Научная статья на тему 'Тупроққа ишлов бериш машиналарининг ишлов бериш чуқурлигини ўлчайдиган қурилма тик тебранишларини назарий тадқиқи'

Тупроққа ишлов бериш машиналарининг ишлов бериш чуқурлигини ўлчайдиган қурилма тик тебранишларини назарий тадқиқи Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
30
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ишлов бериш чуқурлиги / ишлов бериш чуқурлигини аниқлайдиган қурилма / параллелограмм механизм / таянч ғилдирак / электрон блок / маълумотларни узатиш ва қабул қилиш қурилмалари / глубина обработки почвы / устройство определения глубины обработки почвы / параллелограммный механизм / опорное колесо / электронный блок / устройства передачи и приема данных

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы —

Мақолада тупроққа ишлов бериш машиналарининг ишлов бериш чуқурлигини ўлчайдиган қурилма ишлаб чиқилган ва унинг тик тебранишларини назарий тадқиқи келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы —

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Теоретическое исследование вертикальной колебания устройства для измерения глубина обработки почвы почвообрабатывающих машин

В статье приведено разработанного устройство для измерения глубины обработки почвы почвообрабатывающими машинами и представлено теоретическое исследование его вертикальных колебаний

Текст научной работы на тему «Тупроққа ишлов бериш машиналарининг ишлов бериш чуқурлигини ўлчайдиган қурилма тик тебранишларини назарий тадқиқи»

УДК. 631.3.05

ТУПРОВДА ИШЛОВ БЕРИШ МАШИНАЛАРИНИНГ ИШЛОВ БЕРИШ

ЧУКУРЛИГИНИ УЛЧАЙДИГАН ЦУРИЛМА ТИК ТЕБРАНИШЛАРИНИ

НАЗАРИЙ ТАДЦЩИ

Тухтакузиев Абдусалим КХМИТИ. Тел: +998 97 719-05-18, email: abdusalim_to'xtaqo'ziyev@gmail.com

Абдувахобов Дилшод Абдувахидович НамМКИ. Тел: +998 97 707-18-25, email: d.a.abduvahobov@gmail.com

Хайдаров Камолиддин Сайфуллаевич НамМКИ. Тел: +998 93 407-19-09, email: kamoliddin_x@mail.ru

Гофуржанов Иброхимжон Илхомжон угли НамМКИ. Тел: +998 99 324-25-75, email: gofurjanovi@gmail.com

Мадрахимова Муяссар Бокижоновна НамМКИ. Tel: +998 97 050-18-25, email, m.b.madrahimova@gmail.com,

Аннотация. Маколада тупрокка ишлов бериш машиналарининг ишлов бериш чукурлигини улчайдиган курилма ишлаб чикилган ва унинг тик тебранишларини назарий тадкики келтирилган.

Аннотация. В статье приведено разработанного устройство для измерения глубины обработки почвы почвообрабатывающими машинами и представлено теоретическое исследование его вертикальных колебаний.

Abstract. The article presents a developed device for measuring the depth of tillage by tillage machines and presents a theoretical study of its vertical oscillations.

Калит сузлар: ишлов бериш чукурлиги, ишлов бериш чукурлигини аниклайдиган курилма, параллелограмм механизм, таянч гилдирак, электрон блок, маълумотларни узатиш ва кабул килиш курилмалари.

Ключевые слова: глубина обработки почвы, устройство определения глубины обработки почвы, параллелограммный механизм, опорное колесо, электронный блок, устройства передачи и приема данных.

Key words: tillage depth, soil tillage depth determination device, parallelogram mechanism, support wheel, electronic unit, data transmission and reception devices.

Х,озирги даврда тупрокка ишлов машиналарининг ишлов бериш чукурлиги сермех,нат ва аниклиги паст булган усуллар (камида 2-3 киши иштирокида кул кучи билан

кундаланг ва буйлама профилларни олиш, ишлов берилган катламга чизгич ботириш, эгат улчагич билан эгат девори баландлигини улчаш ва бошкалар) кулланиб аникланади. Бунда дастлаб маълумотлар олинади, кейин уларнининг статистик характеристикалари аникланади. Бу куп вактни олади ва тезкор маълумотлар олиш хдмда агрегатнинг ишини доимий назорат этиш имконини бермайди [1-2].

Юкорида таъкидланганлардан келиб чиккан х,олда ишлов бериш чукурлигини аниклайдиган курилмалар буйича утказилган тах,лиллар асосида тупрокка ишлов бериш машиналарининг ишлаш чукурлигини машиналашган усулда улчайдиган курилма ишлаб чикилди (1-расм). У параллелограмм механизм 1, электрон блок 2 ва штанга 3 ни уз ичига оладиган электрон модулдан ташкил топган булиб, кулф 6 воситасида машина рамаси 7 га мах,камланади. Электрон модулнинг штангаси параллелограмм механизмнинг торткилари билан шарнирли богланган, электрон блок 2 эса узунлигини узгартириш имконига эга булган ушлагич 8 оркали кулф 6 билан кузгалмас богланган. Курилма тупрокка ишлов бериш машиналари иш органларининг тупрокка ботиш чукурлигини улчашга асосланган ва куйидаги тартибда ишлайди: машинанинг иш органлари маълум чукурликка ботганда курилманинг таянч гилдираги 4 дастлабки х,олатига нисбатан шунча, яъни иш органларининг тупрокка ботиш чукурлигига тенг булган баландликка кутарилади ва бу кутарилишни электрон блок 2 кайд этиб боради ва уни маълумотларни узатиш курилмасига (бу курилма 1-расмда курсатилмаган) узатади. Узатилган маълумотлар маълумотларни кабул килиш курилмаси томонидан кабул килиб олиниб, ноутбук экранига график ёки ракам куринишда чикарилади ^амда уларнинг статистик характеристикаси аникланади [2-5]. 2-расмда курилмананг иш жараёнида унга таъсир этадиган кучлар келтирилган.

Nz - мос равишда тупрок томонидан курилманинг таянч гилдирагига таъсир этаётган реакция кучининг горизонтал ташкил этувчиси, N;

/Л - курилма таянч гилдирагининг думалашга каршилик коэффициенти;

(X - параллелограмм механизм торткиларининг горизонтдан огиш бурчаги,

g - эркин тушиш тезланиши, m/s2;

Qn - курилма босим пружинасининг таранглик кучи, N;

У - курилма босим пружинасининг таранглик кучининг горизонтга нисбатан огиш бурчаги,°;

3 - курилманинг таянч гилдираги дала юзасидаги нотекисликларни

ч

копирлашидан х,осил буладиган инерция кучи, N.

1-расм. курилманинг схемаси

2-расм. Иш жараёнида курилмага таъсир этаётган кучларнинг схемаси

Тупрокнинг намлиги, каттиклиги ва зичлиги узгарувчанлиги туфайли курилма таянч гилдирагининг тупрокка ботиш чукурлиги доимий равишда узгариб туради, яъни у (гилдирак) иш жараёнида илгариланма хдракатдан ташкари тик йуналишда тебранма хдракатда х,ам булади. Бу курилманинг улчов аниклигини пасайишига олиб келади. Шундан келиб чикиб курилмани таянч гилдираги тупрокка ботиш чукурлигининг узгариши минимал даражада булишини таъминлаш масаласини тадкик этамиз. Бунинг учун курилма таянч гилдираги тик тебранишларининг дифференциал тенгламасини тузамиз ва ечамиз. Бунда агрегат узгармас тезлик билан хдракатланади ва курилма параллелограмм механизми шарнирларидаги ишкаланиш кучлари кам ва таянч гилдиракнинг буйлама тик текисликдаги хдракатига таъсир курсатмайди деб кабул киламиз. Буларни х,исобга олганда 2-расмда келтирилган схема буйича курилма таянч гилдирагининг тупрокка ботиш чукурлиги узгаришини ифодаловчи дифференциал тенглама куйидаги куринишга эга булади [6-8]

ш.

бунда Шп - курилманинг массаси, kg;

ч

& &

X = - N(1 + ^а) + Qn ьтг-

(1)

X -курилма таянч гилдиракнинг ордината уки буйича тезланиши, ш/в2.

Дала юзасидаги нотекисликлар хдракат йуналиши буйича X =

1 - ооб

2жУг

(бунда Z - нотекисликлар ординатаси, m; Zo - нотекислик баландлигининг ярми, m; V - хдракат тезлиги, m/s; t - вакт, s; l - нотекисликнинг узунлиги, m) гармоник конуният буйича узгаради деб карайдиган булсак, курилма таянч гилдираги ушбу нотекисликларни копирлашидан юзага келадиган инерция кучи куйидаги ифода буйича аникланади

ъ л ^ л2V2

Jq= mqZ = 4mqZ0—2- COS--J-• (2)

Jq нинг (2) ифода буйича кийматини х,исобга олганда (1) тенглама куйидаги куринишига эга булади

^ Л Г ,1 Ч ^ • X ^ ^У1 2xVt

mqz = mqg-Nz(l + jLitga) + 0„ sin r - 4 mqZ0 cos -y- (3)

Бу ифодадаги Nz куч, тупрок томонидан курилманинг таянч гилдирига таъсир этаётган реакция кучининг тик ташкил этувчиси тупрок деформациясининг микдори ва тезлигига чизикли боглик булган ND ва Nr кучлар хдмда дала юзасидаги мавжуд нотекисликлар ва тупрокнинг намлиги, каттиклиги ва зичлиги узгарувчанлиги сабабли юзага келадиган узгарувчан куч N дан ташкил топган деб караймиз [9-10], яъни

Nz = Nd + NT + N • (4)

Буни х,исобга олганда (3) ифода куйидаги куринишга эга булади

mqZ = mqS - (Nd + NT+Nt )(1 + jutga) + Qn sin у -

л ^ 7T2V2 2nVt

-4mqZ0—j^COS—j~ • (5)

Курилма статик мувозанат х,олатида булганида

ND = hrCBj.; (6)

NT = 0; (7)

N = 0; (8)

Qn = Ql > (9)

бунда h - курилма статик мувозанат х,олатида булганида тупрокни унинг таянч гилдираги томонидан тик деформацияси, m;

CT - тупрокнинг курилма таянч гилдираги тугинининг бир бирлик кенглигига келтирилган бикирлик коэффициенти, N/m2;

Bj - курилма таянч гилдираги тугинининг кенглиги, m; Т

Qn - курилма босим пружинасининг дастлабки, яъни у (курилма) мувозанат

х,олатида булгандаги таранглик кучи, N.

Курилманинг таянч гилдираги мувозанат х,олатидан пастга Z масофага огганда

N0 = (h + Z )СТВТ; (10)

NT=bTZBT; (П)

N =~Щ; (12)

qn = qt -^, (13)

sinf

бунда bT - тупрокнинг таянч гилдираги тугининг бир бирлик кенгликка келтирилган каршилик коэффициенти, Ns/m2;

AR - N кучнинг узгариш микдори, N; С - курилма босим пружинасининг бикирлик коеффициенти, N/m. (10)-(13) ифодаларни х,исобга олганда (5) ифода куйидаги куринишга эга булади

mqZ = mqg - (hj +Z) СTBT + bTZBT - AR

Í 7Г \

гг ZC 1 . „ П

+ Q

+

T zcn . . „ nLVL InVt

n

v sinf y

Курилманинг статик мувозанат х,олатида эса

sin f - 4mqZ0 —— cos —• (14)

mqg - hrCTBT + QTn sin f = 0. (15)

Буни х,исобга олганда (14) тенглама куйидагича ёзилади

n2V2 2 TüVt —:—cos— l2 l

mqZ = -Z(CTBT + С„)- bTZBT + ARz - 4mqZ0 —— cos —— (16)

ёки

n2V2 2nVt

mqZ + bTBTZ + (CTBT + Cn)Z = ARz - 4mqZ0 cos—— (17)

Бу тенгламани ечиш учун узгарувчан AR кучни гармоник конун буйича узгаради деб караймиз, яъни

n,

AR =^ARnz cos not (18)

n=1

бунда ARZ - AR (t) узгарувчан кучнинг амплитудаси, N; n = 1, 2, ... z - гармоникалар номери;

Z - охирги х,исобга олинадиган гармоника номери; О - узгарувчан кучнинг айланма частатаси, s-1.

Л Я нинг (18) ифода буйича кийматини (17) га куйиб, куйидаги натижага эга буламиз.

т1 + ЪТВТ1 + (С т Вт + Сп)1 =

= УЛЯП соб пШ - 4т —

п=1 1

—V2 2—V

СОБ-

/

(19)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

еки

^ ^ ъТвТ ^ СТВТ + Сл

тг

т„

1 п —

2 = — У ЛЯП соб пШ - 42 —

та п=1 I

— 2тг2

— V

0 12

СОБ-

2—VI

(20)

а а а п=1

Бу тенгламани стандарт куринишга келтирамиз

И,

г+ ' п

1 + + к1! = Р^АЯ'П совш?* - ¿/соз —

п=1 1

бунда а = Ъ1Вт ; к = СтВ + С •

2т„

т„

р = —; ва й = 4 2

та

Т—Уг /

—V 2

0 /2

(21)

(21) тенгламадан куриниб турибдики, курилма таянч гилдирагининг тик тебранишлари бир жинсли булмаган иккинчи даражали дифференциал тенглама билан ифодаланади.

(21) тенгламанинг курилма таянч гилдирагининг тупрокка ботиш чукурлиги узгаришини ифодаловчи ечими куйидаги куринишга эга булади [7].

2 (г) = рУ

ЛЯП СОБ(пШ -8) ^(к2 -(пт)2)2 + 4а2Ш

й СОБ

2—VI

-8„

(22)

2Тг2 \

к

2 4— V

/2

+ 4а2

2

/

Юкорида кабул килинган белгилашларни х,исобга олганда бу тенглама куйидаги куринишга эга булади

1 п

2 (г) = - У

ляп СОБ(пШ -8)

та п=1

1

СТВТ + Сп / у т т п -(пт)

т

2 г \2 ЪТВТ

+

т

V а

( пШ)

п

/

4Я0 (пУ )2 соб

2пУг

&

V

У

1

СГВГ + Сп ( 2пУл 2

+

2

ЬТВТ

V

ш

'2пУл2

У

(23)

бунда & = аг

ЬТВТ (по)

ЬТВТ

СТВТ + Сп - шч (п°)

2 ; & = аг^ё

V 1 У

СТВТ + Сп - Ш

(23) га биноан курилма таянч гилдирагининг тупрокка максимал ботиш чукурлиги куйидагига тенг булади

1 п

А =— У

тах / 1

Щ

шч п=1

1

+

СТВТ + Сп ( \2 1 1 п -(по)

т

2 / \2

ЬТВТ

+ т т

V шч У

(по)2

44 (пУ )2

1

СТВТ + Сп

Ш„

2пУ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

л2

V 1

+

ЬТВТ

Л '2пУ2

ш

V ч У

/

V 1 У

(24)

Курилма томонидан амалга ошириладиган улчовларнинг аниклиги талаб даражасида булиши учун

Атах ^ 0,5 АН , (25)

бунда АН - мавжуд меъёрий х,ужжатларда ишлов бериш чукурлигини улчашга белгиланган хатолик, т.

(24) ни х,исобга олганда (25) тенгсизлик куйдаги куринишга эга булади

1

"1

I-

АЯ'П

ШЧ п=1

1

СтВт + Сп - (по)2

+

у л2 ЬТВТ

ш

V ч У

+

(по)2

2

/

2

/

2

4 Z0 (я¥

l2

1

CTBT + Сп ( \2 1 1 п -(пю)

m„

+

2

bTBT m

< 0,5Ah. (26)

( пю)2

V ""я J

Бу ифоданинг тах,лили шуни курсатадики, берилган иш шароити учун курилманинг талаб даражасидаги улчаш аниклиги унинг босим пружинаси бикирлик коэффициентини тугри танлаш ^исобига эришилади [11-13].

Хулоса: Утказилган тадкикодларимизнинг курсатишича ишлаб чикилган курилманинг талаб даражасидаги улчаш аниклиги унинг босим пружинаси бикирлик коэффициентини тугри танлаш х,исобига эришилинади.

АДАБИЁТЛАР

1. Испытания сельскохозяйственной техники. Машины и орудия для поверхностной обработки почвы. Программа и методы испытаний. Tst 63.04.2001// Издание официальное. - Ташкент, 2001. - 54 с.

2. Патент RU №2311011. Способ регулирования глубины обработки почвы и устройство для его осуществления/ С.В. Дроздов и др.// Б. - 2007. - №33.

3. Абдувахобов Д. А., Мадрахимова М. Б., Крыгин С. Е. Равномерность хода почвообрабатываюших машин по глубине обработки и их устойчивость //Вклад университетской аграрной науки в инновационное развитие агропромышленного комплекса. - 2019. - С. 8-11.

4. D.A. Abduvahobov, K.S.Khaydarov, & M.B.Madraximova. (2021). Method Of Determining The Sustainability Of Working Depth Of Earthquaking Machines With Digital Device. The American Journal of Engineering and Technology, 3(05), 156-159.

5. Abduvahobov D., Khaydarov K., Madraximova M. Device for measuring the depth of cultivation and its stability in an automated way // International scientific conference "The role of international farmers in the introduction of innovative technologies in the integration of production, science and education in agriculture." - Namangan, 2020. - B. 287-291.

6. Тухтакузиев А. Мансуров М., Расулжанов А., Каримова Д. Тупрокка ишлов бериш машиналарининг ишлаш чукурлиги баркарорлигини таъминлашнинг илмий асослари // Тошкент, TURON-IQBOL нашриёти. - 2020, 168 б.

7. Бутенин Н.В., Лунц Я.Л., Меркин Д.Р. Курс теоретической механики. Т. II: Динамика (3-е изд., исправленное). - Москва: Наука, 1985. - 496 б.

8. Лурье А.Б., Любимов А.И. Широкозахватные почвообрабатывающие машины. -Ленинград: Машиностроение, 1981. - 270 б.

9. Ибрагимов А. Исследование угловых колебаний прикаток сеялки для сева мелкосемянных культур// Проблемы механики. - Ташкент, 2009. - №5-6. - С.105-108.

10. Маматов Ф. М. Кишлок хужалик машиналари. - Тошкент: Фан, 2007. -339 б.

11. Tuxtakuziyev A., Abduvaxobov D.A., Komilov N.M., Xaydarov K.S. Tuproqqa ishlov berish mashinalarining ishlov berish chuqurligini avtomatik ravishda nazorat qiluvchi qurilma uchun dasturiy ta'minotni yaratish // O'zR. IMA ning EHM dasturi uchun guvohnomasi. № BGU 00564 17.03.2022

12. Abduvakhobov D.A., Xaydarov K.S., Imomov M.X., Mamadaliyev I. Justification of parameters tooth harrow copying field relief // International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology. - India, 2020.-№7, Issue 12 pp. 14049-14053.

13. D A. Abduvahobov, K.S.Khaydarov, and M.B.Madraximova. 2021. "Method Of Determining The Sustainability Of Working Depth Of Earthquaking Machines With Digital Device". The American Journal of Engineering and Technology 3 (05):156-59

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.