Научная статья на тему 'ҚУРИЛИШ ҒИШТИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ҚУРИЛИШ ҒИШТИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Промышленные биотехнологии»

CC BY
238
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ғишт / ресурс ва энергиятежамкорлик / маҳаллий хомашёлар / саноат чиқиндилари / маҳаллий созтупроқ / гидромеханик усул. / Brick / resource and energy saving / local raw materials / industrial waste / local clay / hydromechanical method.

Аннотация научной статьи по промышленным биотехнологиям, автор научной работы — Ортиғали Шарипович Хакимов, Самариддин Рашидович Мажидов, Азизбек Абдували Ўғли Мустапов, Аъзамхўжа Нурхўжа Ўғли Бўрихўжаев

Мақолада маҳаллий хомашёси ва саноат чиқиндиларидан фойдаланиб, белгиланган хосса ва кўрсаткичларга эга бўлган қурилиш ғишти таркиби ва уни энергиятежамкор технологиясини ишлаб чиқиш келтириб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по промышленным биотехнологиям , автор научной работы — Ортиғали Шарипович Хакимов, Самариддин Рашидович Мажидов, Азизбек Абдували Ўғли Мустапов, Аъзамхўжа Нурхўжа Ўғли Бўрихўжаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CURRENT STATUS OF BUILDING MANUFACTURING AND PROSPECTS FOR DEVELOPMENT

The article describes the composition of building bricks with the specified properties and performance using local raw materials and industrial waste, and the development of its energy-saving technology.

Текст научной работы на тему «ҚУРИЛИШ ҒИШТИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШНИНГ ЗАМОНАВИЙ ҲОЛАТИ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

КУРИЛИШ ГИШТИНИ ИШЛАБ ЧИКАРИШНИНГ ЗАМОНАВИИ ^ОЛАТИ ВА РИВОЖЛАНИШ ИСТЩБОЛЛАРИ

Орт^али Шарипович Хакимов

Самариддин Азизбек Абдували Рашидович уFли Мустапов

Мажидов

Тошкент архитектура курилиш институти

Аъзамхужа Нурхужа уFли Бурихужаев

АННОТАЦИЯ

Маколада махаллий хомашёси ва саноат чикиндиларидан фойдаланиб, белгиланган хосса ва курсаткичларга эга булган курилиш гишти таркиби ва уни энергиятежамкор технологиясини ишлаб чикиш келтириб утилган.

Калит сузлар: Гишт, ресурс ва энергиятежамкорлик, махаллий хомашёлар, саноат чикиндилари, махаллий созтупрок, гидромеханик усул.

CURRENT STATUS OF BUILDING MANUFACTURING AND PROSPECTS

FOR DEVELOPMENT

ABSTRACT

The article describes the composition of building bricks with the specified properties and performance using local raw materials and industrial waste, and the development of its energy-saving technology.

Keywords: Brick, resource and energy saving, local raw materials, industrial waste, local clay, hydromechanical method.

^axoHga Kypunnm FnmTHHHHr MycTaxKaMnnrn, arpo^-MyxnT Tatcnpnra SapgomnnnnrH Ba lypnn hk^hm maponTnapra HngaMnHnnrnHH omnpnm, geKopaTHB-TexHHK xoccanapuHH axmnnam 6opacnga, xycycaH nnmnpnm ^apaeHnga энеpгнaнн Te^am ynyH KepaMHK Macca TapKH6nra Kynn6 KeTyBHH KymnMnanapHH Kymnm, caHoaT HUKUHgnnapngaH $onganaHH6, Marepnan TapKH6n CTpyKTypacnHH onTHMannamTHpnm, Kypnnnm FnmTH onnmHHHr энepгнaтe®;aмкop TexHonornanapHHH nmna6 HHKnm, MaB^ygnapnHH TaKOMnnnamTHpnmra HyHarnnpHnraH nnMHH-TagKHKOT nmnapn onn6 6opnnMOKga. By 6opaga, Maxannnn xoMame acocnga Ba caHoaT HUKKHgnnapngaH $onganaHH6 caMapann Kypnnnm FnmTH TapKH6napn Ba энepгнaтe^aмкop TexHonornacnHH nmna6 HHKnm MyxnM axaMH^T Kac6 этagн.

Pecny6nnKaMH3ga Kypnnnm MaTepnannapn caHoaTHHH ^agan pnBo^naHTHpnm, aHrn 3aMoHaBHH Kypnnnm MaTepnannapn, KoHcTpy^Hanapn Ba Famraapn nmna6 HHKapnmHH KeHraHTnpnm xaMga, yHHHr TypnapnHH KynaHTnpnm 6yHHna KeHr

камровли чора-тадбирлар амалга оширилиб, муайян натижаларга эришилмокда. Узбекистон Республикасини янада ривож-лантириш буйича Хдракатлар стратегиясида, жумладан «... миллий иктисодиётнинг ракобатбардошлигини ошириш, ... иктисодиётда энергия ва ресурслар сарфини камайтириш, ишлаб чикаришда энергия тежайдиган технологияларни кенг жорий этиш, ...»И [1] каби мухим вазифалар белгилаб берилган. Бу борада курилиш гишти ишлаб чикаришда ресурс ва энергиятежамкор технологияларни куллаб, сифатли материал ва конструкциялар билан таъминлаш максадида махаллий хом ашё, хусусан Хоразм вилояти махаллий хомашёси ва саноат чикиндиларидан фойдаланиб, белгиланган хосса ва курсаткичларга эга булган курилиш гишти таркиби ва уни энергиятежамкор технологиясини ишлаб чикиш мухдм вазифалардан бири хисобланади.

Инсониятнинг дастлабки ишлаб чикариш махсулотларидан бири булган курилиш гишти ишлаб чикариш бугунги кунда хам тадкикот объекти сифатида каралмокда ва такомиллаштирилмокда. Ишлаб чикарилаётган махсулотларнинг физик-механик, декоратив-техник, эксплуатацион хоссалари тулалигича давлат стандартлари талабларига жавоб беради деб айтиш кийин. Кейинги йилларда гишт ишлаб чикаришда бир катор муаммолар пайдо булдики, улар жумласига сифатли хомашё захираларининг камайиб кетиши, гишт юзаларида «ок доглар» нинг пайдо булиши, энергия сарфи жихатидан серхаражатлилиги кабиларни келтириш мумкин. Республикамизнинг айрим худудларида ишлаб чикарилаётган керамик гиштларнинг айрим хоссалари механик мустахкамлик курсаткичи паст, сув шимувчанлиги юкори, совукка чидамлилиги паст, тузли ва сувли мухитларга бардошлилиги талабга жавоб бермайди, куллаш жараёнида юзаларида «ок доглар» хосил булиши билан бирга, ишлаб чикариш тизимлари куп энергия истеъмол киладиган, куп йиллар мобайнида фойдаланишда булган жихоз ва ускуналар асосида олиб борилмокда. Айрим ишлаб чикариш корхоналарида пишириш тартиби тугри ташкил килинмагани боис катта микдорда гишт тошколлари хосил булиши кузатилмокда. Шунингдек, гиштнинг иссиклик утказувчанлиги хамда вазнининг юкорилиги боис, улардан куп каватли уйларни куришда фойдаланиш чегараланмокда. Гиштнинг сифат курсаткичларини саклаган холда, вазнини енгиллаштиришга, иссиклик утказувчанлигини камайтиришга каратилган илмий-амалий ишлар салмоги камлиги сезилиб колмокда [2].

Энергия ва ресурсларни тежашга каратилган технологиясини ишлаб чикиш бугунги кундаги дунё амалиётида олиб борилаётган илмий ва амалий тадкикотлар ичида устувор йуналишлардан бири хисобланади.

1 Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони

Kypunum FHfflTH umnaô HHK;apHfflHHHr pecypc Te^aMKopnuru aHtaHaBufi xom amënapHu HoaHtaHaBufi xom amënap ôunaH anMamrapum ôunaH ôaxonaHMo;ga. ByHga, acocaH HoaHtaHaBufi xom amënap cu^arnga TexHoreH xom amënapgaH ^ofiganaHumra KaTTa эtтнôop ôunaH KapanMo;ga. ^yMnagaH, B.B. hhhhk Ba Ôom;anap ToMoHugaH эtпoн KunuHraH umga Kypunum Fumraonumga pecypcnapHu Te^am Ma;caguga aHru TapKuô umnaô HuKunraH. Hmnaô nuKunraH Macca TapKuôu Kyfiugaru K0Mn0HeffraapHH y3 unura onagu (Macc, %): rumynpo; - 83,0-87,0; KyMup

- 2,5-3,5; ëFOH KunuFu - 4,0-5,0; He^T KygyKgapuHu ôypFynamga xocun ôynyBHH TapKuôuga ôapuT caKgoBnu nuKuHgugaH - 4,0-5,0; nynar эpнтнmga xocun ôynyBHH HHKHHgn - 4,0-5,0. By TapKuô acocuga onuHraH KepaMuK Fumraap M3anapuga "ok goFnap"HHHr xocun ôy^Macnuru KypcararauS ym^uS, Typnu paHraapga onuHraH Maxcynoraap y3napuHHHr ^H3UK-MexaHUK KypcaTKHHnapHHHHr WKopunuru SunaH ôomKanapugaH $ap; Kunurnu ;afig этнпгaн [3].

Pecypc Ba энepгнaтe:«:aмкop TexHonoruanapHu Ky^^am xucoôura cu^arau Kypunum FumTuonumga yHH numupum ^apaëHuga Macca TapKuôura yraepog ca;goBHH ôupuKManapHH, hcchk^hk эпeктp cтaнцнaпapн Kynnapu, MeTarnyprua Tom;onnapHHH ;ymum ëKu numupum ^apaëHuga SyFgaH ^ofiganaHum ëxyg OKcugnoBHu-KafiTapyBHu MyxuraapHu xocun Kunum op;anu эpнmнm MyMKuHnuru MaHÔanapga [4] ÔaëH KunuHraH.

Ocoh cywK^aHyBHu Maxannufi co3Tynpo;nap acocuga KepaMuK Maxcynoraap onumga Macca TapKuôura FumT maKnu ynnaMnapuHu yзгapнmннн KaMafirapyBnu KymuMnanapHu ;ymum xucoôura numupum xapoparu opanuFuHu KeHrafiTupum MyMKuH. By xa;ga [5] MaHÔaga MatnyMOT ÔaëH этнпгaн, yHra Kypa, numupum xapopaT opanu; KufiMaraHu KeHrafiTupum ynyH Macca TapKuôura TexHoreH nuKuHgu

- umKopnu ôupuKManap Kyn ôynraH KaonuHnapHu ;ymum MyMKuHnuru ;afig KunuHraH.

fflyHuHrgeK, pecypcTe^aMKopnuK Ma;caguga Myamu^nap Kypunum FumTuMaccacu TapKuôura 2,0-20% MuKgopuga эпeктpoнннннcн umnaô nuKapumga xocun 6ynraH nuKuHgunapHu Mafiganaô KymumHu TaBcua KunumraH. ByHuHr xucoôura onuHaëTraH MaxcynorauHr cyB muMyBnaHnuK KypcaTKunuHuHr KaMafiumu, MexaHuK MycTaxKaMnuK nerapacuHu omumu TyFpucugaru MatnyMoraap ;afig KunuHraH. Myannu^nap TaKnu^ ;unraH TexHonoruK enuM acocuga cuKunumgaru MycTaxKaMnuK nerapacu 13,0-22,1 Mna, xa^Mufi oFupnuru 1794-1809 Kr/M , cyB muMyBnaHnuru 8,1-13,5% ra TeHr ôynraH cupT W3anapuga "ok goFnap" SynMaraH Kypunum FumTu onum MyMKuHnuru aHu;gaHraH [6].

FumT umnaô nuKapumga HotaHaHaBufi xom amënapgaH ^ofiganaHum, yHyMgop Ba xocungop Tynpo;gapHuHr Te^anumura onuô Kenumu MyMKuHnuru TyFpucuga MatnyMoraap Ôup ;aTop MaHÔanapga ÔaëH этнпгaн. ^yMnagaH, aHtaHaBufi xom amënapHu Te^amra oug Ôup ;aTop unMufi umnap MaB^yg ôynuô, ynapga Ha^a;aT

саноат чикиндилари, балки сув омборлари илларидан фойдаланиш мумкинлиги кайд килинган. Ил ёткизигига 3300С хароратда ишлов бериб намлиги 4-12 % ли булган керамик масса тайёрлаш ва уни колиплаш хисобига сифатли гишт олиш мумкинлиги тугрисида маълумот баён этилган [7].

Курилиш гиштини ишлаб чикариш узок тарихга эга булиб, купчилик тадкикотчилар эътироф этганларидек, курилиш гишт рангларининг сержилолиги, кимёвий тургунлиги, механик мустахкамлик чегараси ва совукка чидамлилик курсаткичларининг хамда эстетик хоссаларининг юкорилиги билан бошка турдош курилиш материалларидан кескин фарк килади [12-18] . Бу хусусиятлари уни бино ва иншоотларнинг сирт деворларини коплашда, йулаклар, майдончалар, паррандачилик ва чорвачилик комплекслари полларини, сувдан химояловчи иншоотларни куришда ишлатилишини ва кимёвий мухит таъсирига чидамли коплама материаллар олиш учун ишлатишга имкон беради [8]. Анъанавий усулда курилиш гишт пластик ёки ярим курук усулда колиплаш, куритиш ва 1000 0С-1100 0С харорат ораликларида куйдириш хисобига олинади, хомашё сифатида юкори сифатли, пишириш харорати оралиги кенг кийин эрувчи гиллар кулланилади. Бу хом ашёлар купчилик худудларда, шу жумладан Узбекистонда хам такчил хисобланади. Айрим манбаларда бу тур хом ашёлар билан биргаликда, саноат чикиндиларини куллаш мумкинлиги тугрисида маълумотлар тахлил этилиб, улар асосида курилиш гишти олиш имкониятлари баён килинган [9]. Кейинги пайтларда хомашё сифатида аргиллитлар, куйдириш натижасида кизил рангли сополак хосил килувчи гиллар, махаллий созтупроклар, сланецлар, фойдали казилмалар олиш карьерларининг юза кисмларидан олинган жинслардан фойдаланиш устида кенг микёсда илмий изланишлар олиб борилмокда. Бу тур хом ашёларнинг айрим узига хос хусусиятлари сифатида пишириш харорат оралигининг кискалиги (тахминан 500С), 950-10500С харорат оралигида кимёвий реакцияга киришиш хусусиятининг юкорилиги кабиларни келтириш мумкин. Бундай холат юкорида келтирилган хом ашёлар таркибида титан ва темир оксидлари, кальций ва магнийнинг карбонатли ва сульфатли тузлари мавжудлиги таъсири хисобига деб бахоланади. Хдрорат 9000С дан юкори булганда бу хомашё таркибида суюк фаза микдорининг кескин ортиши натижасида олинаётган махсулотнинг улчамлари ва шакли узгариб, бир-бирига ёпишиб, суюк лава куринишида окиб, гишт тошколи деб номланувчи чикинди хосил килади. Шу туфайли, бундай хом ашёлардан махсулот олишда керамик масса таркибига кийин эрувчан, киришишни камайтирувчи махсус кушимчаларни кушиш тавсия этилади. Европа давлатларида ишлаб чикарилаётган курилиш гиштларга куйиладиган стандарт талаблар асосан йулакбоп гиштларни ишлаб чикаришга тааллукли булиб, бундай кушимчалар сифатида бойитилмаган каолин ва утга чидамли гиллар тавсия этилади [19-25]. Жумладан, Украиналик олимлар олиб

борган тадкикотларга кура, лаборатория шароитида курилиш гишти олиш учун дастлабки хом ашёларни №08 ракамли элакдан утгунга кадар янчиб, 14-16 % микдорда намланган массадан 30х30х30 мм улчамдаги намуналар тайёрланади. Намуналар дастлаб 1200С хароратда куритилиб, кейинчалик лаборатория хумдонларида 1140-12000С хароратда 1,5-2 соат давомида пишириб олинади. Бундай ишлов бериб олинган намуналарнинг сув шимувчанлиги 2,8-4,0 %, сикилишдаги механик мустахкамлик чегараси 59-67 МПа, совукка чидамлилиги 60-68 циклни ташкил этган [10].

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сон «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги Фармони.

2. Курязов З.М. Разработка составов для получения стеновой керамики на основе минеральных илов водохранилищ.: Автореф. дис. ... канд. тех. наук. - Т.: Институт общей и неорганической химии АН РУз, 2005.- 22 с.

3. Изобретения 93014679/33. Сырьевая смесь для изготовления лицевого кирпича / Инчик В.В., Редван С.А., Васин А.П., Кравченко С.В. // Расмий ахборотнома. -1995. - № 16. - С.114.

4. Заявка на патент №2004104596, Россия, МПК С04В 33/02; С04В 33/12. Способ производства керамического строительного кирпича /В.Ф. Рассказов, А.В. Рассказов. Заявл. 17.02.2004; Опубл. 27.07.2005.

5. Коледа В.В., Михайлюта О.С., Алексеев €. В., Цибулько Е.С. Керамични маси для клинкернои цегли на основи витчизнянои сировини // Сучасни тенденции розвитку и виробництва силикатних материалов: Материали II наук.-практ. конф. - Львив, 2008. - С. 133-135.

6. А.С. №1604794. Способ изготовления лицевых керамических изделий преимущественно на основе красножгущихся глин. / Мороз Б.И., Доценко Б.М., Цилын И.В., Ватаманюк В.А., Рутынский Ю.С., Вережак О.Ф., Проконец Л.Ф. // Б.И. - 1990.- № 41.

7. Ricdel Rudolf. Verfahren zur Herstellung Von Keramishen Massen aus Sedimenteu , insbesondere Schlamm und Schlamm. Заявка №3926649 ФРГ. Заявл. 11.08.89: 0публ.14.02.91.

8. Куприянов В.П. Технология производства силикатных изделий. М. - Высшая школа, 1975. - 240с.

9. Мустафин Н.Р. Клинкерный кирпич из легкоплавких глинистых пород и техногенных отходов. Автореф. дис. ... канд. техн. наук. - Красково, 2006. - 22 с.

10. Кройчук Л.А. Новый европейский стандарт на клинкерный дорожный кирпич//Строительные материалы. - Москва, 2003. - №9.-С.42-43.

11. Rahmonberdiev, G., Murodov, M., Negmatova, K., Negmatov, S., & Lysenko, A. (2012). Effective Technology of Obtaining The Carboxymethyl Cellulose From Annual Plants. In Advanced Materials Research (Vol. 413, pp. 541-543). Trans Tech Publications Ltd.

12. Рахманбердиев, Г. Р., & Муродов, М. М. (2011). Разработка технологии получения целлюлозы из растений топинамбура. Итисодиёт ва инновацион технологиялар " илмий электрон журнали, (2), 1-11.

13. MURODOVICH, M. M., QULTURAEVICH, U. M., & MAHAMEDJANOVA, D. (2018). Development of Technology for Production of Cellulose From Plants of Tissue and Receiving Na-Carboxymethylcellulose On its Basis. JournalNX, 6(12), 407411.

14. Primqulov, M. T., Rahmonbtrdiev, G., Murodov, M. M., & Mirataev, A. A. (2014). Tarkibida sellyuloza saqlovchi xom ashyoni qayta ishlash texnologiyasi. Ozbekiston faylasuflar milliy jamiyati nashriyati. Toshkent, 28-29.

15. Murodov, M. M., Rahmanberdiev, G. R., Khalikov, M. M., Egamberdiev, E. A., Negmatova, K. C., Saidov, M. M., & Mahmudova, N. (2012, July). Endurance of high molecular weight carboxymethyl cellulose in corrosive environments. In AIP Conference Proceedings (Vol. 1459, No. 1, pp. 309-311). American Institute of Physics.

16. Murodov, M. M., Xudoyarov, O. F., & Urozov, M. Q. (2018). Technology of making carboxymethylcellulose by using local raw materials. Advanced Engineering Forum Vols. 8-9 (2018) pp 411-412/©. Trans Tech Publications, Switzerland. doi, 10, 8-9.

17. Ibragimkhodjayev, A. M., Rakhmonberdiyev, G. R., Murodov, M. M., & Kodirov, O. S. (2009). "Influence of ripening process of cellulose from topinambour on its fractional composition. Chemistry and chemical technology. Tashkent, (4), 57.

18. Муродов, М. Х., & Муродов, Б. Х. У. (2015). Фотоэлектрическая станция с автоматическим управлением мощностью 20 кВт для учебного заведения. Science Time, (12 (24)).

19. Qulturaevich, U. M., Elievich, C. L., Murodovich, M. M., & Fattahovna, Y. N. (2021, May). TECHNOLOGIES FOR PRODUCING CELLULOSE FROM SAFLOR PLANTS AND PRODUCING CARBOXYMETHYL CELLULOSE BASED ON IT. In Euro-Asia Conferences (Vol. 5, No. 1, pp. 1-4).

20. Elievich, C. L., Khasanovich, Y. S., & Murodovich, M. M. (2021). TECHNOLOGY FOR THE PRODUCTION OF PAPER COMPOSITES FOR DIFFERENT AREAS FROM FIBER WASTE.

21. Murodov, M. M., Yusupova, N. F., Urabjanova, S. I., Turdibaeva, N., & Siddikov, M. A. (2021). OBTAINING A PAC FROM THE CELLULOSE OF PLANTS OF SUNFLOWER, SAFFLOWER AND WASTE FROM THE TEXTILE INDUSTRY.

22. Murodovich, M. M., Murodovich, H. M., & Qulturaevich, U. M. (2020). Obtaining technical carboxymethyl cellulose increased in main substance. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 717-719.

23. Murodovich, M. M., & Mahamedjanova, D. (2020). Technologies for producing cellulose from saflor plants and producing carboxymethyl cellulose based on

it. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 730-734.

24. Турдибоева, Н. У., Муродов, М. М., & Урозов, К. М. (2018). РАЗРАБОТКА ТЕХНОЛОГИИ ПОЛУЧЕНИЯ ЦЕЛЛЮЛОЗЫ ИЗ РАСТЕНИЙ КЛЕЩЕВИНА И ПОЛУЧЕНИЯ Na-КАРБОКСИМЕТИЛЦЕЛЛЮЛОЗА НА ЕЁ ОСНОВЕ. Учредители, 36.

25. Халиков, М. М., Рахманбердыев, Г. Р., Турабджанов, С. М., & Муродов, М. М. (2016). ИНГИБИРОВАНИЕ ДЕСТРУКЦИИ НАТРИЕВОЙ СОЛИ КАРБОКСИМЕТИЛЦЕЛЛЮЛОЗЫ В ПРОЦЕССЕ ЕЁ ПОЛУЧЕНИЯ. Химическая промышленность сегодня, (11), 22-26.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.