Научная статья на тему 'ТУРЛИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГЕЛЬМИНТОЗЛИ ҚОРАКЎЛ ҚЎЙЛАРИДА ҚОН ИВИШ БОСҚИЧЛАРИ ДИНАМИКАСИ'

ТУРЛИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГЕЛЬМИНТОЗЛИ ҚОРАКЎЛ ҚЎЙЛАРИДА ҚОН ИВИШ БОСҚИЧЛАРИ ДИНАМИКАСИ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
89
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
каракульские ягнята / свертываемость крови / коагуляция / антикоагуляция / преимагинальный и постимагинальный период / гельминтозы / хабертиоз / нематодироз / маршаллагиоз. DYNAMICS OF STAGES OF / Karakul lambs / blood clotting / coagulation / anticoagulation / preimaginal and post-vaginal period / helminthiasis / habertiosis / nematodirosis / marshallagiosis.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — M. Xudjanova, A. Vaxidova

Мақолада қоракўл қуйларида учрайдиган гельминтозлардан маршаллагиоз, нематодироз ва хабертияларнинг қон ивиш тизимига таъсири ва оқибатлари ўрганилган. Тирик организмларда қон ивишининг тезлашиши организм фаолияти учун жуда хавфли бўлиб, юрак ва бутун қон айланиш тизимини ишини қийинлаштиради ва тромблар шаклланишига олиб келади. Қон коагуляцион ва антикоагуляцион тизимларининг ҳолати маҳаллий ва хорижий тадқиқотчилар томонидан асосан юқумли бўлмаган ошқозон-ичак патологиясида ва турли зарарланишларда урганилган. Қон ивиш механизмининг очилиши, коагуляцияда иштирок этувчи компонентларнинг ўзаро таъсири ва тартибга солиш механизмини ўрганиш организм учун муҳим бўлган қон коагуляциясинингфизиологик жараёнини бошқариш имконини беради. Айрим гельминтлар ҳам инсонларда, ҳам ҳайвонларда паразитлик қилиб касаллик чақиради, бундай касалликлар «гельминтозоонозлар» деб юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по фундаментальной медицине , автор научной работы — M. Xudjanova, A. Vaxidova

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DYNAMICS OF STAGES OF BLOOD COAGULATION IN KORAKOL SHEEP IN VARIOUS EXPERIMENTAL HELMINTHOSIS

The article examines the influence and consequences of marshallagiosis, nematodyrosis and habertiosis on the blood clotting system in helminthiasis found in Karakul lambs. The acceleration of blood clotting in living organisms is very dangerous for the functioning of the body, impeding the work of the heart and the entire circulatory system and leading to the formation of blood clots. The state of the coagulation and anticoagulant blood systems has been studied by domestic and foreign researchers mainly in non-infectious pathology of the gastrointestinal tract in various lesions. The discovery of the mechanism of blood clotting, the study of the mechanism of interaction and regulation of the components involved in clotting, make it possible to control the process of blood clotting, which is important for the body.

Текст научной работы на тему «ТУРЛИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГЕЛЬМИНТОЗЛИ ҚОРАКЎЛ ҚЎЙЛАРИДА ҚОН ИВИШ БОСҚИЧЛАРИ ДИНАМИКАСИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ТУРЛИ ЭКСПЕРИМЕНТАЛ ГЕЛЬМИНТОЗЛИ ^ОРАКУЛ ЦУЙЛАРИДА ЦОН

ИВИШ БОСЦИЧЛАРИ ДИНАМИКАСИ Худжанова М.А.

Самарканд давлат тиббиёт университети, Физиология кафедрасини катта укитувчиси

Вахидова А.М.

Самарканд давлат тиббиёт университети, Микробиология, вирусология ва иммунология

доценти

https://doi. org/10.5281/zenodo.7433220 Аннотация. Мацолада цоракул цуйларида учрайдиган гельминтозлардан маршаллагиоз, нематодироз ва хабертияларнинг цон ивиш тизимига таъсири ва оцибатлари урганилган. Тирик организмларда цон ивишининг тезлашиши организм фаолияти учун жуда хавфли булиб, юрак ва бутун цон айланиш тизимини ишини цийинлаштиради ва тромблар шаклланишига олиб келади. Крн коагуляцион ва антикоагуляцион тизимларининг уолати мауаллий ва хорижий тадцицотчилар томонидан асосан юцумли булмаган ошцозон-ичак патологиясида ва турли зарарланишларда урганилган. Крн ивиш механизмининг очилиши, коагуляцияда иштирок этувчи компонентларнинг узаро таъсири ва тартибга солиш механизмини урганиш организм учун мууим булган цон коагуляциясинингфизиологик жараёнини бошцариш имконини беради. Айрим гельминтлар уам инсонларда, уам уайвонларда паразитлик цилиб касаллик чациради, бундай касалликлар «гельминтозоонозлар» деб юритилади.

Калит сузлар: Коракул цузилари, цон ивиши, коагуляция, антикоагуляция , преимагинал, постимагинал давр, гельминтоз, хабертиоз, нематодироз, маршаллагиоз.

ДИНАМИКА СТАДИЙ СВЕРТЫВАНИЯ КРОВИ У КОРАКОЛЬСКИХ ОВЕЦ ПРИ РАЗЛИЧНЫХ ЭКСПЕРИМЕНТАЛЬНЫХ ГЕЛЬМИНТОЗАХ Аннотация. B статье рассматривается влияние и последствия маршаллагиоза, нематодироза и хабертиоза на систему свертывания крови при гельминтозах, обнаруженном у каракульских ягнят. Ускорение свертывания крови в живых организмах очень опасно для функционирования организма, затрудняя работу сердца и всей системы кровообращения и приводя к образованию тромбов. Состояние свертывающей и антикоагулянтной систем крови было изучено отечественными и зарубежными исследователями в основном при неинфекционной патологии желудочно-кишечного тракта в различных поражениях. Открытие механизма свертывания крови, изучение механизма взаимодействия и регуляции компонентов, участвующих в свертывании, дают возможность контролировать процесс свертывания крови, что важно для организма.

Ключевые слова: каракульские ягнята, свертываемость крови, коагуляция, антикоагуляция, преимагинальный и постимагинальный период, гельминтозы, хабертиоз, нематодироз, маршаллагиоз.

DYNAMICS OF STAGES OF BLOOD COAGULATION IN KORAKOL SHEEP IN VARIOUS EXPERIMENTAL HELMINTHOSIS Abstract. The article examines the influence and consequences of marshallagiosis, nematodyrosis and habertiosis on the blood clotting system in helminthiasis found in Karakul lambs. The acceleration of blood clotting in living organisms is very dangerous for the functioning of the body, impeding the work of the heart and the entire circulatory system and leading to the formation of blood clots. The state of the coagulation and anticoagulant blood

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

systems has been studied by domestic and foreign researchers mainly in non-infectious pathology of the gastrointestinal tract in various lesions. The discovery of the mechanism of blood clotting, the study of the mechanism of interaction and regulation of the components involved in clotting, make it possible to control the process of blood clotting, which is important for the body.

Keywords: Karakul lambs, blood clotting, coagulation, anticoagulation, preimaginal and post-vaginal period, helminthiasis, habertiosis, nematodirosis, marshallagiosis.

Мавзунинг долзарблиги.

Тирик организмларда коннинг ивиши мух,им биологик х,имоявий жараён булиб, организм фаолиятида мух,им ахдмият касб этади. Организмларда кечадиган айрим патологик жараёнларда бу мух,им курсаткич узгариши мумкин ва окибатда жиддий асоратларга сабаб булиши мумкин.

Гельминтлар - биологик таъсирловчи сифатида ва баъзан шартли гематофаглар булиб тирик организмлар шу жумладан, туёкли сутэмизувчилар организмида паразитлик килади. Куп йиллик илмий тадкикотлардан маълумки, гельминтозлар чорвачиликга жуда катта иктисодий зарар келтиради. Гельминтоз касалликлари сурункали тарзда утади ва бунда хдйвонлар ориклайди, уларнинг гушт ва сут мах,сулотлари хдмда жун микдори камайиб, сифати пасаяди, бугоз моллар эса бола ташлайди. Х,айвонлар усиш ва ривожланишдан колади. Мажбурий равишда суйилган моллар гушт ва ички аъзоларининг аксарият кисми яроксизга чикарилади. Узок муддатга касалланган хдйвонлар кучсизланиб, турли юкумли ва юкумсиз касалликларга мойил булиб колади. Аксарият гельминтлар асосан ошкозон-ичак трактида паразитлик килиб, турли хил касалликларнинг ривожланишига сабаб булади ва шу жумладан, коннинг гемостаз тизимига х,ам уз таъсирини утказади. Шу сабабли биз турли хил экспериментал гельминтозли коракул куйларида паразитлар сабаб кон ивиш тизиминингузгаришларини урганишга карор килдик.

Тадкикот материаллари ва услублари

Тажриба учун 3-6 ойлик ёшдаги 25 та коракул куйлари танлаб олинди. Шундан 12 боши маршаллагиоз ва нематодироз, 10-нафари эса хабертия личинкалари билан зарарланди. 3-нафари эса зарарланмади ва тажриба варианти сифатида колдирилди.

Тажрибада фойдаланилган хдмма кузилар табиий гельминтлар билан зарарланмайдиган шароитларга олинди ва бокилди.

^узиларни тажриба ва назорат гурух,ларига таксимлаш хдйвонларнинг жинси, ёши, тирик вазнини х,исобга олган х,олда амалга оширилди.

Паразитлар билан инвазион зарарлашдан олдин барча кузиларнинг буйинтурук венасидан кон олинди ва дастлабки курсаткичлар аникланди. Кейинги курсаткичлар эса инвазион зарарлашдан кейин - 5, 15, 30, 50,60,70- кунларда олинди ва куйидаги курсаткичлар тах,лил килинди.

1. Ли-Уайт усули буйича кон ивиш вакти . Усул веноз кон олингандан тулик лахта шаклланиши вактини аниклашга асосланган.

2. Рутберг усули буйича плазманинг рекальцификация вакти булиб, конга калций хлориднинг макбул микдори кушилганда плазма ивиш вактини аниклашга асосланган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

3. Протромбин индексини аниклаш ( Квик методи асосида). Протромбин вакти бу-плазмага тромбопластин ва калций хлориднинг оптимал микдори кушилганда плазма ивиш вактини аниклашга асосланган.

4. Тромбин вактини аниклаш (Сирман усули буйича). У тромбиннинг ортикча микдорини аниклашга асосланган.

5. ^онда фибриноген концентрациясининг узгариши. (Рутберг усули буйича) Х,осил булаётган фибрин микдори плазмадаги фибриноген микдорини аниклашга асосланган.

Тадкикот учун кон намуналарини олиш ва кейинги тахлиллар жараёни коагуляция жараёнига бегона омиллар таъсирини истисно килган холда, тегишли эхтиёт чораларига риоя килган холда амалга оширилди.

Олинган ракамли маълумотлар статистик ишловдан утказилди ва ишончлилик даражаси аникланди.

Тадкикот натижалари.

Кон ивиш вактининг узгариши.

Эксприментал гельминтозли маршаллагиозда инвазион зарарланишдан сунг 5-куни кон ивиш вакти дастлабки вактга нисбатан 43 секундга ошди (1-жадвал), 10-куни 47 секунд, 15-куни эса 55 сек., 20-кунидан бошлаб эса кон ивиш вакти аста-секин камая бошлади (259,20±2,85 сек). Зарарланишнинг 65-70 кунига келиб курсаткичлар яъни дастлабки холатга кайтди.

Нематодироз билан зарарланган кузиларда эса уртача курсаткичи 213,40±0,89 секга тенг булди. Инвазиядан 5-кун утиб, маршаллагияда булгани каби, кон ивиш вакти сезиларли даражада узайди ва 37 секундга тенг булади. 10-кунда 39секундга етди. ^он ивиш вакти ошишининг юкори даражаси асосан инвазион зарарланишнинг 15-кунида кузатилди. Бирок, тажрибанинг 20-кунида коннинг ивиш вакти дастлабки курсаткичга нисбатан 12 сонияга кискарди. ^он ивиш вактининг бу пасайиши 65-70 кунгача, бошлангич кийматларга етгунча бир текис давом этди.

Хабертиозда эса кон ивишининг уртача вакти гельминт билан зарарлангунча олинган курсаткичга тенг булди, яъни 212,00±0,72 сония. Жадвалдан куриниб турибдики, гарчи инфекцион личинкаларнинг дозаси экспериментал маршаллагия ва нематодирозга караганда анча паст булса хам кон ивиш вакти инвазион зарарлашнинг биринчи кунлариданок узая бошлади,.

Хабертиозда оксалат плазманинг уртача рекальцификация вакти инвазион зарарлангунча 98,10±0,044 секундни ташкил этди. Зарарланишнинг биринчи кунидаёк кон ивиш вакти 42-сонияга узайди. Дастлабки киймат билан солиштирганда 100% тенг, 5-куни у 262,50±1,09 сония булиб, бу даражада зараланишнинг 10-кунига кадар сакланиб колди.

Бизнинг изланишларимиздаги кон ивиш вактининг энг катта узайиши, юкорида куриб чикилган экспериментал гельминтозлардан хабертиозда, инвазиянинг 15-кунида, яъни гельминтларнинг преимагинал боскичинингохирига тугри келади.

Кейинчалик, кон ивиш вактининг кискариши кузатилди, аммо маршаллагиоз ва нематодироздан фаркли уларок, хабертиозда у узок давом этди. Ва 70-куни у хали хам асосий курсаткичдан сезиларли даражада юкори эди.

Кон протромбин вактининг узгариши

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Фаол тромбопластин ва тромбин х,осил булишида бир катор кон ивиш омиллари иштирок этади. Компонентлардан бирининг йуклиги кон ивишининг бузилишига олиб келиши мумкин. Шунинг учун протромбин вактини урганиш - кон ивиш тизимининг х,олатини тавсифловчи мезонлардан биридир.

Тадкикотларимиз шуни курсатдики, тажриба кузиларида уртача протромбин х,осил булиш вакти 21,10±0,46 сек тенг. Маршаллагиозли кузиларда инвазиянинг биринчи кунлариданок протромбин вактининг узайиши кузатилди, масалан, 5-куни у 24,8±0,52 секундгача, 10-куни эса 26,8±0,52 секундгача чузилган ва бу курсаткич инвазиянинг 30-кунига кадар (П 0,01) сакланиб колди ва 30 кундан бошлаб протромбин вактининг кискариши кузатилди ва у 23,4±0,932 сек.ни ташкил этди, яъни инвазиянинг 10-15 кунига караганда 3 сонияга, лекин дастлабки х,олатдан 2 секундга юкори эканли кайд этилди.

^он протромбин вактининг сезиларли кискариши инвазиянинг 40-кунида кайд этилган, у 18,2±0,77 секундга тенг булиб инвазиянинг 10-15 кунига караганда 8 секунд (П 0,01) ва дастлабки х,олатдан 1-секундга фарк килди. Кейинчалик, инвазиянинг 50 ва 65-кунларида коннинг протромбин вактининг бироз узайиши кузатилди, яъни дастлабки курсаткичдан 3 ва 2 сония купрок эканлиги аникланди.

Нематодирозда, шунингдек, экспериментал маршаллагиозда х,ам (3-жадвал) инвазиянинг 5-кунида вактнинг 24,60±0,46 секундгача усиши кузатилди. (дастлабкидан 3 сония куп, П 0,001), 10 - куни эса бу курсаткич 27,60±0,46 сониягача кутарилди. Инвазиянинг 15-кунидан бошлаб коннинг протромбин вакти кискара бошлади ва инвазиянинг 40-кунида бошлангич даражадан пастга тушди, кейинрок инвазиянинг 50-65-кунларида эса бу кон курсаткичи яна кутарила бошлади ва мос равишда 27,80±2,76, ва 26,80±0,34 секундни, яъни дастлабки х,олатдан деярли 7 ва 6 сония купрок.

Хабертиозда зарарлашдан бир кун утгач кон протромбин вактининг 25,5±0,40 секгача узайиши кузатилди, 5-куни бу курсаткич 28,40±0,28 сония ёки 8 сонияга кутарилди ва тадкикотнинг хдмма боскичларида юкорилигича колди. Назорат гурухи куйларида эса узгаришлар сезиларсиз даражади булди.

^оракул куйларининг курсатилган гельминтозларида коннинг протромбин вакти доимий равишда усиб боради, паразитлар ривожланишининг деярли барча даврларида у бошлангичдан юкори булиб колади ва бундан куриниб турибдики, хабертиозда гелминтлар ва уларнинг метаболик махсулотларига сезувчанлик бошка гельминтозларга караганда анча юкори эканлигини куришимиз мумкин.

Цон тромбини вактининг узгариши.

Тромбин х,осил булиш вактини аниклаш кон ивиш тизимининг функционал х,олатини, хусусан, кон тромбопластини фаолиятини бах,олашга имкон беради. Тромбин х,осил булиш вакти ва унинг концентрацияси кон тромбопластинининг х,осил булиш тезлиги ва микдорига боглик.

Экспериментал гельминтозли кузиларда уртача кон тромбин вакти 16,10±1,00 секундни ташкил килди.

Маршаллагиозли кузиларда инвазиянинг бошлангич даврларида тромбин вакти узайди яъни 5-кунда у 21,80±0,34 секундга тенг булди, яъни бошлангич х,олатдан деярли 6 сония ва 10 кунга эса 8 сония куп. Тромбин вактининг бундай узайиши, дастлабки вактга нисбатан, инвазиянинг 30-кунига кадар давом этди, кейин эса пасайишни бошлади ва инвазиянинг 40-кунида у 13,60±0,88 сонияни ташкил этди ва бу курсаткич дастлабки

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

холатдан 3 сонияга паст эди. 50 ва 65-кунларда тромбин вакти мос равишда 10,80±0,52 ва 10,20±0,34 сониягача кискарди, бу бошлангич кийматдан 6 секундга кам.

Нематодирозда эса, тромбин вакти, маршаллагиоздан фаркли уларок, инвазиянинг 10-кунига кадар узайиб, дастлабки вактдан 5 ва 8 сония куплиги аникланди.

Инвазиянинг 15-кунидан бошлаб тромбин вакти пасая бошлади ва 30-кунида у дастлабки вактга тенглашди 15,3±0,18 сония, 40 кундан бошлаб кискара бошлади ва 65-70 кунгача шу даражада колди.

Хабертиозли кузиларда эса тадкикот натижаларидан билиндики инвазиянинг деярли барча боскичларида коннинг тромбин вакти дастлабки курсаткичдан юкорилигича колди.

Шундай килиб, бизнинг тадкикотларимиз шуни курсатдики, инвазия бошида тромбин вакти бироз узайди, аммо кейинчалик тажриба куйларида бу вакт сезиларли даражада кискаради ва бу холат конда тромбин фаоллигининг ортишидан далолат беради.

Конда фибриноген концентрациясининг узгариши.

^он ивиш тизимининг холатини урганишда марказий механизмлардан бири булган коагуляция жараёнининг III-боскичи учун жавоб берадиган фибриноген концентрациясини аниклаш мухим ахамият касб этади.

Тадкикотларимиз курсатганидек, тажриба остидаги коракул кузиларида фибриногеннинг кондаги бошлангич концентрацияси зарарлашдан аввал 361,40±5,74 мг% ни ташкил килган.

Маршаллагиозда фибриноген концентрацияси инвазиянинг 5-кунидан 40-кунига кадар прогрессив пасайиши кузатилади бошлангич даражага нисбатан 13-186 мг% ва назорат гурухига нисбатан 28-194 мг% ва 28-194 мг% назорат курсаткичлари.

Кейинчалик, инвазиянинг 50-кунида фибриноген концентрацияси яна инвазиянинг 40-кунига нисбатан кескин кутарилди ва бошлангич ва назорат кийматлари билан солиштирганда мос равишда 56 ва 21 мг% га. Инвазиянинг 65-кунига келиб, кон ивишининг бу курсаткичи бироз пасайиб, дастлабки холатдан 32 мг га ошди.

Нематодирозли куйларда хам маршаллагиозда булгани каби фибриноген концентрациясининг пасайиши инвазиянинг биринчи кунларидан бошлаб кайд этилди.

^он ивиши ушбу курсаткичининг энг кескин пасайиши инвазиянинг 40-кунида кайд этилди, ва бунда у бошлангич ва назорат даражасидан мос равишда 204 ва 211 мг% гача паст булди. Инвазиянинг 50 ва 65-кунларида эса бошлангич ва назорат даражаларига якинлашди.

Хабертиозда эса фибриноген концентрацияси инвазиядан бир кун утгач 27 мг% га камайди (5-жадвал). Кейинчалик, инвазиянинг 5, 10, 15 ва 25-кунларида кондаги фибриноген даражаси бошлангич ва назорат курсаткичларига нисбатан кескин пасайди.

^онда фибриноген концентрациясининг ортиши, бошка гельминтозлардан фаркли уларок, инвазиянинг 40-кунидан бошлаб кузатилди, бу 70-кунга келиб бошлангич даражага этади, аммо назорат гурухидаги хайвонларга караганда хали хам 13 мг%га паст.

Хулоса

Олинган натижалар тахлили шуни курсатадики, маршаллагия, нематодироз ва хабертиозда инвазиянинг дастлабки кунлариданок тажриба хайвонларининг конида фибриноген концентрацияси пасая бошлайди ва паразитнинг преимагинал ривожланишининг бутун даври давомида давом этади. Ривожланишнинг преимагинал даври тугаши ва личинкалар ривожланишининг постимагинал даврига утиши (айникса,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

хабертиозда) билан фибриноген концентрациясининг пасайиши билани характерлидир. Аммо имагинал ривожланиш даврида фибриноген концентрацияси ошиб, бошлангич даражага етиб боради. Бу, афтидан, коннинг фибринолитик фаоллигининг ошиши билан боглик булиши мумкин.

Бундан ташкари, маршаллагиоз ва нематодироздан фаркли уларок, хабертириозли нисбатан ёшрок кузиларда хабертия ривожланишининг преимагинал даврида фибриноген концентрациясининг бир текис пасайиши кузатилади.

Экспериментал гельминтозли коракул куйларида коагуляцион ва антикоагулятсион тизимни урганишимиз шуни курсатдики, гельминтлар овкат дазм килиш ва марказий асаб тизимларининг функцонал долатидаги сезиларли узгаришлар билан бир каторда инвазив гастрит ривожланиши билан параллел равишда кузатиладиган бошка патологик узгаришларнинг кучайишига олиб келади. Шунингдек, кон ивиш хусусиятларининг прогрессив пасайишига хам олиб келади. Экспериментал дайвонларнинг барча гурудларида, инвазиянинг биринчи кунлариданок кон ивиш вакти аста-секин узаяди ва бу айникса гельминтларнинг преимагинал ривожланиши даврида сезиларли булади. Постимагинал ривожланиш даврининг бошланиши билан кон ивиш вакти бироз кискаради, аммо тажриба охиригача у бошлангич кийматга нисбатан узайган долда сакланади. Демак олинган натижалардан хулоса килиш мумкинки, кон ивиш вактининг бундай мунтазам секинлашиши унинг кейинги тезлашиши дайвоннинг танасида инвазив гельминт личинкаларининг ривожланиш боскичларига богликдир.

REFERENCES

1. Вахидова Адолат Маматкуловна. (2020) Исследование микрофлоры содержимого эхинококковых пузырей по морфологическому соотношению и определение ее чувствительности к антибиотикам / Academy 1 (№ 7 (58),), 8-11//Эхинококк пуфаги таркибидаги микрофлорани морфологик нисбати буйича урганиш ва унинг антибиотикларга сезгирлигини аниклаш/ Academy 1 (№ 7 (58),), 8-11

2. Юнусов Х.Б., Вахидова А.М., Худоярова Г.Н. (2021) Эпидемиология и иммунный статус при эхинококкозе легких, осложненного пециломикозом/ Медицинская ветеринарии, № 1 (9), 15-23//Пециломикоз билан мураккаблашган упка эхинококкозида эпидемиология ва иммунитет долати / Тиббиёт ветеринарияси, 1 (9), 15-23

3. Muratova Z.T. Vakhidova A.M., Askarova J.R., Sobirjonova M.J.(2021) Main causes, transmission routes, diagnostics and echinococcosis treatment// Features of the development of modern science in the pandemic's era 1 (3), 64-69

4. Khudayarova Gavkhar, Va^idova Adolat (2020) Yosh bolalarda pnevmoniya infeksiyasining tamoyillari va davolash usullari // Журнал Биомедицины и практики, № 5

(5), 85-91

5. Vakhidova A.M.Oripova P.O.Jamalova F.A.Bobokandova M.( 2021) Clinical and laboratory characteristics of pneumococcal meningitis in adults// F. European Scholar Journal (ESJ) 2

(6), 173-182.

6. Vakhidova A.M, Khudoyarova G. N, Muratova Z. T, Mamatova O. B (2021) Adaptive changes of the blood system and features of physiological adaptation in athletes in

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

conditions of different mountain heights during sports training//GALAXY International Interdisciplinary Monthly Journal 1 (9), 120-125

7. Vahidova A. M., Khuzhdanova M. A., Kuziev M. S. Intensification of Pecilomyces Spherules in Patients with Echinococcosis //Jundishapur Journal of Microbiology Research Article Published online 2022 April Vol. 15, No.1 (2022)

8. A Karabaev, M Bobokandova REACTIVITY OF THE REPRODUCTIVE SYSTEM IN MATURE INTACT RATS IN THE ARID ZONE https://scholar.google.com/scholar?oi=bibs&cluster=13321067972239976601&btnI=1&hl=r u

9. Бобокандова Мексринисо Фазлиддиновна Орипова Покиза Олимовна Худжакулов Даврон Абдихакимович ИЗУЧЕНИЕ РАСПРЕДЕЛЕНИЯ МИКРОЭЛЕМЕНТОВ Ni, Co, Mn и Zn В НЕКОТОРЫХ ТКАНЯХ КРОЛИКОВ "Экономика и социум" №2(93) 2022 www.iupr.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.