Научная статья на тему 'ТУРИСТИК КОРХОНАНИНГ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ФАОЛИЯТИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ'

ТУРИСТИК КОРХОНАНИНГ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ФАОЛИЯТИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
155
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Туристик корхона / меҳнат / математик усуллар / ишлаб чиқариш / оптималлаштириш модели / фирма / фойда. / Tourist enterprise / labor / mathematical methods / production / optimization model / firm / profit.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Камолиддин Шодиев

Мақолада республикада туристик корхонанинг ишлаб чиқариш фаолиятини оптималлаштириш модели кўриб чиқилган ҳамда бозор иқтисодиёти шароитида корхона (фирма) фойда олишини кўзда тутилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

OPTIMIZATION OF PRODUCTION ACTIVITY OF THE TOURIST ENTERPRISE

The article considers a model for optimizing the production of a tourist enterprise in the republic and considers the profitability of an enterprise in a market economy.

Текст научной работы на тему «ТУРИСТИК КОРХОНАНИНГ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ФАОЛИЯТИНИ ОПТИМАЛЛАШТИРИШ»

ТУРИСТИК КОРХОНАНИНГ ИШЛАБ ЧЩАРИШ ФАОЛИЯТИНИ

ОПТИМАЛЛАШТИРИШ

Камолиддин Шодиев

Самарканд давлад архитектура-курилиш институти kamoliddin.shodiyev@bk.ru

АННОТАЦИЯ

Маколада республикада туристик корхонанинг ишлаб чикариш фаолиятини оптималлаштириш модели куриб чикилган хамда бозор иктисодиёти шароитида корхона (фирма) фойда олишини кузда тутилган.

Калит сузлар: Туристик корхона, мехнат, математик усуллар, ишлаб чикариш, оптималлаштириш модели, фирма, фойда.

OPTIMIZATION OF PRODUCTION ACTIVITY OF THE TOURIST

ENTERPRISE

Kamoliddin Shodiev

Samarkand State Institute of Architecture and Construction kamoliddin.shodiyev@bk.ru

ABSTRACT

The article considers a model for optimizing the production of a tourist enterprise in the republic and considers the profitability of an enterprise in a market economy.

Keywords: Tourist enterprise, labor, mathematical methods, production, optimization model, firm, profit.

Математик усуллар оддий анъанавий усулларни инкор этмасдан, уларни яхши тулдиради, уларни янада ривожлантиришга ва объектив узгарувчан булган натижа курсаткичларини бошка курсаткичлар оркали муайян тахлил килишга ёрдам беради. Математик усулларнинг ва електрон технологияларнинг миллий иктисодиётни бошкаришдаги авзалликларидан бири шундаки, улар моделлаштирилаётган обектга омилларнинг таъсирини, натижавий курсаткич билан ресурсларнинг узаро муносабатларини курсатиши мумкин. Бу эса унлаб тармоклар ва минглаб корхоналарда ишлаб чикариш натижалари ва миллий иктисодиётнинг устувор йуналишларини илмий асосда башорат этишга ва бошкаришга имкон беради [1-4].

Математик усуллар ва моделларнинг назарий ва амалий ахамиятини куйидагиларда куриш мумкин:

1. Математик усуллар ва моделлар иктисодий ва табиий фанларни ривожлантиришда етакчи восита булиб хизмат килади.

2. Математик усуллар ва моделлар ёрдамида тузилган башоратларни амалга ошириш вактида айрим тузатишларни киритиш мумкин булади.

3. Иктисодий-математик моделлар ёрдамида иктисодий жараёнлар факат чукур тахлил килинибгина колмасдан, балки уларнинг янги урганилмаган конуниятларини очиш имкониятинии яратади. Шунингдек, уларёрдамида иктисодиётнинг келгусидги ривожланишини олдиндан айтиб бериб булади.

4. Иктисодий-математик усуллар ва моделлар хисоблаш ишларини компютерлаштириш ва автоматлаштиришни осонлаштириш билан бирга, аклий мехнатни енгиллаштиради, бошкарув ва иктисодий соха ходимларининг мехнатини илмий асосда ташкил етишга ва бошкаришга ёрдам беради.

Иктисодий-математик усуллар - бу иктисодий ва математик илмий фанлар комплексининг номи. Бу фанлар бутун иктисодиётни хар томонлама математика ёрдамида тахлил этиш учун ишлатилади [5-9]. Иктисодий-математик усуллар ва моделлар уз ичига махсус фанлар тизимидан иборат булган тушунча ва коидаларни олган булиб, куйидагиларга богликдир:

а) иктисодий жараёнларга объектив ва субъектив омиллар таъсирини, уларнинг узаро богланишларини урганиш;

б) бизнес-режаларни илмий асослаш ва уларни бажарилишини объектив бахолаш;

в) иктисодиётга таъсир этувчи ижобий ва салбий омилларни излаб топиш ва уларнинг таъсирини микдорий бахолаш;

г) ишлаб чикаришни ривожлантиришдаги тенденцияларни ва нисбатларни, фойдаланилмаётган ички имкониятларнинг захираларини аниклаш ва очиб бериш;

д) илгор тажрибаларни умумлаштириш, оптимал бошкариш карорларини кабул килиш.

Иктисодиётни математик усуллар ва моделлар ёрдамида тахлил килишда ишлаб чикариш жараёнлари узаро биргаликда бир-бири билан богланган холда, бир-бирларини тулдириб урганилади [10]. Бунда уларни бир-бирлари билан боглаб турувчи хар кандай омиллар, сабаблар, асослар, ходисалар, жараёнлар урганилиб чикилади ва бахоланади [11-14]. Бунинг учун улар чукур, хар томонлама, асосий ва кушимча, ахамиятга эга булган ва ахамиятга эга булмаган, аникланган ва аникланмайдиган гурухларга ажратилади. Шундан кейин, энг аввало, ишлаб чикариш жараёнларига таъсир этувчи, ахамиятга эга булган, асосий ва аникловчи омиллар таъсири урганилади. Иктисодий жараёнларга барча омилларнинг таъсирини урганиш жуда хам мураккаб масала булиб, амалда хар доимо уларни хисобга олиш зарур хам эмас.

Корхонанинг бизнес-режасини бажарилишига самарали таъсир этувчи омилларни аниклаш, уларнинг таъсирини урганиш билан бирга шу таъсирларни микдорий бахолаш ва иктисодий тахлил этиш зарурлиги - математик моделлардан фойдаланишни такозо этади [15].

Иктисодий-математик усуллар ва моделлар фанининг предмети булиб, истеъмолчи, ишлаб чикарувчи корхона, бирлашма, ассоциялардаги ишлаб чикариш жараёнларини, улар фаолиятларининг объектив ва субъектив омиллар таъсири остида ижтимоий-иктисодий самарадорлиги ва молиявий натижаларини иктисодий-математик моделлар тизими асосида ифодалаш, тушунилади [16-19]. Иктисодий-математик усуллар ва моделлар фанинг предмети деганда, ички ва ташки омиллар остида ишлаб чикариш жараёнларини, пировард натижаларни шакллантириш ва уларни математик усуллар асосида бахолаш, тушунилади. Турли хилдаги омиллар ишлаб чикариш жараёнларига мунтазам таъсир утказиб, улар турли иктисодий конуниятларни ифодалайдилар. Масалан, моделлаштириш жараёнида нарх (бахо) омилининг таъсири урганилади. Агарда иктисодиётда, бозорда хомашё, материаллар, ярим фабрикатлар ва тайёр махсулотларнинг нархи (бахоси) узгарса, бу саноат, кишлок хужалиги, савдо ва бошка корхоналарнинг барча молиявий курсаткичларига таъсир килади.

Иктисодий тахлил этишда иктисодий - математик усуллар ва моделлар фанининг вазифалари куйидагилардан иборат:

1) корхонанинг бизнес-режалари ва нормативларини илмий-иктисодий асослаш;

2) бизнес-режаларнинг бажарилишини объектив ва хар томонлама урганиш хамда нормативларга риоя килиш;

3) мехнат, моддий ва молиявий ресурслардан фойдаланишнинг иктисодий самарасини аниклаш;

4) тижорат хисоби талабларини амалга оширишни назорат килиш;

5) ички имкониятларни ахтариб топиш ва бахолаш, ишлаб чикаришни ривожлантириш тенденциялари ва нисбатларини аниклаш;

6) илгор тажрибаларни умумлаштириш, бошкариш карорларини оптималлигини текшириш.

Юкорида келтирилган вазифалар ишлаб чикариш холатларининг куп киррали ва куп вариантли эканлигини, узгаришлари хам мумкинлигини билдиради. Амалиёт шуни курсатадики, бозор иктисодиётини тахлил этиш моделлари - фаннинг олдига янги вазифаларни белгилаб бериши мумкин, негаки иктисодий-ижтимоий жараёнлар тезда усиб, узгариб боради [20].

Иктисодий - математик усуллар ва моделлардан кенг фойдаланиш, иктисодий тахлил йуналишларини такомиллаштиради, турли жараёнлар уртасидаги богланишлар, уларнинг узгаришларини микдорий курсаткичлар билан ифодалашга ва узгариш тенденцияларини аниклашга имкониятлар яратиб,

иктисодий тахлилнинг самарасини оширади. Бунинг натижасида тахлил килиш муддати камайиши билан бирга, иктисодий,тижорий фаолиятга таъсир этувчи омилларни тула камраб олиш ва улардан энг асосийларини, таъсири сезиларлиларини ажратиб, аввалги такрибий хисоб-китобларни аник хисоблар билан алмаштириш, куп улчамли масалаларни тузиш ва ечиш, кулда амалга ошириладиган мураккаб хисоб-китобларни компютерларда амалга ошириш учун имконият яратилади.

Корхоналар фаолиятини тахлил килишда иктисодий-математик усуллардан фойдаланиш, корхона иктисодиётини урганишга тизимли (системавий) ёндашишни, унинг турли фаолиятлари уртасидаги мавжуд барча узаро богланишларни хисобга олишни талаб килади [21].

Бундай шароитларни тахлил килишнинг узи кибернетика нуктаи назаридан тизимли ёндашишни талаб килади: иктисодий тахлил ёрдамида ечиладиган масала ва иктисодий жараёнларни микдорий характеристикаларини ифодаловчи иктисодий-математик моделлар комплексини яратиш; корхонанинг фаолияти хакидаги иктисодий маълумотлар тизимини такомиллаштириш; иктисодий тахлил килиш учун максадли иктисодий маълумотларни йигиш, кайта ишлаш, саклаш ва етказиб беришни амалга оширувчи техник воситаларнинг мавжуд булишини; иктисодчи амалиётчилардан, иктисодий-математик моделлаштиришда математик-хисобчилардан, оператор-дастурчилардан иборат махсус аналитик гурухлар ташкил килишни талаб этади. Иктисодий тахлил килиш максадида тузилган математик масалаларни куйидаги схемада келтирилган иктисодий-математик усулларнинг бири билан ечиш мумкин [22].

Элемантар математика усуллари турли ресурсларга булган ехтиёжларни асослашда, ишлаб чикариш харажатларини хисоблашда, режаларни ишлаб чикишда, баланс хисоб-китобларида кулланилади.

Олий математиканинг классик усуллари бошка усуллар доирасида кулланибгина колмай (масалан, математика статистика ва математик дастурлаш), балки узлари хам алохида кулланилади. Бунга сабаб шуки, купгина иктисодий курсаткичларни омилий тахлил килишда дифференциаллаш ва интеграллаш усулларидан кенг фойдаланилади [23].

Узбекистонда бозор иктисодиётининг шаклланиши хужалик хисобини тижорат билан алмаштиришни такозо этади. Хужалик юритиш объектларининг бозор иктисодиётидаги фаолияти учун жавобгарлиги ва ракобатнинг мавжудлиги натижа ва харажатларни таккослаш, жами хужалик жараёнларининг ходиса ва курсаткичларини тахлил килиш зарурлигини белгилайди. Шунинг учун янги тахлил усулларини урганиш ва татбик этиш мухим ахамиятга эга [24].

Математик усулларни кенг куллаш иктисодий тахлилни такомиллаштиришнинг мухим йуналиши булиб, у фирма, корхона ва унинг

булимларини тахлил килиш самарасини оширади. Бу эса тахлил муддатини кискартириш, барча омилларни хисобга олиш, хатосиз хисоб-китоблар юритиш имконини яратади. Бундан ташкари, бу усуллар бир неча мезонлар буйича оптимал карорлар (ечимлар) топиш имконини беради [25].

Жумладан, ишлаб чикарувчиларнинг хатти-харакати модели фойдани максималлаштиришга асосланган. Бундай мезон универсал хисобланмайди. Жорий фойдани максималлаштириш корхона истикболини белгилаш билан боглик. Хрзирги мураккаб даврда асосий вазифа - корхонани ишлаб чикариш ячейкаси сифатида саклаб колиш булганлиги туфайли, фойдани максималлаштириш мезони ярамайди, балки харажатларни минималлаштириш мезони маъкул булади [26].

Бозор иктисодиёти шароитида корхона (фирма) фойда олишни кузда тутади ёки махсулот микдорини максималлаштиради.

Туристик корхонанинг ишлаб чикариш фаолиятини оптималлаштириш моделини куриб чикамиз ва куллаймиз:

а) ишлаб чикариш кувватларининг чекланганлиги;

б) фойдани максималлаштириш мезони ва Кун-Таккер усули.

Ишлаб чикариш фирмаси бир хил ёки доимий тузилишидаги бир неча хил махсулот ишлаб чикармокда, деб фараз киламиз. Унда фирманинг товар махсулоти X деб кабул килинади.

Махсулот ишлаб чикариш учун фирма жонли мехнат Ь (йиллик ишчилар сони ёки одам-соатлар микдори) воситалари К (асосий ишлаб чикариш фондлари) ва буюмлашган мехнат ва мехнат буюмлари М (ишлатиладиган йиллик ёкилги, хомашё, материаллар, жихозлар ва х.к.).

Х,ар бир агрегатлашган ресурс турлари (мехнат, фондлар ва материаллар) бир неча хилларга ажралади (хар хил тоифадаги мехнат, турли ускуналар). Вектор-устун х = (хг, х2,..., хй) билан ресурслар сарфини белгилаймиз. Унда фирманинг технологияси ресурслар сарфи ва махсулот микдорининг борлигини ифодаловчи ишлаб чикариш функцияси билан тасвирланади1:

X = F(х) (1)

F(x) икки марта дифференциалини топиш мумкин булган узлуксиз, неоклассик функция деб кабул килинади ва унинг иккинчи хосиласи матрицаси манфий.

Агар махсулот бахоси р ва j, ресурслар бирлигининг бахоси - w = 1, п булса, харажатлар вектори куйидагича ёзилади ва фойда топилади:

П(х) = pF(х) - wx (2)

1 С а ф а е в а К., Б е к н а з а р о в К. Операцияларни текширишда математик усуллар. Тошкент: Укитувчи, 1984. - 186 бет.

бунда: щ = щ, щщ)- ресурслар бахоси вектор-катори.

Ресурслар бахоси табиий ва аник мазмунга эга, агар ху - муайян малакадаги ишчиларнинг уртача йиллик сони ва - бир кишига тугри келадиган йиллик иш хаки; агар х} - сотиб олинган материаллар (ёкилги энергия ва хк.) булса, унда щ

- ушбу материалнинг сотиб олиш бахоси.

а) Агар х -ишлаб чикариш фондлари, унда щ - фондларнинг йиллик аренда

суммаси ёки фондларни таъмирлаш харажати.

б) бунда я = рХ = р^х) - фирманинг йиллик махсулоти ёки йиллик даромади С = щх - ишлаб чикариш харажатлари ёки ресурсларнинг йиллик сарфи.

Жалб этиладиган ресурслар хажмига бошка омиллар таъсир этмаса, фойдани максималлаштириш куйидагича ёзилади:

тах \pF( х) - щх ] (3 )

Бу чизиксиз дастурлаш масаласи булиб, х > 0 масалани ечиш учун Кун-

Таккер шарти кулланилади:

дп дF

— = р--щ < 0

дк дк

д п л (4)

дп — х = дк

\ & J

p--w

дк

■к = 0

Агар оптимал ечимда ресурслар ишлатилса х* > 0, унда (4) шарт куйидагича

ёзилади:

dF (х*)

p —=w (5)

¿F (к*) дк,.

ёки p—^—- = Wj, j = 1,2,..., n

оптимал нуктада ресурс бирлигига тугри келадиган сунгги махсулот бахога тенг булади.

в) ишлаб чикариш харажатлари узгармаган холда махсулот микдорини максималлаштириш куйидагича ёзилади:

max F (к) ^

wx < С, к > 0

Бу масала чизиксиз дастурлашнинг бир чизикли чеклиги бор узгарувчилар масаласидир. Назарияга амал килган холда Лагранж функциясини тузамиз:

L(х, Л) = F(к) + Л(С - wx)

Кейинчалик узгарувчилар манфий булмаган холда максимал кийматни топамиз. Бунинг учун Кун-Таккер шартини бажарамиз2.

2 С а ф а е в а К., Б е к н а з а р о в К. Операцияларни текширишда математик усуллар. Тошкент: Укитувчи, 1984. - 186 бет.

8F 8x

-Aw < 0

f-Aw}" x = 0

(7)

x > 0

KypuHumuna (7) mapT (4) mapT öunaH moc Kenagu. Arap

A = 1/p

Ko66-^yrnac ^yH^Hacura acocaH öup xun MaxcynoT umnaö HHK;apyBHH ^npMaHHHr ^ofigacHHH MaKCHMannamTupum MacanacHHH KyfiugarH Mucon epgaMHga Kypnö HHKaMH3 [27-30].

Mucon. OnpMaHHHr H^apa xaKu Ba Hm xaKu ynyH 150 MHHr cyM a^paranraH öynca, MaxcynoT MHKgopuHH MaKCHMannamTHpHHr ($OHg SupnurHHHHr H^apa xaKu wK = 50000, Hm xa^H wL = 100000.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2/ 1/

X = F(K, L) = 3 • Kh • L3

öynca, onTHMan HyKraga $OHg Ba Hm KyHHHHHr cyHrru anMamHHyB nerapacHHH

TOnHHr?

EHUM. MatnyMKH, F(0, L) = F(K,0), geMaK onTHMan eHHMga K* > 0, lL > 0. fflyHHHr ynyH (7) mapT KyHugaruna öynagu:

8F .

— = Awk

8K K

8F .

— = Aw j

8L L

(8)

eKH ÖH3HHHr MHConHMH3ga

2 F(K *, L*)

3 " K *

1 F (K \ L*)

3 • L

= Aw,

= Aw T

Ehphhhh TeHrnaMaHH HKKHHHura öynuö, TonaMH3:

2 L w

K

K wL

Yhh Kyfiugaru mapTra KyÖHÖ wKK * + wjL = 150, TonaMH3:

k'k2"150 = 20, c=5

3 wr

ehhmhh reoMeTpuK Tap3ga H^oganam MyMKHH. 1-w3Maga H30K0CTa hh3hfh (C=50,100,150 nap ynyH goHMHH xapa«:araap hh3hfh) Ba H30KBaHTnap (goHMHH X=25,2; 37,8 annu MaxcynoTnap hh3hfh).

<

к

30

C=150

20

C=100

10

C=50

grad F

x=37,8 x=25,2

10

15

5

L

1- расм (Муаллиф ишланмаси).

Изокосталар куйидаги тенглама билан ёзилади:

5K + 10L = С = const Изоквантлар куйидаги тенгламалар билан изохланади:

3K2/3 Lin = X = const

Оптимал нуктада K* = 20, L* = 5 изокванта X* = 37,8 ва изокоста С = 150,

(6F dF^ .

уларнинг градиентлари I —,— I, (wK, wL) коллинеарлар.

\дК dL J

Оптимал нуктада фонд ва мехнат алмашуви:

е _ d/dL = 1 - L • К * = 1 20 = 2

dF/ а• LL 2 • 5 2 / дК

Демак, бир ишчи икки бирлик фондлар билан алмаштирилиши мумкин. Фирманинг фойдасини максималлаштириш масаласини ечиб, ресурслар талабини х* > 0 топамиз. Бунга мос келадиган харажатлар С * = wx*. Энди харажатлар узгармаган холда махсулот ишлаб чикаришни топамиз. Юкоридаги неоклассик

ишлаб чикариш функциясида оптимал ечим х* > 0 ягона ечимдир Демак, бир томондан:

3

дк p иккинчи томондан:

dF (х *)

др(х ) 1 * * . ^

= — w, wx = с , п(х ) > п(х )

= Лw, wx * =С *, F (х') > F (х')

дк

Чунки

n(*) = pF(x*) - wx * > pF(x *) - w~x * = n(x *) ва wx * = wx * = С", F (х") > F (x *) F(x *) > F(х*), шунинг учун F(x *) = F(х*)

У—Y *

3 З а м к о в О. О., Ч е р е м н ы х Ю. А., Т о л с т о п я т е н к о А. В. Математические методы в экономике. М.: Дело и сервис, 1995. - 267 с.

* *

масаланинг ечими ягона, демак ~ = х .

Агар фойда максимуми масаласи ягона ечимга эга экан, х* > 0 ва бунга мос равишда харажатлар берилган C * = wx * такдирдаги махсулот микдорини максималлаштириш масаласи тугри келади.

ХУЛОСА

Иктисодий-математик усуллар анъанавий усулларни инкор этмайди. Уларни яънада ривожлантиришга ва объектив узгарувчан шароитда натижавий курсаткичларни бошка курсаткичлар оркали муайян тахлил килишга ёрдам беради. Математик усуллар ва моделларнинг ахамияти ва афзаллиги куйидагилардан иборат: улар ёрдамида моддий, мехнат ва пул ресурсларидан окилона фойдаланилади; иктисодий ва табиий фанларни ривожлантиришда етакчи восита булиб хизмат килади; башоротларни тузиш ва уларни амалга ошириш вактида айрим тузатишларни киритиш мумкин булади; иктисодий жараёнлар нафакат чукур тахлил килинади, балки уларнинг яънги урганилмаган конуниятларини ва тенденцияларини хам очиш имкони яратилади; Х,исоблаш ишларини механизациялаш ва автоматлаштиришни, аклий мехнатни енгиллаштиради.

REFERENCES

[1] Юлдашова, З. С. К. (2020). ОПРЕДЕЛЕНИЕ ДАВЛЕНИЯ НА ПЛУНЖЕР ПРИ ЭКСПЛУАТАЦИИ НЕФТЯНЫХ СКВАЖИН. Science and Education, 7(6).

[2] Shamsiddin o'g'li, K. S. (2020). THE EFFECT OF STIMULATORS ON THE LOCATION OF THE FIRST POD OF SOYBEAN VARIETIES. INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND TECHNICAL JOURNAL "INNOVATION TECHNICAL AND TECHNOLOGY", 1(2), 7-9.

[3] Шодиев, К. (2021). ТУРИСТИК СО^АДА КЛАСТЕР ВА ДАВЛАТ ХУСУСИЙ ШЕРИКЧИЛИГИ АСОСИДА ТАДБИРКОРЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ. Scientific progress, 1(6), 857-864.

[4] Shodiyev, K. (2021). FEATURES OF STATE REGULATION OF DEVELOPMENT OF TOURISM IN UZBEKISTAN. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 492-497.

[5] Sirojiddinov, U. S., & Shodiyev, K. (2021). ALKALINEACTIVATED OIL-WELL CEMENTS AND SOLUTIONS ON THE BATE OF LOCAL ACTIVE MINERAL SUBSTANCES AND WASTES OF PRODUCTION. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(5), 486-491.

[6] Sirojiddinov, U. S. (2021). STUDY OF THE COMPOSITION OF ALKALI CEMENTS AND CONCRETES BASED ON VOLLASTONITE OF KOYTOSH

DEPOSIT. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(5), 498-503.

[7] Qizi, Y. Z. S. (2021). Determination of pressure in the plunger during the operation of oil wells by submersible pumps. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(3), 159-163.

[8] Shodiev, K. (2021). THE ENTREPRENEURSHIP DEVELOPMENT ON THE BASIS OF GOVERNMENT-PRIVATE PARTNERSHIP AND CLUSTERING IN THE TOURISTIC SPHERE. ResearchJet Journal of Analysis and Inventions, 2(04), 177-183.

[9] Shodiyev, K. (2021). OPTIMIZATION OF PRODUCTION ACTIVITY OF THE TOURIST ENTERPRISE. Academic Journal of Digital Economics and Stability, 6, 106-114.

[10] Sirojiddinov, U. S., & Shodiyev, K. (2021). Investigation of Alkali Cements and Concrete Based on Local Raw Materials. International Engineering Journal For Research & Development, 6(3), 1-16.

[11] Shodiyev, K. (2021). Contribution of ict to the tourism sector development in Uzbekistan. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 11(2), 457-461.

[12] Shodiev, T., Turayey, B., & Shodiyev, K. (2021). ICT and Economic Growth Nexus: Case of Central Asian Countries. Procedia of Social Sciences and Humanities, 1.

[13] Ягъяева, Э. Б. (2017). Язык как отражение культуры народа. Вопросы науки и образования, (3 (4)).

[14] Ягъяева, Э. Б. (2017). Важность перевода в межкультурной коммуникации. Вопросы науки и образования, (3 (4)).

[15] Yagyaeva, E. B. (2018). SOME METHODOLOGY FOR KEENNESS OF TEACHERS OF ENGLISH. Вопросы науки и образования, (5), 64-66.

[16] Bahtiyarovna, Y. E. (2018). Some methodology for keenness of teachers of English. Вопросы науки и образования, (5 (17)).

[17] Bakhtiyarovna, Y. E. (2019). The main problems encountered in a second/foreign language acquisition in technical higher educational institutions. Проблемы современной науки и образования, (11-2 (144)).

[18] Bakhtiyarovna, Y. E. (2019). Portfolio as an assessment tool for individualized instruction. Достижения науки и образования, (5 (46)).

[19] Yagyaeva, E. B. (2019). THE MAIN PROBLEMS ENCOUNTERED IN A SECOND/FOREIGN LANGUAGE ACQUISITION IN TECHNICAL HIGHER EDUCATIONAL INSTITUTIONS. Проблемы современной науки и образования, (11-2), 61-62.

[20] Yagyaeva, E., & Zokirov, A. (2019). THE ROLE OF A TEACHER IN TEACHING-LEARNING PROCESS. Scientific Bulletin of Namangan State University, 7(3), 276-278

[21] Yagyaeva, E. B. (2019). PORTFOLIO AS AN ASSESSMENT TOOL FOR INDIVIDUALIZED INSTRUCTION. Достижения науки и образования, (5), 83-84.

[22] Yagyaeva, E. B. (2021). Tourism resources as a condition for the tourism development. Middle European Scientific Bulletin, 12, 323-327.

[23] Ягъяева, Э. Б. (2018). Коммуникативная компетенция как ключевой фактор становления специалиста. Вопросы науки и образования, (5 (17)).

[24] Gulomjonovna, N. N., & Sobirjonovna, M. M. (2019). Peculiarities of using shrines in Fergana Valley for the Purpose of Tourism. International Journal on Integrated Education, 2(6), 1-4.

[25] Madrakhimova, M. S. (2020). WRITING AS AN AIM AND MEANS OF TEACHING IN LEARNING A FOREIGN LANGUAGE. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 209-213.

[26] Gulomzhohnovna, N. N., Bakhtiyarovna, Y. E., & Sobirzhonovna, M. M. (2019). Preparing guide-translators in the sphere of tour industry. Проблемы современной науки и образования, (11-2 (144)).

[27] Nazarova, N. G. (2020). PROBLEMS AND PROSPECTS IN THE TRAINING SYSTEM OF GUIDE TRANSLATORS IN UZBEKISTAN. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(11), 253-256.

[28] Gulomjonovna, N. N. Features Of Training Guide-translators. JournalNX, 152-155.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[29] Nazarova, N. G. (2021). Tourism terminology pragmatics. Middle European Scientific Bulletin, 12, 315-318.

[30] Nazrullaevna, M. G. (2021). Mechanisms for the development and management of innovative activity in Uzbekistan. SOUTH ASIAN JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT RESEARCH, 11(4), 15-20.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.