Научная статья на тему 'ТРАСОЛОГИЯ КАК ОСНОВА САМОСТОЯТЕЛЬНОГО УЧЕНИЯ'

ТРАСОЛОГИЯ КАК ОСНОВА САМОСТОЯТЕЛЬНОГО УЧЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
444
67
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Review of law sciences
Область наук
Ключевые слова
трасология / методологическая роль трасологии / дифференциация научного знания / искусствоведческая трасология / археологическая трасология / материаловедческая трасология / микротрасология / акваторильная трасология / спутниковая трасология / трасологическая механоскопия. / trace evidence / methodological role of trace evidence / differentiation of scientific knowledge / art history trace evidence / «archaeological trace evidence» / materials science trace evidence / microtrace evidence / aquatoria / satellite trace evidence / tracological mechanoscopy.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Ганиев Отабек

В статье исследовано такая наука, как трасология, как важнейшее направление судебной экспертизы (криминалистической техники), при этом отмечается, что процесс дифференциации научных знаний применительно к трасологии наблюдается как на межотраслевом, так и внутриотраслевом уровнях. Эти идеи находят отражение в использовании трасологических данных на межотраслевом уровне дифференциации и повсеместном внедрении трасологических методов в различные технические дисциплины, включая геологию, художественную трасологию, археологическую трасологию, транспортную трасологию, материальную трасологию, микротрасологию, акваториальную трасологию, судовую навигация и радиолокацию, спутниковую трасологию и т. д., внешние дифференциальные отношения и степень дифференциации трасологии на внутреннем уровне отрасли– ее методы могут применяться как для судебных, так и для других видов судебных экспертиз, таких как почерковедческая экспертиза, технико-криминалистическая экспертиза документов, судебнобаллистическая, взрывотехническая, геммологическая, пожарно-техническая и ряд других экспертиз, исходя из предположения, что трасология будет применяться к экспертизам. На основании вышеизложенного предлагается выделить самостоятельное научно-практическое учение – трасологическую механоскопию, которая сегодня имеет свой предмет, объекты и методы, позволяющие эффективно решать конкретные задачи в системе трасологии.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRACE EVIDENCE AS A BASIS FOR SELF-LEARNING

The article examines the science of trace evidence as the most important area of forensic expertise (forensic technology) while noting that the process of differentiation of scientific knowledge in relation to trace evidence is observed both at the intersectoral and intra-sectoral levels. These ideas are reflected in the use of technical data on inter-industry income inequality and the widespread introduction of technical methods in a variety of technical disciplines, including Geology, art trace evidence, «archaeological trace evidence», transport trace evidence, trace evidence material, micro tribology, the trace evidence in the offshore, marine navigation, and radar, satellite, fire, etc., exterior differential relations and degree of differentiation of trace analysis at the internal level of the industry – its methods can be used for both forensic and other types of forensic examinations, such as handwriting expertise, technical and forensic examination of documents, forensic ballistic, explosive, gemological, fire-technical and a number of other examinations, based on the assumption that trace evidence will be applied to examinations. Based on the above, it is proposed to distinguish an independent scientific and practical teaching-tracological mechanoscopy, which today has its own subject, objects and methods that effectively solve specific problems in the system of trace evidence.

Текст научной работы на тему «ТРАСОЛОГИЯ КАК ОСНОВА САМОСТОЯТЕЛЬНОГО УЧЕНИЯ»

UDC: 343.9(042)(575.1)

Ганиев Отабек

Тошкент давлат юридик университети "Криминалистика ва суд экспертизаси" кафедраси доценти в.б. E-mail: otabek.ganiev.og@gmail.com

ТРАСОЛОГИЯ МУСТАЦИЛ ТАЪЛИМОТНИНГ АСОСИ СИФАТИДА

Аннотация. Мацолада трасология фани тобора ривожланиб бораётган криминалистика (крими-налистик техника)нинг асосий соуаси сифатида урганилган, трасологияга нисбатан илмий билимлар-нингузаро фарцланиш (дифференциация) жараёни соуалараро ва соуанинг ички даражаларида уам ку-затилиши таъкидланган. Бу фикрлар соуалараро даражадаги дифференциация жараёни трасология маълумотларидан фойдаланишда уамда турли хил техник фанларга трасологик методларнинг кенг жорий этилишида намоён булиши, жумладан, геология, санъатшунослик трасологияси, "археологик трасология", транспорт трасологияси, материалшунослик трасологияси, микротрасология, сув уу-дудларидаги трасология (акваториядаги трасология), кема навигацияси ва радиолокацияси, сунъий йулдош трасологияси ва бошца ташци дифференцион алоцалар уамда соуанинг ички даражасида тра-сологиянинг дифференция даражаси - унинг методларининг уам криминалистик ва уам суд эксперти-заларининг бошца турларига, масалан, хатшунослик экспертизаси, уужжатларнинг техник-кримина-листик экспертизаси, суд-баллистик, портлаш-техник, гемологик, ёнгин-техник ва бошца бир цатор экспертизаларга татбиц этилишини назарда тутиши билан асосланган. Юцоридагиларга асосланиб, бугунги кунда трасология тизимида уз предмети, объектлари ва махсус вазифаларни самарали уал цилишга имкон берадиган методларига эга булган мустацил илмий-амалий таълимот - трасологик механоскопияни ажратиб чицариш таклиф цилинган.

Калит сузлар: трасология, трасологиянинг методологик роли, илмий билимларнинг дифференциациям, санъатшунослик трасологияси, "археологик трасология", материалшунослик трасологияси, микротрасология, акватория трасологияси, сунъий йулдош трасологияси, трасологик механоскопия.

Ганиев Отабек

и.о. доцента кафедры «Криминалистика и судебная экспертиза» Ташкентского государственного юридического университета

ТРАСОЛОГИЯ КАК ОСНОВА САМОСТОЯТЕЛЬНОГО УЧЕНИЯ

Аннотация. В статье исследовано такая наука, как трасология, как важнейшее направление судебной экспертизы (криминалистической техники), при этом отмечается, что процесс дифференциации научных знаний применительно к трасологии наблюдается как на межотраслевом, так и внутриотраслевом уровнях. Эти идеи находят отражение в использовании трасологических данных на межотраслевом уровне дифференциации и повсеместном внедрении трасологических методов в различные технические дисциплины, включая геологию, художественную трасологию, археологическую трасологию, транспортную трасологию, материальную трасологию, микротрасологию, акватори-альную трасологию, судовую навигация и радиолокацию, спутниковую трасологию и т. д., внешние дифференциальные отношения и степень дифференциации трасологии на внутреннем уровне отрасли

- ее методы могут применяться как для судебных, так и для других видов судебных экспертиз, таких как почерковедческая экспертиза, технико-криминалистическая экспертиза документов, судебно-баллистическая, взрывотехническая, геммологическая, пожарно-техническая и ряд других экспертиз, исходя из предположения, что трасология будет применяться к экспертизам. На основании вышеизложенного предлагается выделить самостоятельное научно-практическое учение - трасологическую механоскопию, которая сегодня имеет свой предмет, объекты и методы, позволяющие эффективно решать конкретные задачи в системе трасологии.

Ключевые слова: трасология, методологическая роль трасологии, дифференциация научного знания, искусствоведческая трасология, археологическая трасология, материаловедческая трасология, микротрасология, акваторильная трасология, спутниковая трасология, трасологическая механоско-пия.

Ganiev Otabek

Acting Associate Professor of the Department of Criminalistics and Forensic Science, Tashkent State University of Law

TRACE EVIDENCE AS A BASIS FOR SELF-LEARNING

Abstract. The article examines the science of trace evidence as the most important area of forensic expertise (forensic technology) while noting that the process of differentiation of scientific knowledge in relation to trace evidence is observed both at the intersectoral and intra-sectoral levels. These ideas are reflected in the use of technical data on inter-industry income inequality and the widespread introduction of technical methods in a variety of technical disciplines, including Geology, art trace evidence, «archaeological trace evidence», transport trace evidence, trace evidence material, micro tribology, the trace evidence in the offshore, marine navigation, and radar, satellite, fire, etc., exterior differential relations and degree of differentiation of trace analysis at the internal level of the industry - its methods can be used for both forensic and other types of forensic examinations, such as handwriting expertise, technical and forensic examination of documents, forensic ballistic, explosive, gemological, fire-technical and a number of other examinations, based on the assumption that trace evidence will be applied to examinations. Based on the above, it is proposed to distinguish an independent scientific and practical teaching-tracological mechanoscopy, which today has its own subject, objects and methods that effectively solve specific problems in the system of trace evidence.

Keywords: trace evidence, methodological role of trace evidence, differentiation of scientific knowledge, art history trace evidence, «archaeological trace evidence», materials science trace evidence, microtrace evidence, aquatoria, satellite trace evidence, tracological mechanoscopy.

Сунгги йилларда мамлакатимизда шахснинг хукук ва эркинликларини ишончли химоя килиш, унинг шаъни ва кадр-кимматини хурмат килиш, суд ишларини юритишнинг барча боскичларида тарафларнинг тортишув тамойили кулланилиши-ни янада кенгайтириш хамда ушбу сохада халкаро стандартлар ва илгор хорижий тажрибани жорий этишга каратилган бир катор конун хужжатлари ^абул килинди.

Шу билан бирга, суд-тергов амалиётини тах-лил килиш ва фукаролар мурожаатларини урга-ниш натижалари жиноят процессида шахснинг

хукук ва эркинликларини химоя килиш кафолат-ларини таъминлаш буйича механизмлар тулик ишга солинмаганлигидан, шунингдек, конунчи-ликда жиноят ишларини тергов килиш буйича хукукни мухофаза килувчи органларнинг ваколат-ларини аник белгилаш билан боглик бушликлар мавжудлигидан далолат бермокда [1].

Мамлакатимизда жиноят ишларини тергов килиш фаолиятини халкаро стандартлар ва илгор хорижий тажрибани инобатга олган холда ях-шилаш, конун устуворлиги ва жавобгарликнинг мукаррарлиги принципларини руёбга чикариш,

жиноят-процессуал конунчилигини янада тако-миллаштириш, шунингдек, 2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантириш-нинг бешта устувор йуналиши буйича Харакатлар стратегиясида белгиланган вазифаларни изчил амалга ошириш борасида хам назарда тутилган.

Бутун дунёда жиноятчилик даражасининг усиши излар ва ашёвий далилларни экспертиза тадкикотларининг сунгги воситалари ва усул-ларини жиноятларни очиш ва тергов килиш бу-йича излаш ва амалий фаолиятга киритиш зарур-лигини такозо этмокда.

Трасология - бу излар хосил булиш механиз-мини, из хосил килувчи объектларнинг гурухий ва индивидуал мансублигини аниклаш, изларнинг аксини кидириб топиш, кайд этиш ва текшириш учун кулланиладиган илмий техника воситалари ва методларини ишлаб чикиш хакидаги таълимот-дир [2].

Республикамиз мутахассислари "Суд-трасо-логик экспертизаларининг барча турлари юридик фанларнинг бир тармоги сифатида хозирги замон талабларига жавоб бериши керак, шу билан бир-га назария билан амалиётнинг узаро богланишида мухим уринни эгаллаши лозим. Трасологик экспертиза узининг ривожланган замонавий, илмий-тех-никавий ютукларига эга булиб, жиноят ишлари буйича адолатни юзага чикаришда одил судлов-ни демократик асосда тараккий этиб боришда конунийликни мустахкамлайди ва мухим шарт-шароитларни белгилайди" [3] деб таъкидлайди.

Ривожланиши ва такомиллашувининг хозир-ги замонавий боскичида трасология фани тобора ривожланиб бораётган криминалистиканинг (кри-миналистик техника) асосий сохаларидан бири хисобланади. Буни трасологиянинг илмий билим-ларнинг куплаб сохалари билан боглик холда олиб борадиган методик роли хам тасдиклаши мумкин, чунки "суд трасологиясининг назарий коидалари ва методлари криминалистик билимлари доира-сидан анча олдин чикиб кетган" [4]. Шу сабабли Н.П. Майлис "... суд-трасологик экспертизаси-нинг назарий концепциялари ва услублари жуда хам кенгайиб, аллакачон криминалистик билим-ларнинг бу сохаси доирасидан чикиб кетди хамда суд экспертизаларининг бошка турлари доираси-да хам, криминалистика билан боглик булмаган бошка сохаларда хам кулланилмокда [5]," - деб таъкидлайди.

Бугунги кунда суд-трасология назарияси на-фа^ат суд билимларининг бош^а сохаларига, балки оддий таъсир курсатиш жараёнлари юз берадиган изларни урганадиган бош^а бир ^атор билимларга нисбатан хам методик функцияларни бажармовда. Бу каби методик функциялар трасо-логиянинг ^уйидаги концептуал ^оидалари билан амалга оширилади:

1) из ^олдирган таъсирлашиш (ало^а) ха^ида-ги таълимот;

2) из хосил булиш механизмлари тугрисидаги таълимот (из хосил булиш тушунчаси, из хосил ^илувчи ва из ^абул ^илувчи объектларнинг тузи-лишига кура акс этиш даражаси в. б.);

3) изларда акс этган белгилар ва хусусиятлар-нинг таснифланиши [6].

Трасологиянинг методологик роли тегишли илмий мавзулар буйича яратилган, фаннинг муам-молари ва вазифаларини хал ^илиш учун ишлаб чи^иладиган методлар ва усуллар, шунингдек, эвристик имкониятларнинг шарт-шароитларига боглик равишда узгариб турадиган, мураккаб ва динамик хусусиятга эга илмий фаолиятнинг ядро-си сифатида майдонга чи^ади. Бу роль узига хос йул курсатувчи компас ва куплаб сохаларда ил-мий ижодкорлик учун асос хисобланади.

Билимларнинг турли сохаларига трасология-нинг татби^ этилиши тасодифий эмас ва урганиш (тад^и^от) объекти хасида янги холисона маълу-мотларни олишга булган амалий эхтиёжлар билан изохланади. Ушбу жараён трасологиянинг ри-вожланган назарий ёндашувлари ва методларидан фойдаланган холда осонлашади, бу эса икки ёки ундан орти^ фанларнинг узаро кесишган (учраш-ган) сохаларида илмий билимларнинг интегра-цияланув (уйгунлашув) ва фар^ланишига олиб ке-лади.

Трасологияга нисбатан илмий билимларнинг узаро фарцланиш (дифференциация) жараёни сохалараро ва соханинг ички даражаларида хам кузатилиши мумкин. Сохалараро даражадаги дифференциация жараёни трасология маълумотлари-дан, масалан, излар ва из хосил булиши хакидаги трасологик таълимотидан фойдаланишда хамда турли хил техник фанларга трасологик методлар кенг жорий этилишида намоён булади. Масалан, замонавий геология - бу ер, унинг тузилиши ва ривожланиши, фойдали ^азилмаларнинг пайдо булиши ва тар^алиши хакидаги билимларнинг

кенг доираси. Мазкур сохада трасологиянинг асо-сий коидаларидан фойдаланиш сайёрамизнинг шаклланиш вакти ва хусусиятларини, унинг кос-мосдаги урнини тугри тасаввур этишга, ер ости ва ер усти атмосфера, гидросфера ва биосфера би-лан кандай ривожланиб боришини кузатишга им-кон беради. Минералогияда трасологик метод ва усуллардан, шунингдек, акс (из)лардан фойдала-ниб, минералларнинг сиртий хусусиятларини ур-ганиш мумкин. Морфологиясининг хусусиятла-рини урганиш натижасида эса чукинди жинслар, кум шаклланиши шароитларини ва бошкаларни аниклаш мумкин булади.

Санъатшунослик трасологияси доирасида расм, ёдгорлик, хужжат кабилар кайта тиклаш (реставрация ишлари) пайтида кисмларга кура бир бутун (яхлит)ни аниклашда ёрдам беради.

Шунингдек, моддий излар - инсон фаолия-тининг аксларини урганиш жараёнида бутун ин-соният, умуман, жамият тарихи урганиладиган "археологик трасология"ни хам эслатиб утиш жоиз. В.Е. Щелинский бир вактлар: "Бутун археология - бу трасологиядир [7]," - деган эди. Архео-логлар излайдиган ва урганадиган барча нарсалар "утмиш излари" булганлиги сабабли кандайдир маънода рамзий булишига карамасдан бу ибора-ни адолатли дейиш мумкин. Юкорида таъкидлан-ган билимлар сохаларида фаолият олиб борувчи олимлар трасологиянинг умумий коидаларидан, суд трасологик тадкикот методларидан, шунинг-дек, криминалистик атамалардан фойдаланади.

Илмий билимларнинг бир-бирига интегра-цияси бир катор холларда мустакил илмий бу-лимларнинг шаклланишига асос буладиган мус-такил назарияларнинг вужудга келишига ёрдам беради. Асосий вазифалари катламли тушган ва шикастланган изларни аниклаш хамда кайд этиш-нинг усул ва воситаларини ишлаб чикиш булган суд-тиббий трасология бунга яккол мисол була олади. Суд-тиббий трасологиянинг бу каби метод ва воситалари хозирда амалиётда кенг кулла-нилмокда. Бу максадда изларнинг хосил булиш шартлари ва механизмини аниклаш, одам танаси ва кийимидаги катламли тушган излар ва ши-кастланган изларга кура турли объектларни идентификация килиш буйича методлар кулланилади.

Транспорт трасологияси транспорт воситлари излари, транспорт воситаларидан ажралган кисм-лар ва деталлари, транспорт воситаларининг мар-

кировка белгилари (ёзувлар) тадкикотлари буйича экспертизалар утказишни назарда тутади.

Материалшунослик трасологияси - механик ёки иссиклик таъсирида хосил булган объектлар йигиндисининг (мажмуа) трасологик-материал-шунослик экспертизаларидан иборат. Бу жараёнда алохида кисмларнинг бир бутунликка мансубли-гини аниклаш имкони хам мавжуд. Материалшу-нослик трасологияси доирасида оммавий ишлаб чикариладиган махсулотлар тадкикотлари утка-зилади. Бу холда яна трасологик-толашунослик экспертизасини хам айтиш мумкин, бу турдаги тадкикотлар ёрдамида кийимлар ва турли курол-лар (бузиш куроли, асбоб-ускуналар в. б.) уртаси-даги узаро таъсирлашиш фактига оид хамда бир жинсли яхлитликни аниклаш буйича вазифалар хал килинади.

Маълумки, XX асрнинг 60-80-йилларида тра-сологиянинг мустакил йуналиши - микротрасология шаклланган. Ушбу йуналишда экспертиза тадкикотларининг янги имкониятлари вужудга келган ва, уз навбатида, хукукни мухофаза ки-лувчи органларга курилаётган иш (жиноят, маъ-мурий в. б.) буйича хакикатни аниклашда ёрдам бермокда [8]. Микротрасологиянинг асосий ва-зифаси махсус турдаги ашёвий далиллар - мик-роскопик объектлар: микроиз ва микрозаррачалар-нинг хосил булиш конуниятларини урганишдир [9]. Хрзирги кунда йул-транспорт ходисаларини тергов килишда утказиладиган микротадкикот-лар, айникса, яхши самара бермокда.

Бу жараёнда пиёдаларни уриб юбориш хо-латида, транспорт воситасида аникланган жабр-ланувчига тегишли кийимлар микротолалари тадкикотлари, жабрланувчида(кийимлар) ёкибош-ка тусикларда аникланган автомобиль ойнаси ёки лок-буёк копламалари заррачалари тадкикотлари, шунингдек, биологик, ёнилги-мойлаш материал-лари ва бошка турдаги изларнинг тадкикотлари мухим маълумотлар олишда самаралидир [10]. Бундан ташкари, микротрасологиянинг куплаб метод ва усуллари билимларнинг бошка тор соха-ларида кенг кулланилади.

Трасология фани негизида сувдаги излар хаки-даги фан хисобланган сув худудларидаги трасология (акваториядаги трасология) каби йуналиш хам вужудга келди. Бу нисбатан янги ва ёш фан йуналиши булиб, хозирда шаклланиш ва ривожла-ниш боскичида хамда унинг асосчиси россиялик

криминалист олим И.Ф. Шишкин хисобланади. Унинг назариясига кура сув худудларидаги трасо-логиянинг (акваториядаги трасология) илмий асо-си - из хосил килувчи объектларнинг сув мухи-ти билан узаро таъсирлашишининг турличалиги хисобланади. Бу каби таъсирлашишларга суюк агрегат холатидаги сув хавзалари сирт катламла-рининг турбулизацияси1, сувдаги тулкин жараён-ларининг ^узгалиши ва сувнинг физик-кимёвий хоссаларининг узгариши кабилар киради.

Трасологик методлардан фойдаланиб кема на-вигацияси ва радиолокациясининг асосий вазифа-лари хал килинади: кемаларни аниклаш, уларнинг координаталари ва топографик холатини аниклаш в. б. Навигация нуктаи назаридан хавфли булган денгиз тулкинларидан денгиз объектларини тулик яшириш шароитларида юкоридаги вазифаларни хал килиш имконияти мухим ахамият касб этади [11].

Бошка фанлардан кескин фарк килув-чи (дифференциал) хамда россиялик олимлар В.В. Мелентъев, В.И. Чернок, А.А. Старцев ва бо-шкалар хисса кушган сунъий йулдош трасологияси фани хозирда купчиликни киизиктирмокда [12]. Сунъий йулдош трасологияси - бу мустакил илмий йуна-лиш булиб, унда техник улчов воситалари ишлаб чикилади хамда табиий ва сунъий мухит ва объект-лар холатини масофадан улчаш датчикларидан маълумотларни тематик талкин килиш усулла-ри такомиллаштирилади. Тадкикот натижалари-дан олинган маълумотлар экологик жиноятларни тергов килиш жараёнида ишлатилиши мумкин [13].

Соханинг ички даражасида трасологиянинг дифференция даражаси - унинг методларини хам криминалистик ва хам суд экспертизаларининг бошка турларига, масалан, хужжатларнинг тех-ник-криминалистик экспертизаси, суд-баллистик, портлаш-техник, гемологик, ёнгин-техник ва бош-ка бир катор экспертизаларга татбик этилишини назарда тутади. Жумладан, трасологик эксперти-занинг методлари хужжатларнинг техник-крими-налистик экспертизасида текширилаётган хуж-жатлар тайёрланган техник воситаларнинг акс этган изларини (мухр ва штампларнинг акслари,

ёзув куроллари штрихлари) тадкик килишда, ре-прографик курилманинг маълум бир нусхасини аниклашда кулланилиши мумкин.

Трасологиянинг метод ва усулларидан хуж-жатларга курсатилган турли хил (кимёвий ва механик) таъсирлар акс этишларини урганишда, хужжатлар реквизитлари тадкикотларида, кисм-ларга кура бир бутунни аниклаш жараёнида ке-сувчи ва бошка воситалар изларни урганиш хамда идентификация килишда, шунингдек, штрихлар-ни бажаришдаги из хосил булиш механизми тадкикотларида ва бошкаларда кулланилади [14]. Портлаш-техник экспертизаси жараёнидаги диагностик вазифалар хам трасологик методлардан фойдаланиб хал килинади. Масалан, вокеа содир булган шароитлар ва объектнинг хусусиятларини ёки унинг портлашдан олдинги хакикий холатини аниклаш. Бундан ташкари, бундай тадкикот-лар портлаш механизмини аниклашга, излар ва шикастланишлар хосил булишининг вакти, яъни изларнинг хосил булиш кетма-кетлигини, улар-нинг хосил булиш имкониятларини аниклашга имкон беради. Бу турдаги экспертизаларда юко-рида таъкидланган вазифаларни моделлаштириш, кайта тиклаш ва ситуацион тахлиллар доирасида трасологиянинг методлари ёрдамида хал килиш мумкин.

Суд-баллистик экспертизани утказишда тра-сологиянинг асосий принцип ва ёндашувлари, атамалари, изларнинг таснифи, изларни бево-сита идентификацион таккослаш, уларни таъ-рифлаш ва кургазмали ифодалаш технологияла-ридан тугридан-тугри фойдаланилади. Бундан ташкари, баллистик экспертиза тадкикотларида из хосил булиш механизмини макро ва микро-излар даражасида урганишни узига олувчи ми-кротрасологиянинг назарий асосларидан фойдаланилади. Отилган ук ва гильзалардаги изларга кура укотар куролларнинг идентификация ки-лишдан иборат булган идентификацион вазифа-лари билан бир каторда куйидаги диагностик ва-зифалари хам трасологик методлар ёрдамида хал килинади:

- отилган гильзалардаги курол кисмларининг изларини аниклаш;

1 Турбулизация - турбулизатор ёрдамида ламинар окимни турбулент окимга утиш жараёнларини сунъий тезлаштириш. Турбулизатор - суюкликни окиб кетиши ёки босимни белгиланган микдордан ошиб кетишининг олдини олиш учун кувурга урнатиладиган мослама.

- умумий из хосил килиш механизмини аниклаш;

- нарезларнинг буш ва жанговар кирралари изларини узаро фарклаш;

- нарезлар майдонининг иккиламчи излари-ни нарезсиз кулбола укотар куроллар изларидан фарклаш.

Хатшунослик экспертизаларини утказишда хам трасологиянинг умумий усуллари ва техник воситалари, жумладан, трасологияда кабул килинган улчов асбобларидан фойдаланилади. Суд-хатшунослик экспертизасида нафакат акс (из) лар, балки функционал-динамик комплекснинг билвосита акслари хам тадкик килинади [15]. Бунда харфли ва ракамли ёзув белгиларининг ба-жарилиши (ёзилиш) механизмини, яъни изда акс этган функционал-динамик комплекс конуниятла-рини урганиш етакчи уринни эгаллайди.

Трасологиянинг метод ва усуллари бошка тур-дош суд экспертизаларини утказишда хам кул-ланилади. Бундай экспертизаларга материаллар, ашёлар ва буюмларнинг криминалистик экспер-тизаси (МАБКЭ), тупрокшунослик, биологик ва видеофонографик экспертизалар киради [16]. Ма-салан, МАБКЭда моддалар катламини таърифлаш ва кайд этиб олиш трасологик усуллар ёрдамида бажарилиши мумкин. Катламли излар орасидаги мавжуд богликликнинг ва уларнинг диагностик ва идентификацион ахамияти ситуацион тахлил, яъни трасологияда кулланиладиган турли метод-лар ва ёндашувлар ёрдамида бахоланиши мумкин.

Таъкидлаш жоизки, трасологиядан мустакил сохаларнинг ажраб чикиш жараёни бундай соха-ларнинг келгуси ривожланиши учун ижобий аха-

миятга эга. Маълумки, илгари куплаб объектлар тугрисидаги маълумотларни трасология доираси-да бирлаштириш уларнинг хар бири тугрисидаги маълумотларнинг камлиги билан окланган эди, чунки бу уларни таккослаш ва биргаликдаги урга-нишнинг ягона мумкин булган шакли эди [17]. Бу-гунги кунга келиб, ушбу тизим яхши урганилган объектларга нисбатан факат салбий таъсир кур-сатмокда ва уларни тадкик килиш методикаси ва техникасини янада такомиллаштиришга тускин-лик килмокда.

Урганилаётган объектларнинг янги хусу-сиятларини аниклаб ва хал килинадиган вази-фалар куламини кенгайтириб трасология экс-пертлик амалиёти тажрибасига эга булмокда ва умумлаштирмокда ва шу билан узининг келгуси ривожланиши, жумладан, янги хусусий назария-ларни шакллантириш учун эмприк материаллар тупламокда.

Юкоридагиларга асосланиб таъкидлаш мум-кинки, бугунги кунда трасология тизимида уз предмети, объектлари ва махсус вазифаларни са-марали хал килишга имкон берадиган методлари-га эга булган мустакил илмий-амалий таълимот - трасологик механоскопияни ажратиб чикариш илмий жихатдан таъминланган хамда тулик асос-ларга эгадир [18]. Чунки хозирги кунда трасология узининг замонавий ривожланиш боскичида сохалараро хамда соханинг ички даражаларида илмий ва методологик асос (базис) хисобланади. Бундан ташкари, трасология фан сифатида дои-мий равишда ривожланиб, хукукбузарлик ва жи-ноятларни очиш ва тергов килиш жараёнига сези-ларли хисса кушмокда.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

1. Узбекистан Республикаси Президентининг 2020 йил 10 августдаги "Суд-тергов фаолиятида шахснинг хукук ва эркинликларини химоя килиш кафолатларини янада кучайтириш чора-тадбирлари тугрисида'ги ПФ-6041-сон фармони.

2. Криминалистика: дарслик // ю.ф.д., профессор F.A. Абдумажидовнинг умумий тахрири остида. I жилд. - Т., 2003. - 705 б.

3. Трасологик экспертизаларнинг асосий атамалари лугати / О.П. Маршанская, Т.А. Ромаданова, И.А. Азимова, Ш.Х. Хасанов // Эксперт-трасологнинг китобчаси. - Т.: Узбекистон Республикаси Адлия вазирлиги хузуридаги Х. Сулаймонова номидаги РСЭМ, 2019. - 468 б.

4. Катонин В.А. Трасологические экспертизы // Экспертная техника. - 2016. - №1. - С. 58-62.

5. Майлис П.Н. Криминалистическая трасология как теория и система методов решения задач в различных видах экспертиз: Автореф. дис. ... докт. юрид. наук. - М., 1992. - С. 46.

6. Тхакохов А.А. Система трасологии // Актуальные проблемы современного права: материалы первой региональн. науч.-практ. конф. - Грозный: ФГБОУВО «Чечен. гос. ун-т», 2017. - С. 95-98.

7. Гиря Е.Ю. Следы как вид археологического источника (конспект неопубликованных лекций) / под ред. О.В. Лозовской, В.М. Лозовского, Е.Ю. Гири. - СПб., 2015. - С. 232-268.

8. Белкин Р.С. Природа экспертизы микрообъектов // Экспертная практика и новые методы исследования. - М., 1983. - Вып. 20. - C. 20-25.

9. Трасологические методы исследования микроследов и микрочастиц: метод. пособ. для экспертов / Под ред. Г.Л. Грановского. - М., 1987. - 121 с.

10. Майлис Н.П. Микротрасология: проблемы развития и совершенствования как научного направления // Вестн. ун-та им. О.Е. Кутафина. - 2014. - № 3. - С. 56-60.

11. Шишкин И.Ф., Сергушев А.Г. Трасология - научное направление о следах на воде // Вестн. Рос. акад. естеств. наук. - 2011. - № 4. - С. 41-43.

12. Спутниковая трасология: опыт использования в интересах маммалогии (териологии) для обеспечения безопасности ледно-ассоциированных морских млекопитающих / В.В. Мелентьев [и др.] // Изв. ТИНРО. - 2014. - Т. 179. - С.138-157.

13. Спутниковая трасология: опыт всепогодного РСА обнаружения морских судов и их следов как индикаторов соблюдения норм международного морского и экологического права / В.В. Мелентьев [и др.] // Региональная экология. - 2013. - № 1, 2 (34). - С. 62-69.

14. Справочник криминалиста-документоведа (полиграфия, репрография). - Волгоград, 2005. -112 с.

15. Полноструктурная модель механизма отражения личности в следах преступления / Т.А. Алексеева, Р.Л. Ахмедшин, В.Л. Юань // Вестник Томского государственного университета. - 2015. - № 39. - С. 197-203.

16. Kurbanov M. General description of crimes related to obstruction, unlawful interference in business activity. - 2018. - ProAcademy: Vol.1: Iss.4, Article 14. Available at: https://uzjournals.edu.uz/proacademy/ vol1/iss4/14

17. Каdirovа М.КЪ., Abdullaev R.K., Khujanazarov A.A., Rahimkulova L.U. Evaluation of the results of judicial computer and technical expertises by the investigators and the court. DOI: 10.37200/IJPR/V24I6/ PR260256. https://www.psychosocial.com/article/PR260256/13667/

18. Topildieva D. Circumstances to be determined when investigating intentional killing // TSUL Legal Report International electronic scientific journal. - 2020. - 1 (1). Available at: https://legalreport.tsul.uz/index. php/journal/article/view/18 (Accessed: 14 December 2020).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.