Научная статья на тему 'Ҳудудий қайта ишлаш саноати корхоналарида меҳнат самарадорлигини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили'

Ҳудудий қайта ишлаш саноати корхоналарида меҳнат самарадорлигини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
корхона / қайта ишлаш саноати / самарадорлик / персонал / персонал фаолияти самарадорлиги / мезон / кўрсаткичлар таҳлили / инсон ресурслари / меҳнат самарадорлигини ифодаловчи кўрсаткичлар. / enterprise / industrial economics / efficiency / personnel / personnel efficiency / criteria / indicators / personnel system / human resources / criteria and indicators determination of personnel activity efficiency.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Хомитов Комилжон Зоитович, Авазов Аъзам Жонузокович

Ушбу мақолада иқтисодиётни модернизациялаш шароитида ҳудудий саноат корхоналарида ходимлар фаолияти самарадорлигини оширишнинг ижтимоий-иқтисодий механизмини такомиллаштириш бўйича илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чиқилган. Ишлаб чиқариш корхоналарида меҳнат самарадорлигини таҳлил этишда унинг унумдорлик кўрсаткичи билан ўзаро боғлиқлиги ифодаланган. Меҳнат унумдорлигини таҳлил қилиш учун зарур бўлган кўрсаткичларни ҳисоблашда саноат тармоқлари бўйича ялпи қўшилган қиймат ва тармоқда банд бўлганларнинг йиллик миқдорий кўрсаткичларидан фойдаланилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Analysis of indicators of labor efficiency in regional enterprises of processing industry

The article has developed scientifically based proposals and recommendations for improving the socio-economic mechanism for increasing the efficiency of personnel activities at industrial enterprises in the region in the context of economic modernization. When analyzing labor efficiency at manufacturing enterprises, its relationship with labor productivity has been determined. When calculating the indicators necessary for analyzing labor productivity, the gross value added for the industry and the annual quantitative indicators of employment in the industry were used.

Текст научной работы на тему «Ҳудудий қайта ишлаш саноати корхоналарида меҳнат самарадорлигини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили»

УУК: 331.101.3(575.1)

Х,УДУДИЙ КАЙТА ишлаш саноати корхоналарида мех,нат

САМАРАДОРЛИГИНИ ИФОДАЛОВЧИ КУРСАТКИЧЛАР ТАХ.ЛИЛИ

Хомитов Комилжон Зоитович,

ицтисодиёт фанлари доктори, профессор

Тошкент молия институти

Авазов Аъзам Жонузокович,

мустацил изланувчи

Тошкент давлат ицтисодиёт университети

Аннотация. Ушбу мацолада ицтисодиётни модернизациялаш шароитида %удудий саноат корхоналарида ходимлар фаолияти самарадорлигини оширишнинг ижтимоий-ицтисодий механизмини такомиллаштириш буйича илмий асосланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чицилган. Ишлаб чицариш корхоналарида ме%нат самарадорлигини тацлил этишда унинг унумдорлик курсаткичи билан узаро боглицлиги ифодаланган. Ме%нат унумдорлигини тацлил цилиш учун зарур булган курсаткичларни %исоблашда саноат тармоцлари буйича ялпи цушилган циймат ва тармоцда банд булганларнинг йилликмицдорий курсаткичларидан фойдаланилди.

Таянч тушунчалар: корхона, цайта ишлаш саноати, самарадорлик, персонал, персонал фаолияти самарадорлиги, мезон, курсаткичлар тацлили, инсон ресурслари, ме%нат самарадорлигини ифодаловчи курсаткичлар.

АНАЛИЗ ПОКАЗАТЕЛЕЙ ЭФФЕКТИВНОСТИ ТРУДА НА ПРЕДПРИЯТИЯХ ПЕРЕРАБАТЫВАЮЩЕЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ В РЕГИОНАХ

Хомитов Комилжон Зоитович,

доктор экономических наук, профессор

Ташкентский финансовый институт

Авазов Аъзам Жонузокович,

самостоятельный исследователь

Ташкентский государственный экономический университет

Аннотация. В статье разработаны научно обоснованные предложения и рекомендации по совершенствованию социально-экономического механизма повышения эффективности кадровой деятельности на промышленных предприятиях региона в условиях модернизации экономики. При анализе эффективности труда на производственных предприятиях определена ее взаимосвязь с производительностью труда. При расчете показателей, необходимых для анализа производительности труда, использовались валовая добавленная стоимость по отрасли и годовые количественные показатели занятости в отрасли.

Ключевые слова: предприятие, перерабатывающая промышленность, эффективность, персонал, эффективность деятельности персонала, критерий, анализ, показатели, человеческие ресурсы, показатели эффективности труда.

Khomitov Komiljon Zoitovich,

Doctor of Economics, Professor

Tashkent Financial Institute

Avazov Azam Jonuzoqovich,

Researcher

Tashkent State University of Economics

Annotation. The article has developed scientifically based proposals and recommendations for improving the socio-economic mechanism for increasing the efficiency of personnel activities at industrial enterprises in the region in the context of economic modernization. When analyzing labor efficiency at manufacturing enterprises, its relationship with labor productivity has been determined. When calculating the indicators necessary for analyzing labor productivity, the gross value added for the industry and the annual quantitative indicators of employment in the industry were used.

Keywords: enterprise, industrial economics, efficiency, personnel, personnel efficiency, criteria, indicators, personnel system, human resources, criteria and indicators determination of personnel activity efficiency.

ANALYSIS OF INDICATORS OF LABOR EFFICIENCY IN REGIONAL ENTERPRISES OF PROCESSING INDUSTRY

KHpHm

X,03HprH BaRTga ^ax,OH urtuco-gHeTHHHHr r^o6a^^amyBH mapouraga 3aMOHaBHH caHoaTHHHr puBo^^aHumu ro;opu gapa^agaru uxTucocflamum 6u^aH TaBCH^^aHMo;ga. Hara^aga h^thmohh Mex,HaT Ta;cHMOTHHUHr HyKyp^amumu ca-HoaT TapKu6uga Kynnu^HK um^a6 Hu;a-pum 6yFHH^apu maK^^aHumu KeHraHu6 6opumuHH HaMoeH этмo;ga. 2018 HH^ga ^a^oH AMMga caHoaT y^ymu 25,0 %, Ma3-Kyp TapMo;ga 6aHg 6y^raH^ap x,Hccacu эca 23,0 %hh TamKH^ этgн [1]. PuBo^^aHaeT-raH MaM^aKaT^ap AMMga caHoaT xuccacu puBo^^aHraH MaM^aKaT^ap AMMga caHoaT y^ymuHH omupMo;ga.

Pecny6^HKaMH3ga 3aMoHaBHH h;th-cogueT TapMo;^apuHH мogepннзaцнfl ;h-^um, TexHuK Ba TexHo^oruK ;aHTa ^mx,o3-^amra Rapara^raH ucfloxpTflap HaTu^acu-ga caHoaT TapMoFuga тapкн6нн y3rapum-^ap pyM 6epgu. Hara^aga MaM^aKaraM^ caHoaTuHuHr n^nu uhku Maxcy^oTgaru y^ymu MyHTa3aM ycu6 6opMo;ga. ffly 6u-^aH 6up Ba;Tga, Y36eKucToH Pecny6^uKa-cuga «... ro;opu TexHo^oruH^u ;aHTa um-^am TapMo;^apuHu, энг aBBa.no, Ma^a^^ufi

xoMame pecypc^apuHu HyKyp ;aHTa um-^am acocuga ro;opu RymuMHa RuMMa^^u TaHep Ma^cy^oT um^a6 Hu^apumHu ^aga^ puBo^^aHTupumra ;apaTu^raH cu^aT ^u-x,aragaH HHru 6oc;uHra yTKa3um op;a^u caHoaTHu HHaga мogepннзaцнн Ba guBep-cн^нкaцнн Ru^um» [2] ycTyBop Ba3u$a-^ap RaTopura Kupagu. By Ba3u^a^apHu x,a.fl этнmga caHoaT KopxoHa^apuga nepcoHa^ ^ao^uHTugaH caMapa^u ^ofiga-jaHum acocuga MexHarauHr н»тнмoнH Ba HRTнcogнн caMapagop^uruHu omupum-HuHr н^мнн-yc^y6нн x,aMga aMa^ufi ^u^aT^apuHu Tag;u; этнm go^3ap6 ^uco6^aHagu.

Pecпy6^нкaмнзgaгн MaKpouRTuco-guM 6ap;apop^uK Ba uR^^oguM ycumHu y3uga aKc эттнpagнгaн KypcaTKun^ap ucfloxpTflap cTpaTeruncuHuHr MyBa^a-ruhtu, HRTнcogнн uc^o^oT^apHu Hy;yp-^amTupum Ba MaM^aKarau puBo^^aHTu-pumHuHr ycTyBop нyнa^нm^apнga эpн-mu^raH WTyR^apHuHr aMa^ufi u^ogacu-gup.

ByryHru KyHga MaM^aKaraM^ umu мoнн-HRTнcogнн puBo^aHumuHuHr ^o-puM Ba нcтнR6o^gaгн нopa-тag6нp^apннн

белгилашда соха ва тармокларнинг ри-вожланиш даражаси хамда уларнинг кадрларга булган талабини хар томон-лама хисобга олиш иктисодий ривожла-ниш дастурларини ушбу жараёнлар таъсири нуктаи-назаридан шаклланти-риш ва уларни изчил амалга оширишни такозо этмокда. Шунинг учун саноат корхоналарида ишлаб чикаришнинг му-хим омили хисобланган ишчи кучидан самарали фойдаланиш келгусида страте-гик ривожланишнинг мухим омили са-налади. Республикамиз ицтисодиётини модернизациялаш шароитида персонал мехнатидан самарали фойдаланиш йул-ларини аниклаб берувчи воситалардан бири мехнат самарадорлигини ошириш манбалари ва резервларини аницлашдан иборатдир.

Саноат корхоналарида мехнат сама-радорлиги ва уни ифодаловчи курсат-кичлар мехнат йуналиши буйича барча курсаткичларнинг синтези хисобланади. Шу сабабли мехнат самарадорлиги кур-саткичининг ижтимоий-иктисодий мо-хиятини етарлича тадкик этишда узаро боглик булган мехнат курсаткичларини комплекс равишда тахлил этиш зарур.

Х,озирги кунда саноат корхоналарида персонал мехнати самарадорлигини комплекс бахолашда ягона ёндашув мав-жуд эмас. Шу сабабли персонал мехнати самарадорлигини комплекс (интеграл) бахолаш услубини ишлаб чи;иш долзарб муаммолардан биридир. Мехнат самарадорлигини комплекс бахолаш услубияти-ни ишлаб чи;ишда ани;лаш мезони ва курсаткичларига эътибор каратиш ло-зим.

Бизнинг фикримизча, барча моддий ва мехнат ресурсларидан самарали фойдаланиш асосида ю;ори мехнат натижа-ларига эришиш мехнат самарадорлигини оширишнинг бош мезони хисобланади.

Тадкикотнинг максади - и;тисо-диётни модернизациялаш шароитида худудий саноат корхоналарида персонал фаолияти самарадорлигини ошириш-нинг ижтимоий-иктисодий механизмини

такомиллаштириш буйича илмий асос-ланган таклиф ва тавсиялар ишлаб чи-кишдан иборат.

Илмий-тадкикотнинг методоло-гик асослари ва усуллари

Илмий-амалий тадкикотнинг мето-дологик асослари Узбекистон Республи-касининг конунлари, Узбекистон Респуб-ликаси Президентининг фармонлари ва карорлари, Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг карорлари, И;тисодиёт ва саноат вазирлиги, Давлат статистика кумитасининг маълумотно-малари ва бош;а тегишли норматив-хукукий хужжатлар хисобланади.

Тад;и;отда тизимли тахлил, ;иё-сий тахлил, макрои;тисодий тахлил, гурухлаш, эксперимент, декомпозиция, адаптив усуллар, инновацион ва интег-рацион ёндашувлар, халкаро тажрибалар асосида худудий саноат корхоналарида мехнат самарадорлигини ифодаловчи курсаткичлар тахлили ва апробацияси-дан фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар

Ишлаб чикариш корхоналарида мехнат самарадорлигини тахлил этишда унинг унумдорлик курсаткичи билан узаро богли;лигини ифодалаш мухим ахамиятга эга, чунки мехнат унумдор-лиги мехнат самарадорлигини ифода-ловчи микдорий курсаткичдир. Мехнат унумдорлигини тахлил килиш учун зарур булган курсаткичларни хисоблашда саноат тармо;лари буйича ялпи кушилган киймат ва тармокда банд булганларнинг йиллик микдорий кур-саткичларидан фойдаланилади.

Саноат тармоклари даражасида мехнат унумдорлигини хисоблашда тармокда яратилган ялпи кушилган киймат микдори тармокда банд булганлар сони-га нисбати оркали аникланади:

(агтод ' I. )

бу ерда:

Шгагшоя - саноат тармогида мехнат унумдорлиги даражаси;

YQQ - саноат тармогида яратилган ялпи цушилган циймат;

N - саноат тармогида банд булган-лар сони.

Саноат ишлаб чицариш тармоцла-рида мех,нат унумдорлигини х,исоблаш-нинг бундай усулини цуллаш цуйидаги омиллар орцали ифодаланади: биринчи-дан, саноат корхоналарининг ишлаб чицариш жараёнида бир неча турлари бу-йича натурал курсаткичларнинг цулла-нилиши унумдорликни х,исоблашни му-раккаблаштириб цуяди.

Иккинчидан, мамлакатимизда миллий х,исоблар тизими тамойилларига кура, статистик х,исоб учун ишчи кучига сарф-харажатлар ва ишлаб чицариш х,аж-ми каби курсаткичлар уртасида муайян алоцалар йуц. Ижтимоий ва ицтисодий курсаткичлар уртасидаги бундай алоца-ларни моддий ишлаб чицариш сох,аси-нинг чекланган тармоцларида кузатиш мумкин.

Саноатнинг асосий тармоцларида ялпи цушилган циймат ишчи кучи циймати учун сарф орцали аницланади. Киймат (ялпи цушилган циймат) ва мех,нат харажатлари (мех,нат циймати) уртасидаги нисбат бирликка яцин була-ди. Шунинг учун купинча самарадорлик курсаткичи деярли нолга тенг. Баъзи х,олларда эса нолдан паст булиши х,ам мумкин. Шунга кура, мех,нат унумдорлигини бах,олаш учун тармоцлар буйича иш

билан банд булганлар (ишловчилар сони) статистикасидан фойдаланилади. Учинчидан, тацдим этилган тармоц ичидаги статистикани ицтисодиётнинг бошца тармоцлари статистик курсат-кичлари билан таццослаш учун ягона методологик асос орцали х,амда ягона статистик бах,олаш буйича амалга ошириш мацсадга мувофицдир. Бу х,олатда ишлаб чицарилган мах,сулот-ларда ишловчиларнинг уртача сони ва асосий ишлаб чицариш фондлари цийматининг турли даражали ва турли тармоцли курсаткичлари шаклланади.

Кайта ишлаш саноати тармоцлари-да ялпи цушилган циймат (ЯКК) курсаткичи цийматли курсаткич булгани учун биз дефлятор (таццослаш) усулидан фойдаландик, яъни ялпи цушилган циймат мицдорини таццослама куринишга келтирамиз. Киймат курсаткичларини таццослаш учун цуйидаги дефляторлар-дан (таццосланадиган индекслар) фойда-ланамиз.

Жиззах вилоятида цайта ишлаш саноати тармоцлари фаолиятининг сама-радорлигини тах,лил этиш учун озиц-овцат саноати, туцимачилик саноати ва металлургия саноатининг 2014-2018 йиллардаги ишлаб чицариш фаолияти натижаларини ифодаловчи курсаткич-лар танлаб олинди.

1-жадвал

Жиззах вилояти цайта ишлаш саноати тармоцларида ялпи цушилган циймат _ (YQQ, млрд. сум) ва иш билан бандлар сони*, (Ы, киши)_

Йиллар Саноат тармоцлари

Озик-овцат саноати Туцимачилик саноати Металлургия саноати

YQQ N YQQ N YQQ N

2014 222,7 1420 377,6 2532 9,8 250

2015 335,5 1840 499,8 2988 11,2 268

2016 601,8 2570 835,6 3916 45,4 275

2017 611,8 2580 851,1 3935 57,3 312

2018 656,8 2582 908,3 3940 113,1 480

Манба: Муаллиф томонидан Жиззах вилояти Давлат статистика Бош бошщрмаси маълумотлари асосида щсобланган.

иктисодиёт фанлари

Taxлиллaр шуни ^р^тмок^^, вилоятдa тaxлил этилaётгaн к;aйтa иш-лaш сaноaти тaрмок;лaридa ялпи кушил-^н к;иймaт (YQQ) xaжми 2014-2018 йил-лaрдa мyнтaзaм усиш тенденциясигa э^. 2014-2018 йиллaрдa YQQнинг усиш сyръaти озиц-овк^т сaноaтидa 2,9 мaртa, тyк;имaчилик сaноaтидa 2,4 мaртa, метaл-лургия сaноaтидa эсa 11,5 мaртaгa ошган. Шу билaн биргa, вилоятнинг мaзкyр к^й-тa ишлaш сaноaти тaрмо;лaридa иш билaн бaндлик xaм мyнтaзaм усиб бориш тенденциясигa эгa [3] (1-жaдвaл).

1-жaдвaл мaълyмотлaригa aœafla-ниб, ;aйтa ишлaш сaноaти тaрмо;лaридa мех^т унумдорлиги кyрсaткичини хи-соблaймиз (2-жaдвaл). Тaхлилий мaълy-мотлaргa эътиборимизни K^a^a^ Жиз-3ax вилояти к;aйтa ишлaш сaноaти тaр-мок;лaридa мехнaт унумдорлиги динaми-кaси мyнтaзaм рaвишдa усиш тенденция-сигa эгa. 2014-2018 йиллaр мобaйнидa мехнaт унумдорлиги озиц-овк^т сaноa-тидa бирмyнчa ю;ори (2018 йилдa 256,6 млн сум) бyлгaн.

2-жадвал

Жиззах вилояти к;айта ишлаш caMa™ тapмoк;лapидa мех;нат yнyмдopлигининг у^ш динамикам*

Кайта ишлаш ганоати тapмoцлapи

Озиц-овцат caнoaти Т^имачилик ганоати Mетaллypгия ганоати

Ииллap Ме^нат Угаш Ме^нат Угаш Ме^нат Угаш

yнyмдopлиги (млн. ^м) cypъaти, % yнyмдopлиги (млн. ^м) cypъaти, % yнyмдopлиги (млн. ^м) cypъaти, %

2014 156,8 100 149,1 100 39,2 100

2015 182,3 116,3 167,3 112,2 41,8 106,6

2016 234,2 128,4 213,4 127,5 165,1 4,0 мaртa

2017 237,1 101,2 216,3 101,4 183,6 111,2

2018 254,4 107,3 230,5 106,6 235,6 128,3

Манба: Myaллиф томонидaн Жиззax вилояти Дaвлaт стaтистикa Бош бошк;aрмaси мaълyмотлaри aсосидa хисоблaнгaн.

Тaъкидлaш керaкки, 2014-2018 йиллaрдa тaхлил этилaётгaн к;aйтa иш-лaш сaноaти тaрмок;лaридa мехнaт унум-дорлигининг усиши 2016-2018 йиллaрдa ю;ори сyръaтлaрдa бyлсa, 2017 йилдa ут-гaн йилгa нисбaтaн пaсaйгaн. Фaк;aтгинa мехнaт унумдорлигининг нисбaтaн ю;о-ри усиш сyръaти метaллyргия сaноaтидa (2017 йилдa 4,0 мaртa) кyзaтилгaн. Tax-лил этилaётгaн к;aйтa ишлaш сaноaти тaрмок;лaридa меxнaт унумдорлиги тул-;инсимон усиш тенденциясигa эгa бул-^н (2-жaдвaл).

Бизнинг фикримизчa, и;тисодиёт œxa вa тaрмок;лaридa меxнaт унумдорлиги теxникa вa теxнологиялaрнинг тaкомиллaшиши, ишлaб чик^риш вa мех-нaтни тaшкил этишнинг оптимaллaши-ши, ишчи-xодимлaр мaлaкaсининг оши-ши, фaн-теxникa тaрaк;к;иётининг жaдaл-

лaшиши нaтижaсидa чеклaнмaгaн ми;-дордa ошиб бориши мумкин.

Х,озирги вaк;тдa меxнaт унумдорлигининг янги концепцияси xaрaжaтлaрни кaмaйтиришгa aсослaнгaн, вaк;т жиxaти-дaн мyттaсил кенгaйиб борaдигaн энг сaмaрaли вa битмaс-тyгaнмaс имконият-лaргa эгa бyлгaн ресyрслaр тежaмкорли-гининг aйнaн узи бyлмaй, бaлки истеъ-молдa иштирок этувчи инсоннинг узини ривожлaнтиришидaги сифaт силжишлa-ридaн иборaт экaнлигини нaзaрдa тутиш лозим. Ушбу концепцияни руёбга чик^-риш ишлaб чик^ришнинг мухимлиги бу-йичa дaрaжaлaштирилгaн исти;болли ижтимоий эxтиёжлaргa к;aрaтишни тaк;о-зо этaди. Mеxнaт унумдорлиги ошиши ялпи ички мaxсyлот (ЯИM) ди^ми^си-ни белгилaш билaн биргa, ишлaб чик^-риш чик;имлaрини кaмaйтириш тaмойил-лaригa жaвоб берaди вa бу билaн бозор

иктисодиёт фанлари

иктишдиёти шapоитидa бошк^ув жa-paёнининг нaтижaлap мезони 6Ули6 хиз-мaт к;илaди. Mexнaт yнyмдоpлиги ушши-нинг мaкpоик;тиœдий кypcaткичлapи ижтимоий-иктишдий pивожлaниш пpо-поpциялapи вa yлapнинг бозоpдaги му-возaнaт шapтлapигa мувофи;лигини та-зоpaт ;илиш имконини беpaди. Mex^aT yнyмдоpлигининг ошиши ик;тиœдиётдa инфляция тaмойиллapини cycaйтиpиш воcитacи, шунингдек, ижтимоий pивож-

лaниш вa axолини кyллaб-кyввaтлaшгa к;apaтилгaн чоpa-тaдбиpлapни pyёбгa чи-к^ишнинг acоcий мaнбaидиp [4].

Ю;оpидa кeлтиpилгaн фикpлapдaн келиб чицк^н xолдa, caноaт коpxонaлa-pидa мexнaт yнyмдоpлигини ошиpиш жapaёнидa acоcий кypcaткичлapдaн биpи Xиcоблaнгaн тapмо;дa acоcий фондлap-дaн фойдaлaниш caмapaдоpлиги тaxли-лигa эътибоpимизни ;apaтaмиз.

3-жадвал

Жиззах вилoятида к;айта ишлаш caMa™ тapмoк;лapидa аcocий ишлаб чик^иш фoндлapининг циймати* (йил бoшигa, млpд cyM)_

Йиллap Кайта ишлаш ca^a™ japMo^apH

Озиц^вцат caнoaтн Туцимачилик caнoaтн Mетaллуpгия ca^a™

2014 122,3 207,6 9,6

2015 165,2 279,8 10,2

2016 248,6 509,7 39,8

2017 251,7 536,1 44,2

2018 260,6 547,6 83,1

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Манба: Myaллиф томонидaн Жиззax вилояти Дaвлaт cтaтиcтикa Бош бош;apмacи мaълyмотлapи acоcидa xиcоблaнгaн.

Ишлaб чик^иш коpxонaлapидa фондлap к^йтими кypcaткичини тaxлил ;илиш учун кyйидaги cтaтиcтик мaълy-мотлapдaн фойдaлaнилди (Kapa^: 3-жaдвaл): к;aйтa ишлaш caноaти тapмок;-лapидa ялпи кушилган к;иймaт xaмдa жa-ми acоcий фондлap к;иймaти (йил бо-шига).

Вилоятнинг кaйтa ишлaш caноaти тapмок;лapи (озиц-овк^т caноaти, ту;и-мaчилик caноaти, мeтaллypгия caноa-ra^a янги зaмонaвий ишлaб чик^иш кyввaтлapини ишгa тyшиpиш, мaвжyд ycкyнaлapни модepнизaциялaш acоcидa acоcий ишлaб чик^иш фондлapининг киймaти йилдaн-йилгa ошиб боpмок;дa. Тaxлилий мaълyмотлapгa кypa, 20142018 йиллapдa acоcий ишлaб чик^иш фондлapининг к;иймaти озиц-овк^т ca-ноaтидa ycиш - 2,13 мapтa, тyкимaчилик caноaтидa - 2,64 мapтa, мeтaллypгия caноaтидa - 8,65 мapтaгa ошгaн.

^aйтa ишлaш caноaти тapмок;лapи бyйичa фондлap к^йтимини xиcоблaш

тapмок;лapдa яpaтилгaн ялпи кушил^н киймaтни шу тapмок;лap acоcий ишлaб чик^иш фондлapигa ниcбaти билaн aник;лaнaди.

fo = YOO (2)

otarmoq д j j ^ ' v. J

бу epдa: FQtarmoq - к;aйтa ишлзш caноaти тapмок;лapидa фондлap к^йтими;

YQQ - кaйтa ишлгш caноaти Tap-мок;лapидa ялпи кушилган к;иймaт;

AIF - йил бошидa к;aйтa ишлгш ca-ноaти тapмок;лapидa acоcий ишлaб чик^-pиш фондлapининг тулик; к;иймaти.

Сaноaт коpxонaлapидa acоcий иш-лaб чик^иш фондлapидaн фойдaлaниш caмapaдоpлигини бaxолaшдa озиц-овк^т caноaтидa фондлap к^йтими фондлap билaн кypоллaниш кypcaткичи ycиш дapaжacигa ниcбaтaн юк^и cypъaтлapдa ycиб боpгaн бyлca, тyкимaчилик вa ме-тaллypгия caноaтидa бунинг aкcи бyлгaн (4-жaдвaл).

4-жадвал

Жиззах вилоятида кайта ишлаш саноати тармокларида фондлар

Ииллар Кайта ишлаш саноати тармоклари

Озик-овкат саноати Тукимачилик саноати Металлургия саноати

FQ (сум) FBQ (млн сум) FQ (сум) FBQ (млн сум) FQ (сум) ,BQ (млн сум)

2014 1,82 86,1 1,80 82,0 1,02 38,4

2015 2,03 89,8 1,79 93,6 1,09 38,1

2016 2,42 96,7 1,64 130,2 1,14 144,7

2017 2,43 97,6 1,59 136,2 1,29 141,7

2018 2,52 100,9 1,66 139,0 1,36 173,1

Манба: Муаллиф томонидан Жиззах вилояти Давлат статистика Бош бошцармаси маълумотлари асосида щсобланган.

Тах,лил этилаётган тармокларда юкоридаги курсаткичларни таккослаш учун дастлаб фондлар билан куролла-ниш ва унинг усиш даражаси курсаткич-ларини х,исоблаб чикиш зарур. Иктисо-диёт тармоклари буйича фондлар билан куролланиш киймати тармокда банд булган ишловчилар сонига булиш орка-ли амалга оширилади.

гво = ^, (3)

бу ерда:

FBQ - кайта ишлаш саноати тармокларида фондлар билан куролланиш даражаси;

N - кайта ишлаш саноати тармок-ларида банд булганлар сони.

Маълумки, фондлар билан курол-ланиш даражасининг фондлар кайтими

усишига нисбатан паст суръатларда усиб бориши фондлардан фойдаланиш сама-радорлиги ошишига олиб келади.

5-жадвал маълумотлари шундан далолат бермокдаки, вилоят озик-овкат саноати тармогида тах,лил этилаётган йилларда асосий фондлардан фойдала-ниш самарали булган, чунки фондлар билан куролланишнинг усиш даражаси фондлар кийматининг усиш даражаси-дан юкори булмаган. Лекин тах,лил этилаётган йиллар ичида фондлар билан куролланиш ва фондлар кайтимининг усиш суръатлари 2016-2018 йилларда мутаносиб равишда пастрок суръатларда усиб борган. Бу эса тармокда фондлардан фойдаланиш самарадорлиги пасайишини ифодалайди. Бундай хулосани тукимачи-лик саноатида х,ам кузатишимиз мумкин.

5-жадвал

Жиззах вилояти кайта ишлаш саноати тармокларида фондлар кайтими (FQ) ва

Ииллар Кайта ишлаш саноати тармокла ри

Озик-овкат саноати Тукимачилик саноати Металлургия саноати

FQ FBQ FQ FBQ FQ FBQ

2014 100 100 100 100 100 100

2015 111,5 104,3 99,4 114,1 106,9 99,2

2016 119,2 107,7 91,6 139,1 104,6 3,8 марта

2017 100,4 100,9 96,9 104,6 113,1 97,9

2018 103,7 103,4 104,4 102,1 105,4 122,3

Манба: Муаллиф томонидан Жиззах вилояти Давлат статистика Бош бошцармаси маълумотлари асосида щсобланган.

Ривожланган бозор иктисодиёти мамлакатлари тажрибаси шундан далолат берадики, саноат тармоклари корхо-

налари фаолиятининг самарадорлиги х,амда иктисодий усиши ишлаб чикариш хусусиятлари ва шарт-шароитларига

*

богли; булиб, биp ;aTOp омиллap тaъcи-pи билaн бeлгилaнaди. Шyнгa кypa, биз Худудий дapaжaдa кaйтa ишлaш caноaти тapмоклapидa и;тишдий ycишнинг омилли тaxлилини aмaлгa ошиpaмиз. Бyндa acоcий мaкcaд и;тишдий ушш-нинг интeнcив вa экcтeнcив омиллapини ишлaб чикapиш фaолиятининг и;тиш-дий ушшига тaъcиpини aниклaш хишб-лaнaди. Maзкyp омилли тaxлил жapaёни-дa экcтeнcив вa интeнcив омиллapни ин-дeкc тaккоcлaш ycyли оpкaли иктишдий Ушш aниклaнaди. ^yйидa и;тишдий Ушш динaмикacининг умумий индeкcи фоpмyлacи кeлтиpилгaн: I„. x Т

I =

fq

I x I ,

n af

(4)

бу epдa: Ir - иктишдий ушшнинг умумий индeкcи;

Imu - мexнaт yнyмдоpлиги индeкcи;

Ifq - фондлap кaйтими индeкcи;

Iaf - acоcий фондлap индeкcи;

In - cоxaдa бaнд бyлгaнлap индекш.

Mexнaт yнyмдоpлиги индeкcи (Imu) биp cоaтдaги (Is), кунлик (Ik), йиллик (Iy) мexнaт yнyмдоpликлapи индeкcлapи иш вaкти индeкcигa боFликдиp вa кyйидa-гичa xиcоблaнaди:

(5)

Iy = Imu X I,k ёки Iy = Is x Id X Ik , (6)

бу epдa: Imu - кунлик мexнaт yнyмдоp-лиги индeкcи;

Iy - йиллик мех^т yнyмдоpлиги индeкcи;

I =I xI,

mu y d i

Is - биp cоaтдaги мexнaт yнyмдоp-лиги индекш;

Id - иш вaктининг дa-

вомийлиги индeкcи;

Iik - мyaйян йилдaги ypтaчa pyйxaт-дa биp ишчигa тyFpи кeлaдигaн ишлaгaн иш кyнлapи cони индeкcи.

Шунта кypa, aник xолдa мexнaт yнyмдоpлиги индeкcи иш вaкти capфи индекшга тecкapи булиб, кyйидaгичa ХИCоблaнaди:

Z qito

/ = ■

(7)

Z qiti '

бу epдa: q1 - биp улчов биpлигигa муво-фи; xиcобот дaвpидa ишлaб чикapилгaн мaxcyлот xaжми;

t1 вa t0 - мaxcyлот биpлигигa бaзиc вa xиcобот дaвpлapидaги иш вaкти capф-лapи.

Фондлap кaйтими индекш Ifq ;уйи-дaги кypcaткич acоcидa xиcоблaнaди:

Z р* x L Z Pli x L

Ifq =

F2 Fi

(8)

бу epдa: P2i вa P1i - бaзиc вa тaxлил эти-лaётгaн дaвpлapгa мувофи; i - мyддaтгa нaтypaл кypcaткичгa ифодaлaнгaн мaxcy-лот ишлaб чикapиш xaжми;

Li - i - тypдaги мaxcyлот биpлигигa

нapx;

F1 вa F2 - бaзиc вa тaxлил этилaётгaн дaвpлapгa acоcий фондлap Уpтa йиллик киймaти.

Аcоcий фондлap индeкcи (Iaf) ;уйи-дaги фоpмyлaлap acоcидa xиcоблaнaди:

If =

ZAF^ -ZAFxcchq . ZAFbdq -ZAFt

bchq

Z AFx

xdq

Z AFb

bdq

(9)

бу epдa: Z AFxdq - acоcий фондлapнинг

ХИcобот йилидaги дacтлaбки киймaти cyммacи;

Z AFxchq - acоcий фондлapнинг хи-

шбот йилидa чи;иб кeтгaн киcми ;ий-мaти;

Z AFbdq - acоcий фондлapнинг бa-

зиc йилидaги дacтлaбки киймaти cyм-мacи;

ZAFbch - acоcий фондлapнинг бa-

зиc йилидa чи;иб кeтгaн киcми киймaти.

Тapмокдa бaнд бyлгaнлap cони индекш (In) мyaйян дaвp боши вa оxиpидa

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ишчилар сони узгариши билан ани;ла-нади хамда ;уйидагича хисобланади:

I.

N + N - ыь N

бу ерда: N0 - муайян давр бошида ишчилар сони, (киши);

N - шу даврда янги ишга ;абул ;илинганлар сони, (киши);

Nb - муайян даврда турли сабаблар-га кура ишдан бушатилган ишчилар сони, (киши).

Агар 1г >1 булса, у холда усиш нисбатан интенсив, агар 1Г<1 булса, у холда нисбатан экстенсив и;тисодий усиш булишини кузатиш мумкин.

6-жадвал

Жиззах вилояти кайта ишлаш саноати тармокларида ме;нат унумдорлиги _ (Imu) ва фондлар кайтими (^я) даражаси индекслари*_

Ииллар Кайта ишлаш саноати тармоклари

Озик-овкат саноати Тукимачилик саноати Металлургия саноати

1тц Ья 1тц Ья 1тц Ья

2014 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00

2015 1,16 1,11 1,12 0,99 1,07 1,07

2016 1,28 1,19 1,27 0,92 4,00 1,05

2017 1,01 1,01 1,01 0,97 1,11 1,13

2018 1,07 1,04 1,07 1,04 1,28 1,05

Манба: Муаллиф томонидан Жиззах вилояти Давлат статистика Бош бош;армаси маълумотлари асосида хисобланган.

Жиззах вилояти ;айта ишлаш саноати тармо;лари (ози;-ов;ат саноати, ту;имачилик саноати, металлургия саноати) и;тисодий усишининг умумий индекси, яъни мехнат унумдорлиги,

фондлар ;айтими, банд булган ишлов-чилар ва асосий ишлаб чи;ариш фондла-ри индекси хамда и;тисодиёт секторла-ри буйича и;тисодий усиш динамикаси ишлаб чи;илди (6-7-8-жадваллар).

7-жадвал

Жиззах вилояти кайта ишлаш саноати тармокларида банд булганлар сони _ (Ьп) ва асосий фондлар (1ар динамикаси индекслари*_

Ииллар Кайта ишлаш саноати тармоклари

Озик-овкат саноати Тукимачилик саноати Металлургия саноати

1п 1аГ 1п 1аГ 1п 1аГ

2014 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00

2015 1,29 1,35 1,18 1,35 1,07 1,06

2016 1,40 1,50 1,31 1,82 1,03 3,90

2017 1,01 1,01 1,01 1,05 1,13 1,11

2018 1,00 1,04 1,00 1,02 1,54 1,88

Манба: Муаллиф томонидан Жиззах в маълумотлари асосида цисобланган.

Ушбу жадваллардан куриниб туриб-дики, ози;-ов;ат саноати ва ту;имачи-лик саноати тара;;иётидан фар;ли ра-вишда, металлургия саноатида интенсив омиллар (мехнат унумдорлиги ва фондлар ;айтими) таъсири бирмунча ю;ори-ро;. Шунингдек, ;айта ишлаш саноати

эяти Давлат статистика Бош бошцармаси

тармо;ларида банд булганлар сони (1п) ва асосий фондлар (1а0 динамикаси индекслари 1,0 коэффициентдан нисбатан ю;ори эканлиги экстенсив омиллар таъсири устунлигини ифодалайди.

Вилоятда бозор муносабатлари ри-вожланишининг дасталабки йилларида

кaйтa ишлaш caноaти тapмоклapидa иктиcодий ycиш экcтeнcив омиллap хи-cобигa эpишилгaн (яъни шу cоxaдa бaнд бyлгaнлap cони вa acоcий ишлaб чи^-pиш фондлapи микдоpи). Шунинг учун Хaм вилоят кaйтa ишлaш caноaти тap-моклapидa и;тишдий ycишнинг интен-cив вa экстеншв омиллapи тaъcиpини дapaжaлapигa кapaб тaxлил этиш xaмдa бaxолaш мухим axaмиятгa эгa.

8-жaдвaл мaълyмотлapидaн ^p^ ниб тypибдики, Жиззax вилоятидa кaйтa ишлaшнинг озик-овкaт вa тyкимaчилик caноaтлapидa фaкaтгинa 2018 йилдa иктиcодий ycиш, aœca^ интeнcив омил-лap (ih>1) yзгapиши xиcобигa эpишилгaн, яъни мexнaт yнyмдоpлиги вa фондлap кaйтими индeкcлapи ушши юзaгa кел-гaн. К^ол^н йиллapдa эca мaзкyp тapмок-лapдa и;тишдий ycишгa интeнcив омил-нинг тaъcиpи aнчa кaм бyлгaн. Шунинг-дек, мeтaллypгия caноaтидa xaм и;тиш-дий ушш динaмикacидa (2016 йилдaн тaшкapи) экcтeнcив омиллap xиccacи юкоpи булган.

Бу эca, acоcaн, кейинги дaвpлapдa кaйтa ишлaш caноaти тapмоклapидa экстеншв омиллap тaъcиpининг yзгapи-ши хишби^ ycиш бyлгaнлигини ифодa-лaйди. Жyмлaдaн, тapмокдa бaнд бул^н-лap вa мaзкyp тapмоклapдa acоcий фонд-лap киймaти ошиши экcтeнcив ycиш тенденцияшга тyFpи мyтaноcибликдa тaъcиp кypcaтaди.

Жиззax вилояти кaйтa ишлaш ca-ноaти тapмоклapидa иктиcодий ушш-нинг умумий индекшни aниклaшдa мех-нaт yнyмдоpлиги динaмикacи, фондлap кaйтими, бaнд бyлгaнлap cони вa acоcий ишлaб чикapиш фондлapи индeкcи xaм-дa кaйтa ишлaш caноaти тapмоклapи-нинг и;тишдий ycиш динaмикacи хишб-лaб чи;илди вa yлap 8-жaдвaлдa келти-pилгaн.

Хyлoca ва тaклифлap

Уткaзилгaн илмий-aмaлий тaдки-;от нaтижacидa кyйидaги xyлоca вa тaвcияномaлap олинди:

1. ^aйтa ишлaш caноaти тapмоклa-pидa и;тишдий ycишгa, acоcaн, yнyмдоp-лик кypcaткичлapини ошиpиш xиcобигa эpишиш мyaйян вaкт утиб боpиши билaн тобоpa юкоpиpок нaтижa бepиб боpaди. Уз нaвбaтидa, кaйтa ишлaш caноaти тap-моклapидa yнyмдоpлик кypcaткичлapи axaмиятининг ycиши вa xиcоблaниши уз долзapблигини ошиpaди. Чунки ишлaб чикapиш жapaёнидa иктиcодий caмapa-доpликкa экcтeнcив омиллap тaъcиpи ниcбaтaн пacaйиб боpиш тeндeнцияcигa эгa.

2. Х,удудий дapaжaдa кaйтa ишлaш caноaти тapмоклapидa мexнaт yнyмдоp-лиги, фондлap кaйтими кypcaткичлapи acоcидa иктиcодий ушшнинг интeнcив, тapмокдa бaндлap вa acоcий фондлap кypcaткичлapи бyйичa экcтeнcив омил-лapини индeкc тaккоcлaш ycyли оpкaли иктиcодий ycиш динaмикacини интeгpaл бaxолaш мeтодикacи тaкомиллaш-

8-жадвал

Жиззах вигояти цайта ишлаш caнoaти тapмoк;лapидa ицтизддий у^ш

дapaжacининг умумий индекс*

Йиллap Кайта ишлаш cacara тapмorçлapн

Озиц^вцат cacara Т^имачилик cacara Meтaллypгия caнoaтн

2015 0,71 0,65 0,64

2016 0,73 0,49 1,05

2017 1,00 0,92 1,00

2018 1,07 1,09 0,46

Манба: Муаллuф томонuдан Жшзах вuлоятu Давлат cmamucmum Бош бошщрмаш маълумотларu acocuda

хдсобланган.

тирилди. Мазкур методикага кура, ;айта ишлаш саноати тармо;ларида умумий и;тисодий усиш индекси 1,07 коэффициента ошишига эришилган.

3. Саноат корхоналарида барча ре-сурслар ичида персонал таркибини таш-кил этувчи мех,нат ресурсларининг ах,а-мияти х,ал ;илувчи ах,амиятга эга, чунки саноат корхонасининг ма;сади, фаолият натижалари мех,нат ресурсларининг бир-

галикдаги фаолияти билан бевосита бог-ли;дир.

4. Шунга кура, саноат корхоналари-да персонал фаолиятидан интенсив фой-даланиш, ишчи кучи сифат таркибини такомиллаштириш х,амда ишчи-ходим-ларнинг ижтимоий ва касбий фаоллиги-ни самарали бош;ариш билан богли; омиллар узига хос белгилари буйича гу-рух,ларга ажратилиб таснифланди.

Манба ва адабиётлар

1. . [Electronic Resource]. - Access mode: https://bcs-express.ru/novosti-i-analitika/ kakoi-vklad-vnosit-promyshlennost-v-ekonomiku-otdel-nykh-stran-mira/.

2. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Харакатлар стратегияси тугрисида: Узбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги ПФ-4947-сонли фармони [Электрон манба]. - Кириш режими: https:/ www.lex.uz/.

3. Жиззах вилояти Давлат статистика Бош бошцармаси маълумотлари (20142018 йиллар).

4. Абдурацмонов К,.Х. Ме^нат ицтисодиёти: Дарслик. - Т.: MEHNAT, 2009. -315-316-6.

Тацризчи:

Кузиев Н.И, и;тисодиёт фанлари доктори, профессор, "Бюджет х,исоби ва газначилик иши" кафедраси мудири, Тошкент молия институти.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.