), po-čctna povrSina barutnog zma (Srt) i po-prečni presek cevi (Sc).
Pri promeni u granicama dozvolje-nih odstupanja navedeni parametri samo-stalno najviše utiču na maksimalni pritisak i početnu brzinu. Pored samostalnog uticaja, navedeni parametri utiču na izlazne karakteristike i u kombinaeiji sa drugim faktorima. Odgovor na pitanje kakav je taj uticaj daje faktorska analiza.
Preglcd srcdnjih vrednosti odabra-nih parametara, koji će se analizirati u faktorskom planu eksperimenta sa pro-centualno dozvoljenim odstupanjem od svoje srednje vrednosti [3, 41 dat je u ta-beli 1. U tabeli su, takođe, prikazani iznosi promene maksimalnog pritiska barutnih gasova i početne brzinc projektila (,,rast“ i „pad" od srednje vrednosti), pri
22
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2003.
promeni odabranih paramciara u dozvo-Ijenim granicama odstupanja.
Tabela /
a V £ Srcdnja vrednost 1 *1 V» > Ssi Р-» v9
bar % m/s %
u* 7,767 E-10 m/s *13% 3222 ♦2.45 735.5 ■*■1,13
Ш9" Ш -1.19
4.127 E-7 kg ±1.3% 32l9 m ЯШ"
3072 ' -232 fl 1.2 -0.S4
0.00162 kg si 34% 31% -It62 1з3.4 +1,12
309Г 1,65 718.9 -1,15
s* 2,905 E-6 mJ *13% 3M ♦2,35 w ♦0.81
3071 -2^. 72U -0.86
Daija ispitivanja koja podrazumevaju faktorsku, dispemonu i regresionu anali-zu uticaja početne mase baruta na izlazne karakteristike (p^, i V0), modela dvofa-znog strujanja u cevi automatske puškc, vršena su u kombinaciji sa sledećim para* metrima: poCetnom masom barutnog zma, jediničnom brzinom sagorevanja baruta i početnom površinom barutnog zma.
Za prethodno odabrana četiri faktora odreduju se po dva nivoa, i to: mimmal-ne i maksimalne dozvoljene vrednosti parametara:
1. X, (faktor A) - početna masa barutnog zma,
2. X2 (faktor B) - jedinična brzina sagorevanja baruta,
3. X3 (faktor C) - poCetna masa baruta,
4. X4 (faktor D) - početna površina barutnog zma.
Nivoi faktora koji se analiziraju su:
Х1ЈШ=4,180651 E-7 kg; XIjnn=7,675 E-10 m/s; Х1л1=4,073349 E-7 kg; X1JM<=7,859 E-10 m/s;
Xw=0,0015948 kg; Х^й=2,867235 E-6 m1;
Х^=0,001645 kg; ХЧлв=2,942765 E-6 m3;
Ovakvi eksperimenti sa dva nivoa često se nazivaju ekstremni eksperimenti. U potpunom faktorskom eksperimentu treba napraviti sve kombinacije svih ni-
voa faktora, i one se obično nazivaju eks-perimentalne jedinice. Nakon izbora bro-ja faktora i broja nivoa vrSi se kodiranje vrednosti faktora, tako da gomji nivo bi-lo kog faktora uvek ima vrednost +1, a donji nivo uvek vrednost -1. To se posti-že pogodnom smcnom, čime se znatno pojednostavljuje postupak planiranja i obrade rezultata faktorskog eksperimenta.
Postupak variranja i kodiranja signi-fikantnih (najuticajnijih) faktora vrši se na siedeći način:
2
(1)
W = = „4 (2)
2
Kodiranjem signifikantnih faktora dobija se:
у
_ л*.тах
-*,0
w.
;! = 1....4
(3)
ХгшЛт-Х
«.о
W-
; i = 1....4
(4)
Oznake Xlg; Xl& Xl 0 i W, (prema izrazima 1 do 4), prcdstavljaju kodirane veličine signifikantnih faktora. Rezultati dobijeni variranjem i kodiranjem signifikantnih faktora prikazani su u tabeli 2.
Tabela 2
х,ш 4.180651 E-7 X|, * 1 Хцв 4.127 E-7 w, 0,053651 E-7
X,„ 4.073349 E-7 X,4 -1
X._ XT M 7.675 E-10 7.859 E-10 X,, ♦ 1 -1 Xw 7.767 E-10 Wj 0,092 E-10
x1e 0.0015948 x„ ♦1 (.00162 W, 0.0000251
c 0.001645 -l
2.867235 E-6 X„ ♦ 1 X,. 2.905 E-6
x^ 2.942765 E-6 Xu -l у*” w
VOJNOTEimiCKI GLASNIK 1/2003.
23
Disperziona analiza
Svaki mereni rezultat Yyt za odrede-nu vrednost nezavisno promenljive (za odredeni nivo faktora) može se prikazati slededim maternaličkim modelom:
У„ = ц + Т) + е„
gdcjc:
ц - opšta vrednost za sva posmatranja (istinita vrednost) kada nema uticaja ni faktora ni greSkc;
Tj - uticaj j-tog nivoa faktora na rezultat (efekat nivoa faktora); elf - ukupna greška eksperimenta (sadrži slučajne greškc mercnja i slučajnc efekte randomiziranih spoljnih uticaja koji nisu uzeti kao faktori).
Uzimajudi u obzir dejstva svih faktora, kao i medudejstva faktora, dobija sc opšta suma kvadrata (OSK):
OSK = SKA + SKB + SKAB + SKC +
+ SKAC + SKBC + SKABC + SKD +
+ SKAD + SKBD + SKCD + SKABD + + SKACD 4 SKBCD + SKABCD +
+ SKG
Ove sume kvadrata imaju stepene slobo-de, koji se računaju prema sledećem, na primer:
SKA (a - 1),
SKAB (a - I) (b - 1),
SKABC (a - I)(b- 1) (c — 1), SKABCD (a - l)(b- l)(c- l)(d- 1), SKG abcd(m-l),
OSK abcdm - 1
Ove sume računaju se pomoću me-tode kontrasta, a kontrasti matričnom metodom na sledeći način: množi se sva-
ka od kolona matrice, sa elementima +1 i -1 sa kolonom Y rezultata eksperimenta. Tu se vrši ukupno (2n—1) puta i na taj na-čin dobijaju kontrasti svakog od izvora promene. Za ispitivanje uticaja četiri faktora, ortogonalni kontrasti se računaju prema slcdedcm, na primer:
8A = -(l) + a- b + ab-c + ac-
- be + abc - d + ad - bd - cd + abd +
+ acd - bed + abed
8AB = (l)-a-b + ab - c-ac-
- be + abc + d-ad-bd + cd + abd -
- acd - bed + abed
8ABC = (l)-a-b + afc-c + ac +
+ be - abc + d - ad - bd - cd + abd +
+ acd + bed - abed
8ABCD = (l)-a-b + ab-c + ac +
+ be - abc -d + ad + bd + cd- abd -
- acd - bed + abed
Efekti ili izvori promena su svi faktori i sva njihova medudejstva. Kod ova-kvih faktorskih eksperimenata 2n, njih uvek ima 2n -1. Pri tome broj izvora promene iznosi 2n — 1 =15.
Sume kvadrata za sve faktore raču-naju se prema formuli:
SKC - (kontrasrf
' ifi- 2"
gdeje:
n - broj faktora,
m - broj ponavljanja na istom nivou fak-torskog plana (kombinaeiji nivoa faktora). OpSta suma iznosi:
i
24
VOJNOTKHNlCKI CLASN1K 1/2003.
OpSta suma kvadrata jednaka je:
OSK = SK, - OS2/N
gde SK, predsiavlja sumu kvadrata svih nivoa svih faktora.
Kada se govern о grešci treba nagla-siti da je disperziona analiza statistička metoda koja se zasniva na odredenim za-konitostima. Kod ove metode, za rangira-nje značaja svakog od izvora promene koristi se Fišerova raspodela (5]. Najpre je potrebno deFinisati određene pojmove. Srednji kvadrat je količnik između sume kvadrata svakog od izvora promena i ste-pena slobode tog izvora promena. Isto važi i za srednji kvadrat greSke koji pred-stavlja količmk sume kvadrata greSke i stepena slobode greSke:
ЗКУйшЖ
1 ss(
SKVG =
SKG
SSG
gde je:
SKVj - srednji kvadrat i-tog izvora promene,
SKVG - srednji kvadrat greSke,
SKQ - suma kvadrata i-tog izvora promene,
SKG - suma kvadrata greške,
SS, - broj stepeni slobode i-tog izvora promene,
SSG - broj stepeni slobode greSke, i = 1, 2... (2n - 1) - broj izvora promene.
Kada se odrede sve navedene vred-nosti, sledi utvrdivanje značaja svakog izvora promena. Najpre se za svaki od izvora utvrdi odnos:
SKV,
SKVG
Nakon toga se, takode za svaki izvor promena, iz tablica Fišerove raspodele (za izabrani nivo poverenja, broj stepeni slobode svakog izvora promena SS, i broj stepeni slobode greSke SSG) očita vred-nost FiSerovog kriterijuma c, = f (V, SS„ SSG). U slučaju da ncma ponavljanja na svakom nivou faktomog plana eksperi-menta, stepen slobode svakog izvora promene iznosi 1, pa se iz tablice FiSerove raspodele uzima samo jedan broj c. Da bi se odredilo da li je neki od izvora promena značajan, ili neznačajan, tj. koliko je njegovo dejstvo na rezultate eksperimen-ta, potrebno je izvrSiti uporedenje v<>, i Cj. Ako je:
Vo, > c, tada je i-ti izvor promena znača-jan, tj. utiče na rezultate eksperimenta i tvrdnja je data sa nivoom poverenja V,
Vo, < c, tada i-ti izvor promena nije znača-jan, tj. ne utiče na rezultate eksperimenta.
Mera relativne znaćajnosti jednog od izvora promena u odnosu na drugi je odnos veličina parametra v^,, za odgova-rajuće izvore promena. Sto je vrednost tog parametra veća to je dati izvor promena značajniji i ima veći uticaj na re-zultate eksperimenta.
Rezultati za ortogonalne kontraste, sume kvadrata, pararr.etar značaja izvora promene i stepene slobode posmatranih faktora, na osnovu disperzione analize [5] za maksimalni prilisak i početnu brzi-nu, prikazani su u tabeli 3.
Za kriterijum c - 16,3 (FiSerov kri-terijum za nivo poverenja V * 99%), iz tabele 3 se vidi da je vrednost v0 za fak-tore А, В, C i D znatno veća od ovog kriterijuma. Na osnovu veličine ovog parametra za početnu masu baruta (voc = 257985), njegov uticaj na maksimalni pritisak veoma je značajan.
VOJNOTEHNlCKIGLASNIK 1/2003.
25
Tabela 3
Faktor Maksimalni pritisak Poćetna brzina
(8C.) I (SKC.) (SS.) Vo (80 (SKC.) (SS,) v0
A 1179 86877.562 534631.2 98 600,25 2401
В 1225 93789.062 577163.5 136 1156 1 4624
C 819 41922,562 257985.0 134 1122,25 4489
AC 21 27,5625 169,6 -2 0,25 1 1
BC 23 33,0625 203,5 0 0 0
ABC -1 0,0625 0.4 0 0 1 0
D 1179 86877,562 534631.2 98 600,25 2401
CD 21 27.5625 169.6 ••2 0,25 1 1
ACD -3 0,5625 1 3,5 2 0.25 1 1
BCD -1 0,0625 0.4 0 0 0
ABCD -1 0,0625 0.4 0 |0 1 0
OSK 309685.9375 15 3481.75 15
SKO Г 0 0 0 1 0
Iz tabele jc uočljivo da i mcdudej-stva faktora AC, BC i CD takode utiču na maksimalni pritisak, ali u znatno ma-njoj men od samostalnog dcjstva faktora.
Matcmatički model za maksimalni pritisak, zasnovan na ovim rezultatima, nna sledeću formu:
Yyki “ H+Uz(h + m20j + + mMt +
+ + m70jmb01 + ^tOi^bOl +
f + u^S^ + m^S^* + eljk, (5)
gdcje:
Yljk, - vrednost rezultata eksperimenta za bilo koju kombinaciju faktora (vrednost maksimalnog pritiska); ц - srednja vrednost svakog od faktora (posmatranih veličina); ил - doprinos jedinične brzine sagoreva-nja baruta maksimalnom pritisku; m^oj - doprinos početne mase barutnog zma maksimalnom pritisku;
- doprinos početne mase baruta maksimalnom pritisku; m/oJuzoi ~ doprinos medudejstva početne mase barutnog zma i jedinične brzine sa-gorevanja maksimalnom pritisku;
m/ojmboi _ doprinos medjdejstva počctne mase barutnog zma i početnc mase baruta maksimalnom pritisku; uzOimbot ~ doprinos medudejstva jedinič-ne brzine sagorevanja i početne mase baruta maksimalnom pritisku; m*ojSrtk “ doprinos medudejstva početne mase barutnog zma i početne povrSine barutnog zma maksimalnom pritisku; Uzoi^zok - doprinos medudejstva jediničnc brzine sagorevanja i početnc povrSine barutnog zma maksimalnon pritisku; mwiS;tOk “ doprinos medudejstva počctne mase baruta i početne povrSine barutnog zma maksimalnom pritisku; s.jki" greSka eksperimenta; i=j = k= l= 2- broj nivoa svakog od faktora.
Analogno za poCetnu brzinu projek-tila, za kriterijum c = 21,2 (FiSerov krite-rijum za nivo poverenja V * 99%) iz tabele 3 se vidi da je vrednost v0 za faktorc A, B, C i D veća od ovog kriterijuma, tj. njihov uticaj na rezultatc eksperimenta je značajan. Na osnovu veličine ovog para-metra za početnu masu baruta (voc * 4489) njegov uticaj na početnu brzinu projektila jc značajan.
26
VOJNOTEHNIĆKI GIASMK 1/2003.
Uticaji medudejstva faktora na po-četnu brzinu projektila su zanemarivi. To znači da ova četiri faktora utiču na počet-nu brzinu projektila, pri čemu je relativni uticaj faktora Đ i C (prema odnosu sred-njih kvadrata ili v0) skoro dva puta veći od uticaja faktora A i D.
Matematički model za početnu brzinu projektila, zasnovan na ovim rezulta-tima glasi:
Y.jki = Ц + Uxo, + «Ц + m** + SM + £)|ltl (6) gdeje:
YljU - vrednost rezultata eksperimenta za biio koju kombinaciju faktora (vrednost poćctne brzine),
ц - srednja vrednost svakog od faktora (posmatranih veličina),
- doprinos jedinične brzine sagoreva-nja baruta početnoj brzini, mboj ~ doprinos početne mase baruta po-četnoj brzini,
- doprinos početne mase barutnog zma početnoj brzini,
Srt, - doprinos početne povrSine barutnog zma početnoj brzini, e,jU - greSka eksperimenta, i=j = k = l = 2 - broj nivoa svakog od faktora.
Matematički modeli disperzione analize za maksimalni pritisak i počctnu brzinu (izrazi 5 i 6) koriste se u regresio-noj analizi rezultata eksperimenta i u su-Stini znače da se maksimalni pritisak i počctna brzina projektila rasipaju око пеке srednje vrcdnosti pod uticajem anali-ziranih faktora (А, В, C i D).
Regresiona analiza
Regresiona analiza za svaku od kombinacija nivoa faktora daje odgovor
na pitanje: kolika jc srednja vrednost iz-laznih karakteristika i koiiko iznosi vcli-čina rasipanja oko srednje vrednosti?
Dobijenim rezultatima za maksimalni pritisak barutnih gasova i početnu brzinu projektila analizom adckvatnosti, potvrdena je tvrdnja v0 < c, Sto znaCi da je model adekvatan, pa će regresioni po-linomi odslikavati posmatrani proces sa izabranim nivoom poverenja.
Za veličinu maksimainog pritiska barutnih gasova kodirani regresioni poli-noin glasi:
Pm = b0 + b,X, + b2X2 - bjXj + b4X4 +
+ bt2X1X2 + bl,X,X3 + b„X2X3 +
+ bl4X,X4 + b24X2X4 + bMXJX4 (7)
Ovde jc b0 srednja vrednost maksimainog pritiska dobijena pri izvodenju eksperimenta, prema ranije definisanom faktomom planu. To je kodirani regresioni polinom (svaki od faktora koji su nje-govi Članovi može ca ima samo dve vrednosti: +1 kada su na gomjem nivou i -1 kada su na donjem nivou).
Regresionim polinomom (7), uz pri-menu vrednosti regresionih koefieijenata za maksimalni pritisak barutnih gasova, dobijaju se dve vrednosti maksimainog pritiska, odnosno njegova gomja i donja granica:
p„ = 3146,5625 + 73,6875тлт + 76,562511(0 + 51,1875mM + 73,6875S^+
+ 1,687501(011(0 + I^USnijinu + 1,4375и*ти+
+ 1,562501(05,0 + 1,6875и„5й + 1,312510*3,0
pm = 3430,6875 kada su faktori na gor-njem nivou,
pm * 2862,4375 kada su faktori na donjem nivou.
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 1/Z003.
27
U odnosu па srednju vrednost mak-simalnog pritiska dobija se odstupanje od ±284,125 bara. Samostalni doprinos m*, iznosi 51,1875 bara (oko 18%), 5to uka-zuje na (o da ovi parametri bitno utiču na maksimalni pritisak barutnih gasova, јег ga promene za 9% od svoje srednje vred-nosti.
Za veličinu početnc brzine zma ko-dirani regresioni polinom glasi:
V0-b0 + b,X, +Ъ2Х2 + ЪуХу + ЪАХ4 (8)
Analogno objaSnjenju datom za prethodni regresioni polinom, ovde je b0 srednja vrednost početne brzine dobijena pri izvođenju eksperimenta, po ranije de-fmisanom faktorskom planu. Regresio nim polinomom (8), uz primenu vredno-sti regresionih koeficijenata za poćetnu brzinu projektila, dobijaju se dve vrednost i početne brzine, odnosno njena gomja i donja granica:
V0 = 726,875+6,125m* + 8,5u* +
+ 8,375mM + 6,125*
V0 * 765 m/s kada su faktori na gomjem nivou,
V0 = 697,75 m/s kada su faktori na do-njem nivou.
U odnosu na srednju vrednost po-četne brzine zma dobija se odstupanje od ±29,125 m/s. Od toga samostalni doprinos m^ iznosi 8,375 m/s (око 29%), što ukazuje na to da ovi parametri bitno uti-Ču na počctnu brzinu projektila, jer jc promene za 4% od svoje srednje vrednosti.
Zakljucak
Od velikog broja poiaznih parame-tara koji utiču na izlazne karakteristike analiziran je uticaj početne mase baruta u kombinaeiji sa jediničncm brzinom sago-revanja baruta, početnom masom barui-nog zma, i početnom povrSinom barut-nog zma. Inače, ovi parametri, samostal-no i u medusobnoj kombinaeiji najviše utiču na izlazne unutrašnje balističke karakteristike. Potpunim faktorskim pla-nom eksperimenta 24 obuhvaćeni su maksimalni pritisak barutnih gasova i po-četna brzina projektila, kao važne izlazne karakteristike procesa opaljenja. Postup-kom disperzione i regresione analize iz-vrSeno je rangiranje uticaja poćetne mase baruta u kombinaeiji sa odabranim para-metrima, formirani su regresioni polino-mi, dobijene srednje vrednosti za maksi-malni pritisak barutnih gasova i počeinu brzinu projektila i prikazan doprinos po-četne mase baruta u ukupno dozvoljenom odstupanju od srednje granice.
Luerutura:
(1) Cvetkovk. M.: UnutraStys balistila, VIZ. Beograd, 1998.
(2) Tanćić. I.j.: Nuroerittco rcScnjc nestacionamog models unutraSnje balutike malih kalibara. doktonka disenaeija. Beograd. 1997.
(31 Prop is о kvalketu proizvoda (PKP), SOUR Prvi portizan RO Namenska proizvodnja, Ubct. 1987.
(4| Commission Internationale PeimancrXc (CIP). Geneve. I98S.
(3) Pantclk, I : Uvod u teoriju inžinjerskog eksperimenta, RadmCki imivemict Radivoj Cirpanov, Novi Sad. 1976.
(6] Cabarkapa, O : Istnživanje polaanih parameters za model dvofaznog sirujanja u ccvi oruija, magisuraki rad. Beograd. 2000.
28
VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 1/2003.
