Научная статья на тему 'THE DEEP MEANING AND AESTHETICS IN KAMAL KHOJANDI’S POEMS'

THE DEEP MEANING AND AESTHETICS IN KAMAL KHOJANDI’S POEMS Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
20
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
КАМОЛ ХОДЖАНДИ / СТИХИ / ГЛУБОКИЙ СМЫСЛ / ЭСТЕТИКА / KAMAL KHOJANDI / POEMS / DEEP MEANING / ESTHETICS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мустафо Худоёри

Вторая половина восьмого века или эпоха Темуридов считается временем персидской литературы и искусства и особенно мистической литературной расцветки. В этот период кульминации и возвышения мы приходим к видным писателям и поэтам, таким как шейх Камол Хаджанди, чья слава была омрачена великими и известными поэтами восьмого века, такими как Хафез Ширази. Камол Ходжанди должен считаться художником-мистиком, который написал о теософии в своем собственном благочестии и целомудренном стиле. Он обучается под руководством Шейха Зейналидина Хафи. Результатом этого красноречивого поэта школы Эраги является полная поэтическая работа, включающая восемь тысяч линий, а также оды и его сонеты. Камол Ходжанди использовал оды в своем аккламации и использовал сонет для выражения таких понятий, как любовь, теософия, проповедь и нерезиденты. Простота и беглость в выражении, учитывая сильные литературные стили в стихах Камаля, позволили читателям его произведений легко понять его стихи и постигнуть глубокое рвение и мистический талант шейха. Сделать свой язык лучше и поэтично для ушей своих читателей, этот дотошный и тактичный поэт прекрасно использовал элементы воображения и красоту языка для освещения некоторых глубоких понятий. Итак, в настоящей статье будут рассмотрены и проанализированы смысл, выразительные аспекты, а также эстетика стихов Камола Ходжанди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ГЛУБОКИЙ СМЫСЛ И ЭСТЕТИКА В СТИХАХ КАМАЛЯ ХОДЖАНДИ

The second half of eighth century or Teymouri era is considered as the time of Persian literature and art and especially mystical literature blossom. During this period of climax and elevation, we come to prominent writers and poets such as Sheikh Kamal ALdin Mohammad Abo Ahmad Khajandi, whose fame has been overshadowed by great and famous poets of eighth century such as Shams Aldin Mohammad Hafez Shirazi. Kamol Khojandi should be considered a mystic artist who wrote about theosophy in his own piety and chaste style. He is trained under the supervision of Shekh Zein Aldin Khafi. The result of this eloquent poet of the Eragi school is a complete poetic work, including eight thousand lines, as well as odes and his sonnets. Kamal Khojandi has used odes in his acclamation and has used sonnet for expressing concepts such as love, theosophy, sermon and peremptory- educational issues. Simplicity and fluency in expression considering strong literary styles in Kamal’s poems has enabled the readers of his works to understand easily his poems and comprehends the deep eagerness and mystical talent of the Sheikh. To make his language better and poetic for the ears of his works readers, this meticulous and tactful poet has used beautifully the elements of imagination and the beauties of language for illuminating some profound concepts. So, in the present article, the meaning, the expressive aspects and also the aesthetics of Kamal Khojandi’s poems will be considered and studies.

Текст научной работы на тему «THE DEEP MEANING AND AESTHETICS IN KAMAL KHOJANDI’S POEMS»

таркибу ибороти шоирона ба дадде ба мазмунбандидои у коргар омадаанд, ки дар сарорсари касидадояш, агарчи асосан маддиянду ба мамдудони алодида равона карда шудаанд, бую таровати маъонии бикр машомдоро муаттар месозад.

АДАБИЁТ

1. Исфарангй, Сайф. Мунтахаби ашъор / Сайфи Исфарангй. Тартибдиданда ва муаллифи сарсухан Лола Сулаймонова. - Душанбе: Дониш, 1978. - 128 с.

2. Исфарангй, Сайф. Девон/ Сайфи Исфарангй. Тасдед ва тадкики дуктур Зубайда Сиддикй. -Мултон, Покистон. Бидуни соли нашр. - 752 с.

3. Зеднй Т. Санъати сухан / Т. Зеднй. -Душанбе: Адиб, 2007. - 400 с.

4. Самаркандй, Давлатшод. Тазкират-уш-шуаро / Давлатшоди Самаркандй. Тадияи Мухлиса Нуруллоева. - Хучанд: Ношир, 2015. - 544 с.

5. Сафй, Фахриддин Алй. Латоифу-т-тавоиф. - Тедрон, 1336. -С. 279.

В статье рассматриваются навыки создания смысла в казидах Сайфи Исфарангй (1175 / 6-1260 /1). Из речи красноречивого поэта-писателя Мавераннахра видно, что он мог использовать соответствующие слова, выражения, пословицы красивых людей и выразительные средства и стилистические устройства, такие как сравнение (сравнение), метафора, аллюзия, гипербола, повторение, вопрос и ответ и его касиде имеет смысл.

Ключевые слова: Сайфи Исфаранги, поэт, касида (ода), певица касида, стилистическое устройство, сравнение (сравнение), метафора, аллюзия, гипербола, создание смысла, оригинальные значения, структура, выражение, пословицы, говорящие.

SAIFIISFARANGI QASIDAS AND POET'S MEANING CREATION SKILL IN THEM

The article deals with meaning creation skills in Saifi Isfarangi's (1175/6-1260/1) qasidas. It is obvious from the speech of eloquent Maverannakhr poet-writer that he could use appropriate words, expressions, beautiful people's proverbs and expressive means and stylistic devices such as simile (comparison), metaphor, allusion, hyperbole, repetition, question and answer and make his qasidas meaningful.

Keywords: Saifi Isfarangi, poet, qasida (ode), qasida singer, stylistic device, simile (comparison), metaphor, allusion, hyperbole, meaning creation, original meanings, structure, expression, proverbs, saying.

Сведения об авторе:

Рахматова Озодахон, соискатель кафедры классической литературы Худжандского государственного университета им. Б.Гафурова, тел .: +992931605400

About the author:

Rahmatova Ozodakhon, researcher in the Classical Literature Chair of Khujand State University named after B.Ghafurov, Tel.: +992931605400

ДАРУНМОЯ ВА ЗЕБОИШИНОСИИ БАЛОГИИ СУРУДА^ОИ КАМОЛИ

ХУЧДНДИ

Мустафо Х.

Донишгоу озоди исломии гармсори Эрон

Ба манзури шинохт ва баррасии дарчи бедтари асари дунарии дар дунарманд, кабл аз дар чизе донистани вазъи ичтимоии замони у адамияти бисёр дорад. Зеднияти дар шоири баргирафта ва таъсирёфта аз чомеаест, ки дар он нафас мекашад. Дар карни даштуми дичрй-камарй Эрон, бавижа Озарбойчон тадти нобасомонидои ношй аз дамлаи вайронгари Ч,ингиз ва хонадони у буд. Камоли Хучандй мутаваллиди авоили карни даштум аст. Яъне дамаср бо замони поёни султагирии мугулон дар Эрон. Шайх Камол дар тули умри тулонии худ, шодиди даврони ошуфтаи мугулон ва темуриён буда,

ки x#p се - Озаpбойчонpо маpкази аслии хукумати худ каpоp доданд. Даp тайи ин солхо шоиpи мутааххид ва жаpфандеши мо, бисёpе аз тасвиpсозихои мавчуд даp ашъоpашpо бо илхом аз вазъияти мyсибатбоpи хоким баp саpи маpдyми ситамдидаи Озаpбойчон, халк намyдааст. Забони таънаомез ва pиндонаи вай, ки бо вучуди иpфонй бyдан ба ху6й авзои номулоими ичтимой ва бекифояти коpдоpони yмypи чомеаpо ба тасвиp микашад, сабаби зоиши баpчастагихои бисёpе даp ашъоp вай гаpдидааст.

Шайх Камолиддинмухаммад Абуахмади Хучандй хамасpи шоиpони номдоpе чун Саъдии Шеpозй, Дофиз, Аттоpи Табpезй, Маози Табpизй, Салмони Совачй, Косим Анвоp, Имод Факщи Киpмонй, Хочуи Киpмонй ва дигаpон будааст. Шайх Камол таpбиятёфтаи мактаби Шайх Зайнуддин Хофй аст ва даp махзаpи вай маpохили таpикатpо ба маpхалаи камол pасонда ва мypидони бисёpе даp халкаи вай гаpдомадааст. Шеъpи иpфонии Шайх Камол ба далели паpдохтан ба ботин ва даpyнyмyp, мутазаммин нукоти дакик ва заpиф ва ишоpоти пухтаи иpфонй аст. Камол шоиpе аст, ки ба забон ва адаби аpаб ишpоф дошта ва иддаои хампоягии y бо шоиpони тозизабон низ беасос набудааст. Аз ин py истифода аз алфози аpабй кам коpбypди замони вай ва низ ибоpоти комили аpабй даp шеъpаш малхуз аст. Баp ин асос, поpае аз оёти К^ъон ва аходиси авлиё ва бyзypгони дин ва хатто амсол ва хукми аpабй даp колаби талмех ва гох тазмин низ ба чашм мехypд.

Таъсиpпазиpии вай аз шоиpони тавоное чун Саъдй, Дофиз ва Доконй даp пypмоягй ва ганибудани ашъоpаш машхуд аст. Назми муссачаъ ва саpшоp аз санъати адабии ашъоpи Камол гувохи ин муддаост. Оpояхо ва санооти адабии сухан ypо аз шакли одй мyбаppо сохта ва коматашpо бо зеваpхои адабй оpостааст. Аз суи дигаp, вyфypy таpкиботи тоза ва алфози бадеъ низ ташбехот ва истиоpоти бикp, Fаpобат мазомин ва таъбиpот мояи дилпазиpии сухани y гаpдидааст.

Шоиp аз таpафи дигаp баpои зикpи далоили гами хосил аз ишк ва маъшук ва сухтагии калби хеш аз оpоияи хасана таълили мадад мечуяд, илал ва таобиpи зебоиpо даp эpоди ин максуд баён мекунад, ки гох ба ин иллат хинчоpхои мутадовил забонеpо мешиканд ва каломи шигифтангез ва Fаpиб халк менамояд. Бахpагиpии Камоли Хучандй аз оpояхои лафзй чун чинос ва нагмаи хypyфй ва Fайpа тасовиpи зебои халк мекунад, ки намоёнгаpи хyнаp ва тавони шоиpии вай аст. Девони Камоли Хучандй дафтаpи аpзанда ва саpшоp аз хyнаpy гавхаp ва ба гуфтаи худи шоиpи чун боге аз гулхои маонй аст:

Богест пyp аз гули маонй, Девони Камол тозааш доp. Шеъpи дигаpон чу хоp бастй, Пеpомyни y ба чойи девоp. То сунбулу наpгисаш начинанд, Дуздон кулли pиёзй ашъоp.

(Камоли Хучандй, с1021) Мушобехати газалёти Камол ба Шайхи Ачалй беш аз дигаp шоиpон буда, бо ин тафовут, ки Саъдй аз номаpдyмихои pyзгоpи худ бо мулоямат сухан pонда, баpхилофи шоиpони паpхошгаpи каpни хаштум аз чумла Дофиз, Камоли Хучандй ва Авхадии МаpоFай. Ин шоиpон маъмулан бо забони кубанда ва пypсалобат, ки даp пушиши наpм аз ихом зиннат ёфта, ба насихат ва андаpзи качандешони pyзгоpи хеш паpдохтаанд:

Дама айби халк дидан на мypyват асту маpдй, Назаpе ба хештан кун, ки ту хам гунох Доpй

(Саъди1382, газали 5S, байти 3) Дамчунин Камол аглаб аз ибоpот ва вожагони Саъдй истифода каpда, ки аз лихози фаннй бисёp шабехи газалёти Саъдй аст: Эй аз бихишт чуз ваюу аз pахмат ояте, Дакpо ба pyзгоpи ту бо мо инояте

(Дамон газали 531, байти 1)

Бyзypгтаpини Fазалсаpои фоpсй, Дофиз даp «Девон»-и Камол хyзypи чашмгиp доpад. Даp бисёpе аз абёти девони Камол бо таpкибот ва вожагоне pyбаpy хастем, ки нохудогох ашъоpи Дофизpо ба зехн мутабодил месозад. Дамчунин вазни аpyз ва заpби оханги баpхе аз газалёти Камол бо Дофиз мушобехот доpанд.

Баp ин асос мавзуи пажухиш, бо такя баp ашъоpи девони Камоли Хучандй, ба гунае мабсyттаp бо pахоёфти тахлилй ва бо бахpагиpй аз pавиши аснодй ва китобхонае даp колаби маколаи илмию пажухише мавpид мадока каpоp гиpифтааст.

1-1. Баё^ масъала:

Дамон гуна, ки гуфта шуд «Девон»-и Камоли Хучандй дафтаpи аpзанда ва саpшоp аз хyнаp, гавхаp ва ба гуфтаи худи шоиp чун боге аз гулхои маонй аст. Шоиpи нозукхаёл ва боpикбаён, баpои pавшанй ва эзохи баpхе аз мазомини баланд ва жаpф аз аносиpи хаёл ва зеваpхои сухан хамчун ташбехот ва истиоpоти бикp, услуб муодила (тамсил) ва Fайpахоpо бахpа бypда, то каломи бехтаp ва содатаp ба гуши дили хонандаи асаpаш, бинишинад. Аз ин py, нигоpанда даp ин тахкик, зимни баppасй ва тахлили даpyнмоя ва чанбахои балогй ва зебоишинохтии сypyдахои Камоли Хучандй ба думболи посухгуй ба саволхои бунёдии зеp будааст:

l -девони ашъоpи Камоли Хучандй баъди даpyнмоя аз кадом мазомин ва мазиятхои мухтавой баpхyдоp аст?

2- pyйкаpди Камол даp тааммук ва тавсеаи оpояхо ва санооти адабй баъди зебоишиносии балогй чигуна аpзёби мешавад?

1-2. Зарурат ва а%амuяmu та^к^ц:

Даp боpаи «Девон»-и Камоли Хучандй то кунун мавзуоти мутанаввеъ навишта шудааст, аммо аз лихози зебоишиносй ва баppасии хамачонибаи даpyнмоя даp каноpи санооти адабй ва забоншинохти сypyдахои y токунун пажухиши чомеа сypат нагиpифтааст. Бо таваччух ба ин ки Камоли Хучандй даp зyмpаи шоиpони тавонои каpни хаштум махсуб мешавад, чойи холии тахкикй даp ин боpа махсус аст.

1-3. Пешша mаxlкuк:

Китобхо ва маколотй даp боpаи Камоли Хучандй, девони вай, зиндагинома ва баppасии татбикии шоиpоне чун Саъдй ва Дофиз навишта шудааст. Мачмуае аз маколоти Камоли Хучандй тавассути интишоpоти Вазоpати фаpханг ва иpшоди исломй ба чоп pасидааст, ки шомили маколоти мypтабит ба Камоли Хучандй то соли 1375 мебошад. Дамчунин маколае даp хусуси китобшиносии ин шоиp тавассути Сайидоpмон Дусайни Обёpикй тадвин шудааст, ки маколот ва котибиpо, ки мypтабит бо Камоли Хучандй хастанд, даpбаp доpад.

2- бахсу баppасй

2-l- забоншиносй

2-l-l- чанбаи лугавй

Мушаххасхое, ки даp ин кисмат мавpиди таъкид мебошад, навъи далолати вожахост, масалан вожахои хиссй хастанд ё зехнй, pавшан ё тиpа, ом ё хос, бидуни нишонаанд ё нишондоp ва оё шоиp аз намод ва ишоpоти хосе даp вожагони асаpи адабй истифода каpдааст ё хайp? бо баppасии лоихаи вожагони ашъоpи Камоли Хучандй ба pамзи вожахои боpизи зеp даст меёбем:

2-l-l-l- ишорот хамрия:

- асомии монанд: шохид ва шаpоб, бодаи халол, май, мудом, сокй, офият, маст, алам, мехнат, хаpоб, айш, мастона, соFаp, чом, лаби чом, хyмоpй, мyтpиб.

- сифотй хамчун: покбоз, таpабангез, саpандоз, фоpиFдил, хандонлаб, шикастахол, бадном, шух ва шанг, малул, махмyp.

- таpкибот ва изофат, ташбехй ва истиоpй чун: лашкаpи гам, лаби ёp, бодаи ноб, чоми чафо, шаpоби pавшан, масти оламсуз, шохиди шух ва шинг.

- холот ва куюди хамонанд: лаб ниходан, лаб бозгиpифтан, гаpм шудан ва...

2-l-l-2- ишороти тагаззулй. Вожахои монандй: фитна, зулф, сунбул, mpra^ бут,

лаъл, лаъли обдоp, занахдон, анбаp, сунбул, чашм, rnpra^ дуст, душман, даpд, гам, ишк, нек, бад, мунис, вафо, pох, pУх, мастyp, гул, мах, фусун, pанг, чанг, нафас, сабо,

cyмaн пapвapдa, чонпapвap, боди caбо, мaшшотa, пеpоя вa мaфоxими xaмчyн хок pax^ дуст шyдaн.

2-1-1-3- ишороти дини. ишоpоте чун: Кaъбa, зохид, тaчaллии ^a^, xypï, Кaвcap, бихишт, фиpдaвc вa чaxaннaм, тубо, pизвон, киёмaт, нaмоз, киблa, ca^a. 2-1-2-4- рaмзaгони ниходи сиёсaт. Подшох, хо^, гулом, мyxтacиб. 2-2- дaрунмояи цшъори Kaмол. Mетaвон aшъоpи Кaмолpо a3 нaзapи дapyнмоя вa мояхои бунёдии бap пояи мaзомини зеp тaкcим кapд: 2-2-1- мaзомини ошиконц

Ишк вa дилдодaгй a3 acоcитapин мaвзyотеcт, ки дap aшъоpи Кaмоли Xy^a^Añ бо он мувочех мешaвем. Шоиp гох a3 хaт вa холу чaшмy aбpyи зебои мaъшyк cyхaн мегуяд вa гох a3 cy3y гудоз вa бекapоpиxои ошикота. Ч,ое a3 paK^, ки дap тайи мaъшyк дacт нaёфтaни уст, T^a менaмояд вa чойи дигap T^a a3 номулоимот вa гaддоpиxои мaъшyки хеш доpaд:

Рaкиб cохт ду чaшм тиpaм бa зaхми табуд, Ду дaчлa буд paвон, чaшми мaн шуд aкнyн нил.

(Xyчaндй, 1372, гaзaли 670, бaйти 4) Taвcифоте, ки гох шоиp a3 мaъшyки худ иpоa медиxaд вa тaшбеxоте, ки дap пaйи он меофapинaд, нaмоёнгapи xyнapмaндй вa тaвонои болои вaй acт:

Гулу pyхcоpи ту доpaнд бa xaм якpaнгй, Лaби шиpинy дaxонaт бa шaкap xaмтaнгй. Бa мaломaт нaшyд a3 лaвxи дили он нукгаи хол, Ки шёхй нaтaвон шycт бa об a3 зaнгй. Xолxои шяхи ту бa зaнхдон гуй, Дaxaнaт кapд зи бим тaнгй...

(^мон, гaзaли 1057, aбёти 1-3) ^мчунин тaззоде, ки бa тacвиp кaшидaни чеxpaи мaъшyк a3 Кaмол мебинем худ бaёнгapи нaмyнaе a3 боpикбинй вa зapофaти тaбъии вaй acr. Гох ончунон мaъшyки хешpо тaвcиф менaмояд вa хyдpо дap вжоли вaй нaздик меёбaд вa гох вaчxи дигapеpо нишон медиxaд вa пapдa a3 мaъшyки caнгдили худ бap медоpaд: Эй бути caнгдил охиp cycт пaймони мaкyн, Бо мaни миcкин, ки лоф ишк; мaxкaм мезaнaм.

(^мон, гaзaли 103, бaйти 3) Кaмоли Xyчaндй шоиp вa оpифи тaвонои кapни xaштyми xичpиpо бояд чузъи шоиpони бyзypге дониcт, ки бap хилофи хaлки девони комил вa чомеъ, нaтaвониcт бa он дapaчa a3 шyxpaт вa бyзypгие дacт ёбaд. Ончи гaзaли Кaмолpо ниcбaт бa шоиpоне чун Дофиз вa Caъдй мyтaмоиз меcозaд, гaзaлxои оpоcтa бa тaшбеxот вa иcтиоpоти бaдеъ вa тагз, caноеи бaдей, лaфзй, мaънaвй вa тaъбиpоти нaв acт, ки бap хилофи Дофиз вa Caъдй, ки мaзмyни деpёб вa capшоp aз ихом доpaнд, гaзaли вaй cодaфaxм вa лaтифтap acт. Faзaлxои ошикотаи Кaмол мaмлyъ aз aлфози лaтифy paKHK вa эxcоcи шиpин вa комилaн оpоcтa вa мyзaйян aCT.

Бо тaxкикy тажухиш дap «Девон»-и Кaмоли Xyчaндй дap киcмaти бappacии зaбонй, нaметaвон вежaгии хоcе бapои вожaгоне, ки Xyчaндй мaвpид иcтифодa кapоp додacт, бaён нaмyд, a^ap ин вожaгон дacтмояи иcтифодaи бештapи шоиpони кapни xaштyм бyдaacт.

Аммо, дap зaминaи дapyнмоя, Кaмоли Xyчaндй бa хубй aз мaвзyоти вacеи дap девон бaxpa бypдaacт, гуё бa тaмоми мaвзyот ишpоф доштaacт.

Caйтapaи дониши Кaмоли Xyчaндй вa ошноии у бо тaъpих вa фapxaнгy aдaби фоpcивy apaбй дap девонaш мaшxyд acт. Он чи, ки Кaмолpо aз дигap шоиpон мyтaмойиз меcозaд ycтоди вaй дap иcтифодa aз aноcиp вa фунун бaлогaт мебошaд. Вaй бapои хaлк acapи тaъcиpгyзоp бa xap яке aз apкони зебоcозй нaзм, бо зapофaт вa нyктacaнчии тaмом тaкя нaмyдaacт вa бa чои муношб бa коp гиpифтaacт. Аммо шaбоxaти caбкй вa кapобaти aндешaи вaй бо шоиpони бyзypге чун Дофиз вa Caъдй кaме aз човидошгии вaй мекоxaд.

АДАБИЁТ

1. Эдвард Б. Аз Саъди то Ч,омй, тарчумаи Алиасгар Х,икмат, чопи дуввум. - Тедрон, 1339.

2. Х,офиз, хоча Шамсуддин Мудаммад. девон, чопи чадорум, Тедрон, 1388.

3. Камоли Хучандй. Девони ашъор, тасдед ва мук,обила: Адмад каримй, чопи нахуст, Тедрон, 1372.

4. Бадоуддин Хуррамшодй. Х,офизнома, чопи дафтум, Тедрон, 1375.

5. Шамсуддинмудаммад ибни Кайси Розй, Алмуъчам фи маъойири ашъор-ул- алъчам, Тедрон.

6. Шайх Муслид ибни Абдуллод Саъдй. Девони газалёт, ба эдтимом Халил Радбар, Тедрон, 1382.

7. Ч,алолуддин Х,умойи. Фунуни балогат ва саноати адабй, Тедрон, 1373.

8. Рочер Вебстар. Пешдаромаде бар мутолиаи назарияи адабй, тарчумаи Илода Дадануй, Тедрон, 1382.

9. Маъсума Маъданкан. Вежагидои мумтози шеъри Камол Хучандй, 1376, номаи фарданг, чопи бадор шумора 9, с55-64.

10. Сайид Мудаммад Х,усайнй (1377) . Талмед ва идом дар шеър Камол Хучандй, матнпажудии

адабй, чопи поизи шумораи 5, с. 65-86.

ГЛУБОКИЙ СМЫСЛ И ЭСТЕТИКА В СТИХАХ КАМАЛЯ ХОДЖАНДИ

Вторая половина восьмого века или эпоха Темуридов считается временем персидской литературы и искусства и особенно мистической литературной расцветки. В этот период кульминации и возвышения мы приходим к видным писателям и поэтам, таким как шейх Камол Хаджанди, чья слава была омрачена великими и известными поэтами восьмого века, такими как Хафез Ширази. Камол Ходжанди должен считаться художником-мистиком, который написал о теософии в своем собственном благочестии и целомудренном стиле. Он обучается под руководством Шейха Зейналидина Хафи. Результатом этого красноречивого поэта школы Эраги является полная поэтическая работа, включающая восемь тысяч линий, а также оды и его сонеты. Камол Ходжанди использовал оды в своем аккламации и использовал сонет для выражения таких понятий, как любовь, теософия, проповедь и нерезиденты. Простота и беглость в выражении, учитывая сильные литературные стили в стихах Камаля, позволили читателям его произведений легко понять его стихи и постигнуть глубокое рвение и мистический талант шейха. Сделать свой язык лучше и поэтично для ушей своих читателей, этот дотошный и тактичный поэт прекрасно использовал элементы воображения и красоту языка для освещения некоторых глубоких понятий. Итак, в настоящей статье будут рассмотрены и проанализированы смысл, выразительные аспекты, а также эстетика стихов Камола Ходжанди.

Ключевые слова: Камол Ходжанди, стихи, глубокий смысл, эстетика

THE DEEP MEANING AND AESTHETICS IN KAMAL KHOJANDI'S POEMS

The second half of eighth century or Teymouri era is considered as the time of Persian literature and art and especially mystical literature blossom. During this period of climax and elevation, we come to prominent writers and poets such as Sheikh Kamal ALdin Mohammad Abo Ahmad Khajandi, whose fame has been overshadowed by great and famous poets of eighth century such as Shams Aldin Mohammad Hafez Shirazi. Kamal Khojandi Should be considered as an artist mystic who has written about theosophy in his own piety and chastity style. He is trained under the supervision of Shekh Zein Aldin Khafi. The result of this eloquent poet of Eraghi's School is a complete poetical works including eight thousands lines and also odes and his sonnets. Kamal Khojandi has used odes in his acclamation and has used sonnet for expressing concepts such as love, theosophy, sermon and peremptory- educational issues. Simplicity and fluency in expression considering strong literary styles in Kamal's poems has enabled the readers of his works to understand easily his poems and comprehends the deep eagerness and mystical talent of the Sheikh . To make his language better and poetic for the ears of his works readers, this meticulous and tactful poet has used beautifully the elements of imagination and the beauties of language for illuminating some profound concepts . So, in the present article, the meaning, the

expressive aspects and also the aesthetics of Kamal Khojandi's poems will be considered and studies.

Key words: Kamal Khojandi, poems, deep meaning, esthetics.

Сведения об авторе:

Мустафо Худоёри старший преподаватель кафедры язык и литературы, Исламский Университет. E-mail: mkhodayari20@yahoo. com

About the author:

Mustafo Khudoyori, senior lecturer of the language and literature departments of the Islamic University. E-mail: mkhodayari20@yahoo.com

БАДСИ БАЁН ДАР БАДЕИ МАЪНАВИ (БАР МАБНОИ "БАДОЕЪУ-С-САНОЕЪ"-И АТОУЛЛОД МАДМУДИ

ДУСАЙНИ)

Юсуфов У.

Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии ба номи Абуабдулло% Рудакии

Академияи илм%ои Чумуурии Тоцикистон

Чаро илми баён дар бадеи порсии точикй маъмул нест? Чаро балогиёни порсии точикй онро дамчун илми мустакили балогат баррасй накардаанд? Ин пурсишдо посухи илмй меходанд ва нигоранда саъй намудааст, ки ба ондо дар доираи тавони худ посух бигуяд.

Посухи аввал, ин ки Мудаммад Умари Родуёнй бори нахуст дар илми бадеи порсии точикй рисолаи "Тарчумону-л-балога"-ро дар пайравй ба балогати арабй, хусусан китоби "Мадосину-л-калом"-и Дасани Маргинонй навишт ва ба ин васила унсури арабй ба бадеи мо род ёфт. Дар он чи ба забони порсии точикй мувофик ва писандида уфтод, дар рисолаи худ дарч кард, дар он чи ба назараш нописандида ва мувофик намуд, фуру гузошт. Нигоранда, исбот карда буд, ки Мудаммад Умари Родуёнй бунёнгузори "методология (равишшиносй)-и бадеи порсй" мебошад [13] (маколаи "Накши "Тарчумону-л-балога дар бадеи порсии точикй"). Мувофики ин равиш, баъзе аз мабодиси илми зотия дар силки саноеъ оварда шуд. Вале бояд ба ин нукта таъкид кард, ки илми балогати арабй дар он замон дануз ба се илм: маонй, баён ва бадеъ чудо нашуда буд ва ба ин далел равиши таълифи Родуёнй комилан дуруст ва мантикй буд. Дар асоси ин равиш Рашиди Ватвот "Дадоику-с-седр ва дакоики-ш-шеър" ва Шамси Кайси Розй "ал-Муъчам фй маъойири ашъори-л-Ачам"-ро таълиф карданд. Хусусан, Шамси Кайси Розй, ки дар замони у (садаи XIII) илми балогати арабй, аз чониби Саккокии Хоразмй ба се навъ: илми маонй, баён ва бадеъ таксим шуда буд, ба ду далел: дастрасй надоштан ба ин китобдо ё амдан пайравй накардан ба усули нигориши ондо, ин навгониро сарфи назар кардааст. Датто ин усул дар рисолаи "Бадоеъу-л-афкор фй саноеъи-л-ашъор" низ риоят шудааст, дарчанд Дусайн Воизи Кошифй анвои зиёди санъатдоро ба бадеи порсй ворид сохтааст. Ин амал, яъне нодида гирифтани навгонидои илмй, ба акидаи назариясанчони муосир Ч,. Думой, М. Ш. Кадканй, С. Шамисо, А. Сатторзода, Х. Шариф ва дигарон яке аз сабабдои "истой" (мунчамид) -и бадеи порсии точикй гардидааст, ки мо низ чонибдори андешаи ондо дастем.

Равише, ки Мудаммад Умари Родуёнй асос гузоштааст, бидуни шак, равиши таълиф дар бадеи порсии точикй баргузида шудааст. Аксари бадеънигорони порсии точикй чун Точулдаловй, Шарафуддини Ромй, Амир Хусрави Дедлавй, Абдукаддор ибни Исдок мутахаллис Шариф, Низомуддин Адмад...Саидмадмуди Нишот, Чамолуддини Думой, Туракул Зеднй, Мудаммади Фишоракй, Абдунабй Сатторзода ва дигарон онро идома дода, мабодиси илми баён - ташбеду истиора ва кинояву мачозро дохили илми бадеъ ва аз мудассаноти маънавия баршумурдаанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.