Научная статья на тему 'ТИЛШУНОСЛИКДА ДИНШУНОСЛИККА ОИД ТЕРМИНОЛОГИЯНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

ТИЛШУНОСЛИКДА ДИНШУНОСЛИККА ОИД ТЕРМИНОЛОГИЯНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
3
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
диншуносликка оид терминлар / лингвистларнинг турли талқини / терминлар луғатлари / этнология ва маданият. / theological terms / different interpretations of linguists / dictionaries of terms / ethnology and culture.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ходжакулова, Феруза Рустамовна

Ушбу мақолада лингвист олимларнинг термин тушунчасининг турлича талқинлари ёритилган. Лингвистларларнинг термин тушунчасига берган изоҳлари ва талқинларида ўзига ҳос моҳиятни, белгини ёки терминга бўлган талабни фаҳмлаш мумкин. Терминлар одатда бир маънога эгалиги билан фарқланади. Улар асосан адабиётда ёки фаннинг ва техниканинг қандайдир соҳасига тегишли бўлган матнларда ва нутқда қўлланиладилар. Инглиз тили ва ўзбек тили фаннинг, маданиятнинг, техниканинг турли соҳалари, шу жумладан диншуносликка оид терминлар билан ҳам бойдирлар. Термин тил луғат таркибининг, хусусан ўзбек ва инглиз тилларининг асосий элементларидан бири ҳисобланади. Диншуносликка оид термин, бошқа соҳа терминларга қараганда, бир вақтнинг ўзида ҳамма ерда қўлланиладиган сўзнинг ва терминнинг хусусиятларини ўзида жамлайди. Ҳамма ерда қўлланиладиган сўз каби диншуносликка оид термин дин тушунчасини этнологик ва маданий жиҳат билан маълум замон ва территориал маконда номлайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PECULIARITIES OF RELIGIOUS STUDIES TERMINOLOGY IN LINGUISTICS

This article describes the different interpretations of the concept of the term namely religious terms by linguists. In the comments and interpretations given by linguists to the concept of the term, it is possible to understand the specific essence, sign or demand for the term. The religious terms are often used interchangeably. They are mainly used in texts and speech related to literature or some field of science and technology. The term is one of the main elements of the language vocabulary, especially in Uzbek and English. The term religious studies, more than any other field term, combines the characteristics of both a word and a term that are used simultaneously. The term related to religious studies, like the ubiquitous word, denotes the concept of religion with an ethno-cultural aspect in a certain temporal and territorial space.

Текст научной работы на тему «ТИЛШУНОСЛИКДА ДИНШУНОСЛИККА ОИД ТЕРМИНОЛОГИЯНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ТИЛШУНОСЛИКДА ДИНШУНОСЛИККА ОИД ТЕРМИНОЛОГИЯНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ

Феруза Ходжакулова Рустамовна

Узбекистан халкаро ислом академияси "Чет тиллари" кафедраси катта

укитувчиси.Те1:911642157 gmail: feruzahodi akulova77@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада лингвист олимларнинг термин тушунчасининг турлича талцинлари ёритилган. Лингвистларларнинг термин тушунчасига берган изоулари ва талцинларида узига уос моуиятни, белгини ёки терминга булган талабни фаумлаш мумкин. Терминлар одатда бир маънога эгалиги билан фарцланади. Улар асосан адабиётда ёки фаннинг ва техниканинг цандайдир соуасига тегишли булган матнларда ва нутцда цулланиладилар. Инглиз тили ва узбек тили фаннинг, маданиятнинг, техниканинг турли соуалари, шу жумладан диншуносликка оид терминлар билан уам бойдирлар. Термин тил лугат таркибининг, хусусан узбек ва инглиз тилларининг асосий элементларидан бири уисобланади. Диншуносликка оид термин, бошца соуа терминларга цараганда, бир вацтнинг узида уамма ерда цулланиладиган сузнинг ва терминнинг хусусиятларини узида жамлайди. Х^амма ерда цулланиладиган суз каби диншуносликка оид термин дин тушунчасини этнологик ва маданий жиуат билан маълум замон ва территориал маконда номлайди.

Калит сузлар: диншуносликка оид терминлар, лингвистларнинг турли талцини, терминлар лузатлари, этнология ва маданият.

ОСОБЕННОСТИ ТЕРМИНОЛОГИИ РЕЛИГИОВЕДЕНИЯ В

ЯЗЫКОЗНАНИИ

АННОТАЦИЯ

В данной статье описаны различные толкования понятия термина религиоведения лингвистами. В комментариях и толкованиях, данных лингвистами понятию термина, можно понять конкретную сущность, признак или требование термина. Термины религиоведения часто используются взаимозаменяемо. В основном они используются в текстах и речи, связанных с литературой или какой-либо областью науки и техники. Термин является одним из основных элементов языковой лексики, особенно узбекского и английского языков. Термин религоведения в большей степени,

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

чем какой-либо другой полевой термин, сочетает в себе характеристики как слова, так и термина, которые используются одновременно. Термин, относящийся к религиоведению, подобно вездесущему слову, обозначает понятие религии с этнокультурным аспектом в определенном временном и территориальном пространстве.

Ключевые слова: термины религиоведения, различные толкования лингвистов, словари терминов, этнология и культура.

PECULIARITIES OF RELIGIOUS STUDIES TERMINOLOGY IN

LINGUISTICS

ABSTRACT

This article describes the different interpretations of the concept of the term namely religious terms by linguists. In the comments and interpretations given by linguists to the concept of the term, it is possible to understand the specific essence, sign or demand for the term. The religious terms are often used interchangeably. They are mainly used in texts and speech related to literature or some field of science and technology. The term is one of the main elements of the language vocabulary, especially in Uzbek and English. The term religious studies, more than any other field term, combines the characteristics of both a word and a term that are used simultaneously. The term related to religious studies, like the ubiquitous word, denotes the concept of religion with an ethno-cultural aspect in a certain temporal and territorial space.

Key words: theological terms, different interpretations of linguists, dictionaries of terms, ethnology and culture.

Лингвистлар тилшуносликдаги "термин" ва "терминология" тушунчаларини лингвистик талкин килиш масалалари билан XIX асрнинг охири ва XX асрнинг бошларида шугуллана бошладилар. "Термин" тушунчаси турли олимлар томонидан турлича талкин килинади. Х,ар бир талкинда кандайдир мохиятни, белгини ёки терминга талабни фахмлаш (кайд килиш) мумкин. А.А. Реформатский "терминлар - булар узининг алохида вазифаси билан чекланган махсус сузлардир; тушунчаларнинг ва номларнинг аник ифодаси сифатида бир хил маъноли булишга интилувчи сузлардир"1. Шундай килиб, терминлар фаннинг кандайдир сохасига тегишлидир. Терминлар узларича мустакил хисобланмайдилар, улар, шубхасиз, бошка лексик катламлар

1 Реформатский А.А. Термин как член лексической системы языка // Проблемы структурной лингвистик и. -М., 1968. - С. 103-126.

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

билан фикрни баён килиш учун хизмат киладилар. Бирок улар лугатларда атайлаб курсатиладилар ва фаннинг хар бир сохасининг терминлар лугатлари мавжуддир.

Д. С. Лотте эслатиб утадики, "терминлар факат тилда эмас, балки маълум терминологиянинг таркибида мавжуд буладилар. Агар умумий тилда (ушбу терминологиядан ташккарида) суз куп маъноли булиши мумкин булса, маълум терминологияга тушиб у бир хил маънолиликни кулга киритади. Термин оддий суз каби контекстга мухтож эмас, чунки у маълум терминологиянинг кисмидир, у контекст урнида чикиши мумкин, масалан, техникада реестрларнинг ёки буюртмаларнинг матнларида ажратилган холда кулланилиши мумкин, бунинг учун тилда битта маъноли булиши керак".2 Юкорида айтилганларнинг асосида кайд килиш керакки, терминларнинг фарк килувчи белгиларидан бири уларнинг одатда бир маънолилиги хисобланади. Улар адабиётда ёки фаннинг ва техниканинг кандайдир сохасига тегишли булган матнларда ва нуткда кулланиладилар. Инглиз тили ва узбек тили фаннинг, маданиятнинг, техниканинг турли сохалари, шу жумладан диншуносликка оид терминлар билан хам бойдирлар. Хдмма ерда кулланиладиган тилнинг сузларида термин тил лугат таркибининг, хусусан узбек ва инглиз тилларининг асосий элементларидан бири хисобланади. Бу шундан далолат берадики, тилнинг лугат таркибини урганиш пайтида терминларнинг хар хил узига хос хусусиятлари лингвистнинг диккат марказида булиши лозим. Ушбу тилнинг хар бир термини ишлаб чикилган пайтдагина фан тили мавжуд булади ва ривожланиб боради. Терминларни таърифлаш ва таснифлаш фан тилларига булган мажбурий талаблардан биридир. Юкорида айтилганидек, куп маънолилик - бу терминларга хос булмаган элементдир. Аммо хозирги узбек ва инглиз тилларида битта термин иккита ёки ундан ортик маъноларда кулланилишини кайд килиш мумкин. Терминларнинг бошка узига хос хусусияти шундаки, агар суз мустакил маънога эга булса ва изохланса, термин илмий изохни талаб килади (дефиниция). Шу муносабат билан, таснифлашда терминларнинг барча лексик-семантик белгиси хамда сохага оид тегишлилиги хисобга олиниши керак. Синтагматик ва парадагматик муносабатлар хам мухим хисобланадилар, яъни туртта нормаларнинг хар бири терминологларнинг диккат марказида туради. Биринчи навбатда, термин дефиниция ёрдамида таснифланади.

2 Лотте Д.С. Основы построения научно-технической терминоло-гии. Вопросы теории и методики. - М.: 1961. - 157 с.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ

Купчилик олимлар дефиниция учун тушунчанинг узи ёки предмет хамда ёрдамида тушунча ва предмет баён килинадиган сузнинг пропорционаллиги мавжуд булади, деб хисоблайдилар. Бу, дефиниция, имкон кадар, терминнинг моддий-маънавий, аклий, ташки ва ички турга оид хамда тасвирий узига хос хусусиятларини камраб олиши кераклигини белгилаб беради. Терминларга бошка талаблар кискалик ва соддалик хисобланади. Ушбу талаблар терминларнинг аниклиги хамда таъсирланувчанлигининг омиллари булишлари мумкин. Терминларни хосил килиш учун, суз ясашнинг усуллари ва элементлари - префикслар ва суффикслар, предлоглар ва сунг кумакчилар, ёрдамчи сузлар маънони ва уларнинг кулланилишини тушуниш кабилар ишлатилишлари мумкин. Шунинг учун, имкони борича содда ва тушунарли терминлар чоп килинишлари керак. Бу холда бир маънолиликнинг муаммолари, полисемия, синонимия ва терминнинг эквивалентлилик шартлари хал килинилишлари мумкин, чунки терминларнинг купчилиги хамма ерда кулланиладиган маълум тилнинг асосида вужудга келадилар, уларнинг тартибга солиниши ва ишлаши мухим хисобланади. Шундай килиб, юкорида биз курсатиб утган барча талаблар контрастив лингвистикада мавжуд булган принципларни ва конунларни киёсланаётган тиллардаги диншуносликка оид терминларни суз ясаш хамда структур-семантик тахлилини тадкик килиш учун тугри ишлатишга имкон беради. Кайд килиш керакки, инглиз ва узбек тилларидаги тахлил килинган диншуносликка оид терминларга кура, иккала тилларда хозирги терминшуносликни аслини олганда терминларнинг лексик узига хос хусусиятларини чукур урганмасдан хамда умумий ва сохага оид лугатларни чоп этмасдан туриб ривожлантириш мумкин эмас. Бунинг учун киёсланаётган тиллардаги терминшуносликни ривожлантириш учун катъий чораларни кабул килиш керак. Факат конкрет планни хамда маълум режимни куллаган холдагина биз иккала тиллардаги терминларни тартибга солишимиз мумкин. Чунки терминлар тил бирликлари сифатида бошка тил бирликларидан ажралиб турадилар (фарк киладилар).

Хрзирги лингвистик адабиётда терминология таърифининг куп сони учрайди, бу, шубхасиз, ушбу муаммога юкори эътибордан далолат беради хамда унинг тадкикотига турлича ёндашувлар хакида дарак беради. Яна таъкидлаш зарурки, "терминология" сузига биргина маънога эга булган ва аник таъриф мавжуд эмас, шунинг учун биз уз ишимизда терминлар тизимининг умумий хусусиятларини, яна шунингдек уларни табакалаштиришга имкон берадиган уша фаркларни аниклашга харакат килдик. Хдкикатан хам, масалан

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

А.В. Суперанская "терминология" сузига бир неча таърифларни беради: 1) умумилмий терминларнинг мажмуи ёки ноаник туплами; 2) билимнинг кандайдир маълум сохаси терминларининг (тушунчаларнинг хамда номларининг) мажмуи (курилиш терминологияси, тиббий терминология ва хоказо.); 3) умумилмий терминларнинг ясалиши, таркиби ва ишлаши хакидаги таълимот; 4) баъзи бир тилда кулланиладиган билимнинг маълум сохасидаги терминларнинг ясалиши, таркиби ва ишлаши хамда уларнинг бошка тиллардаги эквивалентлари хакидаги таълимот; 5) умумий терминологик таълимот.3 Ушбу таърифлардан келиб чикиб, тахмин килиш мумкинки, биринчи иккита таъриф билимнинг кандайдир маълум тушунчаларининг тизими билан корреляцияга киришадилар, охирги учталарида эса терминология тушунчаси таълимот тушунчалар тизими хакидаги фан билан муносабатдош булади. Бундан келиб чикадики, биз терминологиянинг ушбу таърифларини иккита нуктаи назардан табакалаштириш имкониятига эгамиз: а) терминоэлементларнинг, тушунчаларнинг ва номларнинг мажмуи; б) терминоэлементларни, тушунчаларни ва номларни ясаш ха кидаги таълимот.

Махсус адабиётда мавжуд булган терминологияга терминларнинг мажмуи сифатида асосий нуктаи назарларни (карашларни) куйидагича таснифлаш мумкин:

1. Биринчи нуктаи назарнинг тарафдорлари терминология - адабий тил лексикасининг таркибий кисми деб хисоблайдилар хамда бир катор терминларнинг адабий тиллардан вужудга келганликлари ва уларни терминлар сафига киритиш мумкинлиги хакида суз юритадилар. Бундай нуктаи назарга А.А. Реформатский амал килади, у терминология - бу "ушбу тил лексик тизимининг ичидаги навбатдаги кичик тизим ва бунинг устига энг кузга куринадиган хамда хисоблаб чикиладиган кичик тизимдир, айникса, кичик тизим сифатида терминология уз навбатида тематик белгилари буйича кичик тизимларга булиниб кетадилар", дейди.4

2. Иккинчи нуктаи назар тарафдорлари терминология миллий тил лексикасининг адабий тил билан оз умумийликка эга булган автоном булимини ташкил килади, деб хисоблайдилар ва терминологияни баъзан адабий тилнинг

3 Суперанская, А.В. Подольская, Н.В. Васильева, Н.В. Общая те р-минология: вопросы теории [Текст] / А.В. Суперанская, Н.В. Подольская, Н.В. Васильева / Отв. ред. Т.Л. Канделаки: Изд.5 -е. - М.: Либроком, 2009. -248 с.

4 Реформатский А.А. Термин как член лексической системы языка // Проблемы структурной лингвистик и. -М., 1968. - С. 121-122.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

нормаларига жавоб бермайдиган узининг конуниятлари билан алохида сохага ажратишни талаб килиб туриб оладилар.5

Айтилганлар диншуносликка оид терминологияга хам бутунлай тегишлидир, чунки диннинг кабул килиниши умуман барча ижтимоий-сиёсий ва фалсафий терминологиянинг ва хусусан диншуносликка оид терминологиянинг ривожланишига туртки берди. Дин лексиканинг бу гурухи ривожланиши учун замин яратган ижтимоий хаётнинг жихатларидан бири булди. Диннинг роли факат диншуносликка оид терминологиянинг шаклланишидагина булиб колмади.

Дин миллий маданиятнинг таркибий кисми хисобланади ва диншуносликка оид терминология шу соханинг ривожланиши муносабати билан яратилади, сайкалланади хамда бир шаклга келади (унификациялаштирилади). В. Барклей кайд килганидек, тилнинг терминологик тизимида диншуносликка оид терминни специфик лингвистик бирлик сифатида таърифлашда маданий, этнологик хамда тарихий жихатлар мухим хисобланадилар.6 Бирок хар кандай термин, шу жумладан диншуносликка оид термин хам, биринчи навбатда суз хисобланади. Нуткда хамма ерда кулланиладиган сузлар ва терминлар параллел ишлайдилар, уларни фарклаш учун эса махсус мукаммал тахлил зарур. А.А. Реформатский кайд килган эди: "...Ахир бу - кундалик суз ва термин - лингвистик жихатдан бутун бир муаммодир".7 Шу сабабли, диншуносликка оид термин билан хамма ерда кулланиладиган суз уртасидаги фаркни чукур тушуниш учун, умуман суз ва термин каби тушунчаларни тахлил килиш зарур. Китоб, Куръон, намоз, эътицод (дин) каби сузлар ва бошкалар турли контекстларда уларнинг кулланилиши ёки хамма ерда кулланиладиган сузлар сифатида, ёки терминлар сифатида чикишлари мумкин. Бирок уларнинг хаммасига, сузлар каби, куйидаги характеристикалар хосдир: 1) улар маълум шаклдаги хамда семантик мазмун билан лингвистик бирликлар хисобланадилар (бу уларни бу категорияга эга булмаган фонемалардан ва бугинлардан ажратиб туради); 2) улар (суз таркибида хосил килинадиган морфемалардан фаркли равишда) нуткда эркин ясалганлар хисобланадилар хамда тилнинг бошка конкрет бирликлари билан махсус бирлашувларни талаб килмайдилар; 3) улар тилнинг минимал бирликлари булиб (суз бирикмаларидан фаркли равишда) нуткда эркин кайта

5 Меркель, С.Э. Семантико-дистрибутивная верификация терминологического знака (на материале документов немецкого гражданско -процессуального права) [Текст] / С.Э. Меркель : Дис. ... канд. филол. наук: 10.02.04. - Волгоград, 2001. - 187 с.

6 Barclay W. Analiza semanticâ a unor termeni din Noul Testament. -Wheaton, Illinois, 1992. - 220 p.

7 Реформатский А.А. Термин как член лексической системы языка // Проблемы структурной лингвистик и. -М., 1968. - С. 113.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN: 2181-1784

educational, natural and social sciences 4 (3), March., 2024

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7 www.oriens.uz

тикланадилар; 4) улар коммуникацион актда кулланиладилар. Термин, уз навбатида, суз ёки синтагма булиши мумкин, ижтимоий фанлар конкрет сохасининг махсус тушунчаларини ифода этади. Сузлардан фаркли равишда, бу бирликлар, коидага кура, куйидаги белгиларга эга буладилар: 1) улар абстракт: аник хамда моносемик буладилар; 2) улар матнда ишлаганида синонимларга эга булмайдилар; 3) улар кучма ва эмоционал мазмунга эга булмайдилар; 4) улар фаннинг ушбу сохасининг тизимини ташкил киладилар ва хоказо.

ТАД^ЩОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ

Шу сабабли терминнинг умумий таърифи учун, шу жумладан ижтимоий фанлар учун, бизнинг фикримизча, И.С. Квитконинг таърифи етарли даражада тулик хисобланади, у хар хил таърифларга таяниб, уни шундай аник ифода килади: "термин - бу билимнинг (фаннинг, техниканинг) маълум уюшган сохасининг тушунчаси билан муносабатдош булган, бошка сузлар ва сузга оид комплекслар билан тизимли муносабатларга киришадиган ва улар билан хар бир алохида холда хамда маълум вактда ёпик тизимни хосил килувчи, юкори информативлик, бир маънога эгалик, аниклик хамда экспрессив нейтраллик билан ажралиб турадиган сузлар ва сузга оид комплексдир". 8 Диншуносликка оид термин, умуман терминларга караганда, бир вактнинг узида хамма ерда кулланиладиган сузнинг ва терминнинг хусусиятларини бирга кушади. Хдмма ерда кулланиладиган суз каби диншуносликка оид термин дин тушунчасини этнологик ва маданий жихат билан маълум замон ва территориал маконда номлайди (бу уни маълум сохага, шу жумладан ижтимоий-сиёсий сохага белгиланган терминдан ажратиб туради). Шунинг учун диншуносликка оид термин куйидаги белгиларга эга булади: 1) махсус (ислом динига оид, христиан динига оид, теологик ва хоказо) тушунчаларни номлайди; 2) маданий, этнологик, тарихий хамда лингвистик жихатларга эга; 3) ишлаш жараёнида номлари келтирилган белгиларнинг иккиталаридан биринчилари полисемия, синонимия, антонимия, эмоционал ва кучма мазмунга йул куядилар; 4) бу терминларнинг хаммаси диннинг хамда диншунослик илмининг терминлар тизимини ташкил киладилар.

Шунинг учун ушбу ишда диншуносликка оид термин хар кандай диннинг ёки диншунослик илмининг тушунчаси билан муносабатдош суз ёки сузга оид комплекс деб таърифланади, улар бошка сузлар ёки сузга оид комплекслар билан тизимли муносабатга киришадилар ва, коидага кура, юкори информативлик, бир маънога эгалик, аниклик хамда экспрессив нейтраллик

: Квитко И.С. Термин в научном документе. - Львов: Вища школа, 1976. - 128 с.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

билан характерланадиган берк тизимни ташкил киладилар, бирок бу терминлар тизими тегишли булган ижтимоий ходисанинг узига хослиги муносабати билан, маълум терминлар учун полисемия, синонимия, антонимия, эмоционал ва кучма мазмунга йул куядилар.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, диншуносликка оид терминга юкорида берилган бундай таърифлар унинг функционал жихатидаги муносабатларнинг иккита типини аниклаш имконини беради, уларда термин тилнинг бошка бирликлари билан ёки унга ухшаш диншуносликка оид терминлар билан, ёки хамма ерда кулланиладиган тилнинг лексемалари билан муносабатга киришади. Биринчи холда суз диншуносликка оид терминлар тизимининг доирасидаги диний тизим ички муносабатлари (полисемия, синонимия, антонимия) хакида, иккинчи холда - тизимлараро диний-умумтил муносабатлари (полисемия, синонимия, антонимия) хакида боряпти. Шундай килиб, диншуносликка оид терминларнинг генетик ва лексик-семантик аспектлардаги конкрет тахлили тилга олинган муносабатларнинг иккала типларини хисобга олиб амалга оширилади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Квитко И.С. Термин в научном документе. - Львов: Вища школа, 1976. -128 с

2. Реформатский А.А. Термин как член лексической системы языка // Проблемы структурной лингвистик и. - М., 1968. - С. 113.

3. Меркель, С.Э. Семантико-истрибутивная верификация терминологического знака (на материале документов немецкого гражданско -процессуального права) / С.Э. Меркель : Дис. канд. филол. наук: 10.02.04. - Волгоград, 2001. -187 с.

4. Barclay W. Analiza semanticâ a unor termeni din Noul Testament. -Wheaton, Illinois, 1992. - 220 p.

5. Xodjakulova F.R.(2020). Analysis of terminology of literary criticism in English. Namangan state university. Scientific journal .11issue .2020 year.

6. Xodjakulova F.R.(2021). Lexical semantic problems in translation. Thematic journal of English language teaching.Vol-5-Issue-1-2021.

7. Лотте Д.С. Основы построения научно-технической терминологии. Вопросы теории и методики. М.: 1961. - 157 с.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

8. Кубрякова Е.С. Эволюция лингвистических идей во второй половине XX века // Язык и наука конца 20 века. М.: Институт языкознания РАН, 1995. С.

9. Левицкий В.В. Семасиология: монография для молодых исследователей. Винница, 2012. - 680 с

10. Мечковская Н.Б. Социальная лингвистика: Пособие для студентов гуманит. вузов и учащихся лицеев. - 2-е изд., испр. - М.: Аспект Пресс, 2000. -

11. Петров В.В. Идеи современной феноменологии и герменевтики в лингвистическом представлении знаний // Вопросы языкознания. 1990. № 6. -С.103.

12. Потебня А.А. Слово и миф. - М.: Правда, 1989. - 282 с.

13. Солнцев В.М. Язык как системно-структурное образование. Москва: Наука, 1978. - 341 с

14. Стернин И.А. Лексическое значение слова в речи. - М.-Берлин: Директ-медиа, 2015. - 239 с.

15. Шмелев Д.Н. Проблемы семантического анализа лексики - М: Наука, 1973.

144-238.

207 с

280 с.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.