Научная статья на тему 'ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОШҚАРУВ ҚАРОРЛАРИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ'

ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОШҚАРУВ ҚАРОРЛАРИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
132
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
модернизация / тараққиёт / туризм / сервис / бошқарув / тижорат компаниялари / ички туризм.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Каримов Ўткирбек

Ҳозирги кунда Ўзбекистон Республикасида туризмнинг миллий моделини шакллантириш жараёни амалга оширилмоқда. Ушбу моделда таъкидланишича мамлакатда ривожлантирилаётган туристик бозор бошқа ҳар қандай бозорлар каби мамлакатнинг ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий вазиятига таъсир кўрсатади. У мамлакатлар ўртасидаги ҳамкорликни ривожлантириш ҳамда инвестиция ва капитал оқимини таъминлаш даражаларини аниқлашда муҳим восита бўлиб ҳисобланади. Мақолада Ўзбекистон Республикасида туризмни ривожлантиришда бошқарув қарорларининг ўрни ва аҳамияти тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОШҚАРУВ ҚАРОРЛАРИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

ТУРИЗМНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОШ^АРУВ КАРОРЛАРИНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ

Каримов Уткирбек

талаба, Самарканд иктисодиёт ва сервис институти, Узбекистан, Самарканд

АННОТАЦИЯ

Х,озирги кунда Узбекистон Республикасида туризмнинг миллий моделини шакллантириш жараёни амалга оширилмокда. Ушбу моделда таъкидланишича мамлакатда ривожлантирилаётган туристик бозор бошка хар кандай бозорлар каби мамлакатнинг ижтимоий-сиёсий ва иктисодий вазиятига таъсир курсатади. У мамлакатлар уртасидаги хамкорликни ривожлантириш хамда инвестиция ва капитал окимини таъминлаш даражаларини аниклашда мухим восита булиб хисобланади.

Маколада Узбекистон Республикасида туризмни ривожлантиришда бошкарув карорларининг урни ва ахамияти тадкик этилган.

Калит сузлар: модернизация, тараккиёт, туризм, сервис, бошкарув, тижорат компаниялари, ички туризм.

Маълумки, бозор иктисодиёти ривожланган мамлакатларда, асосан, хусусий ва тижорат компаниялари туристларга хизмат курсатади. Бирок, хар кандай шароитда хам давлат оптимал иктисодий ва хукукий заминни яратган такдирдагина туризм ривожланиши мумкин. Агарда давлат касбий тайёргарлик масалалари, табиий ва маданий мухитни мухофаза этиш, ахборот-реклама ишлари ва расмиятчиликни соддалаштириш кабилар билан шугулланмаса, у холда туризм кутилганидек ривожланиш даражасига эриша олмайди. Бунда давлат томонидан туризмни ривожлантириш, туристик хизматлар бозорини шакллантириш, иктисодий тартибга солиш усуллари ва ричагларини кайта ислох этиш, туризмни ташкилий бошкарув тизимларини такомиллаштириш, унинг экспорт салохиятини ошириш ва энг асосийси, хорижий инвестицияларни жалб килиш кабиларга тегишли услубий ва амалий ёндашувларни ишлаб чикиш мухим ахамият касб этади.

Узбекистонда туризм инфратузилмасига Собик Иттифок давриданок асос куйилган эди. Бирок, бу сохадан келадиган даромадларнинг кайта таксимланиш муаммоси одатдагидек марказ томонидан хал этиларди. 1985-89 - йилларда Узбекистондаги ички ва худудий туризмнинг хажми 1,4-1,6 млн. кишини, бунда чет эллик туристларнинг микдори атиги 130-180 минг кишини ташкил этарди

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. холос. Бу вактга келиб, яъни 1985 йилда Туркияда 1,5 млн. 1992 - йилда эса 7 млн. 2003 йилда эса 11 млн. атрофида хорижий туристлар ташриф буюришди. 1981 - йилда Венгрия 14,2 млн. туристларни кабул килган булса, 1991 йилга келиб бу микдор 19,1 млнга етди. 1992 - йилда Узбекистоннинг туристик сохаси чет эллик туристларга факатгина 27 та, 2003 - йилда эса 50 дан ортик хизмат турини таклиф этди. Туркия, Италия ва Испания каби мамлакатларда эса бу курсаткич 250-400 ни ташкил этади. Мамлакатимиз мустакилликка эришгандан сунг Президентимизнинг бевосита ташаббуслари билан туризмни ривожлантириш устувор масалага айланди. Умуман олганда, Узбекистон Республикасида туризм инфратузилмасини ривожланишини бешта боскичга булиш мумкин.

Биринчи боскич (уз ичига 1992 - йилни олади). Ушбу боскич республикамизда миллий туризмнинг дастлабки шакллантирилиши билан характерланади. Бу боскичда туризм инфратузилмасида йетакчи хисобланган "Узбектуризм" Миллий Компаниясига асос солинди.

Иккинчи боскич (1993-1995 - йиллар). Бунда туризмнинг миллий ривожланиш модели ишлаб чикилди. Ушбу боскич туристик хизматлар курсатиш хажмининг ошиб бориши билан биргаликда янги туристик йуналишларни ишлаб чикиш, хизмат курсатишни яхшилаш, туризмнинг моддий-техника базасини кенгайтириш, бошкарувнинг ташкилий тизимини такомиллаштириш ва бошка шу кабилар билан боглик булган бир катор муаммоларни юзага келтирдики, уларни факатгина "Узбектуризм" миллий компанияси доирасида хал этиш имкони булмай колди. Компания туристик операторлар билан тугридан-тугри алока килиш максадида Германия (Франкфурт-Майн), Англия (Лондон), АКШ (Ню-Ёрк), Бирлашган Араб Амирликлари (Шаржа) ва Россия (Москва) каби мамлакатларда узининг ваколатхоналарини очди.

Учинчи боскич (1995-1997 - йиллар). Бунда туристик хизматлар сохасида хусусийлаштириш жараёни бошланди. 1996 йилнинг бошларида "Узбектуризм" миллий компанияси тизимидаги туристик обйектлар умумий микдорининг 90% га якини давлат тасарруфидан чикарилди.

Туртинчи боскич (уз ичига 1998 - йилни олади). Куплаб мутахассисларнинг бахолашларича, бу боскичда экспорт салохиятини ошириш, валюта, туристлар, инвестицияларнинг баркарор окимини таъминлаш учун имконият яратилди. Республикада миллий туризмни жахон андозалари даражасида шакллантириш, туризмга билвосита тегишли булган хизмат курсатиш инфратузилмасини, хусусан, туристларни хориждан кутиб оладиган чегара, божхона ва аэропорт хизматларини кайта шакллантириш бошланди.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Бешинчи боскич (1999 - йил майдан кейинги даврлар). Ушбу боскичда Узбекистон Республикаси Президентининг «Туризмни ривожлантиришнинг давлат дастури тугрисидаги» Фармони нафакат мамлакатдаги миллий ва халкаро туризмнинг тутган урнини мустахкамлаш учун сиёсий асосни шакллантирди, балки унинг иктисодий асосларини мустахкамлаш имкониятини берди. Ушбу меъёрий хужжат асосида туристик корхоналарга кушимча бож имтиёзлари берилди. Бундан ташкари, Узбекистоннинг хорижий мамлакатлардаги дипломатик ваколатхоналарида туризм буйича маслахатчи лавозими жорий этилди. Ушбу йилнинг август ойида мамлакат Парламентида "Туризм тугрисида"ги конун кабул килинди ва бунинг натижасида туризм сохасини фаолият курсатишининг хукукий асослари янада такомиллаштирилди.

Узбекистон Республикаси жуда кадим тарихга бой, узининг жахон тан олган буюк аждодларига эга юрт хисобланади. Ривожланган мамлакатлар тажрибасидан маълумки, туризм давлат иктисодиётига улкан иктисодий фойда кушади. Мамлакатимизнинг биринчи Президенти И.А.Каримов томонидан истиклол йилларида юртимизнинг кадимий кадамжолар обод килинди.

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев 2017 йилнинг 22 декабрь куни Олий Мажлис Сенати ва ^онунчилик палатаси аъзоларига Мурожаатномасида Узбекистоннинг Туркия, Хитой ва Жунубий Кореядаги элчилари билан видеомулокотда булиб, Узбекистоннинг хорижий мамлакатлардаги элчилари фаолиятини кайта куриб чикаётганини, хар бир элчи хар хафта Узбекистонга энг камида 10 та сайёх жунатиши, инвестиция киритиш билан шугулланиши кераклигини алохида таъкидлади. Шу уринда инвестиция тугрисида Узбекистон Республикасининг «Инвестиция фаолияти тугрисида»ги ^онуни (24.12.1998 й кабул килинган) да "Инвестиция - конун хужжатларида таъкикланмаган тадбиркорлик фаолияти ва бошка фаолият объектларига киритилган моддий ва номоддий неъматлар хамда уларга доир хукуклар, шу жумладан, интеллектуал мулкка булган хукуклар, шунингдек реинвестициялар" деб курсатиб утилган. Демак юртимизга кириб келаётган туристлар уз навбатида уларга курсатилаётган хизматларга бевосита моддий хиссасини кушади.

Бошкарув карори - кенг маънода жамиятдаги моддий ва маънавий эхтиёжларнинг реал кондирилиш имкониятлари билан бир нуктада кесишуви халк хужалигидаги бир нуктада кесишуви. Халк хужалигидаги бу муаммонинг ечими мавжуд конунлар, фармонларнинг бизга боглик булмаган конуниятларнинг бизга боглик булмаган конуниятларнинг бир-бирига мувофик келишишидир. Бошкарув карори - шунингдек корхона олдида турган максадлар ва миссиясини амалга ошириш демакдир. Айнан шу жараёнда юзлаб, минглаб инсонлар уз эхтиёжларини кондиради, мавкега эга булади, хар томонлама усади ва умуман жамият усади. Бошкарув фаолиятининг самарадорлиги купинча кабул

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. килинаётган карорларга боглик корхонадаги бутун савол ва муаммолар занжири уларнинг аник ечими ва бошкарувчига юкланган, ишлаб чикариш, техник, ижтимий, иктисодий, маркетинг ва хукукий вазифалар карорларни тугри кабул килиш ва уз вактида бажарилишига боглик. Ечилаётган муаммоларнинг хаммаси хар-кандай бошкарувчи томонидан хисобга олинади ва бу нарса унинг бошкарув услубида хамда бутун бошкарув жараёнида акс этади.

Иктисодиётни бошкаришдаги ечимларнинг мохияти купгина объектив омилларга боглик. Улардан энг асосийси - ишлаб чикариш воситаларига турли мулкчилик; ишлаб чикариш ва мехнатни чукур таксимланиши ва ихтисослашувига; мехнат ва материал техник ресурсларни бошкариш; сохалараро, ишлаб чикаришлараро алокаларни кенгайиши; Кушма корхона тузиш; маркетингни амалда куллаш; корхона ва сохаларни ташки иктисодий алокаларга чикиш, бошкарув карорларини кабул килишдаги таваккалчиликлар. Карорларни ишлаб чикариш ва амалда куллаш рахбарнинг кейинги фаолиятидаги силжишларига боглик. Битта муаммо буйича бир неча карорлар ишлаб чикилади ва улардан биттаси амалда кулланилади. Бу карорлар таснифи мухим назарий ва хаётий ахамиятга эга.

Узбекистон багрикенг купмиллатли халк. Табобат сохасининг ривожланиши даволаниш, санатория учун туризм, агротуризм, ташки туризм, рекриация туризми ва бошкаларни ривожлантириш оркали мамлакат иктисодиётини улкан чуккиларга кутариш назарда тутилган. 180 млн Х,индистоннинг ислом динига мансуб шахслари зиёрат туризмига кизикиш уйготди. Япония, Сингапур, Исроил , Жанубий Корея, туркия каби мамлакатларига 30 кунгача вактга визасиз келиш тартиби белгиланганидан сунг биргина Исроил давлатининг узида 2 кун ичида барча чипталар сотиб булинган. 2017 йилда юртимизга 2 700 000 турист юртимизга ташриф буюрган булса, шулардан 2 млн 200 минги кариндошларини куриш учун 500 минги даволаниш учун келишганининг узи туристлар окимининг ошаётганини куришимиз мумкин. 2018 йил 1 июлдан бошлаб электрон визалар тартиби жорий этилиши кузда тутилган.

Хулоса

Умуман туризмни ривожлантириш оркали катор хизмат курсатиш объектлари жадал ривожланади:

1. Мехмонхоналар сони ва унинг сифат даражаси яхшиланади, туристлар окимининг купайиши нарх омилига хам таъсир этади, иктисодий баркарорликка эришиш учун туртки булади;

2. Йул курилишига катта ахамият берилади, шахарсозлик архитектура ривожланади ва бу уз навбатида курилиш материали ишлаб чикарувчиларига талабнинг ошишига олиб келади;

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

3. Транспорт тизими, хусусан аэропортларда такси хизматларини ва

интернет хизматларини яхшилаш кузда тутилади, юкоридаги карор ижроси буйича реклама шитлари купаяди, окибатда келаётган туристлар хох чет эллик хох ички туристларимиз манзил топишдаги ёки катор узига зарур маълумотларни топишда кийинчиликларга дуч келмайди.

4. Умумий овкатланиш тизими ривожланиши билан бир каторда уларда хизмат даражаси анча юкорига чикади, кадрлар малакасини оширишга талаб ортиши билан таълим сохасида бу сохага талаб ортади.

5. Касаначиликни ривожлантириш учун янада кенг асос мавжуд булади, кул мехнати оркали ясалган сувинер махсулотларига булган талаб ошади. Ушбу соха вакилларига берилган катор имкониятлардан фойдаланиш кузда тутилади. Яратаётган хар бир сувинер махулотларида албатта ватанпарварлик рухи уфириб туриши зарур. Зеро турист ушбу махсулотни курганида яна юртимизга ташриф буюргиси келсин.

6. Туризм сохасида иштирок этувчи кадрлар малакаси хам юкори даражага кутарилади. Божхона вакилларидан сифатли хизмат куратилиши назарда тутилади. Юкори савияга эга булишлари талаб килинади. Аксарият холларда "Ватан-остонадан бошланади" ибораси чегара хизматчиларининг маъсулиятига боглик; булади.

Фойдаланилган адабиётлар рущати:

1. Хамракулов, И. Б. (2021). ТЕОРЕТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ СОЗДАНИЯ И РАЗВИТИЯ МАЛЫХ ПРОМЫШЛЕННЫХ ЗОН. Наука сегодня: проблемы и перспективы развития [Текст]: ма, 2, 49.

2. Хамракулов, И. Б. (2021). КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ БАРПО ЭТИШ ВА РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. Scientific progress, 2(7), 586-592.

3. Ихтиёр Бахтиёрович Хамракулов (2022). КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ МОХДЯТИ ВА УЗИГА ХОС Х,УСУСИЯТЛАРИ. Scientific progress, 3 (1), 328-334.

4. Хонкелдиева, К., & Хужамбердиев, Ж. (2020). Проблемы развития организации: управленческий и логистический аспекты. In Наука сегодня: история и современность (pp. 17-19).

5. Asqarova, A. M., Xonkeldiyeva, K. R., Nomonjonova, F. U., Qodirova, S. Q., & Arabxonova, X. A. (2021). Classification Of Competition In The Market Of Light Industrial Goods And The Factors That Shape It. The American Journal of Management and Economics Innovations, 3 (01), 43, 46.

6. Хайдаров, Х., Нурматова, И., & Хонкелдиева, К. (2021). Факторы формирования сильного конкурентного рынка в текстильной промышленности. In НАУКА СЕГОДНЯ: ВЫЗОВЫ И РЕШЕНИЯ (pp. 59-61).

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

7. Asqarova, A., Xonkeldiyeva, K., Abdumutalibova, X., & Murotova, D. (2021). Issues of increasing the competitiveness of light industry enterprises. Наука сегодня: проблемы и пути решения [Текст]: материа, 48.

8. Хонкелдиева, К., Рахимова, Х., & Хасанхужаева, У. (2021). ПРЕДУПРЕЖДЕНИЕ ПРЕСТУПНОСТИ СРЕДИ НЕСОВЕРШЕННОЛЕТНИХ. Наука сегодня: факты, тенденции, прогнозы [Текст]: мате, 34.

9. Butaboev, M. T., & Karimov, U. U. (2020). «ЗЕЛЁНАЯ ЭКОНОМИКА». МИРОВОЙ ОПЫТ И ОСОБЕННОСТИ РАЗВИТИЯ В УЗБЕКИСТАНЕ. Theoretical & Applied Science, (2), 704-710.

10. Бутабоев, М. Т., & Каримов, У. У. (2020). Переход к «Зелёной экономике» и особенности её развития в Узбекистане. Интернаука, 23(152), 41.

11. КАРИМОВ, У. ЕНГИЛ САНОАТ КОРХОНАЛАРИ РАКРБАТБАРДОШЛИГИНИ ОШИРИШ БУЙИЧА МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЯЛАРИ. СТУДЕНЧЕСКИЙ ВЕСТНИК Учредители: Общество с ограниченной ответственностью" Интернаука", 78-80.

12. Khakimov, N. H., & Ganiyev, B. S. (2019). THE ROLE OF STUDYING THE STRATEGY OF ACTION IN CHOOSING A PROFESSIONAL DIRECTION (TAKING INTO ACCOUNT THE FORMATION OF ENTREPRENEURIAL QUALITIES) IN STUDENTS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 296-303.

13. Xonkeldiyeva, K. R. (2021). Features of management of textile industry enterprises based on the cluster approach. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(9), 780-783.

14. Asqarova, A. M., Xonkeldiyeva, K. R., Abdukarimova, R. A., Xudoyberdiyeva, X. B., & Egamberdiyeva, N. B. (2021). Theories Of Marketing Strategies To Increase The Competitiveness Of Light Industry Enterprises. The American Journal of Management and Economics Innovations, 3(01), 40-42.

15. Sodikjonovich, G. B. (2020). Social and philosophical aspects of family entrepreneurship development. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 10(12), 1228-1234.

16. Каримов, У., & Каримова, Г. (2018). ГЕОПОЛИТИЧЕСКАЯ КОНКУРЕНЦИЯ В ИНФОРМАЦИОННОМ ПРОСТРАНСТВЕ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2018) (pp. 1368-1372).

17. Ismoilovich, I. M. (2021, July). ISSUES OF TRANSFORMATION OF EDUCATIONAL EXPERIENCE OF DEVELOPED COUNTRIES. In Euro-Asia Conferences (pp. 227-239).

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

18. Рахимов, Д. Ш. (2021). САНОАТ ЩТИСОДИЁТИДА МАХДЛЛИЙЛАШТИРИЛАЁТГАН МАДСУЛОТЛАРНИ ДИВЕРСИКАЦИЯЛАШ ОМИЛИ СИФАТИДА. Scientific progress, 1(6), 505-511.

19. Sayitkhonov A. THE IMPORTANCE OF INNOVATIVE ACTIVITIES OF YOUTH TO ENTREPRENEURSHIP //Theoretical & Applied Science. - 2020. - №. 1. - С. 38-41.

20. Raximov, D. S. (2021). DIVERSIFIKATSIYA HUDUDLAR SANOATNI MUVOZANATLI STRATEGIK RIVOJLANTIRISh YO'NALIShLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(3), 199-207.

21. Xonkeldiyeva, K., & Xo'jamberdiyev, J. (2020). Экономика и социум.

22. Tuychievich, B. M., & Umaralievich, K. U. The development of the digital economy is the shortest way to achieve the development of society.

23. Абдумаликов, А. А. (2017). ФОРМИРОВАНИЕ ИНФОРМАЦИОННОЙ КУЛЬТУРЫ МОЛОДЕЖИ. Theoretical & Applied Science, (11), 277-280.

24. Хонкелдиева, К., & Муйдинжонова, М. (2020). Актуальные проблемы решения безработицы в Республике Узбекистан. In Наука сегодня: фундаментальные и прикладные исследования (pp. 18-19).

25. Sodirzoda, M. M. (2021). Techniques of using folk proverbs in the cultivation of oral speech of primary school students. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(10), 481-484.

26. Абдумаликов, А. А. (2020). VIOLATION OF CONTRADICTIOONS BETWEEN SOCIETY AND NATURE AS A GLOBAL CIVILIZATION. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(4), 218-224.

27. Абдумаликов, А. А. (2019). HUMAN AND NATURAL HARMONY IN THE HISTORICAL PROCESS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(5), 205-209.

28. Каримов, У. У. (2017). РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1189-1192).

29. Каримов, У. (2017). ИНФОКОМТЕХНОЛОГИИ (ИКТ) ФОРМИРОВАНИЕ ДУХОВНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК ЛИЧНОСТИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1160-1163).

30. Karimov, U. U., & Karimova, G. Y. (2021). THE IMPORTANCE OF INNOVATIVE TECHNOLOGIES IN ACHIEVING EDUCATIONAL EFFECTIVENESS. Журнал естественных наук, 1(1).

31. Usmanov, N., Ganiev, B. S., & Karimova, G. Y. (2021). The Philosophical Basis For The Formation Of Spiritual Maturity Among Young People. Oriental Journal of Social Sciences, 33-37.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

32. Каримов, У., Каримова, Г., & Каримов, У. (2021). ИЛМ-ФАН ВА

ТАЪЛИМ СОХАСИДАГИ АХБОРОТЛАШУВ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 1(1), 103-110.

33. Uljaevna, U. F. (2020). Didactic games in preschool educational system. Проблемы современной науки и образования, (4-2 (149)), 27-29.

34. Uljaevna, U. F., & Shavkatovna, S. R. (2021). Development and education of preschool children. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 326-329.

35. Yuldashov, I., Parpiev, O., Makhmutaliev, A., Tukhtanazarov, I., & Umaralievich, K. U. (2021). Pedagogical bases of formation of physical culture and social culture in Youth. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(11), 54-58.

36. Yuldashov, I., & Goynazarov, G. (2021). A need to improve the institutional system for increasing the social activity of young people at the stage of development. Интернаука, (12-3), 18-19.

37. Isroilov, M. (2022). The system of education and its interaction with the concept of spirituality. Asian Journal of Multidimensional Research, 11(1), 88-93.

38. Yuldashov, I., Umaralievich, K. U., Goynazarov, G., & Abdurakhmonov, S. (2021). Innovative development strategy in the field of sports and the basics of its organization. Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities, 11(11), 48-53.

39. Рафикова, Д. К., & Каримова, Г. Й. (2020). ЁШЛАРНИ ИЖТИМОИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШДА КАДРИЯТЛАРНИНГ АХАМИЯТИ. ПЕРЕКРЁСТОК КУЛЬТУРЫ, 2(1).

40. Saloydinov, S. Q. (2021). Creation of feasibility studies to reduce energy costs in ginneries. "Экономика и социум", 9(88), 147-149.

41. Салойдинов, C. К. (2021). Образовательные кредиты в Узбекистане. "Экономика и социум", 12(91), 470-472.

42. Салойдинов, C. К. (2021). Спрос на рынке дифференцированных продуктов. "Экономика и социум", 12(91), 473-476.

43. Салойдинов, С. К. (2022). С паровой турбиной 471 МВт на Талимарджанской ТЭЦ расчет электрических режимов при максимальной зимней нагрузке. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Special issue, 116-121.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.