Научная статья на тему 'ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ ГЕНЕЗИСИ ВА НАМОЁН БЎЛИШ ШАКЛЛАРИ'

ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ ГЕНЕЗИСИ ВА НАМОЁН БЎЛИШ ШАКЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
100
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шахс / жамият / давлат / ҳуқуқ / суверен давлат / ҳуқуқий давлат / қонун устуворлиги / ҳокимият / ҳокимиятнинг бўлиниши / инсон эркинлиги / фуқаролар ҳуқуқлари. / личность / общество / государство / право / суверенитетное государство / правовое государство / правительство / деление правительства / свобода личности / гражданские права.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Мамадалиев, Улуғбек

Ушбу мақолада муаллиф демократик ҳуқуқий давлат тизимининг структуравий-функционал хусусиятлари ўзаро алоқадорликда жамият барқарорлигини таъминлашга хизмат қилаши, демократик ҳуқуқий давлатни қарор топтиришда миллий қонунчиликнинг ривожланиши, шунингдек, халқаро ҳуқуқий муносабатларни миллий манфаатлар асосида ташкил этишнинг аҳамияти хусусида фикр юритади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЕНЕЗИС КОНЦЕПЦИИ ПРАВОВОГО ГОСУДАРСТВА И ФОРМЫ СУЩЕСТВОВАНИЯ

В данной статье автор размышляет о служении структурно-функциональных особенностей системы демократического правового государства обеспечению стабильности общества в их взаимосвязи, развитию национального законодательства в условиях становления демократического правового государства, а также, о важности организации международных правоотношений на основе национальных интересов.

Текст научной работы на тему «ҲУҚУҚИЙ ДАВЛАТ ТУШУНЧАСИНИНГ ГЕНЕЗИСИ ВА НАМОЁН БЎЛИШ ШАКЛЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУКУКИЙ ДАВЛАТ тушунчасининг генезиси ва намоён

Ушбу мацолада муаллиф демократик ууцуций давлат тизимининг структуравий-функционал хусусиятлари узаро алоцадорликда жамият барцарорлигини таъминлашга хизмат цилаши, демократик ууцуций давлатни царор топтиришда миллий цонунчиликнинг ривожланиши, шунингдек, халцаро ууцуций муносабатларни миллий манфаатлар асосида ташкил этишнинг ауамияти хусусида фикр юритади.

Калит сузлар: шахс, жамият, давлат, ууцуц, суверен давлат, ууцуций давлат, цонун устуворлиги, уокимият, уокимиятнинг булиниши, инсон эркинлиги, фуцаролар ууцуцлари.

В данной статье автор размышляет о служении структурно-функциональных особенностей системы демократического правового государства обеспечению стабильности общества в их взаимосвязи, развитию национального законодательства в условиях становления демократического правового государства, а также, о важности организации международных правоотношений на основе национальных интересов.

Ключевые слова: личность, общество, государство, право, суверенитетное государство, правовое государство, правительство, деление правительства, свобода личности, гражданские права.

Инсон мавжудлиги давлатни белгилайди. Давлат муносабатлар ва алокалар заруратидан келиб чикадиган ижтимоий ходиса сифатида харакат килади. Муайян жойларда одамларнинг ижтимоийлашуви ва коллективлашуви жараёнлари ва уларнинг бирлаштирувчи механизмлари шундай давлатни ташкил килади. Ташкилий жихатдан давлат юкорида туради. Лекин бу инсон хукукларини таъминлаш воситасидир. Шу маънода, у уз халки учун ташкилий институтдир.

Давлат олий орган сифатида уз фукароларининг хукукларини энг юкори даражага кутаради ва иштирок этиш тамойилларини урнатади. Давлат

БУЛИШ ШАКЛЛАРИ

УлуFбек Мамадалиев

Миллий гвардия кумондони маслахатчиси (94.921-20-20)

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

элементларининг бой хукуклари (назарий ва амалий жихатдан таъминланиши мумкин булган хукуклар)конун устуворлиги ресурсларнинг мавжудлигига караб кулланилиши ва амалга оширилишини билдиради. Назарий хукук инсоннинг маълум бир хукукини кафолатлай олади. Бунинг учун эса етарли ресурслар мавжудлигини таказо этади.

Давлат уз хукукий унсурларининг хукукларини ташки ижтимоий мухит асосида бойитади. Хукук элементларини бойитиш, уз навбатида, фаолият учун зарур ресурслар трасформациялашуви асосида амалга ошади. Бунда хукук ва имкониятлар доираси тегишли, узаро боFлик нисбатлар куринишида усиб, бойиб боради. Давлат уз хукукларини объект хукуклари билан тулдиради, ташкил килади ва такомиллаштиради. Давлатнинг ички ва ташки фаолияти уртасидаги боFликлик хукукни таъминлашда яхлитликни вужудга келтиради.

Давлатнинг хукукий сиёсатида у томонидан урнатилган хукукий нормаларни амалга ошириш амалда имконсиз булиб колиши мумкин. Бунга ресурслар етишмаслиги ва хукуклари белгиланаётган сиёсий партияларнинг хукукларини таъминлаш механизмининг йуклиги сабаб булмокда. Давлат келажакда инсон хукукларини таъминлаш функциясини хам бажаради. Бунинг учун унга юридик шахсларни жалб килиши лозим. Шу нуктаи назардан караганда, давлатнинг хукукий сиёсатида тулик булмаган хукуклар пайдо булиши мумкин.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Кишиларнинг маълум бир жойда мавжудлиги, ижтимоий муносабатлар ва алокалар сохаси, турар-жойлар, жамоат муносабатлари давлатнинг мавжудлиги ва зарурий фаолиятини белгилайди. Чунки давлат манфаатининг обекти инсон манфаатларини хукукий тартибга солишдир. Бу манфаат сохаси давлатнинг ички ва ташки фаолиятини камраб олади. Давлат уз ахолисининг манфаатларини таъминлаш учун четга чикади. Шу билан бирга, ахоли ва фукароларнинг хукук ва манфаатларини кенгайтиради. Давлат конуни давлатга хокимият хукукини беради. Давлат инсон хукукларини мезонлар буйича белгилашда узининг хукукий кучидан фойдаланади. У уз хокимиятини давлат маблаFлари хисобидан белгилайди, одамларнинг хукукларини таъминлайди.

Маълумки, давлат конунчилиги инсон хукук ва эркинларини химоя килишга каратилгандир. Инсон хукуклари давлат хукукининг манбаидир. Шунинг учун хам давлат уз сиёсатини инсон хукукларини таъминлашга йуналтиради. Натижада давлат хукукининг мавжудлиги барча инсон хукукларидан келиб чикади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Кишиларнинг изчил харакатлари ва уларнинг доимий манфаатлари (урнини босувчи манфаатлар) давлатнинг абадий ва узок муддатли мавжудлигини таъминлайди. Одамлар давлатни узларининг изчил хукукларини таъминлайдиган умумлаштириш воситаси сифатида курадилар.

Шу уринда хукук нима деган уринли савол туFилади. Тор маънода (маъносида) хукук - давлат томонидан урнатилган мажбурий ижтимоий нормалар тизими булса, кенгрок маънода, фукароларнинг давлат томонидан урнатилган, кафолатланган ва химоя килинадиган асосий хукуклари ва эркинликларидир. Хукук одатда урф-одатлар, ахлокий ва диний нормалар асосида вужудга келади. Улар нима ва кандай килиш кераклигини, нима яхши ва нима ёмонлигини аниклаб беради, умумий манфаатларни ифода этади. К,оидалар ва хулк-атвор нормаларига риоя этилиши бутун жамоа томонидан таъминланди ва уларнинг бузилиши камдан-кам учрайди.

Жамият табакаларга булиниб, карама-карши манфаатлар шаклланган чоFда урф-одат ва анъаналар хамма одамларнинг хулк-атворини тартибга солиш имкониятига эга булмади. Турли синфларда яхшилик ва ёмонлик, адолат ва адолатсизлик хакида турлича фикрлар мавжуд эди. Мулк, синфлар ва давлатнинг пайдо булиши билан хукук вужудга келди. Давлат конунни, хукукий нормаларни, конунларни яратди. Улар давлат ва халк уртасидаги муносабатларни тартибга солишлари, умумий мажбурий булган хатти-харакатлар нормаларини урнатишлари керак эди.

Хукук жамиятнинг тарихий ривожланиши махсули булиб, шунинг учун доимо узгариб туради. Жамият тарихида хукукий нормалар ижтимоий урф-одатлар ва нормаларнинг конун устуворлигига усиши ва давлат органларининг хукукий ижодкорлиги оркали шаклланади. Хукукнинг шаклланиши жамиятда янги турдаги муносабатлар - хукукий муносабатларнинг пайдо булишига олиб келади. Хукукий муносабатларнинг иштирокчилари хукук ва хукукий мажбуриятларнинг субъекти, ташувчиси сифатида иштирок этадилар.

Давлатнинг хукукий нормаларида (конституция ва бошка хужжатларда) одамларнинг, ижтимоий гурухларнинг иктисодий, сиёсий ва бошка манфаатлари акс эттирилади. Уларнинг манфаатлари ва иродаси шахслар ва ижтимоий гурухларнинг хукук ва мажбуриятларини белгилаш оркали ифодаланади.

Хукук жамият хаётининг барча сохаларини камраб олади: фукаролик хукуки, мехнат хукуки, конституциявий хукук, маъмурий хукук, жиноят хукуки, протсессуал хукук. Хукук фалсафаси узининг ривожланиш тарихида инсоннинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

табиий хукукларини белгилаб берди ва уларни хукук, давлат ва хукукий сиёсат платформаларининг асосига айлантирди. Гарб жамиятларида шахс эркинликлари ва хукукларига Т.Гоббс, Ж.Локк ва Ж.Ж.Руссо асос солган.

Хукук фалсафаси юридик фанлар учун услубий ахамиятга эга етакчи фалсафий фанлардан биридир. Хукук фалсафаси хукук асосларини, унинг онтологик, гносеологик ва киймат функцияларини урганади, улар доимо фалсафий кизикишнинг предмети булиб келган. Хукук фалсафаси конун устуворлиги билан узаро муносабатда инсоннинг асосий хукукларини асослайди.

Хукук фалсафаси контекстида давлат химоячи, тартибга солувчи, таъминловчи ва химоячи сифатида каралади. Давлат инсон хукуклари даражасини ошириши мумкин. Одамлар уз хукуклари доирасида давлатга бурч, ваколат, масъулият ва мажбуриятларни топширадилар. Халк партия сифатида давлатни конкрет ва мавхум кучга айлантиради. Одамлар давлатга хукук манбаи сифатида карайдилар. Масалан, инсон хукукларининг назарий асослари давлат томонидан кабул килинган хукукий нормалар ва концепцияларда уз ифодасини топган. Одамлар давлатни манбаларда хал килувчи омил сифатида куради. Давлат хукукни жамловчи, уни тушунчалар ва стратегик томонларга айлантирувчи субъект ва объект ролини уйнайди.

Давлат хукукига умумий шакл жихатидан икки асосий нуктаи назардан ёндашиш мумкин: биринчидан, давлат хукуки инсон хукукларида воситадир; иккинчидан, давлатнинг узи алохида юридик шахс хисобланади. Давлат халкнинг сиёсий хукукларини (бошкариш ва унинг бир кисми сифатида хукуматни ташкил этиш, хукуматда вакиллик килиш, сайлаш ва сайланиш хукуки) таъминлашда воситачи хисобланади. Давлат хам инсон хукукларини (фукаролик хукуклари, маъмурий, оилавий ва ижтимоий хукуклар, маънавий хукуклар) белгиловчи, очиб берувчи ва очиб берувчи тарафдир. Давлат инсон хукукларини текширади, уларни сохаларга ажратади ва бирлаштиради.

Шу маънода инсон хукуклари халк иродасига буйсунади. Яъни давлат ирода мазмунидир. Инсон хукукларини белгилаш оркали давлат хукукларни тан олиш бурчи ва мажбуриятини олади. Давлат узи тартибга солувчи объектни хукук субъекти сифатида кабул килади.

Биз давлат хукукини инсон хукукларининг таркибий кисми сифатида талкин килдик. Шундай килиб, давлат хукуки инсон хукукларининг бир кисми булса, бинобарин, инсон хукуклари хам давлат хукукининг бир кисмидир. Давлат инсон хукукларини химоя килишни катъий назорат килиб, уз сиёсатини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

KOHyH ÖH^aH xaMoxaHr o^hö Öopagu. ,3,aB.raTHH xa^K apaTagu Ba yHH y3 xyKyK-^apuHH öe^rn^OBHH xoKHMHaTra afi^aHTupagu. ^aB^aT xyKyKH hhcoh xyKyKnapHHH Öe^ru^am Ba cTaHgapraamTupum, ymoB Ba MHKgop.rapHH öe^ru^amgaH HÖopaT. OgaM^ap gaB^aira MypaKKaö ax^OKHfi HopManap Ma^Myu Huroxu ÖH^aH Kapafigu^ap. XyKyK coxacuga gaB^aTHHHr xaM MatnyM Öup po^u öop. ^Hru xyKywpHH apaTHmga, geMaK, xyKyKHfi coxaga cogganamTupu^raH uc^oxoT^apHH aManra omupumga gaB^aTra umoHH öop.

X,ap Öup H^oöufi xapaKaT, atHH MaH^aaTgop Ba öomKanapHHHr MaH^aaraapura gax^ KH^MafiguraH xapaKaT y3-y3ugaH xHMoa KH^HHagu. Ey epga xHMoa HHguBugyan Ba ^aMoaBHfi acocga aManra omupu^agu.

X,HMoa - Öy cipyKTypaBHfi Ba th3hmhh TeKuc^HKHH apaTaguraH hh3hk^h xapaKaraap, fiyHanumnap, MOMeffraapHH öup^amTupraH xapaKaTgup. X,HMoa - Öy xapaKaTHH paFÖaraaHTHpaguraH, xapaKaTHHHr yMyMHfi maKHHHH o^aguraH Ba HHguBugyan Ba yHHBepcan xycycuaTra эгa öynraH xapaKaraap Ma^Myugup. Hhcoh xyKywpuHH xHMoa KH^um TatMHH^am Ba THKram ^apaeHugaH HÖopaT. X,HMoa -Öy hhcoh xyKywpuHH TatMHH^am ynyH эpкнн xapaKaT KH^um xapaKaru.

XyKyK - Öy KOH^myan Ma3MyHH Mygo^aa Ba xaB^cro^HK cTpaTerua^apura KapaTH^raH TymyHHagup. AMangaru Ba TaKTHK xapaKaraap KOHyHHH xHMoa KH^agu. ^aKHKaTHHHr y3H xoKHMHaT, öypH Ba MactynuaT Me3OH^apu ÖH^aH TapKanagu Ba ypHamragu. Mygo^aa xaB^cro^HK Ba Öy3H^raH xyKyK^apHH THKnam ÖH^aH öofhhk. XyKywpHH xHMoa Kunum Öy Kagpuaraap th3hmhhh maKmaHTHpum Macanacu öyrnö, Öy Ka^o^aT, xHMoa KH^um Ba caK^am, myHHHrgeK, aHrH.raHHm KaÖH xapaKaraapgup.

^aB^aT MyafiaH Tapuxufi gaBp HMKOHHaraapugaH Ke^HÖ HHKKaH xogga, xyKyK^apHH xHMoa Kunum cuecaTHHH ohhö Öopagu. XyKyK-^apHH xHMoa KH^um KOHyH ycTyBop^uruga y3 H^ogacuHH Tonagu. Ey epga Mygo^aa aKraapuHHHr MoxuaTH Ka^o^aT ÖH^aH TacguK^aHagu. XyKyK-^apHH HopManap opKanu H^oganamga Ky^^aHH^aguraH Me3OH Ba Me3OH^ap, guana3OH^ap, öym^HK^ap, $apK^ap xyKyK^apHH xHMoa KH^um ynyH acoc Öyragu. "XyKyKnapHH öomKapum" aKraapu xyKywpHH TatMHH^am Ba xHMoa KH^um mapraapura acoaraHagu. ^aB^aT hhcoh xyKyK^apHHH maxc umTupoKHga yHHHr MaH^aaraapu Ba MaKcag^apura MyBO^HK öomKapagu.

XyKyKHfi gaB^aTga ^aMHaT xaeTH KOHyH ÖH^aH TapTHÖra co^HHagu, arap KOHyH ycTyBop Öy^ca, cyg xoKHMuaTH MycTaKH^ Ba ^aKaT KOHyHra öyficyHagu. K,OHyH ycTyBop^uru xap Öup maxcHHHr KOHyHHfi MaH^aaT^apHHH, matHH Ba Kagp-KHMMaTHHH, Öapna ^yKapo^ap Ba yrap öup^amManapuHHHr xyKyK Ba

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

эркинликларини химоя килишни кафолатлаши керак. Унинг асосий белгилари: конун устуворлиги, хокимиятлар булиниши тамойилларини конституциявий-хукукий тартибга солиш асосида суверен давлат хокимиятини ташкил этиш ва фаолият юритиш, шахс, жамият ва давлат уртасидаги узаро муносабатларнинг хукукий шакли.

Хукукий давлатда жамият, гурухлар ва фукаролик жамияти бирлашмалари аъзолари, умуман давлат, унинг органлари ва идоралари, мансабдор шахслар, жамият, фукаролар олдида катъий тартиб-интизом урнатилиши керак. Хукукий давлатда хокимиятнинг бир шахс, орган ёки ижтимоий гурух кулида тупланишига йул куйилмайди.

Хукукий давлат тушунчаси узининг илFор самарадор куринишида барча хокимият институтларининг вакиллигини, мансабдор шахсларни сайлашни англатади. Хукукий давлатда суд адолат химоячиси, кенг маънода инсон хукуклари химоячиси булиши керак ва унинг асосий вазифаси инсон хукукларини химоя килишдан иборатдир. Жамият ва давлатнинг муносабатлари ва узаро боFликлиги давлат конунларида белгиланган хукук ва мажбуриятлар оркали амалга оширилади. Хозирги вактда конун устуворлиги тушунчаси инсон хукуклари билан чамбарчас боFлик холда куриб чикилиб, шахс, фукаролик, сиёсий ва иктисодий хукук ва эркинликларни химоя килишни англатади.

Хукукий давлат - бутун фаолияти жараёнида хукукка буйсунадиган, маълум конуний чегаралар доирасида фаолият олиб борувчи ва уз фукароларининг химоясини таъминловчи давлатдир. Бундай давлатда ишлаб чикилган конунлар, Т.Гоббс айтганидек, "Инсон нима килиши кераклиги ва нима килмаслиги кераклигини белгилайди".

Хукукий давлат - уз фаолиятини хукук билан чегараловчи, халк иродасига буйсундирилган, инсон хукук ва эркинлигига риоя килган давлатдир. Эътибор бериш лозимки, хукукий давлатда факат кабул килинган конунларга риоя килишигина эмас, шахс хукук ва эркинлигини хурмат килиш хам керак. Шунинг учун хам хукукий давлат факат демократик булиши мумкин, хаттоки у ерда кабул килинган конунлар бузилмаса-да, хар кандай диктатура хукукий давлат була олмайди. Бу хамма конунлар хам хукукий эмаслиги билан боFлик, бунга куйидагилар киради: нафратни ёювчи, инсонни камситувчи, унинг хаётига таъсир килувчи бошка холатлар кирмайди. Шу маънода Ж.Ж.Руссо,-"Давлат уз-узича хеч кандай кадрият эмас". -деб ёзади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Хукукий давлатда хукук хукмрон, инсоннинг табиий хукуклари рухида тушуниладиган, туFилганидан аклли ва эркин мавжудот булган хар бир индивидга хос. Бу хукуклар давлат томонидан кабул килинган конунлар билан бузилмаслиги керак. Локк хам бундай давлатни таърифлар экан "бу давлатда одамлар уртасида тенглик холати карор топиши билан биргаликда, хатто хокимият ва бутун юридикция хам узаро тенглик тамойилига амал киладилар". -деб курсатади.

Хукукий давлатнинг институционал структурасини ташкил килган элементлар функцияларини яхши йулга куйиш учун туртта асосий масалага эътибор каратиш лозим:

1) конунчилик сохасини янада такомиллаштириш;

2) халкаро хукукий нормаларни мунтазам жорий этиш;

3) конунбузарликнинг хар кандай куринишига чек куйиш;

4) махаллий конунларнинг амалий характерини янада кучайтириш.

Давлатнинг хукукий тизими хукукий давлат омилларида уз аксини топади.

Хукукий давлат омиллари хилма-хилдир. Уларга куйидагилар киради: давлат -универсал сиёсий ва суверен ташкилот булиб, унинг тузилиши, яъни давлат хокимияти, давлат хизмати, хукук, унинг конунлар куринишидаги меъёрий асослари, конун ости актлари, баъзи шартномалар ва хукукий муносабатлар, юридик эркинлик ва бурчлар, ваколатлар ва хк.

К.В.Извеков таъкидланишича, "Хар бир давлатнинг хукукий ходисалари факат узига хос булган мазмун-мохиятга хамда кундалик хаётда уз кулланилиш сохасига эга". Шу жихатдан хам давлатнинг хукукий функцияси хукукий давлатга бевосита алокадордир. Давлат хукукий ахамият касб этиб бориши учун унинг тизимидаги хамма нарса мухим: инсон хукук ва эркинликлари даражасини таъминловчи умумий тизимлар, халкаро хукукий меъёрлар, миллий конунчиликнинг ривожланиши ва бошкалар шулар жумласидандир.

Демократик хукукий давлат тизимининг структуравий-функционал хусусиятлари узаро алокадорликда жамият баркарорлигини таъминлашга хизмат килади. Шунинг учун хам хар бир мамлакатда хукукий давлатни карор топтиришда катор институционал узгаришларни амалга ошириш, жумладан, эски тоталитар тузимдаги давлат органлари фаолиятига чек куйиш ва янги институционал давлат тузилмаларини ташкил этиш мухим ахамиятга эга.

Янги Узбекистонда демократик хукукий давлатни карор топтиришда миллий конунчиликни ривожланиши мухим амалий тадбир хисобланади.

ХУЛОСА

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Шунингдек, халкаро хукукий муносабатларни миллий манфаатлар асосида ташкил этиш, бошкариш ва назорат килиш хам мухим ахамият касб этади.

Янги институционал структураларнинг вужудга келиши, факат мамлакат ичида эмас, балки халкаро муносабатларда хамда хукукий давлатни таъминлаш масалаларида хам мухим роль уйнайди.

REFERENCES

1. Тухватулина Л.А. Проблема рациональности в науке о праве: автореферат дис. ... кандидата философских наук. - Москва, 2017. - 20 с.

2. Попова А.В. Философия права. - М.: Инфра-, 2020. - 474с.

3. Rakhimjonov, A. (2021). Increasing Civil Liability For Violation Of Rights To Real Estate. The American Journal of Political Science Law and Criminology, 3(04),

4. Уакс Раймонд. Философия права: краткое введение / Раймонд Уакс ; перевод с английского Сергея Моисеева. - Москва : Изд-во Ин-та Гайдара, 2020. - 169 с.

5. Гоббс Т. Левиафан, или материя, форма и власть государства церковного и гражданского. - М.: Издательство: Мысль, 2001. - 56 с.

6. Рахимжонов, А. Б. У. (2022). КУЧМАС МУЛКНИ СОТИШ ШАРТНОМАСИНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(5-2), 1041-1049.

7. Шюкэ А.М. Ж.-ж. Руссо. Пер. с фр. Изд.2. - М.: Издательство ЛКИ, 2008. -93 с.

8. Стретерн П. Локк за 90 минут. - М.: Издательство: ООО "Издательство АСТ", 2005. - 84 с.

9. Imomniyozov, D. B. O. (2021). KORPORATSIYA IJRO ORGANLARINING FIDUTSIAR MAJBURIYATLARI QIYOSIY HUQUQIY TAHLILI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(11), 588-600.

10. Извеков К.В. Правовое государство - гарант безопасности личности ( социально-философский анализ) : дис. ... канд. филос. наук. - Тверь, 2006. - 137 с.

11. O'G'Li, I. D. B. (2022). YURIDIK SHAXSLARNING UMUMIY YIG 'ILISH QARORLARINI HAQIQIY EMAS DEB TOPISHNING HUQUQIY OQIBATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 430-447.

205-212.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.