Научная статья на тему 'ТУРКИСТОН ТОҒ ТИЗМАСИ ШИМОЛИЙ ЁНБАҒИРЛАРИ ЛАЛМИ ЖИГАРРАНГ ТУПРОҚЛАРНИНГ АЙРИМ АГРОФИЗИК ВА АГРОКИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ'

ТУРКИСТОН ТОҒ ТИЗМАСИ ШИМОЛИЙ ЁНБАҒИРЛАРИ ЛАЛМИ ЖИГАРРАНГ ТУПРОҚЛАРНИНГ АЙРИМ АГРОФИЗИК ВА АГРОКИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
97
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
лалми тоғ жигарранг тупроқ / агрофизикавий хоссалар / агрокимёвий хоссалар / гумус / озиқа моддалар / азот / фосфор / калий / тупроқ унумдорлиги. / rainfed brown soil / agrophysical properties / agrochemical properties / humus / nutrients / nitrogen / phosphorus / potassium / soil fertility.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Эргашев Бахтиёр, Абдурасулов Ҳамза

Мазкур мақолада Туркистон тоғ тизмасининг ёнбағирларида тарқалган лалми тоғ жигарранг тупроқларнинг агрофизик ва агрокимёвий хоссаларига доир таҳлил маълумотлари келтирилган. Тадқиқот объекти сифатида Жиззах вилояти Бахмал тумани Қўшчинор хўжалигида тупроқ ҳосил қилувчи она жинслари делювиал лёссимон лойлар ва қумоқлардан ташкил топган кучли бурмаланган рельефи тўлқинсимон лалми тоғ жигарранг тупроқлар танлаб олинган. Тадқиқотлар «Методы агрохимических анализов почв и растений», «Методы агрофизических исследований», «Дала тажрибаларини ўтказиш услублари» каби услубий қўлланмалар асосида олиб борилган. Тадқиқот натижаларига кўра, гумус миқдори экспозиция ва нишабликнинг каттакичиклигига қараб кам, ўртача, ўртачадан юқори ва юқори даражада таъминланган гурухларга мансуб, она жинсга боғлиқ ҳолда фосфор билан жуда кам, калийга нисбатан бой бўлиб, гипслашмаган. Карбонатлар тупроқларнинг ҳайдов қатламларидан тупроқ профилининг пастига томон нисбатан ортиб бориши кузатилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME AGROPHYSICAL AND AGROCHEMICAL PROPERTIES OF RAINFED BROWN SOILS ON THE NORTHERN SLOPES OF THE MOUNTAIN RANGE OF TURKISTAN

The article presents data on the analysis of the agrophysical and agrochemical properties of rain-fed brown soils common on the slopes of the Turkestan Range. The rainfed brown soils of the Bakhmal district of the Jizzakh region were chosen as the object of research, which are soil-forming parent rocks are deluvial loess clays and sands, with a highly folded relief. The studies were carried out on the basis of methodological manuals, such as “Methodology for agrochemical analyzes of soils and plants”, “Methodology for agrophysical research”, “Methodology for conducting field experiments”. According to the research results, the amount of humus, depending on the exposure and slope, belongs to the groups of low, medium, above average and high supply, depending on the parent rock, there is very little phosphorus, relatively rich in potassium, and there is no gypsum. Carbonates are observed to increase from the moving soil layers towards the bottom of the soil profile.

Текст научной работы на тему «ТУРКИСТОН ТОҒ ТИЗМАСИ ШИМОЛИЙ ЁНБАҒИРЛАРИ ЛАЛМИ ЖИГАРРАНГ ТУПРОҚЛАРНИНГ АЙРИМ АГРОФИЗИК ВА АГРОКИМЁВИЙ ХОССАЛАРИ»

ТУРКИСТОН ТОГ ТИЗМАСИ ШИМОЛИИ ЕНБАГИРЛАРИ ЛАЛМИ ЖИГАРРАНГ ТУПРОЦЛАРНИНГ АИРИМ АГРОФИЗИК ВА АГРОКИМЁВИЙ

ХОССАЛАРИ Эргашев Бахтиёр

Тупрокшунослик ва агрокимё илмий тадк;ик;от институти кичик илмий ходими

Абдурасулов Х,амза

Тупрокшунослик ва агрокимё илмий тадкикот институти кичик илмий ходими https://doi.org/ 10.5281/гепойо.6811504

Аннотация. Мазкур мацолада Туркистон тог тизмасининг ёнбагирларида тарцалган лалми тог жигарранг тупроцларнинг агрофизик ва агрокимёвий хоссаларига доир та%лил маълумотлари келтирилган. Тадцицот объекти сифатида Жиззах вилояти Бахмал тумани Кушчинор хужалигида тупроц %осил цилувчи она жинслари делювиал лёссимон лойлар ва цумоцлардан ташкил топган кучли бурмаланган рельефи тулцинсимон лалми тог жигарранг тупроцлар танлаб олинган. Тадцицотлар «Методы агрохимических анализов почв и растений», «Методы агрофизических исследований», «Дала тажрибаларини утказиш услублари» каби услубий цулланмалар асосида олиб борилган. Тадцицот натижаларига кура, гумус мицдори экспозиция ва нишабликнинг катта-кичиклигига цараб кам, уртача, уртачадан юцори ва юцори даражада таъминланган гурухларга мансуб, она жинсга боглиц %олда фосфор билан жуда кам, калийга нисбатан бой булиб, гипслашмаган. Карбонатлар тупроцларнинг %айдов цатламларидан тупроц профилининг пастига томон нисбатан ортиб бориши кузатилади.

Калит сузлар: лалми тог жигарранг тупроц, агрофизикавий хоссалар, агрокимёвий хоссалар, гумус, озица моддалар, азот, фосфор, калий, тупроц унумдорлиги.

НЕКОТОРЫЕ АГРОФИЗИЧЕСКИЕ И АГРОХИМИЧЕСКИЕ СВОЙСТВА

БОГАРНЫХ БУРЫХ ПОЧВ СЕВЕРНЫХ СКЛОНОВ ГОРНОИ ХРЕБТЫ

ТУРКИСТАНА

Аннотация. В статье представлены данные анализа агрофизических и агрохимических свойств богарных бурых почв, распространенных на склонах Туркестанского хребта. В качестве объекта исследований выбраны богарные бурые почвы Бахмальского района Джизакской области, которые почвообразующие материнские породы делювиальные лёссовые глины и пески, с сильноскладчатым рельефом. Исследования проводились на основании методических пособий, таких как «Методика агрохимических анализов почв и растений», «Методика агрофизических исследований», «Методика проведения полевых опытов». По результатам исследований количество гумуса в зависимости от экспозиции и уклона относится к группам низкой, средней, выше средней и высокой обеспеченности, в зависимости от материнской породы очень мало фосфора, относительно богато в калии, и не имеется гипса. Наблюдается, что карбонаты увеличиваются от движущих слоев почвы к нижней части почвенного профиля.

Ключевые слова: богарная бурая почва, агрофизические свойства, агрохимические свойства, гумус, элементы питания, азот, фосфор, калий, плодородие почвы.

SOME AGROPHYSICAL AND AGROCHEMICAL PROPERTIES OF RAINFED BROWN SOILS ON THE NORTHERN SLOPES OF THE MOUNTAIN RANGE OF

TURKISTAN

Abstract. The article presents data on the analysis of the agrophysical and agrochemical properties of rain-fed brown soils common on the slopes of the Turkestan Range. The rainfed brown soils of the Bakhmal district of the Jizzakh region were chosen as the object of research, which are soil-forming parent rocks are deluvial loess clays and sands, with a highly folded relief. The studies were carried out on the basis of methodological manuals, such as "Methodology for agrochemical analyzes of soils and plants", "Methodology for agrophysical research", "Methodology for conducting field experiments". According to the research results, the amount of humus, depending on the exposure and slope, belongs to the groups of low, medium, above average and high supply, depending on the parent rock, there is very little phosphorus, relatively rich in potassium, and there is no gypsum. Carbonates are observed to increase from the moving soil layers towards the bottom of the soil profile.

Keywords: rainfed brown soil, agrophysical properties, agrochemical properties, humus, nutrients, nitrogen, phosphorus, potassium, soil fertility.

КИРИШ

Республикамиз ахолисини озик-овкат махсулотларига булган талабидан келиб чикган холда хозирги кунда фойдаланиб келинаётган асосан сугориладиган колаверса лалми, яйлов ерларни хозирги замон талаблари асосида доимо ривожлантириш, бугунги кунда олиб борилаётган ислохотлар негирзида ер ресурслари ва уларнинг хозирги холати, айникса тупрокларнинг унумдорлик даражаси билан бевосита боглик. Шу сабабли кишлок хужалигида амалда фойдаланиб келинаётган сугориладиган тупроклар сингари лалми тупрок копламларидан унумли фойдаланиш, самарадорлигини ошириш колаверса, унумдорлигини саклаш, кайта тиклаш,хамда мухофаза килиш энг мухим устувор вазифалардан бири булиб келмокда.

Республика буйича лалмикор ерлар 756,7 минг гектарни ташкил килади. Лалмикор ер майдонларида кишлок хужалик экинларини факат ёгингарчилик хисобига, тупрок катламларида йигилган намлик туфайли етиштирилишини хисобга олиб, лалмикор экинлар йиллик уртача ёгингарчилик микдори 200 мм дан ошадиган ерларда жойлаштирилади. Лалмикор ер майдонларининг вилоятлар буйича таксимланиши куйидагича, жумладан Жиззах 224.4 гектар, ^ашкадарё 258,5 гектар, Самарканд 182,1 гектар, Сурхондарё 39,5 гектар, Тошкент 33,3 гектар, ва Навоий вилоятларида 19,8 гектар майдонларни эгаллаб ётсада, уларнинг хосса ва хусусиятлари, интенсив дехкончилик тизимида узгариши, хамда регионал хусусиятлари айрим жойларда етарли даражада урганилмаган. [1]

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Лалми экинлар етиштиришда асосан баланд тог олди ва урта баландли тогларнинг энг текис майдонларини эгаллаган кучсиз карбонатли тог жигарранг тупроклардан фойдаланилади. Тупрок пайдо килувчи жинслар булиб, асосий тог жинслари устида жойлашган элювиал-делювиал скелетли-талкон (майда) тупроклар ёки лёссимон кумоклар хизмат килади. Калит майдон сифатида Жиззах вилояти Бахмал тумани ^ушчинор

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 3

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

хужалигида тупрок хосил килувчи она жинслари делювиал лёссимон лойлар ва кумоклардан ташкил топган кучли бурмаланган рельефи тулкинсимон лалми тог жигарранг тупроклар танлаб олинди. Замонавий GPS геодезик улчов асбоби курсаткичлари буйича, географик координатаси шимолий кенглик N 39o 43" 57.3" ва E 067° 41' 18.3" шаркий узунликда денгиз сатхидан 1282- 1290 метр баландликда жойлашган. Бугдой екилган лалми дала, киялиги 3-50.

Тадкикотлар дала ва лаборатория шароитида олиб борилди. Бунда «Методы агрохимических анализов почв и растений», «Методы агрофизических исследований», «Дала тажрибаларини утказиш услублари» каби услубий кулланмалар асосида олиб борилди. Гумус Тюрин усулида, азот Кьельдал усулида, умумий шаклдаги фосфор Гинзбург усулида, калий Смитт усулида, харакатчан шакллардаги нитрат азоти ионоселектив усулида, аммоний азот Несслер реактиви билан, фосфор Мачигин усулида, калий оловли фотометрик хроматография усулида аникланган.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Лалми тог жигарранг тупрокларда солиштирма масса 2,56-2,75 г/см3 гача ортиши кузатилган булса, бу тупрокларда хажм масса 1,25-1,46 г/см3 атрофида тебранишини куришимиз мумкун. Ушбу тупрокларнинг умумий говаклик курсаткичлари 47-51% ни ташкил этади (1-жадвал).

1-жадвал

Лалми tof жигарранг тупрокларининг умумий физик хоссалари

№ Тупроклар номи ва жойи Чукур лиги,см Солиштирма масса, г/см3 Хажм масса,г/см3 FoBaK лиги,%

Делювиал лёссимон 0-18 2,58 1,27 50,7

кумоклардан ташкил 18-40 2,63 1,33 49,4

11 топган лалми тог 40-85 2,68 1,36 49,2

жигарранг тупрок 85-120 2,67 1,39 47,9

(жанубий экспозиция) 120-165 2,74 1,46 46,7

Делювиал лёссимон 0-20 2,56 1,25 51,1

кумоклардан ташкил 20-45 2,62 1,32 49,6

12 топган лалми тог 45-95 2,65 1,34 49,4

жигарранг тупрок 95-135 2,68 1,37 48,8

(шимолий экспозиция) 135-177 2,75 1,44 47,6

Лалми тог жигарранг тупроклар куйидаги агрокимёвий хоссаларга эга булиб гумусли катлам бу тупрокларда тог кияликларида ривожланиш шароитлари микдори жанубий экспозицияда 0,34-1,75 % булиб, шимолий экспозициясида бу курсаткич 0,341,83 % атрофида тебраниши кузатилди. Уларнинг киялик даражаларига караб генетик горизонтлари томон камайиб бориши натижасида, шунга мос равишда умумий азот микдори хам узгариб боради.

Лалми тог жигарранг тупрокларда умумий азот микдори жанубий ва шимолий экспозициясида 0,032-0,126 %, 0,029-0,134 % да тебраниб туради. Углеродни азотга булган нисбати мос равишда 6,3-8,1 ва 6,8-7,9 атрофида кузатилади.

Лалми тог жигарранг тупрокларда умумий фосфор курсаткичлари нисбатан паст ва бу микдор юкори катламларида 0,023-0,112 % га тенг булиб, тупроклар профилининг

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 3

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

генетик катламларидаги курсаткичлари 0,028-0,118 % атрофида тебраниши кузатилади. Шу сабаб лалми жигарранг тупроклар фосфор билан кам таъминланган тупроклар гурух,ига киритилади. МУ^ОКАМА

Таърифланаётган тупроклар умумий калийга бойрокдир, бу айникса унинг юкори катламларида аник сезилади. Бу тупрокларнинг хдйдалма катламида умумий калийнинг микдори жанубий экспозицияда 1,11-1,39 %, атрофида тебраниб, шимолий экспозициясида бу микдор 1,12-1,142 % га тенг булиб пастки катламлар томон унинг микдори камаяди.

Лалми тог жигарранг тупроклар одатда карбонатли нуралиш билан боглик булган шароитда вужудга келади ва карбонатлар микдори тупрокларнинг х,осил булиш ва иклим шароитига караб юкоридан пастки катламларга томон ювилиб туради. Уларнинг ювилиш чукурлиги, жумладан карбонатли иллювиал катламнинг шаклланиши ёгин-сочин микдори ва тупрок катламларидан ювилиш тезлиги хдмда тупрок х,осил килувчи она жинсларнинг карбонатлилик даражасига, релъеф шароитига боглик булади. Шунинг учун х,ам бу тупрокларда карбонатлар микдори унинг кайси релъеф шароитида ривожланганлигига купрок боглик булади. Урганилган жигарранг тупрокларда СО2 карбонатлар микдори 0-1 метрли катламда 4-6% ни ташкил килиб, пастки катламларда карбонатлар микдори ошади, одатда карбонатли катлам 37-50 см. Чукурликдан бошланади Урганилган тупрокларда СО2 карбонатлар умумий микдори юкори катламлар таркибида 4,22-9,72 % атрофида тебраниб туради. Бу тупрокларни рН курсатгичлари 7,74-7,95 оралигида булиб кучсиз ишкорий мух,итга эга (2-жадвал).

2-жадвал.

Лалми tof жигарранг тупрокларининг айрим агрокимёвий хоссалари

№ Кесмани жойлашган урни Цатлам калинлиг и, см Гумус % Умумий, % C: N Карбонатлар СО2 % рН

Азот P2O5 K2O

Лалми, карбонатли тог жигарранг тупрок

11 Делювиал лёссимон кумоклардан ташкил топган (жанубий экспозиция) 0-18 1,754 0,126 0,112 1,39 8,1 9,72 7,74

18-40 0,969 0,072 0,086 1,31 7,8 6,76 7,83

40-85 0,541 0,047 0,059 1,24 6,7 4,28 7,90

85-120 0,425 0,038 0,028 1,19 6,5 6,70 7,95

120-165 0,346 0,032 0,023 1,11 6,3 9,50 7,60

12 Делювиал лёссимон кумоклардан ташкил топган (шимолий экспозиция) 0-20 1,833 0,134 0,118 1,42 7,9 5,02 7,62

20-45 0,978 0,078 0,093 1,35 7,3 9,08 7,70

45-95 0,582 0,047 0,068 1,27 7,2 6,86 7,81

95-135 0,421 0,035 0,033 1,21 7,0 4,22 7,90

135-177 0,342 0,029 0,028 1,12 6,8 4,75

ХУЛОСА

Хулоса урнида шуни таъкидлаш керакки, тупрок-тадкикот ва аналитик-тах,лил натижаларига асосаланиб гумус микдори экспозиция ва нишабликнинг катта-кичиклигига

караб кам, уртача, уртачадан юкори ва юкори даражада таъминланган гурухларга мансуб, она жинсга боглик холда фосфор билан жуда кам, калийга нисбатан бой булиб, гипслашмаган. Карбонатлар тупрокларнинг хайдов катламларидан тупрок профилининг пастига томон нисбатан ортиб бориши кузатилади. Умуман олганда ушбу тупроклар агрофизикавий хоссаларига кура лалми жигарранг тог тупрокларига хос булган уртача курсаткичларга эгалиги кайд этилди. Худди шунингдек, агрокимёвий хоссаларига хам ушбу минтака тупрокларига мос равишда тегишли гумус, азот, фосфор, калий ва карбонатлар кийматларига эга эканлиги кузатилди. Шунингдек, тупрок мухити хам Узбекистон Республикаси тупроклари учун хос булган кучсиз ишкорий мухит эканлиги хулоса килинди.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-4947-сонли фармони «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Х,аракатлар стратегияси тугрисида» 2017 йил 7феврал..

2. Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-5065-сонли фармони «Ерларни мух,офаза килиш улардан окилона фойдаланиш борасидаги назоратни кучайтириш геодезия ва картография фаолиятини такомиллаштириш давлат кадастрлари юритишни тартибга солиш чора тадбирлари тугрисида» 2017 йил.

3. «Узбекистон Республикасининг ер фонди» (01.01.2019 й.) Тошкент, 2019

4. O'G'Li S. A. A., Qizi N. D. K. ZANJABIL O 'SIMLIGINI OCHIQ MAYDONLARDA YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D3. - С. 26-30.

5. Турдалиев А. Т., Ахунов А. А. SUG 'ORILADIGAN O 'TLOQI SAZ TUPROQLARDA G 'O 'ZA HOSILDORLIGINI OSHIRISH YO 'LLARI //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D3. - С. 13-18.

6. O'G'Li S. A. A., Qizi A. A. D. O. K., Qizi N. B. H. DOLLAR DARAXTINING YETISHTIRISH TEXNOLOGIYASI //Science and innovation. - 2022. - Т. 1. - №. D3. - С. 297-300.

7. Ubaydullayev Madamin Mo'minovich, & Ne'matova Feruzaxon Jamolxon Qizi. (2021). The Importance Of Planting And Processing Of Medium-Field Cotton Varieties Between Cotton Rows In Fergana Region . The American Journal of Agriculture and Biomedical Engineering, 3(09), 2629. https://doi.org/10.37547/taiabe/Volume03Issue09-05

8. M.M.Ubaydullayev, Ne'matova F.J, & Marufjonov A. (2021). DETERMINATION OF EFFICIENCY OF DEFOLIATION IN MEDIUM-FIBER COTTON VARIETIES. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 3(11), 95-98. Retrieved from https://www.giirj.com/index.php/giirj/article/view/453

9. Абдурахмонов Н.Ю. Туркистон тог тизмалари остки текисликлардаги лалми ерларнинг тупрок-иклим шароитлари Тупрокшунослик ва агрокимё фани XXI асрда: Халкаро илмий-амалий анжуман материалллари туплами. -Тошкент, 2004.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.