Научная статья на тему 'The necessity of determining reasons and conditions of Fundamentalism and terrorism in ensurance of national security'

The necessity of determining reasons and conditions of Fundamentalism and terrorism in ensurance of national security Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
73
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
МЕРЫ ПРОТИВОДЕЙСТВИЯ / ТРАНСНАЦИОНАЛЬНАЯ ПРЕСТУПНОСТЬ / ИСТОЧНИК ФИНАНСИРОВАНИЯ / ПРИЧИНЫ И УСЛОВИЯ / ПРОФИЛАКТИКА И ПРЕСЕЧЕНИЕ / ПРОПАГАНДА НАСИЛИЯ / MEASURES OF COUNTERACTION / TRANSNATIONAL CRIME / SOURCE OF FINANCING / REASONS AND CONDITIONS / PROPHYLASTICS AND INTERRUPTION / PROPAGANDA OF VIOLENCE / ЧОРАҳОИ МУЦОВИМАТ / ЦИНОЯТКОРИИ ТРАНСМИЛЛИ / САРЧАШМАИ МАБЛАГГУЗОРИ / САБАБУ ШАРОИТ / ПЕШГИРИ / ТАРГИБОТ / ЗӯРОВАРИ

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Раҳматулоев Абдуцаббор Эргашович, Қаҳоров Насим Мазбутович

Мацола ба зарурати андешидани мацмӯи чораҳои муцовимат бар зидди терроризм, экстремизм ва таъмини амнияти милли бахшида шудааст. Муаллифон аз афзоиши хав-фу хатари терроризм ва экстремизм дар мицёси минтацаи Осиёи Миёна изҳори нигаро-ни карда, сабабу шароитҳои зуҳури падидаҳои номатлубро номбар мекунанд. Доир ба сабабу шароити густариши ифротгарои, вуруди цавонон ба ҳаракатҳои тундгарой, муцовимат зидди таргибот ва ташвицоти бадбинии идеологи, сиёси, маҳалли, милли, мазҳаби, ицтимои изҳори андешаҳо шудааст. Доир ба таҳияи низоми самарабахши мубориза бар зидди ташвицот, маблаггузории терроризм ва экстремизм (ифротгарои), муцовимат ба таблиготи террористи ва экстремисти бо зикри сабабу шароити густариши экстремизм дар ҳаёти цомеаи имрӯза, тавсияҳои асоснок пешниҳод шудаанд.Рассматривается необходимость принятия комплексных мер противодействия терроризму и экстремизму для обеспечения безопасности в регионе. Уделено внимание нарастающей ныне угрозе радикализма и террористических актов, паралельно перечисляются ее причины и условия. Выдвигаются выводы о причинах и условиях распространения экстремизма и терроризма в регионе, присоединения молодого поколения к радикальным течениям, а также предложения по противодействию идеологическим, политическим, расовым, национальным, местническим или религиозным формам пропаганды ненависти либо вражды. Обосновываются выводы по разработке и принятию надежной системы комплексных мер по выявлению и пресечению источников пропаганды, финансирования и поддержки экстремистских и террористических группировок, с учетом способствующих им причин и условий.The article dwells on the necessity of adopting complex measures of counteraction to terrorism and extremism in order to ensure security in the region. Attention is paid to an accreting threat of radicalism and terroristic acts; concurrently all its reasons and conditions being enumerated. There are moved the inferences concerned with reasons and conditions of dissemination of extremism and terrorism in the region, young generation’s joining to radical trends and also suggestions on counteraction to ideological, political, racial, national, local or religious forms of propaganda of hatred or enmity. The authors present well-grounded conclusions on elaboration and adoption of a reliable system of complex measures on elicitation and interruption of the sources of propaganda, financing and support of extremistic and terroristic groups with reasons and conditions promoting them being taken into account.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «The necessity of determining reasons and conditions of Fundamentalism and terrorism in ensurance of national security»

12 00 08 УГОЛОВНОЕ ПРАВО 12 00 08 CRIMINAL LAW

УДК 343 ББК 67.408.131

ЗАРУРАТИ МУАИЯН КАРДАНИ САБАБУ ШАРОИТИ ИФРОТГАРОИ ВА ТЕРРОРИЗМ ДАР ТАЪМИНИ АМНИЯТИ МИЛЛИ

НЕОБХОДИМОСТЬ ОПРЕДЕЛЕНИЯ ПРИЧИН И УСЛОВИИ ФУНДАМЕНТАЛИЗМА И ТЕРРОРИЗМА В ОБЕСПЕЧЕНИИ НАЦИОНАЛЬНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ

Ра^матулоев Абдуцаббор Эргашович, профессори кафедраи ^уцуци суди ва назорати прокурории ДДХ,БСТ; Ца^оров Насим Мазбутович, н.и.у., дотсенти кафедраи ^уцуци суди ва назорати прокурории ДДХ,БСТ (Тоцикистон, Хуцанд)

Рахматулоев Абдуджаббор Эргашович, профессор кафедры судебного права и прокурорского надзора ТГУПБП; Кахаров Насим Мазбутович, к.ю.н., доцент кафедры судебного право и прокурорского надзора ТГУПБП (Таджикистан, Худжанд) E-MAIL: knasim-1985@mail.ru

THE NECESSITY OF DETERMINING REASONS AND CONDITIONS OF FUNDAMENTALISM AND TERRORISM IN ENSURANCE OF NATIONAL SECURITY

Rakhmatulloyev Abdujabor Ergashevich, Professor of the department of forensic law and Directorate of Public Prosecutions under the TSULBP; Kaharov Nasim Mazbutovich, candidate of juridical sciences, Associate Professor of the department offorensic law and Directorate of Public Prosecutions under the TSULBP (Tajikistan, Khujand)

Калидвожа^о: чорауои муцовимат, цинояткории трансмилли, сарчашмаи маблаггузори, сабабу шароит, пешгири, таргибот, зуровари

Мацола ба зарурати андешидани мацмуи чорауои муцовимат бар зидди терроризм, экстремизм ва таъмини амнияти милли бахшида шудааст. Муаллифон аз афзоиши хав-фу хатари терроризм ва экстремизм дар мицёси минтацаи Осиёи Миёна изгори нигаро-ни карда, сабабу шароитуои зууури падидауои номатлубро номбар мекунанд. Доир ба сабабу шароити густариши ифротгарои, вуруди цавонон ба уаракатуои тундгарой, муцовимат зидди таргибот ва ташвицоти бадбинии идеологи, сиёси, мауалли, милли, мазуаби, ицтимои изгори андешауо шудааст. Доир ба тауияи низоми самарабахши мубориза бар зидди ташвицот, маблаггузории терроризм ва экстремизм (ифротгарои), муцовимат ба таблиготи террористи ва экстремисти бо зикри сабабу шароити густариши экстремизм дар уаёти цомеаи имруза, тавсияуои асоснок пешниуод шудаанд.

Ключевые слова: меры противодействия, транснациональная преступность, источник финансирования, причины и условия, профилактика и пресечение, пропаганда насилия

Рассматривается необходимость принятия комплексных мер противодействия терроризму и экстремизму для обеспечения безопасности в регионе. Уделено внимание нарастающей ныне угрозе радикализма и террористических актов, паралельно перечисляются ее причины и условия. Выдвигаются выводы о причинах и условиях распространения экстремизма и терроризма в регионе, присоединения молодого поколения к радикальным течениям, а также предложения по противодействию идеологическим, политическим, расовым, национальным, местническим или религиозным формам пропаганды ненависти либо вражды. Обосновываются выводы по разработке и принятию надежной системы комплексных мер по выявлению и пресечению источников пропаганды, финансирования и поддержки экстремистских и террористических группировок, с учетом способствующих им причин и условий.

Key words: measures of counteraction, transnational crime, source of financing, reasons and

conditions, prophylastics and interruption, propaganda of violence

The article dwells on the necessity of adopting complex measures of counteraction to terrorism and extremism in order to ensure security in the region. Attention is paid to an accreting threat of radicalism and terroristic acts; concurrently all its reasons and conditions being enumerated. There are moved the inferences concerned with reasons and conditions of dissemination of extremism and terrorism in the region, young generation's joining to radical trends and also suggestions on counteraction to ideological, political, racial, national, local or religious forms of propaganda of hatred or enmity. The authors present well-grounded conclusions on elaboration and adoption of a reliable system of complex measures on elicitation and interruption of the sources of propaganda, financing and support of extremistic and terroristic groups with reasons and conditions promoting them being taken into account.

Афзоиши тахдиди хавфу хатари терроризм ва экстремизм тамоми давлатхо, аз чумла давлатхои минтакаи Осиёи Миёнаро водор мекунад, ки дар самти муковимат ба ин падидахои хавфнок дар робита бо хамдигар сари вакт чорахои амалй андешанд. Вокеахое, ки дар худуди давлатхои Шарк;и Наздик рух дода истодаанд, фочеаи мудхишанд, ки окибатхояшон монанди лаппиши мавч ба дигар давлатхо таъсири худро мерасонанд. Ба анчом расидани задухурдхои мусаллахона дар худуди Иро^ ва Сурия маънии пурра бархам хурдани ташкилоти террористии ба ном "Давлати исломй" ва дигар созмонхои террористиро надорад ва набояд боиси хотирчамъиву гафлати сохтору ма^омоти дахлдор ва ахли чомеа гардад [1, с.2].

Бахри муковимат ва пешгирии терроризм ва экстремизм (ифротгарой) фарохам овардани фазои боварй, эхтиром ба манфиатхои хамдигар, муттахид намудан ва хамохангсозии имкониятхои мавчуда ва неруи давлатхои минтака дар пешоруи ин хатари умумй ногузир аст. Аз ин ру, чорахои муковимат зидди ин зухуроти хавфнок бояд дар мачмуъ амалй шуда, набояд танхо бо кабули мурочиатнома, созишнома, барнома ва ё дигар сандахои декларативй махдуд гарданд. Чорабинихои мазкур бояд хусусияти консептуалй дошта, бо назардошти сабабу шароите, ки ба пахн шудани ин зухуроти хавфнок мусоидат мекунанд, тахия ва амалй шаванд.

Афзоиши чиноятхои хусусияти экстремистидошта ба вусъат ёфтани терроризми байналмилалй, фаъолшавии гуруххои тундраву ифротгаро, чалби наврасон ва

^bohoh 6a ca$H rypyxy co3mohx,oh экcтpeмнcтнвy Teppopucra Ba umrapoKH ohx,o gap HH3Otx,OH Myca..ax,OHaH gaB.aTx,OH xopu^H MaB3yu TaxKHKOTH oihmoh, MyxaKKHKOH Ba MyTaxaccucoHH BaTaHHBy xopu^upo TamxHj gogaaHg [3, c.12]. HaTH^au Tax.H.H Ha3apuaBH Ba aMa.Hau MaKOMOTH Ta^ramuro cygK gap caMTH MyanaH KapgaHH ca6a6y mapoHTH naxH mygaHH ^hhoatx,oh xycycuaTH H^poTrapoK Ba TeppopucTHgomTa, 6apou 6apTapa$ KapgaHH omh.xoh 6apaHrexTaHH HH3Ot Ba 6ag6HHHH h^thmoh py3Mappa Ba Myx,HMMaHg. HaTH^au Tax.H.H aMa.Hau nem6ypgH napBaHgaxou ^hhohth Ba TagKHKOTH h.mh 3aMHHa^OH cuëcuBy h^thmohh nangoum Ba cogHpmaBHH ^hhohtxoh xycycuaTH экcтpeмнcтн Ba TeppopucTHgomTapo Ha TaHxo MyanaH Ba rypyx,6aHgK MeKyHag, 6a.KH Bo6acTa 6a xycycuaT Ba moxhhth MaH6at Ba capnamMaxou oh nopaxou caMapaHOKH MyKOBHMaTpo aMa.K MerapgoHag [5, c.8-9]. 3epo экcтpeмнзм Ba Teppopu3M MOHaHgu gurap nagugaxou HOMaT.y6 6eMopuu h^thmoh acT, kh nemrupK Ba «Myo.H^a» -po Ta.a6 MeKyHag [7, c.14].

X,o.o gap mapoHTH TamaHHy^H py3a$3yHH aB3OH cuëcuu ^axoH Ba Tarnupy Tax,aBBy.OTH 6ocypaTH oh, Topa^T ByctaT rupu^TaHH HH30tx0H 6aHHHgaB.aTHBy 6aHHH-Ma3xa6K Ba aB^H ^hhohtxoh MyTamaKKH.H $apoMap3H, xhmohh Map3y 6yMH KumBapxou MHHTaKa Ba xh$3h aMHHaTH xap aK gaB.aTy MH..aT 6a Macta.au aBBa.HHgapa^a Ba

xaëTaH My^HM Ta6gu. ë^Taacr.

flap HaTH^au Tax.H.H aMa.uau MyKOBHMaT 6o ^HHoaTKopK Ba ^uxaTxou Ha3apuaBHH Macta.au HOM6apmyga, 6o Ha3apgomTH ^aMt6acTH nem6ypgu napBaHgaxou ^hhohth oug 6a Kupgopxou экcтpeмнcтн Ba Teppopuc™ 6a xy.oca OMagaH MyMKHH acT, kh ca6a6y mapoHTH naxH ë $ato. mygaHH xapaKaTxoe, kh 6a 6apaHrexTaHH KHHaro agoBaT ë HH3OH mh..h, Ma3x,a6K, Ha^ogK, Maxa.rapoK ë gHHH, ë nacT 3agaHH matHy эtтн6оpн mh..h, HHHyHHH Tapru6y TamBHKH 6apTapuu maxpBaHgoH a3 Huroxu MyHocu6aTH ohxo 6a gHH, Ma3xa6, MaHcy6uaTH ohxo 6a MH..aT, Ha^og ë Maxa. paBOHa mygaacT, 3HHaxou 6a xaM a.OKaMaHgpo TamKH. MeguxaHg, kh naHBacTa ë ^ygo a3 xaMgurap aMa.H myga, 6apou hoh. mygaH 6a xaga^xou H^poTrapoK Ba Teppopuc™ MyxHTH MyHocu6 ^apoxaM MeopaHg. A3 hh .hxo3, omh.xoh 3epuH 6oag gap MapKa3H TaBa^yx Kapop gomTa 6omaHg:

1. MyanaH KapgaHH ca6a6xou a$3Oumu cogup mygaHH Kupgopxou xycycuaTH экcтpeмнcтн Ba TeppopucTHgomTa 6oag a3 Tax.H. Ba MyxoKHMau acocxou MaH^uaT-gopuH gaB.aTxoH a6apKygpaT, xagaMOTH Maxcycu ohxo, goupau MyanaH, coxtop Ba KopnopaTcuaxoH TpaHcMH..H gap 6apaHrexTaHH HH3Ot gap MHHTaKa oro3 maBag. flap aKcap MaBpugxo MaH^uaTxou cuëcK, HKTucogK Ba TH^opaTHH rypyxK ë TatcuppacoHH 6a ^apaëHH cuëcK, HKTucogK, a3 ^yM.a ucTexco.K ë ucTetMO.K gap MapKa3H xaMa ryHa gypHaMO ë 6apHOMaxou ohxo Kapop gopaHg.

Max3 60 gacTrupK Ba Ma6.arry3opuu omKopo Ba ranpuomKopou rypyxu MaH^uaTgop Boxugy coxTopxou экcтpeмнcтн Ba TeppopucTH gap xygyg ë MHHTaKau

MyanaH 6a $ato.uaT mypyt MeKyHaHg ë $ato. MemaBaHg. XagaMOT ë Boxugxou Maxcycu rypyxu MaH^uaTgop TamKH.OTxou ranpugaB^aTH, $OHg, MapKa3, ë TamKH.OTxou ^aMtuaTupo gap 3epu napgau xhmohh xyKyKy O3oguu hhcoh ë KyMaKH 6amapgycTOHa Tatcuc goga, OMogaruu Maxcyc Ba aMa.xou ohxopo pox6apK, poxaHgo3H Ba ë nymTu6oHH MeKyHaHg.

Tax.H.xo HHmoH MeguxaHg, kh co.xoh oxup gap xygygu gaB.aTxou HflM, a3 ^yM.a Ocuëu MuëHa 60 MaKcagu omKopo $ato.uaT HaMygaH gap xygygu gaB.aTH gurap,

таъсис ёфтани вохиду сохторхо ё ташкилотхои гайридавлатй бо маблаггузории давлатхои хоричй фаъол гаштааст, ки хадафи нихоии на хамаи онхо максади хайрия ва эхсонкорй аст;

2. Муайян карда шудани шароит ё заминахои ичтимой, ки ба амалй гаштани фаъолияти экстремистй мусоидат мекунанд ё зарурати амалигардонии ин фаъолиятро минбаъд асоснок менамояд, ё хак нишон медихад, зарурати бартарии миллй ё нажодиро асоснок менамоянд, ё хак мебарорад, ё амалхои экстремистй ва террористиро, ки ба несту нобудкунии пурра ё кисми ягон намуд гурухи мазхабй, этникй, ичтимой, нажодй, миллй ё динй равона карда шудаанд, асоснок мегардонад ё ногузир ва хак медонад.

Барои барпо кардани чунин шароити мусоид, амалишавии накшаи сарпарастон аз омузиш ва тахлили геополитикии минтака, мухити зист, анъанаи миллй, фарханг, урфу одат ва мушкилихои ичтимоиву иктисодй огоз мешавад. Аксарияти нафароне, ки ба ин чараён дохил мешаванд, оид ба мухайё кардани шароит ва вазъияти муносиб корбарй мекунанд, лекин аз хадафи нихоии фаъолияти ниход ё ташкилот ё барномаи он гохо бехабаранд. Онхо вазифахои муайянро аз руи накшаи сарпарастон (хадамоти махсуси махфй амалкунанда) ичро мекунанд. Х,адафи нихоии онхо танхо дар натичаи тахлили комплексии фаъолияти тамоми зинахо аён мегардад.

Баргузории тренинг, семинар, машварат, вохурй, конференсия, хамоиш ё барпо намудани лагерхои истирохатию таълимй бо шиорхои гуногуни инсондустй, тахаммулпазирй, шиносой бо фарханги миллй роххои пахншудаи тахлилию чамъоварии маълумот барои муайян кардани хувият, анъана, масъалахо, мухити чомеаи минтакаи муайян амалй мешаванд;

3. Баъди амалй намудани чорабинихо ва шиносой бо мухити зисти ахолии минтака, аз байни иштирокдорони чорабинихои барпошуда, чавонон, шахсони муайянро ба конференсия, семинар, экскурсия, саёхат ё курсхои бозомузй, забономузй ва ё такмили ягон ихтисос ба хоричи кишвар сафарбар мекунанд, ки ин зинаи навбатй ва фаъоли корбарй бо чунин ашхос аст. Ч,ихатхои манфй ва мусбати рафтор, арзишхои фардию ичтимоиро тахлил ва ба гуруххо чудо намуда, чузъи муайяни барои хамин миллат, мардуми хамин минтака ё махал, гурухи ичтимой осебпазир ва хассосро чудо мекунанд;

4. Дар натичаи тахлили дакики ин омилхо зинаи нави таъсиррасонии мафкуравию рухй ба шуур, ирода ё нисбати фикрронии гурухи муайяни ахолй ё махал огоз мешавад. Бо истифодаи нуктахои хассос ва осебпазир дар вучуди шахси алохида ё гурухи ашхоси муайян (вобаста ба махали зист, эътикод, забон, мазхаб, нажод, авлод, касбу кор) бо рохи таргибот ва ташвикоти галат, ё намоишдихии сенарияи пешакй омодашуда зина ба зина (бо пайдархамй аз руи барномаи хоса) бадбинй ё хисси норозигй, кина ва адоватро бедор ё фаъол мекунанд. Дар ин зина шахсоне, ки дар хоричи кишвар якчанд маротиба курсхои ройгони бозомузй гузаштаанд ва ё фаъолияти онхо аз чониби ташкилотхои гайридавлатй маблаггузорй мешавад, ба ичрои вазифахои ба ном «чамъиятй» ё амалисозии лоихаи муайян шуруъ мекунанд. Вазифаи аксарияти онхо хавасмандсозй, даъват ва бо роххои гуногун ба сохторхои экстремистй ва террористй дохил кардани шахрвандон аст, ки дар зери пардаи озмунхои касбй, таълим ва ё тахсилоти дастрас, такмили ихтисос, чалби мухочирони

мехнатй ва чалби мутахассисони баландихтисос фаъолияти худро рохандозй мекунанд.

Дар ин зина омилхои фардию ичтимой, ба монанди иродаи ноустувор, хаваси маблаги зиёд ёфтан, норозии ботинй, шикоят аз шароит, аз хаёти шахсй, аз низоми маъмурию судй, дарки нодурусти меъёрхои мазхабй, зухурот, вокеа, ё фочеа, фарханги паст, хохиши дар маркази диккат будан, хаваси галати «фидой ё кахрамони рохи дин шудан», намоиш додани бартарияти худ, ё эътирози ботинии худ ба чараёни шомилшавй ва барангехтани бадбинй ё кинаю адовати идеологй, сиёсй, нажодй, миллй, махалгарой, ё динй, хамчунин ба ташаккули нигохи бадбинй ё кинаю адоват нисбати гурухи муайяни ичтимой бевосита ба онхо ёрй мерасонанд.

5. Рохи навбатии онхо чалб кардани мутахассисони сохаи муайян, шахсони мансабдор ба фаъолияти ташкилоти экстремистй ва террористй бо рохи нисбатан мураккаб ва ё печида, инчунин хавасмандгардонй, фиреб, тахдид ва зуроварй, ба тарики сунъй ба вучуд овардани шароити мусоид ё номусоид дар вазифаи хизматй ё фаъолияти касбй, ё холати гуворо ё баръакс ногувор нисбати ин шахс ё хешовандони наздики вай, барпо кардани ходисаи нохуш, ба беморй сироят кардани худи шахс ё аъзои оилаи вай, тахдиди пахн кардани маълумот дар бораи хаёти шахсии вай ё хешовандони наздики вай ва гайрахо, ки шахсро мачбур мекунад аз руи супориш ё хохиши шахсони муайян, бо истифодаи макоми хизматии худ ба манфиати аъзои гурух ё чузъу томхои ниходи ифротгарой шароит мухайё кунад, амали муйянро ичро кунад ё ичрои онро мавкуф гузорад ё ба ичрои ягон амал халал расонад ё худдорй кунад. Ба монанди сарпарастии мансабдорй, яъне аз тарафи мансабдорони зинахои болой химоя шудани мансабдорони сохторхои поёнй, барои онхо фарохам овардани шароити мусоиди фаъолият бар ивази «садокати шахсй» ва дастгирии тичоратй, касбию сохавй, инчунин «харидани мансаб ва ё овозхо», «дастгирии корпоративй, гурухй, авлодй», таъсиси нуктаи хизматрасонй ё савдо, сарпарастии ташкилот, таълимгох, маблаггузории мунтазам ё сахми яккарата ба хазинаи онхо, таъмини тачхизоти техникй, харидани молу мулки гайриманкул барои онхо, ё ин ки пардохти арзиши ичораи он, додани маблагхои пулй барои ташкили таълим ё гурухи таълимии хусусияти динидошта, омода кардани хуччат, панохгох, манзил ва гайрахо. Дар чунин мавридхо низ хадафи нихоии нафарони ичрокунандаи амалхои ин зина мумкин аст, ки руйпуш монад;

6. Зинаи дигари мухайё кардани шароити мусоид барои содир кардани кирдорхои экстремистй ва террористй бо таъсиси чузъу томхои ниходи ифротгарой (хизб, ташкилот, даста ва г.), хусусан бо чалби нафарони чиноятпеша, чавонон ва каблан махкумшудагон мебошад, ки байни онхо рохбар ва аъзо муайян шуда, байнашон таксими накшхо ва вазифахои аъзои иттиход, накшаи содир намудани чиноятхои мушаххас, тайёр кардани маводи экстремистй, ташкили таъминоти техникй, тархрезии тарзу усули содир кардани чиноят, андешидани чорахои амниятй нисбати аъзои иттиходи мазкур ва корбарии онхо огоз мешавад [9, с.6; 4, с.3];

7. Зинаи дигар таъсир расонидан ба шуур ва иродаи доираи васеи одамон ба воситахои ахбори умум ва шабаках,ои ичтимой бо максади барангехтани кинаву адоват ё асоснокунии зарурати бартарии миллй, мазхабй, махаллй ё гурухй, инчунин чалб кардани шахсони рохгумзада ба амалигардонии фаъолияти экстремистй

мебошад. Шаклдои даъват метавонанд шифодй, хаттй бошанд ё тавассути воситадои техникй падн карда шаванд.

Даъвати оммавй бо назардошти чой, тарз, вазъият ва дигар долатдо дар шакли мурочиат ба гуруди шахсон дар чойдои чамъиятй, мачлисдо, гирдидамой, намоишдо, падн кардани варакадои ташвикотй, насби лавдадо, чой кардани даъват ё иттилооти дахлдор дар мачалладо, чузвахо, китобдо, бо истифода аз воситадои ахбори омма ё шабакаи Интернет, дар сайтдо, блог ё форумдо, падн кардани паёмдо бо роди ирсоли хабардои электронй амалй мешаванд [6, с.5 ; 2, с. 197-210];

8. Шароити дигаре, ки барои барангехтани кинаву адоват, низоъ мудит барпо мекунад, ин сифати пасти корбарии баъзе аз сохтору водиддои маъмурй, бемасъулиятии баъзе аз шахсони мансабдор, зодирпарастй ва манфиатчуии шахсии ондо, бепарвой нисбати пайомад ва зудуроти сиёсиву ичтимой, канорачуй аз кордои созандагй, табдил додани сохтор, водиддои маъмурй (датто табобатгод ва богчадои кудакон) ба нуктадои тичоративу даромади гурудй, чорй кардан, пайваста ва беасос баланд кардани меъёри пардохтдо, новобаста аз даромади дадди акали адолй, беэътиной нисбати ниёзу мушкилоти мардум, ки боиси коста гаштани эътимоди мардум ба низоми давлатдорй ва арзишдои маънавй мегардад [10, с.2-4 ; 8, с.3; 11, с.4].

Омилдои номбаршуда бояд мавриди тадлил, омузиш ва чораандешй карор дода шаванд, вобаста ба ондо накша ва барномадои муковимат бо ифротгарой ва терроризм тадия ва амалй шаванд. Дар акси дол чорадои муковимат бо ифротгарой ва терроризм бесамар ходанд буд. Аз чониби дигар, омилдои номбаршуда минбаъд метавонанд сабабгори коста гаштани поядои давлатдорй, арзишдои маънавию ичтимой, ноумедй ва сипас барпокунандаи мудити низоъ шаванд.

Пайнавишт:

1. Паёми Асосгузори сулуу ваудати милли-Пешвои миллат, Президенти Цумуурии Тоцикистон Эмомалй Раумон ба Мацлиси Олии Чумуурии Тоцикистон аз 26 декабри соли 2018 // Чумуурият, № 256 (23599), аз 26 декабри с.2018.

2. Карори Пленуми Суди Олии Цумуурии Тоцикистон №7 аз 31 августи соли 2007 "Дар бораи тацрибаи баррасии парвандауои цинояти марбут ба ташкилотуои экстремисты (ифротгарои) //Мацмуаи цароруои Пленуми Суди Олии Чумуурии Тоцикистон (19922012). - Душанбе : Ирфон, 2009. - 446 с.

3. Агапов П.В., Борисов С.В., Васнецова А.С. и др. Экстремизм: стратегия противодействия и прокурорский надзор. - М., 2015. - 428 с.

4. Бадалов И., Назаров Б. Х,НИ - созмондиуандаи бесарусомониуо дар Тоцикистон // Цавононои Тоцикистон, № 47 (9577) аз 22 ноябри соли 2018.

5.Воуидов Х,.С., Солеузода Ш.Н. Санадуои меъёрии ууцуцй ва маводуо оид ба мубориза бар зидди терроризм ва экстремизм (ифротгарои). - Хуцанд: Хуросон, 2016. - 308с.

6. Дустов А. Муцовимати иттилооти алайуи ифротгароён мушкилот дорад // Минбари халц, № 16 (1205) аз 17 апрели соли 2019.

7. Особенности расследования преступлений экстремистской и террористической направленности. - М.: Институт повышения квалификации СК РФ, 2012. - 229 с.

8. Рауимзода У. Нафацаи мууоцир // Тоцикистон, № 4 (1306) аз 23 январи соли 2019.

9. «Х,избуллоуи афгонй» // Тоцикистон, №3 (1306) аз 16 январи соли 2018.

10. Ятимов С. Хирадсолорй ва оини давлатдорй // Чумуурият, № 69-70 (23672-673) аз

11 апрели соли 2019).

11. Худойбахшов Н. Дещон дещонй кунад ё уисоботсупорй // Минбари халц, № 33

(1169) аз 15 августи соли 2018.

Reference Literature:

1. The Message of the Founder of Peace and National Concord, Leader of the Nation, Tajikistan Republic President Emomali Rakhmon to the Supreme Council (Majlisi Oli) of TR from 26.12.2018 // Djumkhuriyat (Republic), 2018, December 26, N256 (23599).

2. The Resolution of the Supreme Court Plenum of TR from August 31, 2007, №7 "On the Experience of Consideration of Criminal Affairs Beset with Extremic Organizations (Fundamentalism) // Collection of Resolutions of Supreme Court Plenums (1991-2012). -Dushanbe: Cognition, 2009. - 446pp.

3. Agapov P. V., Borisov S. V., Vasnetsova A. S. et alia. Extremism: Strategy of Counteraction and Directorate of Public Prosecutions. -M., 2015. - 428 pp.

4. Badalov I., Nazarov B. PIRT (the Party of Islamic Revival of Tajikistan // Youth of Tajikistan - 2018, November 22, №47 (9577)

5. Vohidov Kh. S., Solehzoda Sh. N. Normative-Legal Instruments and their Materials in the Struggle with Terrorism and Extremism (Fundamentalism). - Khujand: Khuroson, 2016. -308 pp.

6. Dustov A. Informational Resistance versus Extremists is Beset with its Own Difficulties // Minbari Halk (People's Tribune. - 2019, April 7, №16 (2015)

7. Peculiarities of Investigation of the Crimes Beset with Extremism and Terrorism. - M.: The Institute of Elevation of Qualification under RT SK (Forensic Code), 2012. - 229 pp.

8. Rahimzoda U. Migrant's Pension //Tajikistan, 2019, January 23, №4 (1306)

9. "Khizbullokhi Afgani" // Tajikistan, 2018, January 16

10. Yatimov S. Rationalism and the Rules of Steering the State // Djumkhuriyat-2019, April 11, №№ 69-70 (23672-673)

11.Khudoybahshov N. Should a Dekhan Be Busy with Agriculture or Should he Indulge hiself in a Creation of Numerous and Endless Accounts? // People's Tribune, 2018, August 15, №33 (1169).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.