Научная статья на тему 'ТУРК ТИЛИ ФОНЕТИКАСИДА ТЕРМИНЛАР МАСАЛАСИ'

ТУРК ТИЛИ ФОНЕТИКАСИДА ТЕРМИНЛАР МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

150
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Фонетика ва фонология терминлари / Sesbilim / Sesbilgisi / görevsel/gelişmeli sesbilim / ses ve biçim bilgisi / унлилар / ундошлар / товуш ўзгаришлари.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Гўзал Қобулжоновна Мирзаева

Мақолада турк тилшунослигида фонетика соҳасининг тадқиқ қилиниши, фонетик терминлар масаласи, турк тили фонетикасига доир тадқиқотлар олиб борган тилшуносларнинг фонетик терминларга оид қарашлари ѐритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУРК ТИЛИ ФОНЕТИКАСИДА ТЕРМИНЛАР МАСАЛАСИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-663-666

ТУРК ТИЛИ ФОНЕТИКАСИДА ТЕРМИНЛАР МАСАЛАСИ

Гузал ^обулжоновна Мирзаева

"Tong press print" нашриёти мухаррири ва мустакил изланувчи

АННОТАЦИЯ

Маколада турк тилшунослигида фонетика сохасининг тадкик килиниши, фонетик терминлар масаласи, турк тили фонетикасига доир тадкикотлар олиб борган тилшуносларнинг фонетик терминларга оид карашлари ёритилган.

Калит сузлар: Фонетика ва фонология терминлари, Sesbilim, Sesbilgisi, görevsel/geli§meli sesbilim, ses ve bi?im bilgisi, унлилар, ундошлар, товуш узгаришлари.

КИРИШ

Турк тилшунослигида фонетикага оид куплаб тадкикотлар олиб борилган. Биринчи навбатда кайд килиш керакки, тилшуносликдаги хар бир сатхнинг бош масаласи ундаги терминлар масаласидир. Турк тилшунослигидаги терминларда миллийлик акс этиб туради. С.Топбаш ва Х,.Капкаллиларнинг "Sesbilim" ve "Sesbilgisi" Terimleri Üzerine" маколасида турк тили фонекаси ва фонологиясига оид терминлар хусусида кичик тадкикот олиб борилган. Маколада турк тилшунослари томонидан фонетика ва фонология терминларининг бир-бирига кориштириб юборилаётгани ва натижада хатоликлар юзага келаётгани хусусида суз боради. Бу терминларнинг кориштириб кулланишига сабаб уларнинг турк адабий тилга мослангани ва бунинг окибатида улар уртасида бевосита ухшашлик мавжудлигидир. Макола муаллифлари бир гурух турк тилшунослари фонетикани "Sesbilim" термини билан; фонологияни эса "Sesbilgisi" ёки "görevsel/geli§meli sesbilim" терминлари билан куллаганларини айтиб утадилар (масалан, Селен, Демиржан, Аксан, Конрот, Топбаш кабилар).

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бошка бир гурух тилшунослар эса аксинча - фонетика атамасини "Sesbilgisi" ва фонология атамасини "Sesbilim" деб куллаганини (масалан, Вардар, Демирезен) кайд этадилар.

Бундан куриш мумкинки, С.Топбаш ва Х,.Капкаллиларнинг мана шу кичик тадкикотига кадар турк тилшунослигида фонетика ва фонология

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-663-666

терминларини куллашда чалкашлик мавжуд булган ва макола икки терминни тартибга солишда катта ахамият касб этган. Шундан сунг бу икки тилшунос '^sMlim'^^ фонетика ва '^sWlgis^^^ фонология эканини ва бу икки терминнинг бир-биридан фаркли жихатларини, урганиш объектини асослаб берганлар. Маколада сатх тармокларининг тарихига хам тухталинган ва Fарб тилшунослари томонидан илгари сурилган карашларни келтириб утганлар.

Э.В. Севортяннинг "Фонетика турецкого литературного языка" номли асарида эса турк тилининг фонетик тизими жуда кенг тадкик этилган, бу асарда нафакат фонетика, балки турк тилидаги фонетик товуш узгаришлари хам мисоллар асосида кенг ёритилган. Масалан, у турк тилидаги редуксия ходисаси хакида гапириб, бунда "i" харфининг ёпик "i" ёки "e" га утишини таъкидлайди ва куйидаги мисолларни келтиради:

yani yan i/e, belki belk i/e , haydi hayd i/e, artik art i/k.

Тилшунос Э.Демиржан "Türk5enin ses dizimi" асарида турк тилиниинг товуш тизимини тахлил килади. Р.Уздем "Tarihsel bakimdan ozturk5e ve yabanci sozlerin fonetik ayra5lari" асарида туркий тилларнинг этимологиясини урганиб, чет тилларидан узлашган сузларни фонетик жихатдан ажратиш усулларини тахлил килиб беради. Тилшунослар З.Куркмаз ва Х,.Зулфикарлар эса "Turk Dili ve Kompozisyon" асарида турк тилидаги фонетик товуш узгаришларини урганадилар ва бунга асосан урFу сабаб булишини мисоллар оркали курсатиб берадилар. Тилшунос Тахир Нежат Генжан узининг "Dilbilgisi" асарида турк тилидаги ундошлар тизимини, улардаги сингармонизм ходисаларини жадваллар асосида ёритиб, асослаб берган.

Н.Демирнинг 2019 йилда чоп килинган "Türk5e ses ve bi?im bilgisi" (Турк тили фонетикаси ва морфологияси) асари хорижий мамлакатлардаги Туркология факультетлари учун тайёрланган булиб, тилшунос термин масаласида факат туркчалаштириш тарафдори булгани холда, атамаларни чет сузлардан эмас факат туркча сузлар ёрдамида ифодалайди. Китоб чет эл талабаларига тушунарли булиши учун содда тарзда ёзилган, шунингдек унда турк тилининг тарихий лахжалари хусусида хам суз юритилган.

Тилшунос Мустафо Узканнинг "Türkiye Türk5esi Ses ve Yazim Bilgisi" асарида олим турк тили фонетикасига оид жуда кенг маълумот берган. Тилшунос бу асарни туркум холида нашр килишни максад килган булиб, асар ун бир булимдан иборат. Биринчи булимда тилларнинг пайдо булиши, уларнинг номланиши ва дунё тиллари хакида суз кетади. Бешинчи булимда

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-663-666

тилшунос турк тили ва унинг товуш тизими - унлилар, ундошлар, товуш узгаришлари, уларнинг сабаблари хамда алифбосига батафсил тухталади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шу уринда тилшуносликнинг тарихига хам бироз назар солсак. Суад Махмуд Алваннинг "Ali §ir Nevai Muhakemetül-lugateyn Eserinin Sesbilimi Özellikleri" маколасида улуF мутафаккир ва шоир Алишер Навоийнинг "Мухокаматул луFатайн" асаридаги фонетик жараёнлар тахлил килинган.

Асли Йилмаз Даву^лининг "Standart Tûrkçedeki Ünlülerin Akustik Analizi Ve Fonetik Altyapi" номли катта асари адабий турк тилидаги унли товушларнинг акустик анализи ва фонетик сутруктурасига баFишланган. Асарни турк тили фонетикасининг хакикий экспериментал тадкикоти деб аташ мумкин.

Тилшунос Ижлал Эргенчнинг "Sesbilim Çaliçmalari" хакидаги очик дарс куринишидаги тадкикотида турк тили фонетикасига доир изланишлар жадвал асосида ёритиб берилади. Шунингдек, у тилшунос Нажиб Учокнинг, Узкан Башканнинг, Невин Селиннинг ва Умер Демиржаннинг тадкикотларини уз асарида схемалар асосида ёритади ва тахлил килади.

Асли Йилмаз Даву^лининг "Standart Tûrkçedeki Ünlülerin Akustik Analizi Ve Fonetik Altyapi" номли катта асари адабий турк тилидаги унли товушларнинг акустик анализи ва фонетик сутруктурасига баFишланган.1 Асарни турк тили фонетикасининг хакикий экспериментал тадкикоти деб аташ мумкин. Тилшунос адабий турк тилидаги унлиларнинг аллофонларини тадкик килиш жараёнида 875 та сузни саккизта респондентга талаффуз килдиради ва эксперимент килади. Тадкикот статистикасига кура бир-биридан фарк килувчи 21 аллофонлар гурухи ва уларга оид 10 та узун унли топилган. Аллофонлар урин олган товуш тизимлари сузлар оркали мисоллар билан берилган. Тилшунос хар бир унли товушга кенг тухталиб, масалан "a" фонемасининг узида учта аллофон аникланганини мисоллар оркали келтириб утади: al, a2, ва a3. "Булардан ташкари al ва a2 гурухларининг узун турлари all ва a22) бордир, - дейди тилшунос ва мисоллар келтириб утади, "al: очиц, орца, тор. "ova, muaf, avuntu, ala, mal, agustos, azar, vasat, hala, ahir, ahbap, falaka" каби сузларда. ("a" товуши кундалик кулланганда калин "a" сифатида келади). Суз

1 Davutoglu A.Y., Standart Tûrkçedeki Ünlülerin Akustik Analizi Ve Fonetik Altyapi". istanbul. 2010. Academic Research, Uzbekistan 665 www.ares.uz

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-663-666

уртасидаги "a " фонемасининг, хусусан "b ", "p ", "v " каби лаб ундошларидан ва "h "дан кейин келганда a1 сифатида кулланиши кузатилди". Бундан ташкари Хусейин Кахраман Мутлу турк тили фонетикасига доир олиб борилган тадкикотлар библиографиясини тузиб, журналда чоп этган.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, турк тили фонетикасига доир куплаб тадкикотлар олиб борилган булиб, юкорида келтирилганидек, биринчи галда термин масаласи мунозарали холатдадир. Турк тили фонетикаси узга юрт тилшунослари томонидан хам кенг тадкик килинган. Турк тилида экспериментал фонетика ривож топган, шу сабаб амалий ишлар куп дейиш мумкин.

REFERENCES

1. Topba§.S. Kopkalli H., "Sesbilim" ve "Sesbilgisi" Terimleri Uzerine". Dilbilim ara§tirmalari, Anadolu Universitesi, 1994.

2. Suer E. Cagda§ Turk Dili. Grafiker Yayinlari. Ankara, 2002. S. 193.

3. Севортян Э.В. Фонетика турецкого литературного языка. - Москва, 1955.

4. Demir N. Ses Bilgisi ve Bi5im Bilgisi. Hamur Tipi : 2. Hamur. ilk Baski Yili : 2019.

5. Özkan M. Türkiye Türk5esi Ses ve Yazim Bilgisi. istanbul, Filiz Kitabevi 331.

6. Davutoglu A.Y., "Standart Türk5edeki Ünlülerin Akustik Analizi Ve Fonetik Altyapi". istanbul. 2010.

7. Ergen5 I., Sesbilim Qali§malari. https ://acikders. ankara.edu.tr/

8. Mutlu H.K.'Türkiye Türk5esi Ses Bilgisi Üzerine Bir Bibliografiya Denemesi", Türk Dünyasi incelemeleri Dergisi, 6 (2) .

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.