Научная статья на тему 'THE ORGANIZATION OF CRAFTSMEN OF THE BUKHARA AND THEIR REFLECTION IN "MEMOIRS" OF SADRIDDIN AINI'

THE ORGANIZATION OF CRAFTSMEN OF THE BUKHARA AND THEIR REFLECTION IN "MEMOIRS" OF SADRIDDIN AINI Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
21
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОРГАНИЗАЦИЯ / "РИСОЛА" БУХАРА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Гадоев Гозибек

В статье приводятся сведения об организация ремесленников в Бухарском эмирате. Автор, на основе книги «Воспоминания» С. Айни, а также других опубликованных работ подробно освещает деятельность этих организации. В Бухарском эмирате все ремесленники имели свои организации и входили в тот или иной цех, объединявший их по профессии. Каждый цех, согласно толкованию духовенства, выбирал себе духа - покровителя - пира (руководителя) из числа исторических или легендарных личностей.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ОРГАНИЗАЦИИ РЕМЕСЛЕННИКОВ БУХАРЫ И ИХ ОТРАЖЕНИЕ В "ВОСПОМИНАНИЯ" САДРИДДИНА АЙНИ

The article provides information about the organization of craftsmen in the Emirate of Bukhara. The author, based on the book “Memories” of S. Aini as well as other published works, covers in detail the activities of the organization. In the Emirate of Bukhara, all artisans had their organization and were in a particular workshop, which combined them by professions. Each workshop according to the interpretation of the clergy chose a guardian spirit - “pir” or “elder” (supervisor) - from among of historical or legendary personalities.

Текст научной работы на тему «THE ORGANIZATION OF CRAFTSMEN OF THE BUKHARA AND THEIR REFLECTION IN "MEMOIRS" OF SADRIDDIN AINI»

ЧАМЪИЯТИ ПЕШОВАРОНИ БУХОРО ВА ТАСВИРИ ОН ДАР «ЁДДОШТ^О»-И САДРИДДИН АЙНИ

Гадоев F.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Дap aдaбиёти бaдеии точик Сaдpиддин Айнй aввaлин кaсест, ки дap «Ёддоштхо» нaмояндaгони чaмъияти пешовapони Бyхоpоpо дap охиpи aсpи XIX-ум вокеъбинонa инъикос нaмyдaaст. Дap ин хусус мyaллиф мегуяд: «Бaъд a3 пешини як pyзи naнчшaнбе усто Устомypоди кaфшдyзpо дap лaби хдвзи Девонбеги дидaмy a3 сaмовоpчй як чойник чой пypсидa, дap na^yH y нишaстaм Ba бa xaмaи сaволxои худ дap боpaи пешовapони Бyхоpо a3 y чaвоб ёфтaм...» [1, с. 193 - 194]. Аз ин сyxбaт aдиб дapёфтaaст, ки бa доиpaи кaсбии пешовapон нaмояндaгони шугли мyхтaмaнди коpй, a3 чyмлa косиб, сaис, apобaкaш, мaшкоб, гилкоp, дypедгap Ba монaнди инхо воpид мешyдaнд...» [3, с. 50 - 51].

Чй тaвpе a3 мaдpaкxои бойгонй Ba мapдyмшиносй pочеъ бa кaсбy xyнapxо бapмеояд, пешовapон, кисми мухими axолии шaxp, чунон ки дap шaxpи Бyхоpо мyшоxидa мешуд, тaхминaн чоpяки axолии шaxppо тaшкил мекapдaнд.

Дap Бyхоpои aмиpй a3 pyи мyшоxидaи Сaдpиддин Айнй кулли косибон Ba nешовapон ^мъ^ти хyдpо доштaнд. Мисол бофaндa - aъзои чaмъияти бофaндaгон -^Фшдуз - aъзои чaмъияти nойaфзолдyзон бa шyмоp меpaфт [1, с. 194]. Чдмъияти nешовapони xap кaсaбa a3 pyи pивоятxои бa хукми aKbarn воpид шyдa nиpи (pоxбap) хyдpо дошт. «Пиpи бофaндaxо вдйд мекутад С. Айнй, - Имоми Аъзaм (699 -767) aст, (Имоми Аъзaм - имоми Абyxaнифa дap ^3ap доштa мешaвaд, ки исми пyppaaш Нуъмон бинни Собити Абyxaнифa бyдa, y дap aсл бофaндa бyдaaст. Дap бaйни бофaндaгони Бyхоpо, хдмчун Имоми Аъзaм мaъpyф буд). Пиpи nойaфзолдyзон - Бобои Поpaдyзи Бyхоpоист, ки дap зaмони худ кухмдузй кapдa бyдaaст. Пиpи мaшкобон - Аббос (aмaки naЙFaмбap) aст, дap вокеaи Кapбaло бa гypyxи Имом X,yсaйн a3 дapёи Фypот бо мaшк об мекaшидaaст. Пиpи Оxaнгapон - Довуд ПaЙFaмбap aст, ки y дap зaмони худ ryë зиpеxсозй кapдa бyдaaст, nиpи сaисон K^aróap aст, ки сaиси Алй (ёpи чоpyми naЙFaмбap) aст Ba мотанди инхо» [1, с. 194].

^ap nешa коидaю низоми хyдpо, ки бо yнвони «Рисолa» кдбул шyдa, дap он бо шaкли дуохо мyнaззaм воpид кapдa шyдaaст. Аъзоёни xap nешa ин дуох^о дap сapшaви paфт Ba бa итмом paсидaни коp бояд киpоaт мекapдaнд.

Пешовapон бa худ бобо доштaнд, ки коpxои он чaмъиятpо бевоситa y идоpa мекapд, инчунин naйкоp (хизмaтгyзоp) xaм доштaaст, ки ypо бобо тaъин мекapд, дap Ba^™ дapкоpй бо фapмоиши бобо aъзоёни чaмъиятpо чaмъ мекapд, ^px^ñ мaйдa-чyйдapо бa чо меовapд [1, с. 195]. Дap pисолa мyносибaти nешовapон бо бобо (ё оксaкол) устодон, соxибкоpон мyaйян кapдa шyдa буд. С. Айнй дap aсоси мyшоxидaxои худ вдйд нaмyдaaст: «Он мyносибaтxо бо нaфъи бобо, ок^^ол, устод Ba соxибкоp Ba бap зapapи nешовap бyдaнд. ^дом nешовapе, ки яке a3 коидaxои дap pисолa нaвиштa шyдaгиpо вaйpон кyнaд, бa бобо (ё оксaкол) мaблaFе бо номи «бекоидaгй» медод, ки ин бa чои штpaф буд» [1, с. 195].

Бобо ё о^кол a3 хисоби як кисми он пулхои a3 тapики «бекоидaгй» чaмъ шyдa xap сол чaнд боp (бa микдоpи пули чaмъшyдa нигох кapдa) бо номи «apвоxи nиp» зиёфaт медод. Зиёфaт дap шaкли динй доштa, бо хaтми кypъон хотимa меёфт. Хypaндaгони он зиёфaт тaъкид мекyнaд С Айнй «aввaл pУxониён, дуюм yстокоpон (сохибони коpхонa), устохои кaлон Ba вофypyшон (кaсоне, ки мaxсyлоти он пешapо хapидa мефypyхтaнд - сaвдогapон Ba чaллобон) бyдa, вaзифaи пешовapони оддй... хизмaт кapдaн буд» [1, с. 195].

Шогиpди xap paBM бо вyчyди бa дapaчaи бaлaнди кaсбй paсидaн бояд aнъaнapо нигох медошт, то зиёфaте оpостa бо дуои устод Ba миёнбaнди тaкдимшyдa a3 мapтaбaи шогиpдй бa устодй фотиxa мегиpифт. Зиёфaти «миёнбaндй» бе иштиpоки нyфyзмaндони paвияи xyнapмaнд - бобовy оксaкол, ду се нaфap pУxониxо нaмегyзaшт. Дap охиpи зиёфaт шогиpд бa устоди худ тyxфaи кaлоне nешкaш мекapд, усто бaъди инъоми гиpифтaaш як pyмолpо бa миёни шогиpд мебaст, бa дaсти y a3 aбзолxои 3apypï ягон чиз arap дypедгap бошaд - тешa ё appa, чилкоp бошaд - aндовa, сapтapош бошaд - поку ё кaйчй Ba мотанди инхо) тaкдим кapдa, фотиxa медод.

Даp байни чамъиятxои касби пешоваpй созмощои пойафзолдyзон, машкобон, саисон ва бофандагон нуФузи хосса доштанд. Роxбаpияти ин чамъиятxо даp асоси pисолаxо манфиати пешоваpонpо дифоъ мекаpданд.

Вазифаи асосии оксаколи машкобон мудофиа каpдани xyKyK^ машкобон буда нисбат ба обхypон (масалан як машкоб) накл кунед. Вазифаи хизматгyзоpони худи pавияи пешоваpй аз ичpои бечyнyчаpои коида ибоpат буд. Масалан машкоб бояд маш^о ба замин намегузошт ва даp вакти об nyp каpдан, мебоист даp лаби xавз аввал чои машкгyзоpиpо шуяд ва баъд як таpафи машкpо ба ончо гузошта аз об nyp мекаpд. Дамчунин дyлчаи чаpминpо, ки бо вай ба даxони машк об меpезанд, ба замин гузоштан мамнyъ буд. Машкоб баъд аз об nyp каpдани машки худ мебоист дyлчаpо ба мехи даpахт монад. Агаp машкоб яке аз ин коидаxоpо вайpон кунад ду танга ба номи «бекоидагй...» медод [1, с. 197].

Чдмъияти машкобон, шyмоpаи зиёди машкобонpо мyттаxид мекаpдааст. Сабаб даpон буд, ки шаxpи Бyхоpо маpкази хонигаpй нисбат ба дигаp шаxpxои амоpат аз оби тозаи нушокй танкисй дошт. Мувофики маълyмотxои О. А. Сyхаpева «Машкобоне, ки аз xавзи Крзикалон (даp Бyхоpо 80 xавзи оби тоза дошта мавчуд будааст) об мегиpифтанд то 1000 нафаp меpасидааст [2, с. 318]. Аз pиояи ин маълумот баpмеояд, ки KOидаxои санитаpй ба чо оваpда мешуданд.

Чдмъияти гилкоpон ва дypедгаpон xам як даpача xyKy^ аъзоёни хyдpо мудофиа мекаpд. Аз pyи мyшоxидаи С. Айнй: «^rap байни як усто ва œx^rap, муносибат вайpон шуда бошад, усто бинокоpиpо нотамом паpтофта pавад, устои дигаp xак надошт, ки он имоpатpо тамом кунад. Баъд аз pозй каpдани соxибкоp устои аввалиpо, агаp он усто дyбоpа даp он чо коp каpдан нахоxад, устои дигаp метавонист, ки даp он чо коp кунад.» [1, с. 198].

С. Айнй оид ба фаъолияти саисон ва аpобакашон маълумоти муфассале дода, баъзе чиxатxои шахсияти аpобакашони Файзободиpо монанди часоpатмандй, якpавй, гапнадаpой, озодгаpдй ва Fypypмандии онxоpо каламдод менамояд: «Демокpатитаpини чамъиятxои пешаваpон чамъияти саисон буд, ки аpобакашxо xам ба xамин чамъият дохил буданд. Бобои чамъияти саисон аз байни кyxансолтаpин саисон интихоб мешуд, ... даp интихоби бобо умуми саисxо фаъолона иштиpок мекаpданд. Саисон xам pисола доштанд. лекин ощо мyндаpачоти он pисолаpо xеч гоx ба амал намеоваpданд ва зиёфати «аpвоxи пиp» xам намедоданд. Шогиpдони ин пеша «навча» номида мешуданд, ки баъд аз xyнаpи саисиpо ба даст даpоваpдан, бе маpосими «миёнбандй мустакилона коp каpдан мегиpифтанд» [1, с. 198].

С. Айнй як ч^ати фаpккyнонии пулчамъкунии ин чамъиятpо чунин кайд каpдааст: «Пуле, ки даp ин чамъият чамъ мешуд, аз pоxи бе коидагй ва штpафи аъзоён набуда, бо pоxи ба коp даpоваpдани аъзоxо буд. Даp xаp коpхона (аспхона) саис даpкоp шавад, ба бобои саисон мypочиат мекаpд. Бобо як саис ё чанд саисе даpкоp бошад, ба он коpхона дода, моxонаи y ва озукаи xаppyзаи ypо муайян мекаpд. Даp вакти ба коp мондани xаp саис бобо аз соxибкоp ду танга ва аз саис ду танга мегиpифт... агаp ягон саис бекоp монад ва ё бо œx^^p созиш накаpда, коppо паpтофта баpояд, ба пеши бобо меомад ва бобо ypо то ба коpи нав чойгиp кунондан мехypонд, ки он маблаF даp xамин коp саpф мешуд» [1, с. 198].

Агаp муносибати яке аз он саисон ва œx^rap вайpон шуда, он саис коppо паpтофта баpояд, дигаpxояшон xам коppо паpтофта, аз он чо мебаpомаданд. То вакте, ки соxиби коpхона ба воситаи бобо онxоpо pозй накунад, саиси дигаpе баpои коp каpдан pозигй намедод [1, с. 198 - 199].

Даp Бyхоpо чамъиятxои дигаpи пешоваpоне низ буданд, ки тамоман баp заpаpаи пешоваpони оддй ташкил ёфта буданд, манфиати xамкасбони хyдpо на факат дифоъ намекаpданд ва онxоpо зеpи истисмоpи сахт нигоx медоштанд. Аз pyи мyшоxидаxои С. Айнй кам набуданд бофандагон ва пойафзолдyзони оддие, ки то мypданашон аз чанголи бобо ва yстокоp pаxой намеёфтанд.

^оидаи бунак xам бештаpин даp байни пешоваpони xамин ду пеша чоpй буд [1, с.

199].

Ба гуфти С. Айнй, «Пешоваpи бyнакдоp мисли xайвоноти коpй даp байни хучаин хаpидy фypyш мешуд ва xакки бобоёна, монанди xакки даллоли бозоpи xайвонот ба кисаи бобо медаpомад [1, с. 200].

Сабаби «девонабача» номидани коpгаpони ин пешаpо С. Айнй, даp беpаxмона истисмоp каpдан ба бемоpии асаб гиpифтоp шудани онxоpо медид, ки аз шиддати

тазйик корро партофта мегурехтанд, дар мавриди гурехтан: «Мо девонабача мебошем мо хар коре, ки хохем мекунем, хох аз он кор ба мо зарар расад, хох фоида, то дорад-дорад, то дорад-дорад, бало ба паси дунё, хамин дам ганимат аст!» - мегуфтанд [1, с. 200 - 201].

С. Айнй бо хамин восита моро ба тартибу коидахои чамъиятхои пешоварони кадим шинос намуда, хусну кубхи аъзоёни чамъияти пешоварони Бухороро дар ёдоштхо вокеъбинона инъикос намудааст, ки ин барои омузиши таърихи аморати Бухорои охири асри XIX- ибтидои асри XX чун сарчашмаи боэътимод хизмат хохад кард.

Адабиёт:

1. Айнй С. Ёддоштхо. Куллиёт. - Ч,илди 7. - Душанбе, 1962.

2. Сухарева О. А. Бухара XIX - начало XX вв. (Позднефеодальный город и его население). -

М., 1966.

3. Х,ошим Р. Оини чавонмардй ва олуфтахои Айнй. Чдшнномаи Айнй. - Ч,илди 5. -

Душанбе: Ирфон, 1978.

ОРГАНИЗАЦИИ РЕМЕСЛЕННИКОВ БУХАРЫ И ИХ ОТРАЖЕНИЕ В «ВОСПОМИНАНИЯ» САДРИДДИНА АЙНИ

В статье приводятся сведения об организация ремесленников в Бухарском эмирате. Автор, на основе книги «Воспоминания» С. Айни, а также других опубликованных работ подробно освещает деятельность этих организации. В Бухарском эмирате все ремесленники имели свои организации и входили в тот или иной цех, объединявший их по профессии. Каждый цех, согласно толкованию духовенства, выбирал себе духа - покровителя - пира (руководителя) из числа исторических или легендарных личностей.

Ключевые слова: организация, цех, бобо (старшина), «Рисола» Бухара.

THE ORGANIZATION OF CRAFTSMEN OF THE BUKHARA AND THEIR REFLECTION

IN "MEMOIRS" OF SADRIDDIN AINI

The article provides information about the organization of craftsmen in the Emirate of Bukhara. The author, based on the book "Memories" of S. Aini as well as other published works, covers in detail the activities of the organization. In the Emirate of Bukhara, all artisans had their organization and were in a particular workshop, which combined them by professions. Each workshop according to the interpretation of the clergy chose a guardian spirit - "pir" or "elder" (supervisor) - from among of historical or legendary personalities.

Keywords: organization, workshop, sergeant kind (elder), "Risola" Bukhara.

Сведения об авторе: Гадоев Гозибек, старший преподаватель кафедры история таджиского народа Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, e-mail-ghazibek_g@mail. ru

Аbout author: Gadoev Ghozibek, senior lecturer, chair of history of the Tajik people, Tajik State Pedagogical University named after S. Aini

САБАБХРИ САР ЗАДАНИ ^АНГИ ША^РВАНДИ ДАР ^УМ^УРИИ СО^ИБИСТИЦЛОЛИ ТОЧ,ИКИСТОН

Равшанзод М.

Донишгоуи миллии Тоцикистон

8 декабри соли 1991 рохбарони се давлати иттифокй: Президенти Федератсияи Русия Б.Н. Елсин, президенти Украина Л. Кравчук ва президенти Белорусия С.Шушкевич дар бешазори Беловежскийи Белоруссия чамъ омада, шартномаи 30 декабри соли 1922 (оиди таъсиси ИЧ,ШС (СССР)-ро бекор эълон намуда, шартномаи навро оиди таъсиси ИДМ имзо карданд. Ба хайати ИДМ 12 чумхурихои собик ба гайр аз се чумхурии назди бахри Балтика бокй хама шомил шуданд. Баъди ин 25-уми декабри соли 1991 М.С.Горбачёв аз мансаби Президенти ИЧ,ШС даст кашид. Бо хамин Давлати Шуравй баъд аз 70 соли мавчудияташ бархам хурд. Баъди пош хурдани

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.