Научная статья на тему 'ТУРКИЙ ХАЛҚЛАР АДАБИЁТИДАГИ ЎЗАРО МУШТАРАКЛИКЛАР'

ТУРКИЙ ХАЛҚЛАР АДАБИЁТИДАГИ ЎЗАРО МУШТАРАКЛИКЛАР Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Туркий халқлар / адабиёт / ўзбек адабтёти / турк адабиёти / Азиз Несин / Абдулла Қаҳҳор / Умар Сайфиддин. / Turkic peoples / literature / Uzbek literature / Turkish literature / Aziz Nesin / Abdullah Kahhor / Umar Sayfiddin.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторова, Гулноз

Мазкур мақолада туркий халқлар адабиётидаги ўзаро алоқадорлик хусусиятлар муҳокама қилинган. Мақолада ўзбек ва турк ҳикоянавислиги тадқиқот объекти сифатидан танланган. Муаллиф эътиборини қаратаётган ўзбек ва турк ҳикоячилиги ҳам икки халқ адабиётшунослигида чуқур тадқиқ қилинаётган масалалардан ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

MUTUAL SIMILARITIES IN THE LITERATURE OF THE TURKISH PEOPLE

This article examines the features of relationships in the literature of the Turkic peoples. In the article, Uzbek and Turkish stories are selected as objects of research. Uzbek and Turkish storytelling, to which the author draws attention, is one of the deeply researched problems in the literary studies of the two peoples.

Текст научной работы на тему «ТУРКИЙ ХАЛҚЛАР АДАБИЁТИДАГИ ЎЗАРО МУШТАРАКЛИКЛАР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ТУРКИЙ ХАЛЦЛАР АДАБИЁТИДАГИ УЗАРО МУШТАРАКЛИКЛАР

Гулноз Сатторова

Уз Р ФА узбек тили, адабиёти ва фольклори институти катта илмий ходими noza1969@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада туркий халцлар адабиётидаги узаро алоцадорлик хусусиятлар мууокама цилинган. Мацолада узбек ва турк уикоянавислиги тадцицот объекти сифатидан танланган. Муаллиф эътиборини царатаётган узбек ва турк уикоячилиги уам икки халц адабиётшунослигида чуцур тадциц цилинаётган масалалардан уисобланади.

Калит сузлар: Туркий халцлар, адабиёт, узбек адабтёти, турк адабиёти, Азиз Несин, Абдулла Цаууор, Умар Сайфиддин.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются особенности взаимосвязей в литературе тюркских народов. В статье в качестве объектов исследования выбраны узбекские и турецкие рассказы. Узбекское и турецкое сказительство, на которое обращает внимание автор, является одной из глубоко исследуемых проблем в литературоведении двух народов.

Ключевые слова: тюркские народы, литература, узбекская литература, турецкая литература, Азиз Несин, Абдулла Каххор, Умар Сайфиддин.

ABSTRACT

This article examines the features of relationships in the literature of the Turkic peoples. In the article, Uzbek and Turkish stories are selected as objects of research. Uzbek and Turkish storytelling, to which the author draws attention, is one of the deeply researched problems in the literary studies of the two peoples.

Key words: Turkic peoples, literature, Uzbek literature, Turkish literature, Aziz Nesin, Abdullah Kahhor, Umar Sayfiddin.

КИРИШ

Адабиётнинг узига хос хусусияти шундаки, хдётимизнинг бизга маълум кирраларини акс эттиради. У турли халкдар адабиётида турли хил ифода этилади, аммо барибир уз муштараклигини йукотмайди. Халклар турли хил булсада, инсоннинг уй кечинмалари, муаммолари купинча бир хилдир. Чунки

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

инсоният яшаётган бу дунёда яъни китобхон жахон адабиётидан бирон-бир асар мутолаа килар экан, унинг ичидан уз кечинмалари билан уйгун кирраларни топа олади.

Илдизлари муштарак турк ва узбек элининг адабий алокалари кадимий тарихга эга. Маълумки, Урхун-Енисей ёдгорликлари, Махмуд ^ошгарий, Юсуф Хос Х,ожиб, Ахмад адибнинг китобларига умумтуркий мерос сифатида каралади. Шундай экан, бу икки халк адабиётини бугунга кадар бир - бирига киёслаб урганилиши бежиз эмас. Биз эътиборимизни каратаётган узбек ва турк хикоячилиги хам икки халк адабиётшунослигида чукур тадкик килинаётган масалалардан хисобланади.

Дунёнинг йирик олимлари томонидан турк ва узбек адабиётининг узига хос хусусиятлари хакида катор илмий тадкикотлар олиб борилмокда: турк-узбек адабиётининг узаро муштараклиги; шаклланиши; уларнинг даврий боскичларини асослаш; ёзувчилар ижодида бадиий махорат ва услуб масаласини очиб бериш; адабиётлараро адабий окимларнинг ахамиятини изохлаш; турк ёзувчиларининг асарларини аслиятдан узбек тилига, узбек адиблари асарларини турк тилига таржима килишни амалга ошириш ишлари икки халк адабиётшунослари орасида аллакачондан буён амалга оширилаётган ишлар сирасидандир.

Икки халк ижодкорлари асарларининг бир-бирига бу кадар сингиб кетишига нафакат уларнинг кадимий илдизлари бирлиги, балки асарлардаги мавзулар муштараклиги хамдир.

Умуман, ХХ аср бошларидан бугунги кунгача булган даврда турк ва узбек хикоянавислигида катор янги поэтик тамойиллар кашф этилдики, бу тамойиллар хар икки халк хикоянавислигида хам буй курсатди. Бу эса туркий халклар адабиётнинг жахон насри билан буйлашаётганлигидан далолат беради.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Турк фольклори, анъанавий Шарк мумтоз поэтикаси, ХХ аср турк хикоянавислиги тараккиёти тамойиллари, жахон насри анъаналари янги турк хикоячилиги поэтик тамойилларининг юзага келиши учун асос булиб хизмат килган булса, узбек хикоячилигининг тараккиёти учун хам фольклор анъаналари, Куръон ва хадислардаги хикоятлар, мумтоз узбек адабиёти намуналари замонавий узбек хикоячилигининг ривожланиши учун мухим омил булиб хизмат килди. Бу жараёнда индивидуал ижодкорлар истеъдоди, бадиий махорати юзага чикди. Реалистик хикоянинг юзага келиши халк ижодиётининг теран илдизларига бориб такалса, халк огзаки ижодидаги мавжуд миф, афсона, эртак, халк хикоялари ва хикоятлари замонавий хикоянинг пайдо булиши учун

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

асос вазифасини бажарган. Бу каби холатларни хар икки халк адабиёти вакиллари ижодида хам кузатиш мумкин. Рашод Нури Гунтекин, Пеями Сафо, Усмон Жамол, Фахри Жалолиддин каби турк ижодкорлари ижодида бу каби холатларни куплаб учратишимиз мумкин.

Замонавий турк насрининг йирик вакили Азиз Несин ижоди халк кулгиси ва ижтимоий трагизмни узаро уйгунликда акс эттириши билан кимматлидир. Унинг хикояларида халк ижодига хос латифа, аския, хажвий хикоя, масал, матал, макол мухим урин тутади. Азиз Несин утган асрнинг 60 йилларидан бошлаб узбекларнинг севимли ёзувчиларидан бирига айланган. Унинг «Мушт кетди», «Хуштак афандим», «Футбол кироли», асарлари куплаб узбек ижодкорларига самарали таъсир килгани, жуда куп хажвчи ёзувчиларимиз унга эргашиб асарлар ёзгани хам сир эмас. Адиб хикояларидаги кискалик ва лундаликни узбек хикоянависи Абдулла Каххор ижодида кузатиш мумкин. Азиз Несин уз асарлари хакида: "Мен узим курган ва бошкалардан эшитган вокеаларни безаб-бежамаган, ёнига кушиб-чатмаган холда, кандай булса шундайлигича укувчиларимга такдим этмокдаман. Булардан хар ким узига яраша хулоса чикариб олсин, деган максадим хам йук эмас. Колаверса, узим хам бир пайтлар шундай килганман. Бу билан: «Хдмма менга ухшасин, киссадан нима хисса чикарган булсам, айнан такрорласин,» демокчи эмасман. Битта вокеадан хар ким хар хил хулоса чикаради. Олинган панд-угит эса баъзан бутунлай карама-карши булиши хам мумкин", деб ёзади. Худди шу маънода адиб асарларидан хар ким узи излаган хулосани топа олган. Абдулла Каххорнинг "Угри", "Бемор", "Анор", "Дахшат", "Майиз емаган хоти"каби асарлари хам киска ва лундаликда, асардаги куз илгамас нозик кочирим ва кинояларда Азиз Несин хикоялари характерига ухшаб кетади. Х,ар икки ёзувчи хам уз асарларида жамият иллатларини фош килади, кулгили вазият, хусусият ва холатлар оркали кишиларни беихтиёр уз нуксонларидан кулишга мажбур этади.

Адабиётнинг асл дурдоналари муайян тилда яратилса-да, давр утиб, улар бошка тилларга хам "утиб", турли миллатларни эзгуликка, узаро мехр-окибатга чорлайверади. Чунки адабиётнинг асл асарларига замонлар, маконлар истехком булолмайди. Улар учун диний эътикодлар хам, мамлакатлар уртасидаги чегаралар хам хеч замон "Хитой девори" булолмайди. Негаки, улар сузнинг илохий мужизакор кудратини узида мужассамлаштириб олгандир. Ана шундай асл асарлар муаллифларидан бири Турк адиби Умар Сайфиддиндир.

Адиб ХХ аср турк адабиётида хикоя жанри ривожида узига хос услубга эга ёзувчилардан.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Bhphhhh ^axpH ypymu gaBpugaru cuëcHH axBon öapna TypKHfi xanKgap cuHrapu TypKHa agaÖHH MyxuTHra x,aM Tatcup этмacgaн KonMagu. AgaÖHH OKHMnapHHHr KynaÖHfflH, agaôuëTra Typnuna ëHgamyBnap 6y gaBpHHHr y3ura xoc xycycHaTnapugaHgup. XX acpHHHr öhphhhh noparuga amaö H^og этгaн aguö TypK Hacpu, afiHHKca, xuKoanHnuruHH ^Kopn gapa^ara KyTapuö, y3 xa^KH agaônëTHHH ^axoHHH MHKëcra onuö HHKgu. Ë3yBHHHHHr xuKoanunuKgarH Ma^opaTHHH ^^..HoHgoH, r.MonaccaH, A.^exoB, y3ÔeK aguöu ^ynnoH, A.^axxop xuKoanapu ônnaH KHëcnam MyMKHH.

YMap Cafi^ugguH y3 H^oguHH metpnap ë3umgaH öomnaraH. ffletpnapu "^eKHH" Ma^Myacn, "3aMOH" Ba "BaKT" ra3eTanapuga KeTMa-KeT non этнпagн. Y "TypK cy3H"^ypHannga 6om MyxappupnuK KH-^raH naÖTnapuga TypKHH ^HKpnapHH H^ogaeTyBHH MaKonanapuHH ë3Hm öunaH öupra öagHHH H^og öunaH x,aM myrynnaHagH. YMap CaH^HggHHHHHr x,aëTH oFHp KHÖHoKgap Ba H3THpo6napga KenraH öynca x,aM Myxnucnapu ynyH 10 Ta KHToöra ®;aMnaHraH 125 TaxnKoacHHH y3 Myxnucnapura Kongupgu. Ë3yBHH ^yga KHCKa yMp KypraH öyncaga, TypK agaÔHëTHga y3ura xoc oBo3ra эгa öynHÖ, HogHp xuKoanap aparraH H^ogKop cu^araga ëgra onuHagu. Y y3 MaMnaKaraHH ceBraH, MHnnar Ba yHHHr Kena^ara ynyH KafiFypraH BaTaHnapBap SynraHnurH yHHHr acapnapuga aKC этгaн. Äguö acapnapHHH yKup экaнcнз XX acp ôomnapuga MaMnaKarau TapKoKguKKa, MHnnaTHH MaxgygnuKKa eTaKnaëTraH ëT Ky^nap KopanaHagu, mh.Mhh y3HHKHH aHraam, xanKHH BaTaH o3ognurH Ba oSognuru Hynuga SupnamTupum Kaöu Foanap aguö acapnapHHHHr 6om MaKcagHHH öenrunafigH. YHHHr acapnapuga unrapu cypHnraH Foa Ba MaKcagnap hhcohhät ynyH, MHnnar puBo^H ynyH xH3MaT KHnraHHHrH öouc aguö acapnapu Typgu Tunnapga yKH^MoKga. Aguö xuKoanapu 6up Hena 6op y3ÖeK ranura Tap^HMa KunHHraH. Ta^puSanH Tap^HMamyHocnap öunaH önpra öyryHrn ëmnap x,aM aguö acapnapuHH y3ÖeK KHToöxoHnapnra x,aBona этнmga caMapann Mexpar KH^MoKganap YMap Cafi^ugguH acapnapuHH y3ÖeK ranura yrupum Ba x,aëTH Ba H^ogu öunaH TaHHmTupumga TypK agaÔHëTmyHocu Bann CaBam x,aM y3 ypHHra эгagнp. YHHHr y3ÖeK agaÔHëTmyHocu nomma^üH KeH^aeBa önnaH xaMKopnHKga apaTHnraH TypK ë3yBHHnapHHHHr x,aëTH Ba H®;ogH xaKHgarn "KyTHHMaraH MexMoH"1 acapn ^HKpHMH3HHHr ganHnngnp.

Agnö yTraH acpHHHr öhphhhh yH Hunnururana acKapnuK xH3MaTHga ôynraHHHrH yHHHr acapnapuga x,aM ce3HnunapnH gapa^aga H^oga этнпagн. Aguö aKcap XHKoanapuga acupnuKgaru xaëTHH aKc эттнpyвнн BoKeanapHH 6aëH KH^gu. "nacTKam", "Maxgufi", "^yppuaT EafipoKgap" xHKoanapu myHgafi MaB3ygaru acapnapgup. YHHHr "Tapux a3anHH TaKpopgup" (1910), "^apaM" (1918), "E$py3

1 Yelok, Veli Savaç, Pashshajon Kenjayeva. Kutilmagan Mehmon Toshkent: Akademnashr, 2011.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Бей" (1919), "Кахрамонлар", "Бомба", "Хдрам", "Узун пошналар", "Х,алоллик", "Ёлгиз баходир", "Исканжа", "Ишк тулкини", "Ок Лола", "Сирли амалиёт", "Форса", "Кизил дурли куйлак", "Бадал" каби бир канча хикоялари туркия укувчиларини юксак маънавий-ахлокий гоялар рухида тарбиялашда, ижтимоий фикрни шакллантиришда катта рол уйнаган булса, бугун бу асарлар узбек китобхонларининг хам калбидан жой олган.

Умар Сайфиддин ёзувчи сифатида тахлилдан купрок вокеалар тасвирини биринчи планга куяди. Адиб кахрамонларини турли вазиятларда тасвирларкан, уларнинг рухий холатини, ички дунёсини очишга ургу беради. "Мармар дастгох" хикоясида ёзувчи инсон рухиятин теран ифодалай олишини Жаби афанди, Уста Али образлари мисолида намоён этади. Ана шундай рухий холатлар ифодаланган хикояларидан яна бири "Уч насихат" хикоясидир. Х,икоянинг бош кахрамони оддий йигит Дурмуш. Унинг онасидан бошка якини йук. Ижтимоий мухит, ишсизлик Дурушнинг бошига купгина синовларни солади. У иш ахтариб Истамбулга келади ва бу ерда Мустаким Афандининг кулида бир куруш ва бир насихат учун ишлайди. Омонатга хиёнат килмаганлиги, халол мехнати туфайли бахтли хаёт кечиради. Асар халк огзаки ижоди мотивлари асосида яратилган, дидактик характерга эгадир. Дурмуш характерини чизиш оркали адиб инсонни халол яшашга, нафсини тия билишга, сабр килишга ундайди.

Унинг ижоди узбек адабиётшунослари томонидан кенг урганилиб келинмокда. Улардан бири адабиётшунос Адхамбек Алимбеков адиб ижодини мавзу мундарижасига кура куйидагича таснифлайди:

1. Ватанпарварлик мавзуидаги асарлар;

2. Фолклор мотивларидан фойдаланиб ёзилган асарлар;

3. Сатирик рухдаги хикоялар;

4. Аёллар бош кахрамон булган асарлар.

Биз шу таснифга асосланиб адиб ижодини тахлил килишга харакат килдик.

Ватанпарварлик мавзуси барча халклар адабиётида етакчи мавзу саналади. Айникса, ватан озодлиги, уни ташки кучларнинг таъсиридан асраш миллат ва миллий тилнинг ривожи, халкчиллик адиб хикояларининг асосий магзини ташкил этади. Рус адабиётшуноси Л.Г.Юдкевичнинг «Адабиётда миллий характер муаммоси» деб номланган тадкикотида: «Адабиётда халкчиллик масаласи сузсиз миллий характер муаммосининг кай даражада акс эттирилиши билан боглик»,- деб ёзади.

Олим миллий характернинг иккиламчи хусусияти деб хар бир адабий кахрамонда миллий хусусиятлар етакчилик килиши, умуминсоний хусусиятлар

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

бевосита миллийликдан келиб чикиши курсатилади. Учинчи хусусият, бадиий кахрамоннинг уз ватанини севувчи, миллат бахт-саодати йулида курашувчи сифатида тасвирланишидир. Туртинчидан, миллий характернинг тулаконли чикиши учун ёзувчи ижтимоий позицияси унинг эстетик идеали билан чамбарчас боглик булиши лозим. Бешинчидан, муаллиф дунёкараши уз миллатининг илгор идеалларини ифода этиши, бундай идеаллар билан бир жон, бир тан булиши керак. Олтинчидан, миллий характерни тасвирлаш учун муаллиф тарихийлик тамойилига асосланиши лозим.

Л.Г.Юдкевич миллий характернинг юкоридаги олти хусусиятига кушимча яна куйидагича таъкидлайди: «Миллий характер узига хослигининг мухим (бирламчи) белгиси - бу кахрамон ички дунёсидир. Шу билан бирга бадиий тил, кахрамон нутки, бадиий тасвир усулларидаги миллийлик миллий характер бутунлигини таъмин этади».2

Л.Г.Юдкевичнинг фикрини кувватлаб шуни таъкидлаш мумкинки, характернинг миллий булиши учун унда миллатга хос барча хусусиятлар мужассам булиши керак

Умар Сайфиддин асарлари хусусида гап кетганда Л.Г.Юдкевич томонидан назарий асослаб берилган барча хусусиятлар мужассам эканига амин буламиз.

"Пушти дур тун" (баъзи таржималарда "Кизил дурли куйлак"), "Бошини бермаган шахид", "Гурзи", "Ажабо, у не эди?" каби хикояларида Ватан ишки, ватанпарварлик, уни асраш, химоя килиш каби туйгулар биринчи планда туради. "Пушти дурли тун" хикоясида адиб уз гоялари ва карашларини Мухсин Чалабий образи оркали акс эттиради. Бу образ оркали адиб туркий халкларга хос хакикий характерни яратади. Маълумки, адабий характер том маънода хаётни бадиий акс эттириш усулига караб белгиланади. Хдётни бадиий акс эттириш уз навбатида хаётий характердан бадиий характер яратишдир. Натижада, инсон шахсияти оркали бадиий характернинг тарихий, умумбашарий, халкона ва миллий кирралари юзага келади. Ёзувчи бадиий образни турли даврлар, турли рухий, тарихий вазиятлар гирдобига ташлайди ва бу оркали образ характерига хос жихатларни ёритиб беради.

Хазинадан бир пул олмасдан, бор мол-мулкини сотиб, урнига кимматбахо тошлар кадалган чопон тиктирган ва уни Эрон шохи саройида колдириб келган мулкдор Мухсин Чалабий тантилиги хар канча тахсинга лойикдир. У Ватанга фойдаси тегиши учун бутун бойлигидан ажраса-да, хизматини хеч качон миннат килмайди. Ёзувчи Мухсин Чалабийни шундай таърифлайди: "У

2 Юдкевич Л.Г. Проблема национального характера в литературы /Теория литературы в связи с проблемами эстетики. Москва: Высшая школа, 1970. С. 146-148.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

художуй, гоятда аклли инсон эди. Инсонга таъсир этгувдек салобати ва сири бор эди. Карагай урмонининг оркасидаги катта хужаликни бошкарар, пешона тери билан мехнат килар, хеч кимга гайирлиги йук эди. Йуксил ва гарибларнинг кунглини олар, дастурхонидан мехмон аримасди. Динни махкам ушларди. Аммо мутаассиб эмасди. Дин, улус, ватан ишкини, мамлакатининг буюклиги, мукаддаслигини юракдан хис киларди. "Тангридан бошкасига сажда этмай, кулга кул булмаслик унинг хаётдаги максади эди"i -дея таърифлайди. Адибнинг хикоядан максади хам ана шу таъриф оркали очиб берилади. Мухсин Чалабий амалдорлар олдида икки букилиб, уларга мулозамат курсатган, уз гурурини билмайдиган, заифлардек ерга судралиб юрадиган искирт инсонлардан нафратланарди. Хдтто бундайларни курмаслик учун одамлардан узокда юрар эди. Адиб биргина мана шу таърифлар оркали инсон рухиятидаги эврилишлар, кадр-кимматнинг барча нарсалардан устунлигини бадиий буёклар оркали ифодаласа, кахрамоннинг "давлатдан нукул олиш керак эрмас... бироз бериш хам керак...", эрон шохига карата "Саройингизда улуг бир подшонинг элчисини утказиш учун гиламингиз, курпачангиз йук экан. Бунинг устига бир турк ерга ёзган нарсасини кайтиб киймайди" каби сузлари хакикий ватанпарварликни, инсон гурури, ор-номусини англатади. Ёзувчининг турк миллатининг такдири, унинг келажаги борасидаги хавотирлари "Дусту нодустларимиз" хикоясида ёркин акс этган. Х,икоя кахрамони "Тарихи, таълими, адабиётида узини бу кадар инкор этган бир миллат уз миллийлигига асосланган "иттиход" бирлик гоясини уртага куйиши мумкинми? Европаликлар бизни яхши урганмаганликлари учун бундай гоя борлигини тахмин килиш мумкин!... Орамиздагилар булса бу кадар гул булмасликлари керак. Мамлакатимизда "турк, турклик, Туркия туркиёт" калималари булмаганлиги сингари "турк тили" деган бир тил хам йукдир", дейди. Миллатни миллат сифатида шакллантирадиган,бирлаштирадиган, ривожлантирадиган, биринчи омил тилдир. Тилни йукотиш миллатни улдириш томон етаклайди. Шу боисдан хам муаллифнинг уз она тилининг ахамияти, унинг софлигини асраш тугрисидаги уй фикрлари, ташвишлари бу асарда узига хос охангда жаранглайди. Адиб кахрамонининг бу карашлари оркали миллий тил ва миллий адабиёт миллий давлатни вужудга келтиради, деган гоялар илгари сурилганлигининг гувохи буламиз.

Адибнинг ватанпарварлик гоялари улугланган хикояларидан яна бири "Туткун" хикоясидир. Йигирма йил туткунликда яшаган, аммо бир дакика хам ватан тупроги, унинг озодлиги хакидаги орзуларидан воз кечмаган, унга ишониб яшаган Кора Мамиш образи асарда инсоннинг метин иродаси,

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

эtтнк;ogн ;aHnanap Ky^nu öynca, yHuHr aTpo^ugarunapra, ounacura, BaTaHura öynraH cago;aTu xaM my gapa^aga caMuuMufi SynumuHu TacBupnafigu. Kppa MaMumHHHr y3 MunnaTura, xan;ura, guHura öynraH эtтнк;ogннн ë3yBnu myHgafi TacBupnafigu: "Oa;aT TaxopaT KunonMaraHu ynyH ;afirypagu. ^oumo KyHHu;ap TOMOHHuHr nan Tapa^uga Typuö, Ky3napuHu Kuönara ;apaTap, 6em Ba;T homo3uhu amupuH umopanap 6unaH ago этapgн ". Acap ;axpaMOHu 20 fiun TyT;yHnuKga, 10 fiun xy^afiuHHuHr xu3MaTuga öynraH энgн y KyngaH ;onraH, xen ;aHgafi ^ofiganu umra apaMafigu. Ammo yHuHr xoTupacu xanu 6a;yBBar. Ë3yBnu KaxpaMoHuHuHr BaTaHHu ;afiTa Kypum xaKugaru op3y ucraKnapuHu 6aëH этнmga Tym MoTuBugaH ^ofiganamgu. By motub op;anu uhcohhu amamra, xaëTufinuKKa yHgoBnu BocuTa yHuHr pyxuaTu экaнnнrнra umopa Kunagu. Ë3yBHuHuHr MaxopaTu myHgaKu, KaxpaMoH öupop ypuHga BaTaHuHu ceBagu, gea omKop u^oganaMafigu, aMMo yHuHr acap cyHruga "-fflaxug öyncaM MeHu my 6afipoK;a ypaHr! On öafipo; xunnuparaH ep BaTaH эмacмн, axup?!", geraH ^uKpnapu öunaH ganunnafigu. ^yHKu KeKca KeManuHuHr cyHrru ga^u^anaprana amam ucTaruHu cyHgupMaraH Tyfiry 6y- BaTaH Tyfirycu эgн.

YMap Cafi^ugguHHuHr xuKoanapu opacuga aënnap o6pa3u ôupuHHu nnaHga KypcaTunraH acapnapu TanafiruHa. "BanaHg nomHanap", "KypuraH oronnap" xuKoanapuga aënnap Kanöugaru ho3uk, unraö öynMac Tyfirynap, ynapHuHr нзтнpo6napн ry3an nrorunapga u^oganaHagu. AguÔHuHr aënnap 6om ;axpaMoH ôynraH xuKoanapu opacuga "KaManaK" xuKoacu xapaKTepnugup. X,uKoa 6om KaxpaMoHu Ofima энgнrннa yH ëmra KupraH. fflyHgafi öyncaga aguö acapga yHu "naxnaBoH Ofima", gea Tatpu^nafigu. naxnaBoHnuK ogaTra yrun öonanapra HucöaT öepunagu. By ypuHga ë3yBnu OfimaHu "naxnaBoH" ge6 Tatpu^namuHuHr y3uëK yHuHr KypamyBmaHnurura umopagup. Ofima naxnaBoH ôynumu öunaH öupra HuxoaTga ry3an ;u3. AHa my ry3annuK Ba naxnaBoHnuK TamöexnapuHuHr 6up-ôupuHu ;aôyn Kuna onMacnuru, atHu ku3 ôonaHuHr ot MuHumu, y; oTumu, Kypam Tymumu MyMKuH эмac, geraH эcкн ;apamnap OfimaHuHr ;an6uga ucëH Tyrgupagu. OggufiruHa yH ëmnu ;u3 6ona Kanôugaru ucëH op;anu aguö XX acp öomnapugaru TypK aënnapu ;an6uga KyTapunraH KypamnaHnuKHu u^oganafigu. Ty3yMgaru эcкнnнк cap;uTnapu, aënnapra 6up 6ywM cu^araga ;apam, ynapHuHr KyHrnu ôunaH xucoônamMacnuKHu xaëTuHuHr 6om Me3oHura afinaHTupuö onraH, guHHu hu;o6 Kunuö, yHgaH y3 Ma;cagnapu fiynuga ^ofiganaHaëTraH KuMcanap o6pa3uHu Bypu goMna Kuë^acuga raBganaHTupagu. OfimaHuHr xaënnapu op;anu yHuHr goMna Kaôu KuMcanapra ;apmu ucëHuHu u^oganaca, Bypu goMnaHuHr yH ëmnu ;u3ra HucöaTaH Hy;yn "xu^oöra conuHr, xu^oöra. 3Hgu yHuHr onu; ropumu Ma;6yn эмac", gea ;afiTa-;afiTa ^aBpamu y amaö TypraH Ty3yMHuHr y3o; gaBoM

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

этнmн ynyH ucëH KngraH KHMcagapHHHr xagu ygFafiMacgaH uggH3HHH Kecumu, ygap opKacugaH эpгamн6 KeTyBHugapHHHr KynafiuS KeTMacguru ynyH Sup TymoB экaнgнгннннг H^ogacugup.

Ë3yBHH Ofima Ba Eypu goMga oSpa3gapuHH Sup-Supgapura Kapmu KyapKaH XX acp Somgapuga SyryH TypKHfi xagKgap xaëTHga pyfi SepraH BaTaH o3ogguru SugaH Supra aëggap oo3ogguru ynyH xaM SygraH Kypamgap xaKnga xHKoa Kugagu. Ofima oSpa3H aëggapHHHr o3oggHKKa, napaH^HHH Tamgamra Kapmu Kypamu, эpкaк Ba aëgHHHr ®:aMHaTga TeHr xyKyKgu экaнgнгннннг HaMyHacu cu^aruga Kypcarugap экaн, Sy oSpa3 y3SeK agaSuëTga aëggap o3ogguru ynyH KypamraH ^ynnoHHHHr "Kena Ba KyHgy3" poMaHugaru 3eSu, ASgygga KaxxopHHHr "^axmar" xuKoacugaru Yhchh oSpa3gapuHH эcgaтagн. Ammo YMap Cafi^ugguH acapugaru KaxpaMoH Ofima o3oggHKHH KaHnaguK ucTaMacuH, "Kena Ba KyHgy3"garu 3eSu, "^axmar"garH Yhchh KaSu Ofima xaM xaKUKHfi o3oggHKKa Kypamgap opKagu eTHm MyMKHHnurHHH aHrgaS eTMafigu. Y xaëgaH Eypu goMga KaSu KHMcagapra Kapmu KypamumHH yfigaca-ga, yHHHr KagSugaru ucëH Kypamra afigaHMafigu. Ey SugaH ë3yBHH yma gaBpgaru MyxHT SyHra hmkoh SepMaraHguru TacBupuHH hh3hS Sepagu.

Ë3yBHH xuKoagapu opacuga "A^HHagu KymK", "Ok W3", "BacuaTHoMa", "^acopar" KaSu acapgapu x&»:b Ba carupara Sofiguru SugaH a^paguS Typagu. "A^HHanH KymK", "BacuaTHoMa", xuKoagapuga aguS ^aMuaTgaru 3HKHa, SupoBHHHr xaKH эвaзнгa KyH KypaëTraH hmohch3 ogaMgap oSpa3HHH aparagu. Py3a Ba HaMo3HH hhkoS KuguS ograH coxTa guHgopgapHH X,o:®h HHë3Hfi oSpa3uga H^ogagaca, SupoBHHHr xaKnra xuëHar KngyBHugapHH My^TH xo^H a^aHgu oSpa3ura cuHrgupagu. "^acopar" xHKoacuHHHr capgaBxacuHH yKuraH khtoSxoh acap KHMHHHrgup ^acoparu xaKuga Sygca KepaK geS yfigafigu. X,HKoa Ma3MyHHra KHpHS SopraHHHrH3 capH agHS y3HHHHr yTKHp caTHpHK THFH SHgaH acgHga KypKoK, KygugaH xen KaHgafi um KegMafiguraH KHMcagapHHHr TamKH KHë^acu SugaH SomKagapHH KypKHTuS ropraH KHmHHH oggufiruHa ^oh3ot KaHara Kapmu KyfiumHHHHr y3HëK acapHHHr yTKHp xa^Bra SofigurugaH gagogargup. "BacuaTHoMa" xuKoacuga эca aguS xaëTHHHr Ma3MyHHHH Kafi^y ca^ogaH, KHMopy HHKHgHKSo3gHKgaH, afimy umpargaH uSopar geS SugaH KHMcagap ycTHgaH Kygagu. Ey KygrygapHH KaxpaMoHHHHr ^uaHura ë3raH coxTa BacuaTHoMacuga KypcaruS SepraH yn KucMgaH uSopar gacTypra cuHrgupagu. AguS KagaMra ograH Sy xug caTupa Ba xa^B Ha^aKaT TypK xagKH xaëTHga, SagKH SyTyH HHcoHuaT xaëTHga ynpamu MyMKHH SygraH BoKea xogucagap экaнgнгн SugaH yKHMumgHgup.

AguS xHKoagapuHHHr xapaKTepgu xycycuaTgapugaH aHa Supu myHgaKH, Kaficu xHKoaHH yKHMaHr, yHga MHggaT gapgu, y3 xagKUHHHr op HoMycuHH ygyFgam SugaH Supra hhcohhh hhcoh, xagKHH xagK gapa^acura KyTapyBHH aroHa THMcog

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

THHra anoxuga ypry öepunagu. AfiHu;ca, "^aHoK;antagaH cyHr" xuKoacu KaxpaMoHu TunugaH afiTunraH: "y3 ucmuhu öunMafiguraH, y3 Tunuga ë3MafiguraH, gymMaHnapuHu gycT geö öunraH 6up MunnaT amamu MyMKuHKuHMu? ByHuHr umkohu öopMu? otuhu öunMafiguraH, y3 Tunuga ë3MaraH, gymMaHuHu gycT geö öunraH öy öenopa MunnaT эpтaгa pycnap, $paнцyзnap, uHrnu3nap ;ynuga XuHgucTOH xan;u Kaöu acup öynagu, ynapra Mongafi xu3MaT Kunagu, MagaHuaTgaH, atHu uHcoHufinuKgaH, axno;ufinuKgaH MaxpyM öynagu", gea Tunu Ba MatHaBuaTuHu yHyTraH, ynap ynyH KypamMaraH KuMcanapra ;apaTa "Ex, acup noganapu..." geö xutoö ;unagu. AguÖHuHr ;axpaMoH TunugaH afiTunraH "-YfiroHuHr! Y^nuruHrroHu öunuö onuHr, xafiBoH cuHrapu Foacu3, TamKunoTcu3, MagaHuaTcu3 amaMaHr, MunnaT öynuHr..." Kaöu xutoöu öupuHHu ^axoH ypymuHuHr u3Tupoönu gaMnapuga эpк ynyH KypamaëTraH BaTaHgomnapura ;apaTa afiTunraH öynca-ga, Ha$a;aT Kenaru KyH ynyH öyryHru KyHuMu3 ynyH xaM axaMuaTnugup. X,ap öup xan;, xap öup MunnaTHuHr y3 Tunu Ba MatHaBuaTu, BaTaHuHu 3ypaBoHnuK, Tam;u TatcupnapgaH xuMoa ;unum ynyH nopnaraH xuToögup.

Aguö u^oguga y3ura xoc ^anca^ufinuK ycTyH öynraH xuKoanap xaM TanafiruHa. "FaMruH xuKoa" hu öu3 aHa myHgafi acapnap capacura кнpнтнmнмнз MyMKuH. AcapHu öy Tap3ga HoMnaHumuHuHr y3uëK yHuHr ^anca^ufinurura umopa Kunagu. X,uKoaga aHu; öup ;axpaMoHHuHr homu Tunra onuHMafigu. Kнзнк;apnнcн myHgaKu, aguö onno; ;op TuMconuga noKnuKHu, öeryöopnuKHu эмac ^o^eaBufinuKHu u^oganafigu. "Kop xap ToMoHgaH onno; Kuru3 Kaöu ;onnaHraHgu. Tynpo; KypuHMacgu. Tynpo^Hu Kypum ynyH ;opHu cynupum KepaK. XpnöyKu, $a;aT Kynanap cynupunagu. Kynanapra Tom ëTR^^a,^. YcTuga efiunaguraH xen Hapca öynMafigu. EMumuHu epgaH onaguraH öenopa xafiBoHnapHuHr axBonuHu энgн y3uHru3 öup TacaBByp ;unuö KypuHr! ByTyH gyHëHuHr w3uhu maKapcu3 My3;afiMo; ;onnaraH. Bup xoByn ecanap my 3axoTu My3nafigunap... Xynnac, ep W3acu aHa myHgafi ^o^eanu axBonga экaн, öup öoFHuHr ypTacuga ^a^^uruHa nyMHy; TuTpaö Typapgu: $a;aT ;yp;yBgaH эмac!" 3 ("Bagan" 216 ö.) KenTupraHuMu3 u;Tuöocga "eMumHu epgaH onaguraH öenopa xafiBoHnap", "maKapcu3 My3;afiMo;nap", "$a;aT ;yp;yBgaH эмac" ^yMnanapu xuKoaga ë3yBnu ^anca^ufi gyHë^apamuHuHr ;afi gapa^aga aKc этraнnнrннн HaMoëH этagн. Kop paM3ufi geTan BocuTacuga öeFyöopnuK, axmunuKHu эмac ^o^eaBufinuKHu aKc эттнpraн xuKoanapHu y3öeK aguöu Xypmug ^ycTMyxaMMagHuHr "Höh MyFaHHufi" xuKoacuga xaM ynparam MyMKuH. "YHuHr xoBnucura ;op Kyn Ba xyn ëFagu. ^tHu

3 Caö^HggHH yMap. "Baga^" xnKoanap. — T.: ««Hmu acp aBnogu », 2012 - 248 ...

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

кахрамон турмуш ташвишлари билан доимо банд. Шу даражада ёгадики, окибат Ибн Муганний бутун оила аъзолари билан кор остига кумилиб колади. Корга, яъни турмуш ташвишларига туткунлик узок давом этади. Уларнинг уйлари дунёдан тамом узилиб колади: "Отажон нега уйимизга хеч ким келмайди", савол сурайди угил. Ибн Муганний бор гапни углидан яширмайди: "Х,амманинг ховлисини кор босган углим - бошкалар хам узимиз каби уз уйида банди".4 Бу билан ёзувчи жамиятнинг маънавий холатига ишора килади. Х,ар икки асарда хам оппок кор муаллифлар эстетик идеали фалсафий мушохадаларини камраган рамзий образларнинг бадиий намуналаридир. Иккала ёзувчининг узига хосликлари шундаки, Хуршид Дустмухаммад хикоянинг бадиий ечимини укувчининг зиммасига юклайди, Умар Сайфиддин эса "факат куркувдан эмас" жумлаларининг маъносини киссадан хисса тарзида асар якунида бераркан, инсон канчалик буюк хилкат булиши билан бирга энг шафкатсиз мавжудод хам деб карайди. Ва айни пайтда хар бир тирик мавжудод уз яратувчисининг кисматидан кочиб кутулолмайди, деган хулосани беради.

Адибнинг "Фармон" хикояси хам узига хос фалсафага бой асарлардан биридир. Асар кахрамони Тусинбей умр буйи подшохига садокат билан хизмат килган. Подшо унга уз хаётини хам ишонган. Алал окибат бу ишончни подшо хиёнат билан алиштирган. Асардаги укувчи калбини ларзага соладиган холат садокатли аскарнинг уз улими хакидаги фармонни уз кули билан олиб боришидир. Адиб инсоннинг ички хис-туйгулари, уз-узи билан курашишдаги тизгинсиз хаёллар ва кечинмаларни Тусинбей образи оркали махорат билан тасвирлайди. "Подшох ва давлат йулида жонини хам аямасликка касам ичмаганмиди. Шундай экан, бу жонини кимдан каерга ва нега олиб кочиши керак" ("Бадал", 229 бет) Биргина "касам" Тусинбейнинг хаётдаги иймон ва эътикоди, садокатининг накадар мустахкамлигини ифодалайди. Уз катли учун тайёрланган фармонни бажармаслик учун имкониятлари бисёр булсада эътикодидан воз кечмайди. Асарни укиган хар бир китобхон Тусинбей такдирига канчалик ачинса-да, унинг жасоратидан хайратланади. Тарихийлик принциплари асосида яратилган мазкур асарда кахрамонлар ички дунёсининг тахлилига катта эътибор каратилган. Натижада кахрамон характерининг нафакат зохирий (ижтимоий), балки ботиний (рухий) кирралари ёритилган. Иймон, эътикод, жавонмардлик, адолатпешалик, ватанпарварлик каби хусусиятлар умуминсоний характернинг ажралмас бир кисми сифатида талкин этилган. Адиб Тусинбей характерини чизар экан чукур психологик тахлиллар

4 Дустмухаммад Х. Ибн Муганний / Жажман. Тошкент: Шарк, 1995. 221-233-бетлар.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

билан чекланиб колмай, кахрамон психологик холатини китобхон таъсирлана оладиган даражада жонли килиб курсатади.

ХУЛОСА

Истеъдодли адиб Умар Сайфиддин асарлари бугунги кунда хам китобхонлар томонидан севиб укилмокда. Адибнинг кайси бир асарини укиманг ундан кунглингизга якин бир туйгуни топасиз. Жамиятда, кундлаик хаётимизда бугун хам учраб туран бирор бир муаммонинг уртага ташланганлигининг гувохи буласиз. "Бадал", "Валинеъмат", "Уч насихат" каби хикоялари китобхонни халол мехнат килишга, иродали булишга ундаса, Афрузбей образи оркали эса сохта ватанпарварларнинг тимсолини яратади.

Умар Сайфиддин хикояларида замон, макон, вазият, характер каби унсурлар бир-бирига хамоханг тарзда ифодаланганлиги унинг укимишлилигини оширади. У содда ва равон жумлалар оркали фикрларини баён этади. Турли изохлардан баёнлардан кочади. Унинг асарларида кискалик ва таъсирчанлик символик ифода воситаси саналади. Адиб хикояларини мавзу доираси нуктаи назаридан таснифлар эканмиз миллий тил ва ватанпарварлик мавзуидаги хикоялар адиб ижодининг асосини ташкил этади деган хулосага келдик. Унинг асарларини укимишлилигини таъминлаган асосий воситалар тасвирнинг киска ва лундалиги, халк огзаки ижодидан унумли фойдаланишидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Yelok, Veli Sava§, Pashshajon Kenjayeva. Kutilmagan mehmon. Toshkent: Akademnashr, 2011.

2. Юдкевич Л.Г. Проблема национального характера в литературы /Теория литературы в связи с проблемами эстетики. Москва: Высшая школа, 1970. С.

3. Сайфиддин Умар. "Бадал" хикоялар. — Т.: «Янги аср авлоди », 2012 - 248 ...

4. Дустмухаммад Х. Ибн Муганний / Жажман. Тошкент: Шарк, 1995. 221-233-бетлар.

146-148.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.