Научная статья на тему 'Уч фазали куч трансформаторларида уюрма токлар ҳосил қилган магнит исрофларини камайтириш'

Уч фазали куч трансформаторларида уюрма токлар ҳосил қилган магнит исрофларини камайтириш Текст научной статьи по специальности «Электротехника, электронная техника, информационные технологии»

CC BY
636
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
потеря энергии / синхронный генератор / потери мощности / синхронный двигатель / силовой трансформатор / магнитопровод / магнитные потери / вихревые токи / электрические станции / energy loss / synchronous generator / power loss / synchronous motor / power transformer / magnetic circuit / magnetic losses / eddy currents / power stations

Аннотация научной статьи по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям, автор научной работы — Пирматов Н. Б., Эгамов А. М., Быстров Д. В., Зайниева О. Э., Курбонов Н. А.

В данной статье произведен расчет магнитных потерь, обусловленной вихревым током и освещены пути их уменьшения.Чем больше эти потери, тем меньше коэффициент полезного действия трансформатора.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по электротехнике, электронной технике, информационным технологиям , автор научной работы — Пирматов Н. Б., Эгамов А. М., Быстров Д. В., Зайниева О. Э., Курбонов Н. А.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In this article, the calculation of magnetic losses due to the output current is made and ways to reduce them are highlighted.The greater these losses, the lower the efficiency of the transformer.

Текст научной работы на тему «Уч фазали куч трансформаторларида уюрма токлар ҳосил қилган магнит исрофларини камайтириш»

аломатларни бугдой навларининг юмшок ёки каттиклигига нисбатан умумлашган бах,оларини х,исоблашда мух,им параметрлар сифатида аниклади.

Шунингдек, ишлаб чикилган дастурий восита ёрдамида бугдой навларининг х,осилдорлиги, кургокчилик ва касалликларга чидамлилигининг умумлашган бах,оларини аниклаш буйича х,исоблашларни х,ам амалга ошириш мумкин.

АДАБИЁТЛАР

1. Игнатьев Н.А. Обобщенные оценки и локальные метрики объектов в интеллектуальном анализе данных. Монография. -Ташкент: Издательство "Университет", 2015. - 72 стр.

2. Ignatev N.A., Usmanov R.N., Madraximov Sh.F. Berilganlarning intellectual tahlili. O'quv qo'llanma. - T.: "MUMTOZ SO'Z", 2018. -138 s.

3. Eshboyev E., Shodiyev F., Bozorov A. Berilganlarni qayta ishlash algoritmlarida o'lchov shkalalari va tanlanma fayllarining o'rni. "FAN VA JAMIYAT" jurnali. Ajiniyoz nomidagi NDPI. 2019 №3, 7-10-sahifalar.

4. Рассел С., Норвиг П. Искусственный интеллект: современный подход 2-издание. Москва, 2017, -1408 стр.

5. http://www.wikipedia.org

УДК 621.314.21 Пирматов Н.Б., Эгамов А.М., Быстров Д.В., Зайниева О.Э., Курбонов Н.А.

УЧ ФАЗАЛИ КУЧ ТРАНСФОРМАТОРЛАРИДА УЮРМА ТОКЛАР ^ОСИЛ ЩЛГАН

МАГНИТ ИСРОФЛАРИНИ КАМАЙТИРИШ

Пирматов Н.Б. - т.ф.д., профессор; Эгамов А.М. - ассистент; Быстров Д.В. - т.ф.н., доцент (ТДТУ); Зайниева О.Э. - т.ф.н., доцент; Курбонов Н.А. - катта укитувчи (КарМИИ).

В данной статье произведен расчет магнитных потерь, обусловленной вихревым током и освещены пути их уменьшения. Чем больше эти потери, тем меньше коэффициент полезного действия трансформатора.

Ключевые слова: потеря энергии, синхронный генератор, потери мощности, синхронный двигатель, силовой трансформатор, магнитопровод, магнитные потери, вихревые токи, электрические станции.

In this article, the calculation of magnetic losses due to the output current is made and ways to reduce them are highlighted. The greater these losses, the lower the efficiency of the transformer.

Key words: energy loss, synchronous generator, power loss, synchronous motor, power transformer, magnetic circuit, magnetic losses, eddy currents, power stations.

Электр станцияларидан истеъмолчиларга электр энергияни узатишдаги энергия исрофлари линия симларидан утадиган ток кучига богли; булади. Электр станцияларидаги синхрон генераторлар кучланишининг катталиклари (U < 24 кВ) узок масофада жойлашган истеъмолчиларга электр энергияни тежамли узатиш учун анча камлик килади. Электр

энергиянинг маълум куввати (S= V3UI) ни истеъмолчига узатишда трансформатор ёрдамида кучланиш U канчага оширилса, ток кучи I шунча марта камаяди. Бунда: 1) линия учун кундаланг кесим юзаси нисбатан кичик булган сим танланиб, электр узатиш линиясини куришда рангли металлар тежалади; 2) линиядаги кувват исрофлари (Р =3I2ri) камайиши туфайли истеъмолчиларга етказиб бериладиган актив кувват ошади.

Айрим иссиклик электр станция (ИЭС) ларида урнатилган куч трансформаторлари узатилаётган электр энергиянинг кучланишини 20 кВ дан 500 кВ гача, яъни 25 марта ошириб беради. Натижада линия симларидаги энергия исрофлари трансформаторсиз узатилганига нисбатан 252=625 марта камаяди, яъни катта иктисодий самарага эришилади.

Х,ар кандай электр станциясида кучланишни оширувчи катта кувватли трансформаторлар урнатилган булади. Электр узатиш линияси узок масофали ва узатилаётган кувват канча катта булса, техник-иктисодий жихатдан асосланган кучланиш шунча юкори булади. Масалан, 103 МВт кувватни 1000 км масофага узатиш учун деярли 500 кВ кучланиш зарур булади.

Узгарувчан ток истеъмолчиларининг купчилиги 220, 380 ва 660 V кучланишларда, насос станцияларда урнатилган сув насосларини юритадиган синхрон электр моторлари 10 кУ; металлургияда кулланиладиган катта кувватли фаза роторли асинхрон электр моторлари 6 кУ, шу сохада ишлатиладиган йирик синхрон электр моторлари эса 6 ва 10 кУ кучланишларда; электрлаштирилган темир йул транспортида кулланиладиган электр моторлари 3,3 кУ кучланишда ишлайди. Шунинг учун электр узатиш линиясининг юкори кучланиши марказий ва минтакавий подстанцияларда хамда электр энергия истеъмолчиларига якин жойда урнатилган куч трансформаторлари оркали улар учун зарур булган номинал кучланиш кийматига пасайтирилади.

Электр станциясидан истеъмолчиларга электр энергияни узатиш жараёни беш-олти боскичда асосан икки ва уч чулгамли катта кувватли куч трансформаторлар ёрдамида амалга оширилади. Шунинг учун куч трансформаторларининг сони хдмда уларнинг куввати электр энергияни узатиш масофасига караб электр станцияларидаги электр генераторларининг сони ва урнатилган кувватига нисбатан тахминан олти марта куп булади.

Узбекистон Республикасида куч трансформаторлари хамда махсус трансформатор-ларнинг айримлари асосан Тошкент вилоятида фаолият курсатаётган Чирчик трансформаторсозлик заводида, «ЭЛУС (Электр ускуналари)» ва «Осиёэлектроэнергия» илмий-ишлаб чикариш корхоналарида ишлаб чикарилмокда. Тошкент шахрида куч трансформаторларини таъмирлайдиган «Энерготаъмир» ихтисослаштирилган таъмирлаш-ишлаб чикариш ва «Ротор» таъмирлаш корхоналари хам фаолият курсатмокда.

Магнит утказгич трансформаторнинг мухим таркибий кисми булиб, у чулгамлараро магнит богланишни кучайтиришдан ташкари, чулгамлари ва ёрдамчи кисмларини урнатиш хамда махкамлаш учун конструктив асосдир.

Узгарувчан токда (/=¿0 Иг) уюрма токлар туфайли хосил буладиган энергия исрофларини камайтириш максадида трансформаторларнинг магнит утказгичлари 0,35 ва 0,30 мм калинликлардаги совук холатда жуваланган анизотропли (магнит хоссалари яхшиланган, масалан, 3404^3406 маркали) электротехник пулат пластиналари махсус лок ва оксид пардалари билан копланган холда изоляция килиниб йигилади. Бундай пулатни куллаш магнит утказгичдаги индукцияни 1,6^1,65 Т гача оширишга (иссик холатда жуваланган пулатда эса магнит индукцияни 1,4^1,45 Т дан ошириб булмас эди) имкон яратиб, трансформаторнинг актив (магнит ва электр утказувчи) материаллари массасини хамда энергия исрофларини кескин камайтиришга имкон берди.

Магнит системанинг чулгам жойлаштирилган кисмини «стержень», уларни улаб, берк магнит занжир хосил киладиган кисмини «ярмо» дейилади.

Уч фазали трансформаторларнинг магнит утказгичлари. Уч фазали ток ва кучланишларни магнит утказгичи умумий булган битта уч стерженли уч фазали трансформатор воситасида узгартирилади. Агар учта бир фазали трансформаторни маълум бир кетма-кетликда жойлаштирилса, унда магнит утказгичнинг узакларини конструктив жихатдан битта умумий узакка алмаштириш мумкин. Уч фазали системада синусоидал магнит окимлар оний кийматларининг йигиндиси нолга тенг булганлигидан умумий узакда магнит окими булмайди, шунинг учун бу узакка зарурат хам колмайди.

Мазкур конструкцияни соддалаштириш учун учта стерженни битта текисликка жойлаштириб, устки ва остки ярмолар билан уланса, уч фазали учта стерженли ясси шаклли магнит утказгич хосил булади.

Битта уч фазали трансформаторни тайёрлаш ва ишлатиш учун урнатиш, худди шундай ишларни уч фазали трансформатор кувватига тенг келадиган учта бир фазали куч трансформаторлари учун кетадиган харажатнинг кам булганлиги ва уч фазали трансформаторнинг массаси учта бир фазали трансформаторлар массасининг йигиндисидан 30^35 фоиз камлиги хамда уч фазали трансформатор ишда ва унга хизмат курсатишда иктисодий жихатдан самарали булганлиги сабабли ясси шаклдаги магнит утказгичли уч фазали «стерженли» куч трансформаторлари амалда кенг кулланилади.

Трансформаторларда цувват исрофлари. Буларга узгарувчан магнит ок;имнинг узакда хосил килган магнит исрофлари (Рт=Рс) ва чулгамларининг утказгичларидан ток утганда

Жоул-Ленц конунига биноан вужудга келадиган электр (РЕ j исрофлари (шу жумладан

кушимча исрофлари хам) киради:

zp=p;-n£1pf; (1)

Трансформаторга берилган кучланиш U1= const ва унинг юкламаси салт ишлашдан номиналгача булган кийматларда магнит оким деярли узгармас булганлигидан трансформаторнинг магнит исрофлари хам узгармас булади. Бу исрофлар салт ишлаш исрофларига тахминан тенг (Ptn=P0) булади.

Асосий ва кушимча электр исрофлари токнинг квадратига мутаносиб равишда узгаради. Уларни номинал токда олинган киска туташув исрофлари оркали ифодалаш унгай

булади:

Y Pf = Оъ/^ЗшУ PqtJf = ^ViiPq.t,N. (2)

Трансформаторлардаги уюрма токларга булган исрофларни камайтириш, трансформатор магнит узагида ишлатиладиган электротехник пулат листнинг калинлигига боглик булади.

Трансформатор ишлаб чикарадиган заводларда пулат узаклар калинлиги 0,3-0,5 мм булган электротехник пулат листдан тайёрланади. Мисол тарикасида 0,35 мм калинликдаги пулат листдан тайёрланган узакдаги исрофни куриб чикдмиз. Бунинг учун куввати S= 16000 кВА,

кучланишлари ^=33500 В ва Ua= 10500 В булган уч фазали куч трансформатори пулат узагидаги магнит исрофини тахлил киламиз.

Трансформатор пулат узагидаги уюрма токлар хосил килган исроф куйидаги формула ёрдамида аникланади [1,3]:

2d

1-расм. 1 та пулат листда

укларнинг жоилашиши.

УЧ»

1,64-tf3/3-^ DpT

1,64 (1,35 -5Q 9,43- шЗ-ад-иг3

=5:57 =*т (3)

бу ерда D — стержен диаметри, d - пулат листнинг калинлиги (1 -раем), f —частота, /J —магнит индукция, pv —солиштирма кар шил и к.

Бизга маълумки, электротехник пулат листнинг калинлиги канча кичик булса, унинг солиштирма каршилиги шунча катта булади. Солиштирма каршилиги канча катта булса, уюрма токлар хосил килган исроф шунча кам булади [3].

Y

Совук х,олатда жуваланган анизотропли электротехник пулат листлар бир-биридан оксид пардалар ёки махсус лок билан изоляцияланади ва шу оркали уюрма токлар х,осил киладиган исрофлар камайтирилади [2,4].

Х,озирги кунда Чирчик трансформатор заводида ишлаб чикарилаётган пулат узакларнинг калинлиги 0,27 мм килиб тайёрланмокда. Агарда пулат узак 0,27 мм калинликдаги электротехник пулат листдан тайёрланган булса, узакдаги уюрма ток исрофи куйидагича аникланади:

21i

Lu

1,64- tr-f*-Pi

D-Pe

443- 10-flt5- Ii"

(4)

Электротехник пулат листдаги магнит майдон ва токнинг таксимланиши куйидагича булади, «у» уки буйича магнит оким ва <«» уки буйича эса ток кучи йуналган булади (2-расм). 2-расм. 5 та пулат листларда Демак, электротехник пулат листларни бир-биридан

укларнинг жойлашиши оксид пардалар ёки махсус локлар билан изоляциялаш

оркали уюрма токлар х,осил киладиган исрофлар камайтирилади. Юкорида натижалари келтирилган тадкикот ишида калинлиги 0,35 мм булган пулат листларга нисбатан, калинлиги 0,27 мм булган пулат листларда узакнинг кизишига сарф буладиган актив кувват уч фазали трансформаторларининг кувватига боглик равишда аникланган кийматлардан сезиларли фарк килади. Х,озирда электр энергия истеъмоли ва исрофини рационал даражада камайтириш буйича олиб бориладиган халкаро сиёсат хдмда энергетика тизимининг экологияга таъсирини камайтириш йуналишида амалиётга жорий килиниши техник-иктисодий ва экологик жихдтдан амалий ахдмиятга эга масала х,исобланади.

АДАБИЕТЛАР

1. https://zen.yandex.ru/media/ energofiksikvihrevye-toki-toki-fuko-chto-eto-takoe-i-gde-oni-

ispolzuiutsia-5c7a80b99aa57f00b340551f.

2. Salimov J.S., Pirmatov N.B. Elektr mashinalari. -T.: O'zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti, 2011. - 408 b.

3. Вольдек А.И., Попов В.В. Электрические машины. Машины переменного тока: Учебник для вузов. - СПб.: Питер, 2008. -350 с.: ил.

4. Иванов-Смоленский А.В. Электрические машины. В 2-х т. Том 1: Учебник для вузов. - 2-е изд., перераб. и доп. - М.: Издательство МЭИ, 2004. - 656 с., ил.

UDK 621.8:665.6 Norbaev E.K., Mustanov O.G.

FEATURES OF APPLICATION OF TRANSMISSION OILS ON AUTOMOBILE AND ROAD-CONSTRUCTION EQUIPMENT IN THE SOUTHERN REGIONS OF THE

REPUBLIC OF UZBEKISTAN

Norbaev E. K. - senior lecturer; Mustanov O.G'.- senior lecturer (Karshi engineering-economics institute)

Ma^onada 2015-2019 uunnapгa Mynwannarnan мy^aндucnuк-кoммyнuкaцuн ea uyn-mpancnopm un$pamy3unMacunu pueownanmupum ea мoдеpнuзaцuн ^num dacmypunum caMapanu dawapunumu ea M39 "Тomкенm-Теpмuз" ea 4n87 "Fyзop-Huм-Кyкдana"uynnapuнu

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.