Научная статья на тему 'ТУРКИСТОНДА МЕЪМОРЧИЛИК ВА ТАСВИРИЙ САНЪАТ (XIX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЯРМИ ХХ АСР БОШЛАРИ)'

ТУРКИСТОНДА МЕЪМОРЧИЛИК ВА ТАСВИРИЙ САНЪАТ (XIX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЯРМИ ХХ АСР БОШЛАРИ) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
123
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
чор Россияси / мустамлакачилик / Туркистон / меъморчилик / тасвирий санъат / Хоразм меъморчилиги / Фарғона меъморчилиги / рангтасвир / батализм / абстаркционизм. / tsarist Russia / colonialism / Turkestan / architecture / visual arts / Khorezm architecture / Fergana architecture / painting / batalism / abstractionism.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Жўрабоев, Н.Ю.

Мақолада чор Россиясининг мустамлакачилиги даврида (XIX асрнинг иккинчи ярми ва ХХ аср бошлари) Туркистон меъморчилиги ва тасвирий санъати тарихи ёритилган бўлиб, унда мазкур соҳалардаги анъанавийлик билан бир қаторда ўлкага кириб келган европача меъморий кўринишлар ҳамда тасвирий санъатнинг ўзаро таъсири масалалари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARCHITECTURE AND FINE ARTS IN TURKESTAN (SECOND HALF OF THE 19TH CENTURY EARLY 20TH CENTURY)

The article covers the history of Turkestan architecture and fine art during the colonial period of tsarist Russia (second half of the 19th century and the beginning of the 20th century), in which along with the traditionalism in these areas, the European architectural views that entered the country and the interaction of the fine arts were analyzed.

Текст научной работы на тему «ТУРКИСТОНДА МЕЪМОРЧИЛИК ВА ТАСВИРИЙ САНЪАТ (XIX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЯРМИ ХХ АСР БОШЛАРИ)»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

ТУРКИСТОНДА МЕЪМОРЧИЛИК ВА ТАСВИРИЙ САНЪАТ (XIX АСРНИНГ ИККИНЧИ ЯРМИ - ХХ АСР БОШЛАРИ)

Журабоев Н.Ю.

ТДТрУ доценти

АННОТАЦИЯ

Мацолада чор Россиясининг мустамлакачилиги даврида (XIX асрнинг иккинчи ярми ва ХХ аср бошлари) Туркистон меъморчилиги ва тасвирий санъати тарихи ёритилган булиб, унда мазкур соуалардаги анъанавийлик билан бир цаторда улкага кириб келган европача меъморий куринишлар уамда тасвирий санъатнинг узаро таъсири масалалари таулил цилинган.

Калит сузлар: чор Россияси, мустамлакачилик, Туркистон, меъморчилик, тасвирий санъат, Хоразм меъморчилиги, Фарзона меъморчилиги, рангтасвир, батализм, абстаркционизм.

The article covers the history of Turkestan architecture and fine art during the colonial period of tsarist Russia (second half of the 19th century and the beginning of the 20th century), in which along with the traditionalism in these areas, the European architectural views that entered the country and the interaction of the fine arts were analyzed.

Key words: tsarist Russia, colonialism, Turkestan, architecture, visual arts, Khorezm architecture, Fergana architecture, painting, batalism, abstractionism.

XIX аср охири - XX аср бошларида Туркистон меъморчилиги кадимий анъаналарни саклаган холда замон рухи билан бойиб борди. Сарой мажмуалари, мадраса, масжиди жоме, хаммом, касалхона ва шунга ухшаш давлат хамда жамоат бинолари барпо этилди. Сохадан Облокул ва Иброхим Хдфизовлар, Муминжон Солихов, уста Ширин Муродов ва бошка куплаб меъморлар етишиб чикди.

Бухорода XX аср бошларида бунёд этилган Ситораи Мохи Хоса курилишида Шарк ва Гарб меъморчилиги анъналаридан фойдаланилди. Ундаги пардоз ишларини уста Ширин Муродов бошлик бир гурух уста ва ганчкорлар амалга оширган.

Хоразм меъморчилигида анъанавий услуб устуворлик килади. Масалан, Хивада бунёд этилган Пахлавон Махмуд кабри устига курилган макбарада

ABSTRACT

КИРИШ

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

HaKmuHKop napnuHnapgaH MoxupoHa ^oöganaHunraH. XX acpHuHr Somnapuga SyHëg этнnгaн HcnoMxy^a MuHopacu XuBa goBpyFuHu onaMra TaparuS, bhkpp SunaH TypuSgu. XIX oxupu - XX acp Somnapuga XHBa xoHnuruga SyHëg этнnгaн Matpu^ar MacKaHnapugaH Supu - Kp3u KanoH Magpacacu SynuS, yHra xyKyK umnapu SunuMgoHu mafixynucnoM CanuMoxyH ^03h xoMuHnuK KunraH.

XuBa MetMopHHHHK MaKTaSuHuHr эtтнSopnн tomohh myHgaKu, yHga nemTOKgap, munnap, Syp^nap yra ry3annuK SunaH umnaHraH, SuHonap ëron yHMaKopnuru Ba xarroTnuK caHtaru SunaH yHFyHnamTupunraH. Xopa3M MetMopnunuK MaKTaSugaH OguHa MyxaMMag Mypog, HypMyxaMMag, ASgy^«:aSop, Cy^u MyxaMMag Huë3, ASgynna ycTa, ycTa Ypo3 Ba SomKanap eTumuS HHKKaH.

OaproHa BoguHcuga xaM MetMopnunuK y3ura xoc ycnySra эгa SynraH. XIX acp oxupnapu AHgu^mga 6yHë этнnгaн ^OMe Mac^ugu SyHra Mucon Syna onagu. OaproHa MetMopnunuK MaKTaSugaH MyxaMMag Myco, HcaxoH Ba Mcy^anu MycaeBnap, MyxaMMag AMuHxy^a Ba SomKanap eTumuS nuKKaH. AHa yma gaBpnapga TomKeHT-OapFoHa MetMopnunuruga "KamKapna" geS HoMnaHraH ë3ru-KumKu SuHonap KeHr pacM SynraH.

MYXOKAMA BA HATH^AÏÏAP

Ma3Kyp gaBp MetMopnunuruga aHa Sup ycnyS - eBponana KypuHumgaru SuHoKopnuK By^ygra KenraH. By TypKucTOHHu nop Poccuacu ToMoHugaH SocuS onuHumu SunaH SornuK SynraH. 3Hgu SuHonap Tyrpu TypTSypnaK KypuHumga SynuS, FumT, ^aHep, TyHyKa, oHHa KaSu Kypunum amënapugaH ^ofiganaHuna SomnaHraH.

AHtHaBuH Ba eBponana ycnyS yHFyHnuru Byxopo aMupuHuHr ë3ru Kapoproxu - CuTopau Moxu Xoca, XuBa xohu Oepy3 gaBpuga SyHëg этнnгaн HypunnaSoH capoHuga aKc этгaн.

EBponana SuHoKopnuK KynpoK TomKeHTHuHr aHru maxap KucMuga aKKon Ky3ra TamnaHagu. Bynap - Ka3apManap, KaMoKxoHanap, KacanxoHanap, BoK3annap, 3aBognap, rySepHaTopnapHuHr maxcuH yfi-^ofinapu KaSu MatMypuH, ^aMoarnunuK Ba maxcuH SuHonap Kypunumuga y3 u^ogacuHu TonraH. By epgaru eBponana MetMopnunuKga KynpoK KnaccuK ycnyS ycTyBopnuK Kunagu. Xp3upru эcкн TomMH aKKHugaru nepKoB Suhocu roTuK ycnySga SyHëg этнnгaн Synca, MupoSog So3opu aKuHugaru pyc npoBacnaB nepKoBu SuHocuga SopoKKo ycnySu KynnaHunraH.

MycTaMnaKanunuK mapomuga W3 SepraH aHa Sup ^uxaira эtтнSop KapaTunca, MunnuH MetMopuH oSuganapra SenucaHg Kapam xyKMpoH SynuS, ynap

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

таъмирга мухтож булганлигини куришимиз мумкин. Аммо бу ишларга мустамлакачилар эътибор бермаганлар. Масалан, генерал-губернаторнинг адютанти уларни саклаб колиш хакидаги фикрларга карши "Энг яхшиси, турт артиллерия взводини куйиб, бу барча эски лаш-лушларни тупга тутиш керак", деган. Аксинча, Туркистонда булган швед меъмори Мартин Россия империя хукумати бошлиги граф Виттега мурожаат килиб, Самарканддаги улугвор обидаларни Осиё учун эмас, балки умумжахон манфаати учун хам вайрон булишидан саклаб колиш чора-тадбирларини куришни илтимос килган эди.

Шунга карамай, мустамлакачилик шароитида булса хам, харкалай, меъморчиликда янги анъаналар пайдо булди ва бу кейинги даврларда янада ривож топди.

XIX аср охири ва ХХ аср бошларидаги Туркистон улкаси тасвирий санъати тарихида каламтасвир ва рангтасвир етакчи урин эгаллайди. Бу санъат турларида, асосан, рус рассомлик мактабининг вакиллари хамда рус салтанатининг турли худудларидан улкага келган ижодкорлар етакчи урин эгаллаганлар.

Урта Осиё миниатюра мактаби ва китобатчилик сохасида кулланилган тасвирларни инобатга олмаганда, бу давр тасвирий санъатида махаллий ижодкорларнинг фаоллиги унчалик кузга ташланмайди. Шунга карамай, XIX асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб Туркистонда газета, журнал ва босмахоналарнинг пайдо булиши, китобат ишининг ривожи, энг аввало, графика санъатига булган эхтиёжни юзага келтирди.

Шунга карамай, махаллий мусаввирлар хакида гап кетганда Ахмад Донишни эслаш уринлидир. У хаттот булиш билан бирга мохир рассом хам булган. Унинг каламига мансуб "Шоир ва мусаввир" тасвири А.Бедилнинг уша йилларда нашр этилган "Чор унсур" асарига махсус ишланганлиги маълум. Шу асар ичида шахар миршабининг сатирик куриниши хам урин олган. А.Донишнинг шогирди Абдулхолик Махмум эса хашаротлар ва гуллар тасвирини мохирона чизган.

Тошкентлик рассом Сирожиддин Махсум Сиддикий томонидан 1915 йили нашр этилган "Гуругли", шунингдек, Саъдийнинг "Гулистон" достонларига ишланган тасвирлар хам купчиликка маълум. Ана шу йилларда куконлик ^ожи Носир Мухаммад Шокирбой угли хам миниатюра жанрида самарали ижод этган.

Маълумотларга кура, 1886 йили ташкил этилган кургазмада хаваскор хайкалтарош Тухта Сидик Хужаевнинг от ва кийик хайкали намойиш этилган.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

Мазкур хайкаллар оддий пичок ёрдамида ишланганлиги томошабинларни лол колдирган эди.

Туркистон мавзусида каламтасвир ва рангтасвир ижод намуналарини яратишда истеъдоди, эътикоди турлича булган турли миллат вакиллари иштирок этганлар. Зеро, уларнинг асарлари Туркистон тарихини тасаввур этишда кимматли манба хисобланади. Чунки, уларда Урта Осиёнинг маиший хаёти, табиати, одамларнинг турмуш тарзи, кийим-кечаги, этник киёфалари уз аксини топган.

Буларнинг орасида рус шухратини кукларга кутарган, ашаддий шовинист В.Верещагин алохида ажралиб туради. У 1865 йили харбийлар билан бирга Туркистонга кириб келган. У кишлок ва шахарларни вайрон килишди катнашган, кундаликларида "бир махаллий кимсани минорадан улоктирганман, улим талвасасида жон бераётган дордаги мурданинг тасвирини ишлаганман", деб мактаниб ёзган.

У "Туркистон" деб аталган асарлар туркумини яратган. Туркум мазмунан 4 гурухга булинади. Биринчи гурухга рассомнинг этнографик характердаги портрет ва композициялари кирган. Иккинчи гурухга эса маиший мавзудаги "Зиндонда", "Кукнорихурлар", "Кул савдоси", "Болани сотиш", "Тиланчи дарвишлар" ва шу каби асарлари киритилган булиб, уларда мустамлака шароитидаги халкнинг огир кисмати, атайин, аянчли тарзда курсатилган.

Туркумнинг 3 ва 4 гурухи уруш мавзусига багишланган. Бу асарларида рассом урушнинг накадар шафкатсиз эканлигини курсатади. Шу билан бирга, рассом бу мавзуга улуг рус шовинизми, улуг рус салтанати мафкураси нуктаи назаридан ёндошган. Масалан, рус боскинчилари галабасини тантанавор рухда акс эттирса, махаллий химоячиларни вахший холда тасвирлайди. Бинобарин, асарларининг номланиши хам шунга монанд - "Вахшийлар", "Тантана килишмокда", "Улжани курсатишмокда" ва бошкалар. Мосол тарикасида рассомнинг "Муваффакиятсизликдан сунг" ("После неудачи") картинасига назар ташласак, унда Бухородаги калъа девори олдида кечган жангда шахид булган мусулмонлар улиги калаштириб куйилган. Ёш бир рус аскари юртни химоя килишга уринган бухролокларнинг мурдалари олдида бамайлихотир трубкасини чекмокда. Айникса, унинг "Жанг тантанаси" асари машхур. Унда одам бош суягидан кад кутарган минора ва унинг атрофида кора каргалар учиб юришида фожиали ва дахшатли уруш тантанаси уз аксини топган. Мусаввирнинг мазкур туркумга кирган асарлари асосан тасвирий санъатнинг батализм услубида ишланган.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(2), Feb., 2023

Украин рассоми Сергей Светославский (1857-1931) Самаркандга атаб купгина расмлар чизган. Унинг "Самарканд окшоми", "Самарканд бозори", "Урта Осиё манзараси" каби асарлари маълум. Айникса, унинг 1910 йили ишланган "Бибихоним олдидаги бозор" асари узининг оригиналлиги билан ажралиб туради.

Грузин рассоми Георгий Габашивили XIX аср охирларида Туркистонда булиб, Самарканд ва Бухоро меъморий ёдгорликларини акс эттирган асарлар яратган.

Яна бир рассом Сергей Юдин (1858-1933) манзара жанрида катта полотнолар яратиб, тошкентлик санъат мухлисллари орасида шухрат козонган эди. У 1889 йилдан 1923 йилгача Туркистон улкаси бадиий мактабида устозлик килган. Унинг "Тогдаги чойхона" асарида вокелик гоят хаётий акс эттирилган.

Самаркандда тугилиб усган Леонид Бурэ (1887-1943) Москва Бадиий академиясини битириб кайтгач, Самаркандда яшаб ижод этди. Унинг асарлари асосан мойбуёкда ишланган. Xусусан, унинг профессионал махорат билан чизилган "Эски шахар", "Регистон" ва бошка асарлари Узбекистон музейларидан жой олган.

Фаргоналлик рассом Александр Волков (1886-1957) XX аср бошларида санъат оламига кириб келган. У Петербург Бадиий академиясида тахсил олгач, Туркистонга кайтиб, уз фаолиятини давом эттирган. Унинг тасвирий санъатнинг абстаркционизм йуналишида чизилган "Анори кизил чойхона" асари мутахассислар томонидан юкори бахоланган.

Шунингдек, тасвирий санъат сохасида мустамлака шароитида яна бир катор рассомлар - П.М.Никифоров, С.Дудин, П.Кузнецов, А.Зоммер, И.Казаков ва бошкалар фаолият юритганлар. Айникса, XIX аср охирларида Туркистонга келган рус рассоми Д.В.Вележев (1841-1897) нинг Тошкент мавзусида ишлаган "Баланд масжид", "Эски шахар кучаси", "Эски Тошкент кучаси", "Эски Тошкентдаги ховли", М.М.Микошиннинг калам ва акварелда ишлаган суратлари узининг композицион ечими, нозик товланиши хамда лавхаларнинг табиийлиги билан ажралиб турган.

Шу тарика, истикболда Туркистон тасвирий санъатида янги - замонавий услубларга кенг йул хозирланди.

Мавзуга кискача хулоса килиб айтадиган булсак, XIX асрнинг иккинчи ярими ва XX аср бошларида - мавжуд мустамлакачилик шароитида -Туркистонда маданий хаёт батамом тухтаб колмади, балки уз тарихий ва анъанавий узанида бахоли кудрат ривожланиб борди. Зеро, боскинчилар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(2), Feb., 2023

халкимизнинг эрк ва озодлик, илм-фан, санъат ва маданиятга булган азалий интилишлари хдмда иродасини бука олмади.

REFERENCES

1. Туркистон чор Россияси мустамлакачилиги даврида(Узбекистоннинг янги тарихи.Биринчи китоб). - "Шарк'нашриёти, Тошкент, 2000 й.

2. Мустабид тузумнинг Узбекистан миллий бойликларини талаш сиёсати:тарих шохддлиги ва сабоклари. - "Шар;" нашриёти,Тошкент, 2000 й.

3. Муминов Т. Туркистон икки аср гирдобида. - Тошкент, 2013.

4. Исмоилова Ж. Х1Х асрнинг иккинчи ярми -ХХ аср бошларида Тошкентнинг "янги шахдр" кисми тарихи. - Тошкент, 2004 й.

5. Н.Абдуллаев. Санъат тарихи. 2 жилдлик. Биринчи китоб. - Т., "Санъат" нашриёти, 2001 й.

6. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

7. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Jurabayev, N., & Artikova, B. (2022, June). Constructive and optimal solutions for the formation of a stable ecological situation in the Aral Sea region of Uzbekistan. In AIP Conference Proceedings (Vol. 2432, No. 1, p. 030113). AIP Publishing LLC.

8. Журабоев Носир Юсупович, & Рахимова Машхура Иномжановна (2021). ВКЛАД АБУ РАЙХАНА БЕРУНИ В РАЗВИТИЕ ФИЛОСОФСКОЙ МЫСЛИ. Проблемы науки, (2 (61)), 14-15.

9. Журабоев, Носир Юсупович, & Хасанов, Миршод Нуъмонович (2022). ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ИЖТИМОИЙ-ИКТИСОДИЙ СОДА РИВОЖИ: ИСЛОХОТ ВА ИСТИКБОЛ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1274-1283.

10. Журабоев, Н. Ю. (2022). ХАЛКАРО ТРАНСПОРТ ЙУЛАКЛАРИНИ ТАШКИЛ ЭТИШДА УЗБЕКИСТОННИНГ ИШТИРОКИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 151-156.

11. Раматов, Ж. С., Муратова, Д., Султанов, С. X,., Тухтабоев, Э., Кушаков, Ф., & Хасанов, М. Н. (2022). ИЖТИМОИЙ АДОЛАТ ВА КАДРИЯТЛАР ПЛЮРАЛИЗМИ. World scientific research journal, 8(1), 102-108.

12. Раматов, Ж.С., Баратов, Р.У., Султанов, С.Х., Муратова, Д.А., Хасанов, М.Н., & Эрниёзов, У.К. (2022). ЁШЛАР ЗАМОНАВИЙ МАДАНИЙ КИЁФАСИ ВА УМУМИНСОНИЙ КАДРИЯТЛАР ТУШУНЧАСИНИНГ МАЗМУН-МОХДЯТИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10), 376-386.

o

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(2), Feb., 2023

13. Hasanov M., Tuhtaboev E. THE PERFORMANCE OF THE PERFECT MAN IN THE EASTERN RENESSANCE (ON THE EXAMPLE OF FARABI'S VIEWS) //Innovative Technologica: Methodical Research Journal. - 2021. - T. 2. - №. 05. -C. 1-6.

14. M.H.X,acaHOB, AAX,a$H3OB, P.X.ToupoB, & X.K.EOOTa6OeB. (2022). AEY HACP OOPOEHH ^mATAH ^ABP^ATH HTM-OAH BA TALTHM-TAPEHfl . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 137-140. Retrieved from http: //www.wsrj ournal .com/index.php/new/article/view/627

15. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Khasanov, M., Sultonov, S., & Kushakov, F. (2022). MODERN REQUIREMENTS FOR THE SPIRITUAL IMAGE OF YOUNG PEOPLE AND ITS MANIFESTATION IN PRACTICE. Academic research in educational sciences, 3(10), 582-586.

16. Ramatov, J.S., & Khasanov, M.N. (2022). SOCIAL ASPECTS OF PROFESSIONAL QUALITY IMPROVEMENT (ON THE EXAMPLE OF THE RAILWAY SECTOR). Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 969-976.

17. PaMaTOB, ^.C., BanneB, T.A., & XacaHOB, M.H. (2022). XIX ACP^A XHH^HCTOH^ATH H^THMOHH - OATCAOHH ^APAEHTAP. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (6), 1070-1078.

18. ^ypa6oeB, H. ro., KymaKOB, O. A., CyrnaHOB, C. X,., & XacaHOB, M. H. (2022). KOHOYЦHHTHK XYCYCH^TTAPH^AH XHTOH OATCAOACHHHHT KEHTAHHmH. World scientific research journal, 9(2), 3742.

19. Ruzigul, U., Nasirjan, J., Dilmurodkhakim, A., Mirshod, H., & Urozboy, E. (2020). Rationale and history of human reflections in the muslim philosophy. International Journal of Advanced Science and Technology, 29(5), 1453-1458.

20. Ramatov, J., Umarova, R., Baratov, R., Sultanov, S., & Khasanov, M. (2022). METHODS AND MEANS OF FORMATION OF SPIRITUAL MORAL CONSCIOUSNESS IN STUDENTS AND YOUTH OF UZBEKISTAN. World scientific research journal, 10(1), 257-262.

21. A6gypamngoBa, H. A., & XacaHOB, M. (2022). EmTAP ^YHE^APAmH^A ^HH BA AXTO^HHHT Y3APO MYTAHOCHETHTH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(10), 1226-1235.

22. Eo6omeB, 3. H., XacaHOB, M. H., & HypynnaeB, 3. A. (2022). AEY HACP OOPOEHHHHHT nE^ATOTHKA OAHHHHHT ACOCTHCH CHOATH^A.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.