Научная статья на тему 'Трудовая миграция как способ решения проблем безработицы в трудоизбыточном регионе'

Трудовая миграция как способ решения проблем безработицы в трудоизбыточном регионе Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
152
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БАРИЗОФАГИИ НЕРУИ КОРЙ / БЕКОРЙ / ИШТИГОЛ / ЗАХИРАҳОИ МЕҳНАТЙ / МУҳОҷИРАТИ МЕҳНАТЙ / ТАКМИЛИ СИЁСАТИ МУҳОҷИРАТЙ / ТРУДОИЗБЫТОЧНОСТЬ / БЕЗРАБОТИЦА / ЗАНЯТОСТЬ / ТРУДОВЫЕ РЕСУРСЫ / ТРУДОВАЯ МИГРАЦИЯ / СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МИГРАЦИОННОЙ ПОЛИТИКИ / SURPLUS LABOUR / UNEMPLOYMENT / EMPLOYMENT / LABOUR RESOURCES / IMPROVEMENT OF MIGRATION POLICY / PERFECTION OF MIGRATION POLICY

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абдуллаева Адолатчон Толибджоновна

Дар асоси таҳлили додаҳои оморй собит карда мешавад, ки ицтисодиёти вилояти Сугди Ҷумҳурии Тоҷикистон алҳол низ дорои неруи баризофаи корй мебошад. Афзоиши ҳарсолаи аҳолии аз лиҳози ицтисоди фаъол, ки дар ицтисодиёт машгули кор нестнл, таъкид шудааст. Пешгуй шудааст, ки дар сурати тагйир наёфтани вазъият сатҳи неруи бариловаи корй дар минтацаҳои мамлакат боло хоҳад рафт. Тибци арзёбй ба сабаби коҳиши талабот ба неруи корй вазъият боз ҳам мураккабтар хоҳад шуд. Дар асоси таҳлил муаллиф ба хулоса расидааст, ки муҳоҷирати меҳнатй роҳи ягонаи ҳалли масъалаи баризофагии неруи корй дар минтаца мебошад. Оид ба такмили сиёсати муҳоҷират тавсияҳо пешниҳод шудаанд. Аз ҷумла, пешниҳод гардидааст, ки механизми иттилоотию таҳлилии амалигардонии сиёсати иштигол ва сиёсати муҳоҷират такмил дода шавад. Зарурати татбици танзими давлатии бозори меҳнат дар шароити баризофагии неруи корй таъкид гардидааст.На основе анализа статистических данных доказывается сохраняющийся трудоизбыточный характер экономики Согдийской области Республики Таджикистан. Отмечается ежегодный рост числа экономически активного населения, не занятого в экономике. Делается прогноз, согласно которому при существующей динамике трудоизбыточность в регионах страны будет возрастать. По оценке, положение еще больше осложнится уменьшением спроса на рабочую силу. Исходя из этих данных делается вывод, что трудовая миграция является единственным решением проблемы трудоизбыточности в экономике региона. На этой основе предлагаются рекомендации по совершенствованию миграционной политики. В том числе предлагается усовершенствовать информационно-аналитический механизм реализации политики занятости и миграционной политики. Отмечена необходимость реализации мер государственного регулирования рынка труда в условиях трудоизбыточного региона.Proceeding from the analysis of statistical data, the author proves that the labour surplus character of the economy in Sughd viloyat of Tajikistan Republic continues to retain. Annual growth of the number of economically active population non-employed in economy is underscored. Prognostication is made that under the existing dynamics surplus labour will be augmenting all over the country. According to assessment, the plight will b complicating more intensively due to decrease of demand for labour force. Being designed on the premise of the data in question, the conclusion is made that labour migration is the only solution of the problem beset with surplus labour in the economy of the region. Being proceeded from the given assumption, recommendations on migration policy improvement are suggested. Here refers also a perfection of informational-analytical mechanism related to effectuation of employment policy and that one of migration. The author lays an accent on the necessity of realization of measures aimed at statal regulation of labour market under the conditions of surplus labour in the region.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Трудовая миграция как способ решения проблем безработицы в трудоизбыточном регионе»

УДК 331 ББК 65.240

МУ^ОЧИРАТИМЕ^НАТИ ЧУН ТАРЗИ Х,АЛЛИ масоили бекори ДАР МИНТАЦАИ ДОРОИ НЕРУИ БАРИЗОФАИ КОРИ

ТРУДОВАЯ МИГРАЦИЯ КАК СПОСОБ РЕШЕНИЯ ПРОБЛЕМ БЕЗРАБОТИЦЫ В ТРУДОИЗБЫТОЧНОМ РЕГИОНЕ

LABOUR MIGRATION AS A WAY OF SOLVING UNEMPLOYMENT PROBLEMS INSURPL US LABOUR REGIONS

Абдуллоева Адолатцон Толибцоновна,

сармуаллими кафедраи щтисодиёти цауонии ДД^БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Абдуллаева Адолатчон Толибджоновна,

старший преподаватель кафедры мировой экономики ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд)

Abdulloyeva Adolatjohn Tolibjonovna, senior lecturer of the department of world economy under TSULBP (Tajikistan, Khujand) E-MAIL: adolatchon.abdulloeva@mail.ru

Калидвожа^о: баризофагии неруи кори, бекори, иштигол, захирауои меунати, мууоцирати меунати, такмили сиёсати мууоцирати

Дар асоси таулили додауои омори собит карда мешавад, ки ицтисодиёти вилояти Сугди Чумуурии Тоцикистон алуол низ дорои неруи баризофаи кори мебошад. Афзоиши уарсолаи ауолии аз лиуози ицтисоди фаъол, ки дар ицтисодиёт машгули кор нестнл, таъкид шудааст. Пешгуи шудааст, ки дар сурати тагйир наёфтани вазъият сатуи неруи бариловаи кори дар минтацауои мамлакат боло хоуад рафт. Тибци арзёби ба сабаби коуиши талабот ба неруи кори вазъият боз уам мураккабтар хоуад шуд. Дар асоси таулил муаллиф ба хулоса расидааст, ки мууоцирати меунати роуи ягонаи уалли масъалаи баризофагии неруи кори дар минтаца мебошад. Оид ба такмили сиёсати мууоцират тавсияуо пешниуод шудаанд. Аз цумла, пешниуод гардидааст, ки механизми иттилоотию таулилии амалигардонии сиёсати иштигол ва сиёсати мууоцират такмил дода шавад. Зарурати татбици танзими давлатии бозори меунат дар шароити баризофагии неруи кори таъкид гардидааст.

Ключевые слова: трудоизбыточность, безработица, занятость, трудовые ресурсы, трудовая миграция, совершенствование миграционной политики

На основе анализа статистических данных доказывается сохраняющийся трудоизбыточный характер экономики Согдийской области Республики Таджикистан. Отмечается ежегодный рост числа экономически активного населения, не занятого в экономике. Делается прогноз, согласно которому при существующей динамике трудоизбыточность в регионах страны будет возрастать. По оценке, положение еще больше осложнится уменьшением спроса на рабочую силу. Исходя из этих данных делается вывод, что трудовая миграция является единственным решением проблемы трудоизбыточности в экономике региона. На этой основе предлагаются рекомендации по

совершенствованию миграционной политики. В том числе предлагается усовершенствовать информационно-аналитический механизм реализации политики занятости и миграционной политики. Отмечена необходимость реализации мер государственного регулирования рынка труда в условиях трудоизбыточного региона.

Key words: surplus labour, unemployment, employment, labour resources, improvement of

migration policy, perfection of migration policy

Proceeding from the analysis of statistical data, the author proves that the labour surplus character of the economy in Sughd viloyat of Tajikistan Republic continues to retain. Annual growth of the number of economically active population non-employed in economy is underscored. Prognostication is made that under the existing dynamics surplus labour will be augmenting all over the country. According to assessment, the plight will b complicating more intensively due to decrease of demand for labour force. Being designed on the premise of the data in question, the conclusion is made that labour migration is the only solution of the problem beset with surplus labour in the economy of the region. Being proceeded from the given assumption, recommendations on migration policy improvement are suggested. Here refers also a perfection of informational-analytical mechanism related to effectuation of employment policy and that one of migration. The author lays an accent on the necessity of realization of measures aimed at statal regulation of labour market under the conditions of surplus labour in the region.

Алхол, дар тамоми минта^ахои чахон мухочират ба раванди ташаккули захирахои мехнатй таъсири чиддй мерасонад. Дар шароити муосир он беш аз пеш хусусиятхои вижаро касб мекунад. Байни онхо хусусиятхои зерин добили зикранд:

- мутахаррикй - осонй ва харакати босуръати захирахои мехнатй дар байни минта^ахои алохида;

- гуногуншаклй - пайдо шудани шаклхо ва самтхои мухталифи мухочират;

- номутаносибй ё ассиметрй будан - яксамта будани мухочират (ба минта^а, ё аз минта^а);

-инноватсионй будан - пайдо шудани муносибатхои нав ба ташкили мухочирати мехнатй, шаклхои нави рафтори мухочирон.

Ин тамоюл дар ояндаи наздик бо^й хохад монд, зеро дар чахони муосир ба хамаи омилхои истехсолот мутахаррикй хос аст, аммо муттахарикии онхо мисли пештара нисбист. Храмин нисбият боиси идома ёфтани номутавозунии нарххо дар минта^ахо мегардад, ки он дар навбати худ омили иловагии чойивазкунии захирахои мехнатй аз минта^ахои дорои захираи баризофаи мехнатй ба минта^ахое, ки дар онхо ба ^увваи корй намерасад, мебошад.

Норасоии ^увваи кории минта^а ё баризофа будан он аз чунин омилхо вобаста аст:

- шумораи ахолй;

- сохтори ахолй (шумораи нафа^ахурон, ахолии добили мехнат, кудакон, маъюбон);

- сатхи бекорй.

Баризофагии ^увваи кории минта^аро, ки сабаби асосии мухочират мебошад, сатхи пасти талабот ба мехнат ва дар натичаи ин сатхи пасти музди кор муайян мекунад. Пастшавии музди мехнат дар навбати худ, пешниходи мехнатро кохиш медихад ва боиси истифодаи нопурраи ^увваи корй мегардад, ки аз пастшавии некуахволй дар минта^а ва

Tana6oTH yMyMH maxogaT Meguxag. Koxumu Tana6oTH yMyMHH Muma^a 6a TaFHHpoTH coxTopH gap HKTHcogueT Ba KaM mygaHH ucTexconoT OBapga MepacoHag, kh 6ohch aMH^pa^TH TaHa33ynu H^THCogueT Merapgag.

HopacoHH ^yBBau KopH gap Muma^a 3epu Tatcupu caTxu 6anaHgu My3gu MexHaT 6a paBaHgu TaBappyM OBapga MepacoHag. A3 hh py, Myxo^upara MexHaTH 6a MexaHH3Me Ta6gun Mee6ag, kh 6apou Houn mygaH 6a MyBO3HHaT gap 6o3opxou Muma^aBHH MexHaT MycougaT MeKyHag.

Eoag ^ang Kapg, kh a3 ^uxara Ha3apuaBH, 6o3opu MexHaT xaMnyH 3yxypoTe, kh xycy-CHOTxou yMyMH gopag Ba Bo6acTa 6a oMunxou 6epyHa MaxcycuaTe Hagopag, 6appacH Merapgag, aMMo gap aMan, 6o3opxou MexHaT a3 xycycuaTxou xygygH Bo6acrarHH caxT gopaHg. MoxuaTaH, xap aK Muma^au anoxuga, kh gopou aK ^aTop xycycuaTxou xocu hh3omh H^TucogH Me6omag, 6o3opu MexHaTH xygpo TamaKKyn Meguxag. Eo3opu MexHaT Max3 3epu Tatcupu hh hh3om pymg Ba ^atonuaT MeHaMoag Ba gap Hara^a oh hh3 BH^aruxou MyanaH Merupag. A3 hh nuxo3, Taxuau MyHocu6aTxou Ta^pu^aBH 6a TaH3HMH 6o3opu Muma^aBHu MexpaT Ta^o3o Kapga MemaBag.

YMyMaH, 6o3opu MHHTa^aBHH MexHaT gap xyg a^OMaixoH xoch 6o3opu yMyMHgaB^aTHH MexHaTpo gap Sap Merupag, Ba^e 60 BH^araxoH MyanaHH aMamapgu HH30MH MHHTa^aBHH xo^aragopH MeKyHag, a3 ^yM^a:

- MaxcycrapgoHHH HCTexco^OT;

- coxaxou 0M0gac03HH KoprapoH;

- mapoHTH SyHegu ^ohxoh HaBH KopH;

- xycycHATxoH xygumTHFO^H 3axupax0H MexHaTH gap MHHTa^a.

OMy3umu 6o3opu Muma^aBHH MexHaT a3 oh nuxo3 axaMHaTH Maxcyc gopag, kh oh xycycuaTxou xocu 6o3opu yMyMugaBnaTHHH MexHaT Ba BH^araxou ^atonuaTpo, kh gap 3epu xycycuaTxou hh3omh H^Tucoguu MHHTa^a 6a By^yg oMagaacT, gap 6ap Merupag. 3uMHaH, oh gap 3epu Tatcupu xaM paBaHgxou Maxcycu MHHTa^aBH Ba xaM ^oHyHHaTxou yMyMHH (yMyMugaBnaTH, Ba gap 6at3e xonaTxo - yMyMH^axoHH) TamaKKynu Tana6oT Ba nemHHxog 6a MexpaT ^apop Merupag.

XycycuaTxou BH^au 6o3opu Muma^aBHH MexHaT Huc6aTaH Bo3ex gap aHgo3au My3gu MexpaT Ba caTxu myFnu axonuu Muma^a 3oxup MemaBaHg. flap aManua 6apou ap3e6uH Ba3tu 6o3opu MexHaTH Muma^a, MyTaxaccucoH HumoHguxaHgaxoepo, 6a MoHaHgu xuccau axonuu a3 ^uxaTH H^TucogH $aton, caTxu umTHFon, caTxu 6eKopuu pacMaH 6a ^ang rapu^Ta Ba 6eKopuu Bo^eH, MyxnaTH MueHau Koppo gape^T KapgaHH 6eKopoH, xuccau KoprapoHH ^ucMaH MamFynu Kop (KoprapoHe, kh gap py3H Kopuu Honyppa Kop MeKyHaHg, e 6o Tama66ycu MatMypuaT gap pyxcaTHH 6eMy3g Me6omaHg), TaHocy6u myMopau yMyMHH 6eKopoH 6a myMopau ^ohxoh Kopu xonHH gap 6o3opu MexHaT MaB^yg6yga ucTH^oga Me6apaHg.

A36acKH, oMopu pacMHH H,yMxypuH To^hkhctoh MatnyMoTpo gap 6opau MyxnaTH ^ycry^yH Kop Ba KopMaHgoHH ^ucMaH MamFynu Kop gap6ap HaMerupag, gap goupau hh Mactana Taxnunu nyppa ry3apoHugaH gymBop acT. Ammo, Taxnunu gurap HumoHguxaHgaxo 6a mo hmkoh Meguxag, kh ^yMxypuu xygpo 6e xe^ ry^Tyry 6a MHHTa^axou gopou 3axupau 6apu3o^au MexHaT MaHcy6 goHeM.

AKcapu Tax^H^oTH 6a 6o3opu MexHaTH HyMxypuu To^hkhctoh Ba HHHyHHH, BunoaTH CyFg 6axmuga myga, HumoH MeguxaHg, kh ca6a6u 6apu3o^aruH 3axupaxou MexHaT nem a3 xaMa cyptaTH 6anaHgu a^3oumu Ta6uuu axonH Me6omag (2; 3; 4; 5). Ammo, gogaxou ^agBanu 1

собит месозанд, ки дар мачмуъ таносуби цувваи корй ба шумораи умумии ахолй хеле кам тагйир меёбад, солхои охир бошад хатто тамоюли кохиши он ба назар мерасад. Хдмзамон, аз руи додауои пешниходшуда, асоси муамморо ахолии синну соли добили мехнат, ки дар ицтисодиёт кор намекунад ва дурнамои бо кор таъмин кардани онхо дар асоси воцеияти мавчуда манфй арзёбй мегардад, ташкил мекунад. Гап дар сари он аст, ки талабот ба цувваи корй дар бозори мехнат хатто 1% -и ахолии дар ицтисодиёт машгули мехнат набударо ташкил намекунад.

Цадвали 1. Вазъи бозори меунати вилояти Сугд

Нишондщандахо 2014 2015 2016 2017 2018

Х,иссаи захирахои мехнатй ба хисоби % нисбат ба шумораи ахолии минтаца 60,9 60,7 60,6 61,3 61,3

Х,иссаи иштигол дар ицтисодиёт ба хисоби % нисбат ба захирахои мехнатй 54,1 53,9 52,5 51,1 49,9

Х,иссаи бекорони расман цайдшуда ба хисоби % нисбати шумораи умумии ахолии аз чихати ицтисоди фаъол 1,5 1,3 1,4 1,3 1,2

Х,иссаи чои кории холй ба хисоби % нисбат ба шумораи ахолии бекор 0,45 0,40 0,27 0,33 0,28

Дар асоси додауои зерин аз тарафи муаллиф уисоб карда шудааст: Омори уарсолаи вилояти Сугд. Оцонсии омори назди Президенти Цумуурии Тоцикистон дар вилояти Сугд, 2019. С.71 - 74.

Агар тамоюли афзоиши захирахои мехнатй идома ёбад, баризофагии захираи мехнат дар ицтисодиёти минтацаи мо беш аз пеш зиёд мешавад. Барои муайян намудани масъалахои эхтимолй дар вилояти Сугд дар ояндаи наздик, мо цимати пешгуии шумораи ахолии цобили мехнатро барои 5 соли наздиктарин хисоб мекунем. Х^исобх,ои мо бар усули пешниходкардаи Чернявский О.В асос ёфтааст:

Чп=Пб+ПбхК, (1)

дар ин чо: Чп - шумораи ахолии цобили мехнат дар синну сол коршоямй дар як сол, пешгуй мешавад; Пб - шумораи пойгохии ахолии цобили мехнат дар синну сол коршоямй дар соли цабл аз соли пешгуй; К - суръати миёнаи солонаи афзоиши (кохиши) шумораи ахолии цобили мехнат дар давраи (якчанд сол) пеш аз огози давраи пешгуй (6).

Бо назардошти хамон принсипи хисоб, мо кушиш мекунем, ки хачми талаботро дар бозори мехнат дар хамон давра пешгуй кунем, яъне

Сп=Вб+ВбхК, (2)

дар ин чо: Сп - шумораи чойхои холии кор дар бозори мехнат дар тули як сол, пешгуй карда мешавад; Вб - шумораи пойгохии чойхои холии кор дар бозори мехнат цабл аз соли пешгуй; К - суръати миёнаи солонаи афзоиш (кохиш) дар бозори мехнат дар давра (якчанд сол), ки пеш аз огози давраи пешгуй буд.

^исоб дар асоси омори расмии вилояти Сугди Чумхурии Точикистон бо истифодаи усули мазкур манзараи зеринро ошкор кард (чадвали 2).

Агар дар бозори мехнати вилояти Сугд тамоюлхои мавчуда мувофици пешгуй боцй монад, баризофагии захираи мехнат дар минтаца боз хам афзоиш меёбад ва рохи ягонаи халли масъала, чун пешина, мухочирати мехнатй мебошад.

Боз як омили мухимме, ки ба бозори минтацавии мехнат таъсир мерасонад, тагйироти сохторй дар низоми ицтисодй мебошанд. Дар натичаи ин тагйири шакл, озодшавии цувваи

корй ба амал меояд, ки инчунин сабаби баланд гардидани сатхи бекорй ва афзоиши ташаннучи ичтимой дар бозори мехнати минтака мешавад.

Цадвали 2. Пешгуии талабот^ ва пешнщодот дар бозори меунати вилояти Сугд

Нишондиханда 2019 2020 2021 2022 2023

Пешгуии шумораи захирахои мехнатй, хаз.наф. 1634,7 1671,5 1709,1 1747,5 1786,8

Пешгуии шумораи чойхои холии корй дар бозори мехнат, хаз.чой 2,287 2,167 2,057 1,947 1,847

Муаллиф аз руи дода^ои зерин хцсоб кардааст: Омори солонаи вилояти Сугд (Мацмуи

омори). Оцонсии омори назди Президенти Цум^урии Тоцикистон дар вилояти Сугд, 2019. - С.71 - 80.

Гайр аз ин, дар иштиголи ахолй аз руи соха низ тагйироти сохторй ба амал меояд. Бинобар ин, барои бехтар фахмидани тамоюлхои ба миёномада, таксимоти сохавии

захирахои мехнатиро муфассалан баррасй кардан лозим аст (чадвали 3).

_ Цадвали 3. Тацсимоти сохавии захирахои меунатии вилояти Сугд

Сохаи иктисодиёт Шумораи одамони машFули кор хаз.наф.

2014 2015 2016 2017 2018

Кишоварзй 220,3 216,2 215,7 217,0 217,5

Саноати кухканй 5,5 7,6 6,9 7,6 7,8

Саноати коркард 26,7 23,3 23,1 22,1 22,6

Сохтмон 4,9 4,8 4,6 4,3 5,3

Хизматрасонй 139,8 145,5 147,4 147,3 148,2

Муаллиф аз руи дода^ои зерин хцсоб кардааст: Омори солонаи вилояти Сугд (Мацмуи

омори). Оцонсии омори назди Президенти Цум^урии Тоцикистон дар вилояти Сугд,

2019. - С.73 - 74.

Мутаассифона, тавре ки додахои чадвали 3 нишон медиханд, имрузхо сохахои нисбатан ояндадори таъмини иштигол - кишоварзй ва саноат тамоюли муътамади рушдро нишон намедиханд. Айни замон, он сохахое босуръат рушд меёбанд, ки иштиголи доимии кафолатнокро таъмин карда наметавонанд.

Хамаи инхо сабабхои асосии идома ёфтани мухочирати фаъолонаи мехнатии ахолй аз вилояти Сугд ба кишвархои хоричаи дуру наздик мебошанд.

Равандхои мазкур махсусан ин дар давраи ташаккулёбии давлатхои пасошуравй зухур намуданд. Тагйири сохтори сохахои истехсолот ба номутавозинии иктисодиёт дар буриши сохавй оварда расонид. Дар натича тагйири шаклии бозори мехнат низ ба вукуъ пайваст, ки боиси тагйирёбии микдорй ва касбй-тахассусии хайати кувваи корй гардид. Хамзамон, хусусигардонии моликият низ сабаби ноустувории бозори мехнат ва дигаргуншавии сохтори касбй -тахассусии кувваи корй шуд, зеро фаъолияти корхонахо ё тагйир ёфт (тачдиди сохаи фаъолият), ё пурра катъ гардид.

Бухроне, ки пас аз табаддулоти иктисодиёт ба амал омад, ба афзоиши талабот ба кувваи кории беихтисос ва пастихтисос мусоидат кард ва утахаррикии касбии кувваи кориро махдуд сохт.

Солхои охир, дар фазои собик Иттифоки Шуравй, талабот ба кадрхои тахассусот дошта, алахусус ба коргарони баландихтисос меафзояд. Аммо, ин тамоюл бо имкониятхои молиявй - инноватсионии низомхои иктисодии минтакавй махдуд мегардад ва аз ин ру, ин имкон дорад раванди мазкур хеле суст сурат гирад.

Абдуллоева А.Т. Мууоцирати меунати чун тарзи уалли масоили бекори дар минтащи дорои неруи баризофаи кори

Умуман, таъсири мухочират ба бозори мехнат метавонад дар ду самт баррасй шавад: мицдорй - аз нуцтаи назари таъсири он ба мицдори воцеии захирахои мехнатй дар минтаца, ва мувозинатй - аз нуцтаи назари таъсири он ба вазъи ичтимоиву ицтисодии мамлакат, умуман ва ба сиёсати давлатии мухочират, хусусан.

Мухочират, баробари механизми барцарор кардани тавозун дар бозори мехнат будан, инчунин ба баланд бардоштани сатхи зиндагй, вазъи демографй ва мухити ичтимой дар минтацахои дорои захирахои баризофагии мехнат мусоидат мекунад. Равандхои мухочират то андозае ба рушди ичтимоию ицтисодии хам минтацахои ирсолкунанда ва хам цабулкунанда мусоидат мекунанд.

Дар асоси ин, метавон гуфт, ки мухочират дар мачмуъ хусусияти мусбат дорад, аммо рушди мусбати ичтимой - ицтисодии минтаца, ки ба он равандхои интенсивии мухочират хос аст, аз самарабахшии идоракунии ин равандхо ва истифодаи захирахои инсонй дар доираи худи минтаца барои цонеъ кардани талаботи бозори мехнати минтаца вобаста аст.Дар ин замина, пешбинй мешавад, ки сиёсати минтацавии танзими бозори мехнат бояд ба таъмини иштиголи ахолй тавассути мусоидат ба кортаъминкунй ва хифзи хуцуцу манфиатхои кормандон, инчунин ташаккули пойгоххои мувофиц ва самарабахши меъёрй-хуцуции танзими муносибатхои мехнатй равона карда шавад. Чунин сиёсат дастгириро аз чониби мацомоти марказй ва мувофицаткунониро бо сиёсати умумидавлатии шугли ахолй ва сиёсати мухочиратй пешбинй менамояд.

Хднгоми муайян кардани чорахои сиёсати минтацавии шугли ахолй ва тадбирхо оид ба танзими бозори мехнат дар минтацахои дорои захирахои баризофагии мехнат омилхои мазкурро ба назар гирифтан зарур аст. Бояд дарк кард, ки таъсири ин омилхо на танхо дар фарци мицдорй дар сатхи рушди ичтимоию ицтисодии минтацахо, балки дар сатххои зерин низ зохир мешаванд:

- вобаста аз мавчудияти захирахои дохилй дар минтаца барои рафъи холатхои бухронй дар бозори минтацавии мехнат;

- дар сатхи рушди инноватсионй - технологии минтаца;

- дар мицёси дастгирии минтаца аз чониби мацомоти марказй, инчунин дар сатхи дахолати онхо ба сиёсати минтацавии шугли ахолй.

Дар ин замина, бо назардошти тамоюлхо ва мицёси мухочирати мехнатй, инчунин, дорои захираи баризофагии мехнат будани минтацаи мо, бояд механизми танзими бозори минтацавии мехнат такмил дода шавад. Ба ин мацсад ба андешаи мо, бояд корхои зерин ичро гарданд:

1. Тацвият додани хамохангсозии фаъолияти мацомоти хокимияти махаллй ва мацомоти марказии хокимият оид ба танзими бозори минтацавии мехнат.

2. Ба вучуд овардани механизмхои иттилоотй - тахлилй барои татбици сиёсати шугли ахолй ва сиёсати мухочирй.

Мусоидат кардан ба кохиши табъиз дар сохаи иштигол, ки дар натичаи зиёд шудани пешниход нисбат ба талабот дар бозори мехнат ба вучуд омадааст, тацозои замон аст. Ба ин мацсад пурзур намудани назорати риояи цонуни мехнат аз чониби корфармоён, пурзур намуда, инчунин цабули санадхои меъёрие, ки вазъи иштиголи чавонону занон ва ахолии дехотро танзим мекунанд, тацозо карда мешавад.

Оид ба дастгирии худиштигол ва рушди хочагихои ёрирасон чорахои фаъол андешидан лозим аст.

Асоси амалигардонии чорабинихои сиёсати минтацавии шугли ахолй дар доираи сиёсати сармоягузорй замина гузошта мешавад, ки барои татбици пурраи он бошад бояд фазои сармоягузорй дар минтаца бехтар карда шавад.

Хдма чорахои пешниходшуда нигох доштани тавозуни байни манфиатхои мацомоти марказй ва махаллиро талаб мекунанд.

Дар хотима объективй будани зарурати татбици чорахои танзими давлатии бозори мехнатро дар шароити баризофагии захираи мехнатии минтаца цайд кардан лозим аст, зеро механизмхои бозор наметавонанд халли вазифахои дарозмуддати стратегиро хам дар сохаи пешрафту тарацциёти минбаъда ва хам дар доираи тайёр намудани кадрхо ва химояи гуруххои осебпазири ахолй таъмин намоянд, ва биноан онхо наметавонанд сатхи матлуби адолати и^тимоиро таъмин кунанд.

Пайнавишт:

1. Омори уарсолонаи вилояти Сугд (Мацмуи омори). - Хуцанд: Оцонсии омори назди Президенти Цумуурии Тоцикистон дар вилояти Сугд, 2019. - 356 с.

1. Ашмаров И.А. Рынок труда и его особенности в переходной экономике // Научные ведомости Белгородского государственного университета. Серия: Экономика. Информатика. - vol. 11-1. - № 9 (64). -2009. - С. 31-36.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2. Бавыкина Е. Н., Гущина С. С., Корецкая Т. В. Качественный анализ рынка труда молодых специалистов // Научно-методический электронный журнал «Концепт». -2018. - Т. 31. - С. 1446-1450.

3. Колмакова И.Д. Социально-экономические особенности регионального рынка труда// Вестник ОГУ. - 2004. - № 2. - С.102-105.

4. Мальцева Е.С. Региональный рынок труда и проблема маятниковой трудовой миграции //Вестник Череповецкого государственного университета. - 2012. - № 3, т. 1. - С. 41-44.

5. Чернявская О.В. Рынок труда // http://studbooks.net/53981/economica/rynok_truda [Дата обращения: 10.03. 2019].

Reference Literature:

1. Statistical Annual of Sughd Viloyat (Statistical Collection) - Khujand: Agency on Statistics under the Auspices of Tajikistan Republic President in Sughd Viloyat. 2019. - 356pp.

2. Ashmarov I. A. Labour Market and its Peculiarities in Transitional Economy // Scientific Tidings of Belgorod State University. Series: Economics. Informatics. VV.1 - 11. - 2009, N9 (64). - pp. 31-36.

3. Bavykina Ye. N., Gushchina S. S., Koretskay T. V. Qualitative Analysis of Young Specialists' Labour Market // Scientifico-Methodical Electronic Journal "Concept". 2018. V. 31. - pp. 1446-1450.

4. Kolmakova I.D. Social-Economic Peculiaritics of Regional Labour Market // OSU Bulletin. -2004, N2. - pp. 102-105.

5. Maltseva Ye. S. Regional Labour Market and the Problem of Pendulum Labour Migration // Bulletin of Cherepovets State University. - 2012, N3. V.1. - pp. 41-44.

6. Chernyavskaya O. V. Labour Market // http://studbooks.net/53981/economica/rynok_truda [Дата обращения 10.03. 2019]

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.