Научная статья на тему 'ТИШЛИ МЕХАНИЗМЛАРНИНГ КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ, АНАЛИЗ ВА СИНТЕЗ ҚИЛИШ МЕТОДЛАРИ ЯРАТИШ БЎЙИЧА ХОЗИРГИ КУНДАГИ ХОЛАТ ТАҲЛИЛИ'

ТИШЛИ МЕХАНИЗМЛАРНИНГ КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ, АНАЛИЗ ВА СИНТЕЗ ҚИЛИШ МЕТОДЛАРИ ЯРАТИШ БЎЙИЧА ХОЗИРГИ КУНДАГИ ХОЛАТ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Механика и машиностроение»

CC BY
43
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тишли ғилдирак / қайишқоқ элемент / бикрлик / юкланиш / шовқин / қонуният / бурчак тезлик / қамров / нотикеслик / инерция моменти / резина маркаси ишчи барабан / тебраниш / самара / шестерня / упругий элемент / девственность / нагрузка / шум / Закономе́рность / угловая скорость / покрытие / прямолинейность / момент инерции / резиновый рабочий барабан марки / вибрация / выгода.

Аннотация научной статьи по механике и машиностроению, автор научной работы — Бекназаров Ж.Х., Шодиев О.О., Уринов Д.Қ.

Мақолада қайишқоқ элементли таккибли тишли ғилдираги бўлган узатмани комплекс тажрибавий тадқиқотлари натижалари таҳлили келтирилган. Замонавий ўлчов асбобларини қўллаб тишли ғилдираклар валларидаги буровчи моментларни, айланиш частоталарни, шовқинни ўзгариш қонуниятлари аниқланди. Параметрлар ва ишлаш режимлари боғланиш графиклари қурилди. Таҳлиллар асосида механизмни инерция бикрлик ва юкланиш параметрларининг мақбул қийматлари тавсия этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по механике и машиностроению , автор научной работы — Бекназаров Ж.Х., Шодиев О.О., Уринов Д.Қ.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье представлен анализ результатов комплексных экспериментальных исследований трансмиссии с гибким элементом ведомой шестерни. С помощью современных средств измерений определены закономерности изменения крутящих моментов, частот вращения, шума в валах шестерен. Построены графики связи параметров и режимов работы. На основании анализа рекомендованы оптимальные значения инерционных и нагрузочных параметров механизма.

Текст научной работы на тему «ТИШЛИ МЕХАНИЗМЛАРНИНГ КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ, АНАЛИЗ ВА СИНТЕЗ ҚИЛИШ МЕТОДЛАРИ ЯРАТИШ БЎЙИЧА ХОЗИРГИ КУНДАГИ ХОЛАТ ТАҲЛИЛИ»

УУК 621.01 © Бекназаров Ж.Х., Шодиев О.О., Уринов Д.К.

ТИШЛИ МЕХАНИЗМЛАРНИНГ КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ, АНАЛИЗ ВА СИНТЕЗ КИЛИШ МЕТОДЛАРИ ЯРАТИШ БУЙИЧА ХОЗИРГИ КУНДАГИ

ХОЛАТ ТАХЛИЛИ

Бекназаров Жасур Холмаматович - Эрерго-механика факультети декани уринбосари., т.ф.ф.д. (Phd), доцент, Шодиев Отабек Обиджонивич - НДКТУ Энерго-механика факултети талабаси, Уринов Дилшодбек Кахрамонивич - НДКТУ Энерго-механика факултети талабаси.

Аннотация. Маколада кайишкок элементли таккибли тишли fилдираги булган узатмани комплекс тажрибавий тадкикотлари натижалари та^лили келтирилган. Замонавий улчов асбобларини куллаб тишли лилдираклар валларидаги буровчи моментларни, айланиш частоталарни, шовкинни узгариш конуниятлари аникланди. Параметрлар ва ишлаш режимлари бо^аниш графиклари курилди. Та^лиллар асосида механизмни инерция бикрлик ва юкланиш параметрларининг макбул кийматлари тавсия этилган.

Калит сузлар. Тишли fилдирак, кайишкок элемент, бикрлик, юкланиш, шовкин, конуният, бурчак тезлик, камров, нотикеслик, инерция моменти, резина маркаси ишчи барабан, тебраниш, самара.

Аннотация. В статье представлен анализ результатов комплексных экспериментальных исследований трансмиссии с гибким элементом ведомой шестерни. С помощью современных средств измерений определены закономерности изменения крутящих моментов, частот вращения, шума в валах шестерен. Построены графики связи параметров и режимов работы. На основании анализа рекомендованы оптимальные значения инерционных и нагрузочных параметров механизма. Ключевые слова. Шестерня, упругий элемент, девственность, нагрузка, шум, Закономерность, угловая скорость, покрытие, прямолинейность, момент инерции, резиновый рабочий барабан марки, вибрация, выгода.

Annotation. The article presents an analysis of the results of complex experimental studies of transmission with a flexible element of the driven gear. With the help of modern measuring instruments, the regularities of changes in torque, rotation frequency, noise in the gear shafts have been determined. The graphs of the connection between parameters and operating modes are built. Based on the analysis, the optimal values of the inertial and load parameters of the mechanism are recommended.

Key words: Gear, elastic element, virginity, load, noise, Regularity, angular velocity, coating, straightness, moment of inertia, rubber stamp drum, vibration, benefit.

Машина ва механизмларни янги конструкцияларини лойи^алаш, математик моделлаштириш ва та^лил килиш усулларини такомиллаштириш, эксплуатацион характеристикаларини аниклаш, кайишкок элементли тишли механизмларнинг янги конструкцияларини яратишга оид олиб борилган тадкикотлар натижасида катор, жумладан, куйидаги илмий натижалар олинган: тишли узатмали механизмларни янги конструктив схемаларини синтез килиш усуллари амалга оширилган (California Institute of Technology, АКШ ва Paris institute of technology, Франция); узгарувчан параметрли тишли механизмларни ^аракатини математик моделлаштириш ва та^лил килиш усуллари тавсия этилган (University of Science and Technology of China, Хитой ва Toyota Sewing System, Япония); машиналардаги тишли механизмларнинг эксплуатацион харкатеристикалари оптималлаштирилган (Institutefur Texilmaschinen und Textile Hochleistungs werkstofftechik, Германия ва China Textile Academy, Хитой); механизмларни лойи^алаш *амда та^лил килишнинг макбул усуллари амалга оширилган (Н.Э.Бауман номидаги Москва давлат техника университети, Россия ва Механика ва иншоотлар сейсмик муста^камли институти *амда Тошкент давлат техника университети, Узбекистон); узгарувчан параметрли ва кайишкок элементли тишли ™лдиракли механизмларнинг янги конструктив схемалари тавсия килинган

(Тошкент тукимачилик ва енгил саноат институти, Узбекистан) Маълумки, дунёда барча сохалар буйича ишлатиладиган машиналарнинг 30 % орти^да юритмаларида тишли fилдиракли механизмлар кулланилади [1,2].

Таъкидлаш лозимки, тишли механизмлар жуда кичик улчамда 100 мм диаметрдан, ;амда жуда катта улчамда диаметргача булиши мумкин. Тишли ™лдиракли механизмларнинг бундай кенг ;ажмда таркалишига, ишлатилишига асосий сабаб, ушбу механизмларнинг ;аракатни аник ва катта диапазонда узата олиши, ишлаш ресурсини катталиги, Ф.И.К нинг катталиги ;амда катта кувватни узата олиши билан изо;ланади.

Хрзирда замонавий машина ва механизмлар назариясидаги муаммоларни ;ал килишда пойдевор изланишларга, катор олимларнинг олган натижаларига асосланади. Жумладан, И.И.Артоболевский, К.В.Фролов, В.А.Зиновьев, С.К.Коневников, Х.Х.Усмонходжаев, У.А.Джолдасбеков, И.И.Леватскин, Ф.Л.Литвин каби олимлар ишлари пойдевор ;исобланади. Жумладан, Х.М.Гохман узатиш юритмаси назарияси асосчиларидан ;исобланади [3].

Тишларнинг техник параметрлари _1 -жадвал

Узатманинг аниклик даражаси Айланма тезлик (м/с) Ишлатилиши

Туfри тиш ^ия тиш

4,5,6 (юкори аниклик) 204100 3042100 Авиация редукторлари Юкори тезлик ва юкори аникликда узатмалар

7 (аник) 10420 15430 Умумий машинасозликда аник юкори юкланишда ишлайдиган узатмалар

8 (урта аник) 5410 6415 Умумий машинасозликда ишлатиладиган узатмалар

9 (кам аник) <5 <6 Секин ишлайдиган узатмалар

Тишли ™лдиракларни тайёрлаш буйича техник талаблар, кулланиладиган материаллар ва хом - ашё турлари мавжуд. Тишли ™лдиракларнинг хизмат вазифасидан келиб чиккан ;олда уларни марказий тешиклари ва тишли юзаларини тайёрлашга ало;ида эътибор каратилиши талаб этилади. Шундай килиб, бу юзаларни узаро жойлашишининг хатолиги 0,01-0,1 мм чегарасида булиши керак [4,5].

1-расм. Тишли гилдиракли узатмалар куринишлари

Ы

Turn™ fM^qMpaKnapHM rapgum KMCMMHMHr cmptmhm MapKa3MM TemMK yKMra HMcöaTaH nepneHflMKy^ap^Mm 0,05-0,1 mm öy^umu Ta^aö aTM^agu. MapKa3M TemMK IT6...IT8 KBa^MTeT aHMK^umga Ba ^3a TO3a^Mm Ra 1,25... Ra 2,5 öy^agu. Tumrnu fM^qMpaKnap Tyfpw tmu^m, OFMa tmu^m, arpu tmu^m öy^umu MyMKMH. Tum^apMHMHr npo^M^ura Kypa aBo^bBeHTa^M, aM^aHacuMoH ;aM,qa цмкпoм1ц^м Typ^apra öy^MHagu. TumHMHr MaBwyg npo^M^apugaH aHr Kyn Ky^aHM^aguraHM aBo^bBeHTa npo^M^M TMm^M fM^flMpaKflMp. yMyMaH o^raHga tmu^m MexaHM3MHM eTaKnoBHM Ba eTaKnaHyBHM fM^qMpaKnap TawKM^ aTagu [6,7].

Tumnu FunflupaKnap unamum reoMeTpuacu. Mat^yMKM, MamMHa Ba MexaHM3M^apHM xapaKaTra Ke^TMpum ynyH, aBBa^o, öupop aHeprua MaHöau öy^umu KepaK. OHeprna MaHöau CM^aTMga mhkm eHyB flBMraTe^M, 6yf MamuHacu, a^eKTpMK flBMraTe^^apgaH ^oMga^aHum MyMKMH. KynuHHa, aHeprua MaHöau CM^aTMga ^OMga^aHM^aflMraH y3e^apHMHr um^am ;apaKTepu Mm öawapyBHM KMCMra KyMu^raH Ta^a6^apgaH #apK KM^agu.

y3aTyBHM MexaHM3MHM a^eKTp ropuTruHgaH ;apaKaTHM Kaöy^ km^bhm Ba^M aHeprna MaHöaugaH aHepruaHM öeBocMTa Kaöy^ km™ö eTaKnoBHM Ba^, 6y Ba^gaH aHeprn^HM Kaöy^ km™ö, Mm öawapyBHM KMCMra y3aTyBHM Ba^ aca eTaKnaHyBHM Ba^ geö aTa^agM. ETaKnoBHM Ba eTaKnaHyBHM Ba^apgarn KyBBaT ;aM,qa Te3^MKnap y3aTMaHMHr acocMM xapaKTepMCTMKacMgMp. ByHgaH TamKapu, y3aTMa^apHMHr ^oMga^M Mm кoa##мцeнтм ;aM,qa y3aTMm cohm y^apHMHr MmMHM xapaKTep^OBHM KypcaTKMH^apgaH ^MCoö^aHagM.

y3aTMa^apHM ^oMga^M um кoa##мцмeнтм KyMMflamna aHMK^aHagu:

7 =

N 2

eKM

77 = 1 -

N 2

N i N i

2-pacMga tmw™ fM^qMpaKnu y3aTMa^apHM TacHM^M öepu^raH. fleMaK, TMm^M fM^flupaK^M y3aTMa^ap 1цм##epeнцмa^, KOHyccMMOH, peMKa^u, nepBAKnu, mnepöo^OMfl^M, n^aHMTap, w^gy3Ha^M, Ma^Ta xoh MexaHM3MM, bmht^m, runoug, TMm^M punaKnu, цм^мнflp^м Typ^apra öy^MHap aKaH, ymöy o^m6 öopu^raH TagKMKOT^ap TacHM^ura öup rypy; TMm^M y3aTMa^ap KMpuTM^gu. y^ap HaTuwacuga, KaMumKOK a^eMeHT^M fMAqupaKnapu öy^raH TMm^M y3aTMa^apgup [8,9].

2-pacM. Tum^M y3aTMa^ap TacHM^M

KOHyccMMOH TMm^M fM^qupaKnap y^apu y3apo Mat^yM öup öypnaK ocTMga KecumraH y3aTMa^apga Ky^^aHM^agM. OgaTga y^ap 90 öypnaK ocTMga woM^amraH öy^agu. KoHyccMMoH fM^flupaK^ap Tyfpu Ba aM^aHa TMm^M öy^umu MyMKMH. AM^aHa TMm^M fM^flupaK^apHMHr yKM Tum KupKyBHM Kecum acöoöu Ka^^arMHMHr guaMeTpura moc Ke^agu. KoHyccMMoH fM^flupaK^apga «öom^aHfMH KoHyc^MK» geö HoM^aHraH TymyHHa

киритилган булиб, умумий учга эга булган, бир-бирини устида сирпанмасдан думалайдиган иккита конуслик юзалардан иборат.

Конуссимон ™лдиракларни тайёрлаш цилиндрик ™лдираклар тайёрлашга караганда бирмунча мураккаб булиб, тишларни киркиш учун махсус асбоб ва жихозлардан фойдаланишга туfри келади. Конуссимон fилдиракларни талаб этилган аниклик билан йиfиш кийин [10,11,12].

Эксцентрикли тишли fилдиракли механизм. Технологик машиналарнинг ишчи органлари юритмаларини узатиш нисбатини узгаришига имконият берадиган жуфт эксентрик тишли ™лдираклардан иборат. Эксцентрикли тишли ™лдиракли ротацион механизм системанинг узатиш механизмини асосий узели хисобланади. Жуфтликни харакатини текис параллел деб караймиз. Иккита туташувчи айланалар (тишли ™лдираклар) уларнинг геометрик марказларидан кандайдир масофада жойлашган узгармас уклар атрофида айланади. Айланаларнинг туташиш нуктаси харакат жараёнида кузfалмас укларни туташтирувчи чизик буйлаб силжийди (бунда ™лдиракларни илашиш радиуслари узгариб туради). Туташиш нуктасида айланаларни тезлиги доимо узаро бир бирига тенгдир.

Шунингдек эллипссимон ва бошка шаклдаги айлана булмаган тишли fилдираклари оркали хам етакланувчи буfинли узгарувчан бурчак тезликларда харакатланишни таъминлаш мумкин. Лекин ушбу механизмларни тайёрлаш технологияси жуда мураккаб булганлиги учун кулланилмай колган.

3-расм. Конуссимон тишли fилдиракли узатма илашмаси геометрияси

Маълумки, тишли узатмалар айланма харакатни бир валдан иккинчи бир валга узатиш учун кулланилади. Тишли узатма тасмали механизмларга нисбатан каттарок кувватни узатиш имкониятига эга, чидамлилиги ва харакат конунини узатиш буйича аникроклиги билан афзаллиги аникланган. Тишли узатмаларда етакланувчи тармокнинг эгилиши хисобига ейилишнинг ортиши ва узатма ФИК нинг камайишига олиб келади. ^атор курилмаларининг асосий камчилигига уларнинг иш жараёнида тиш етакланувчи тармо^га таъсирининг камайиши хамда кушимча каршилик моментини хосил килиш хисобланади Етакланувчи валнинг бир меъёрда саклаш учун курилмани етарли даражада вертикал йуналишда харакатланиши лозим булади. Биз конструкция соддалигини саклаган холда, тишли узатмани таркибига кайишкок элемент куйишни тавсия этдик [13,14].

Таъкидлаш лозимки, тишли ™лдиракли механизмларда тишлар узаро илашганда кисман булса хам зарб ва сирпаниш булади. Бу пайтда ™лдираклар 1 ишлаш ресурсини камайтиради, шунингдек шовкинни купайишига олиб келади. 4

Шунинг учун ушбу зарбали таъсирни амортизация килиш максадида тишли fилдираклар таркибли килиб тайёрланишини тавсия килдик.

Тишли узатма таркибига етакловчи 1, етакланувчи 2 тишли ™лдираклар, тишли халка 3 ва 4, вал 7 ва 8 га каттик ма;камланган ступицалар 5 ва 6, каттик ма;камланган кайишкок (резинали) втулка 9,11 ва 10,12 ларни уз ичига олади.

Бундай ;олда, тишли fилдирак 2 ва шестерня 1 ;ар бирида ички 9, 10 ва ташки 11 ва 12 булган иккита резина втулка мавжуд. 9 ва 12 резинали втулкаларнинг С1 каттиклиги бир хил ва бир хил турдаги резинадан ясалган, шунингдек 10 ва 11 резина втулкарнинг айланма бикирлиги С2 (резина маркаси) бир хил танланган С1. С2> С1 дан булса [15,16].

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

[1]. ПЛ118-11 маркадаги резина ГОСТ 2068-61

[2]. МРТУ3S-5-1166-64 ГОСТ 9833-73

[3]. МРТУ38-5-1166-64 ГОСТ 18829-73

[4]. Ц2У-160 редуктор "Валъц" машинаси ГОСТ 14333-77

[5]. Ц2У-160 редуктор "Валъц" машинаси ГОСТ 14333-79

[6]. Григоръев Е.Т. Расчет и конструирование резиновых амортизаторов.-М.:1990-153 с.

[7]. Marsh S.W., Rubber as a Strees-carrying Material and Some Design Con siderations, The RubberAge and Synthetcs, vol.29 №11,1969. р.83.

[8]. Бехбудов Ш.Х., Маджитов З.З. Анализ работы механизма с накопителем энергии с силовым замыканием // Журнал молодой ученый.-Казанъ. 2014.-№16(1).-с.61-63.

[9]. Потураев В.Н., Дырда В.И. Резиновые детали машин.-М.: Машиностроение. 1977.-216 с.

[10]. Румшинский Л.З. Математическая обработка резулътатов эксперимента.-М.: Наука, 1971, 192 с.

[11]. Менли Р. Анализ и обработки записей колебаний.-М.: Машиностроение 1972, 368 с.

[12]. PietchPaul. Ketten-Getriebe. Ein Taschinbuch. Von Paul Pietsch neubearb. Aufl. Einbek. Arnold and Stolzenberg. 1987. 188 c.

[13]. Hans-Gunter Rachner. Stahlgelenkketten und Kettentriebe. Konstruktiosbucher. 1957. 150 c.

[14]. Веденяпин Г.В. Общая методика экспериментального исследования и обработки опытных данных.-М.: Колос. 1973, 221 с.

[15]. A.Djuraev, Sh.Sh.Kenjaboev, J.KH.Beknazarov. Development of an Effective Resource-saving Design and Methods for Calculation the Parameters of Gears with Compound Wheels. International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering ISSN 2278-3075 (online), Volume-9 Issue-1, November 2019. Page No 23852388. Scopus.

[16]. A.Djuraev, J.KH.Beknazarov. Development of designs and methods for calculating gears with variable parameters and elastic elements. International journal of advanced research in science, engineering and technology. Vol. 5, issue 5, may 2018.

[17]. J.KH.Beknazarov, N.N.Jurayev Determination of gear extension parameters of a composite flexible element.

Ul

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.