Научная статья на тему 'Теоретические вопросы, связанные с формированием экономического мышления молодежи'

Теоретические вопросы, связанные с формированием экономического мышления молодежи Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
27
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
глобализация / возрождение / гражданское общество / мышление / экономическая деятельность / теория / реформы / рынок. / globalization / renaissance / civil society / thinking / economic activity / theory / reform / market.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Адиба Асракулова

В статье рассматриваются теоретические вопросы формирования экономического мышления молодежи с социально-философской точки зрения. В статье также разработаны теоретические выводы и рекомендации по формированию экономического мышления молодежи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Theoretical issues related to the formation of economic thinking of young people

The article examines the theoretical issues of the formation of economic thinking of young people from a socio-philosophical point of view. The article also develops theoretical conclusions and recommendations for the formation of economic thinking of young people.

Текст научной работы на тему «Теоретические вопросы, связанные с формированием экономического мышления молодежи»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Theoretical issues related to the formation of economic thinking of young people

Adiba ASRAKULOVA1

Namangan State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Article history:

Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 15 July 2021 Available online 15 August 2021

Keywords:

globalization, renaissance, civil society, thinking,

economic activity, theory, reform, market.

The article examines the theoretical issues of the formation of economic thinking of young people from a socio-philosophical point of view. The article also develops theoretical conclusions and recommendations for the formation of economic thinking of young people.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)

Ёшларнинг и;тисодий тафаккурини шакллантиришга доир назарий масалалар

_ АННОТАЦИЯ_

Калит сузлар:

глобаллашув, ренесанс,

фу;аролик жамияти,

тафаккур,

ик;тсодий фаолият,

назария,

ислох,от,

бозор.

Ма;олада ёшларнинг и;тисодий тафаккурини шакллантиришга доир назарий масалалар ижтимоий-фалсафий ну;таи назардан тад;и; этилган. Шунингдек, ма;олада ёшларнинг и;тисодий тафаккурини шакллантиришга доир назарий хулосалар ва тавсиялар ишлаб чи;илган.

1 Researcher, Namangan State University, Namangan, Uzbekistan.

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Теоретические вопросы, связанные с формированием экономического мышления молодежи

_ АННОТАЦИЯ_

деятельность, теория, реформы, рынок.

Бугунги глобаллашув даврида мамлакатимизда учинчи ренессанс босцичига утиш, бозор муносабатларига асосланган хукуций-демократик давлатни куриш ва фуцаролик жамияти асосларини шакллантириш жараёнида ёшларнинг ицтисодий тафаккурини шакллантириш масаласи алохида ахамият касб этади. Зеро, мамлакатимизда олиб борилаётган ижтимоий-ицтисодий сохадаги ислохот-ларнинг асл мацсадларидан бири хам худди шу масалага царатилган.

Мустацилликкка эришилган дастлабки йиллардан бошлаб Узбекистонда хам мулкнинг давлат тасарруфидан чицарилиши натижасида хилма-хил мулкчиликка асосланган бозор ицтисодиётининг вужудга келиши туфайли ёшларимизнинг онгида хам янгича мазмундаги ижтимоий-фалсафий дунёцараш билан бирга ицтисодий дунёцараш хам шакллана бошлади. Айницса, хужалик юритиш борасида мулкка эгалик цилиш хиссининг тобора кучайиб бориши ёшларнинг кундалик хаётида хам янгича ицтисодий тафаккур тарзининг пайдо булишига олиб келди. Бу эса уларнинг мамлакат ичкарисида юз бераётган ицтисодий ислохотларнинг мазмуни ва мохиятини теран англаш асосида узок ва яцин кушнилар билан ицтисодий алоцалар урнатиш, колаверса, глобаллашув жараёнида вужудга келаётган янгича ицтисодиёт хацида ва шунингдек, жахон ицтисодий маконида узига хос урин эгаллаш каби стратегик муаммолар хацида фалсафий фикр юритиш имкониятини хам келтириб чицарди. Мамлакатимизда янги давр, яъни учинчи ренессанс даврида бу имкониятни ицтисодий тафаккури ривожланаётган ёшларимиз воцеликка айлантирувчи куч хисобланади.

Бозор иктисодиёти ташаббускорлик, омилкорлик, юксак тадбиркорликни талаб цилади. Аммо ицтисодий тафаккур ривожланмаган ёшларда бу фазилатларни царор топтириб булмайди. Инсон маънавияти унинг ицтисодий фаоллигини таъминлайди, колаверса, ицтисодий тафаккурни ривожлантириш бозор иктисодиётининг асосий талаби хамдир. Шунинг учун хам хар бир даврда ёшларнинг ицтисодий тафаккурини царор топиши, унда моддий ва маънавий омиллар уйгунлиги муаммосини ижтимоий-фалсафий нуцтаи назардан тадциц этиш мухим назарий ва амалий ахамият касб этиб келмоцда.

Ицтисодиёт масаласи ва у билан боглик; муносабатлар жуда кадим замонлардан олимларни цизицтириб келган ва бу хакда жуда куплаб шарк ва гарб мутафаккирлари уз фикрларини билдирганлар. Уларнинг барчасини тарихий жихатдан урганиб чициш тадкицотимизнинг вазифасига кирмаганлиги сабабли

Ключевые слова:

В статье рассматриваются теоретические вопросы формирования экономического мышления молодежи с социально-философской точки зрения. В статье также разработаны теоретические выводы и рекомендации по формированию экономического мышления молодежи.

глобализация, возрождение,

гражданское общество,

мышление,

экономическая

Жaмият ba иннoвaциялap - Oбщecтвo и иннoвaции - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

acocaн XX acp oхиpи вa XXI acpнинг шу кyнигaчa, aйник;ca "Учинчи pe^cca^" дaвpидa мaмлaкaтимиздa нaшp этилгaн aдaбиëтлapдa билдиpилгaн фикpлapни фaлcaфий жиxaтдaн тaxлил ;илишни мaк;caдгa мyвoфик; дeб топдик.

Ицтигадчи oлимлap "ик;тиcoдиëт" мacaлacигa бaxo бepгaндa уни инcoният ep юзидa яшaй бoшлaгaн дaвpдaн бoшлaб то шу кyнгaчa дaвoм этиб кeлaëтгaн xaëт фaoлиятини ицти^дий жиxaтдaн yзгapтиpиш вa yзлaштиpишгa к;apaтилгaн инcoнлap ypтacидaги мyнocaбaтлapнинг узига xoc биp шaкли cифaтидa к;apaйдилap. Шунинг учун ик;тиcoдиëт инcoнлap oнгидa мaълyм биp жapaëн cифaтидa гaвдaлaнaди. Шyнингдeк, ицтигадий тaфaккypгa ниcбaтaн инcoнлap ypтacидaги ицтигадий вa мулкий, ху;у;ий мyнocaбaтлapни тapтибгa галувчи тaфaккyp шaкли cифaтидa xaм ;apaшлap мaвжyд.И;тиcoдий тaфaккyp биpлaмчи вa иккилaмчи вo;eлик cифaтидa изoxлaнaди-ки, биpлaмчи вo;eлик cифaтидa Oллox тoмoнидaн инcoнгa aTO этилгaн a;л-зaкoвaтнинг мaxcyли бyлca, иккилaмчи тaфaккyp cифaтидa инcoнлapнинг ицтигадий фaoлиятлapидa юзaгa кeлгaн вa ицтигадий мyнocaбaт-лapни aнглaшгa ;apaтилгaн тaфaккyp шaкли гaвдaлaнaди. Ицтигадий тaфaккypи-нинг ;aнчaлик pивoжлaнгaнлигигa ;apaб, ëшлapнинг жaмият ицтигадий xaëтидaги мaв;eи, aни;poFи yлapнинг гацмл мa;oми юзaгa кeлaди. Ю;opидaги фикpлapни мaнти;ий тacдиFи cифaтидa ицтигадчи oлим Л.С. Бляxмaн ицтигадий тaфaккypни '^н^гадий мyнocaбaтлapнинг инcoн oнгидa aKc этиши, yлap тoмoнидaн ицтигадий билимлapни yзлaштиpиш вa yлapнинг oнгидa ицтигадий фaoлиятдa нoмoëн булиши жapaëни" [1] - дeя изoxлaйди.

Aлбaттa, бу тaъpифлap ицтигад фaни нук^и нaзapидaн тyFpи бyлca-дa, биpo; yлapдa ицти^дий тaфaккypнинг туб мoxияти oчилмaй калган.

X,oзиpги кyндa oлимлap ицтигадий oнгни ижтимoий oнгнинг aлoxидa шaкли cифaтидa ;apaб, уни xap тoмoнлaмa илмий жиxaтдaн тaд;и; ;илмo;дaлap. Macaлaн, ицтигадий o^ тyшyнчacи xaK^a Рoccиялик oлимлapдaн Л.Н. Пoнoмapeв, В.Д. Пoпoв, В.П. Чичкaнoвлap xaмдa Узбeкиcтoнлик oлим Б. Вaлиeв: "И;тиcoдий oнг - ицтигадий тaфaккyp мaxcyлидиp. Ицтигадий oнг уз ичига xaм a;лий (тaфaккyp, билимлap), xaм эмoциoнaл (эxтиpoc, xиc-тyЙFyлap) жиxaтлapни oлaди" [2], - дeгaн фикp билдиpгaн бyлcaлap, А.Б. Xyдoй;yлoв узининг нoмзoдлик диccepтaцияcидa yнгa: "И;тиcoдий oнг - инган мияcидa жaмият мoддий вa мaънaвий нeъмaтлapини яpaтиш фaoлиятигa бoFли; булган Foялap, идeaллap, ;apaшлap, фикpлap, xa^^ xapaкaтлap тapзидa aKc этишидиp" [3], - дeб тaъpиф бepaди.

Фaлcaфa фaнининг ижтимoий oнг тyшyнчacигa бepгaн тaъpифлapини мeтoдoлoгик acoc ;илиб oлгaн xoлдa ю;opидa нoмлapи тилга oлингaн oлимлapнинг ;иммaтли фикpлapигa тaяниб ицтигадий тaфaккyp тyшyнчacигa ;yйидaгичa тaъpиф бepиш мумкин. Ицтигадий тaфaккyp ижтимoий oнг шaкллapидaн биpи булиб, инганнинг мaвжyд жaмиятнинг мoддий вa мaънaвий xaëтини, xycycaн, кишилap ypтacидa бyлaдигaн ицтигадий мyнocaбaтлapни xиc этиш, a;лий жиxaтдaн aнглaб eтиш вa кeлaжaкдa yлapни yзгapтиpишгa ;apaтилгaн эxтиpoc, xиc-тyЙFyлap, Foялap, идeaллap, ;apaшлap, фикpлap вa нaзapиялapнинг узига xoc булган биp яхлит тизимидиp. Ушбу тaъpифдaн xaм кypиниб тypибдики, ицти^дий тaфaккyp уз ичигa xиccий (эмoциoнaл) билиш вa a;лий тaфaккyp ;илиш жиxaтлapини oлaди. Бyндa ицтигадий тaфaккypнинг ypни aлoxидa aжpaлиб тypaди. Шу ypиндa жaмиятнинг фaoл дaвoмчилapи булмиш ëшлapнинг ицтигадий тaфaккypини шaкллaнтиpиш вa уни pивoжлaнтиpиш мacaлacи мухим axaмият кacб этaди. Умyмaн, ицтигадий тaфaккyp ëшлapнинг Kyü^Aara cифaтлapидa нaмoëн бyлaди:

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

- ицтисодий категория ва цонунларнинг ёшлар томонидан англаниш жараёни хамда уни цонунлар орцали хаётга татбиц этилиш шакли;

- жамиятда ицтисодий муносабатлар амал цилиши асосида вужудга келган тушунча ва хулосаларни ёшлар томонидан цанчалик англаб етилганлиги;

- ёшларнинг ицтисодий билимларга эга булиши ва улардан самарали фойдаланиш лаёцати;

- сезги, идрок ва тасаввурлар орцали бевосита билиб булмайдиган ицтисодий жараён ва муносабатларни ёшлар тафаккурида акс эттирувчи ходисаларнинг онгли равишда намоён булиши.

Уз навбатида ицтисодий тафаккурни таркибий тузилмаси хам цуйидагича куринишга эга булади-ки, бу тузилмаларнинг хар бири алохида мазмун-мохият касб этади. Биринчидан, ицтисодий фаолият мохиятини англаш, яъни ёшлар томонидан узи олиб бораётган ицтисодий фаолияти тугрисида бирламчи маълумотга эга булиши унинг кейинги фаолияти учун стартап вазифасини утайди; иккинчидан, ижтимоий ишлаб чицаришнинг акс этиши, турлари ва цонуниятларитугрисида умумлашган маълумотларни узлаштириш, яъни хар бир субъект уз фаолият тури ва шаклини танлаши хамда шу соха буйича маълумотларга эга булиши талаб этилади; учинчидан, ёшларни назарий гояларнинг амалий харакатларга айлантириши ва ицтисодийтафаккурни фаолиятига татбиц цила олиши.

Юцоридаги келтирилган таркибий тузилмалар асосида ицтисодий тафаккур-нинг цуйидаги таркибий цисмлари шаклланиши кузатилади:

- жамият ицтисодий хаётининг фаол субъекти, яъниицтисодий одам;

- ёшлар тафаккурида ицтисодий онг ва хулц-атворни ривожланиши;

- хар бир ёшнинг фаолиятининг асоси булмиш ицтисодий фаолиятни ривожланиши;

- ицтисодий таълим - тарбия жараёнларини кучайтирилиши;

- ёшларнинг уз ицтисодий фаолиятлари давомида ицтисодий маданиятга эга булиши каби сифатлар деб цабул цилинди.

Мазкур ицтисодий тафаккур цисмларининг уйгунлиги жамиятнинг нафацат ицтисодий ахволига, балки ижтимоий тузилишига хам боглиц. Шу асосда ицтисодий тафаккурни шакллантириш жараёни хам цуйидаги икки жихатни уз ичига олади:

Биринчи жихат - бу ицтисодий тафаккурни ёшларнинг онги - инсон миясида шакллантириш масаласи билан боглиц булиб, у цуйидаги икки йуналишни, яъни бир томондан ёшларнинг жахонда юз бераётган ицтисодий жараёнларни, давлатлар уртасида булаётган ицтисодий муносабатларни бевосита куриш, тажрибадан утказиш туфайли хис этиши орцали эмпирик даражада, иккинчи томондан, жамият томонидан тупланган ицтисодий билимлар акс эттирилган дарсликлар, мацола, илмий туплам ва бошца адабиётларни уциб урганиш орцали назарий-амалий билимлар даражасида шакллантириш ишларини уз ичига олади.

Иккинчи жихат - бу ицтисодий тафаккурни ёшлар онгида шакллантириш ишларини ташкил этишнинг усул ва воситалари билан боглиц булиб, у бир томондан, бевосита ицтисодиёт субъектлари булган тадбиркорларнинг ицтисодий тафаккурини шакллантириш, иккинчи томондан, мамлакат ахолисининг ицтисодий тафаккурини устириш ишларини ташкил этиш масалаларини уз ичига олади. Бу икки жихат бир-бирини тулдириб туради, бир бутуннинг икки нисбий томонларини ташкил этади.

niiSfipnrp

Uli lv"'" Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations

Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

Иктисодий тафаккурнинг объекти унинг онтологик асосга, субъекти эса гносеологик мазмунга эга эканлигини курсатади. Бунда иктисодий тафаккурнинг онтологик (мавжудлик ва реаллик) асослари деганда унинг макон ва замонда аник; мавжудлиги ва реал ижтимоий-иктисодий муносабатлар махсули эканлиги тушунилади. Иктисодий тафаккурнинг гносеологик мазмунини, аввало, ёшларнинг уни узлаштириш борасидаги билим ва тажрибалари, колаверса, и;тисодиётга булган маънавий-рухий муносабати ва хатти-харакатлари ташкил килади.

Шундай ;илиб, ижтимоий фалсафа ну;таи назаридан Караганда, иктисодий тафаккур субъектларининг и;тисодиёт объектларини эгаллаш ва узлаштириш борасидаги узаро иктисодий муносабатлари хар кандай тафаккурнинг туб мохиятини белгилайди. Ана шу мохиятдан келиб чи;;ан холда, айтиш мумкин-ки, хар кандай тафаккурни, жумладан, иктисодий тафаккурни хам вужудга келишига сабаб булувчи омиллар зарур. Реал во;еликка айланувчи ва иктисодий тафаккур ривожига сабаб булувчи омил сифатида мулкни курсатиш мумкин.

Мулк - муайян шахслар, оилалар, ижтимоий гурухлар, жамоалар, ташкилот-лар ва давлатлар томонидан эгалланган, узлаштирилган, тасарруф этилган табиат хамда инсон а;л-заковати, маша;;атли мехнати билан яратилган моддий ва маънавий неъматлардир.

"Мулк" тушунчаси иктисодий хамда ижтимоий-фалсафий категория сифатида методологик хусусиятга хам эга булиб, хар кандай ижтимоий-иктисодий тизимнинг мохияти ва маъно-мазмунини белгилаб бериши билан бир каторда ёшларнинг маънавий дунёси ва иктисодий тафаккури ривожигахам уз таъсирини утказиб, уларда хаётга булган кизикишни кучайтириши, узга мамлакат ва халклар билан иктисодий, сиёсий, маданий алокалар килиш ва хамкорлик урнатиш учун назарий-услубий асос булиб хизмат килишида ифодаланади. Демак, "мулк" хам мавхум эмас, балки тафаккур каби реал онтологик асос, гносеологик мазмун ва методологик ахамиятга хам эга булган ижтимоий-фалсафий тушунча сифатида талкин этилиши мумкин экан.

Ёшларда иктисодий тафаккур ривожланиб борган сари уларда мулк объектларига эгалик килиш, ундан фойдаланиш хамда уни тасарруф этиш борасида узаро муносабатларга киришишга булган талаб ортиб боради. Бунинг натижасида улар уртасида мулкчилик муносабатлари юзага келади. Шу уринда мулкчилик нима? - деган саволга жавоб бериш лозим-ки, бу саволга турлича жавоблар мавжуд: 1) "Мулкчилик - кишилар уртасида ишлаб чикариш воситалари ва мехнат махсулини узлаштириш юзасидан пайдо булган ва тарихан аник бир шаклда намоён булувчи иктисодий муносабатлардир" [4], 2) Мулкчилик жамиятдаги хам хукукий, хам иктисодий муносабатлар мазмунини узида ифодалайди. Мулкчиликнинг хукукий ва иктисодий мазмуни узаро боглик ва бир-бирини такозо килади, шу сабабли мулкчилик бир вактда хам иктисодий, хам хукукий кетегория хисобланади" [5].

Фикримизча, ушбу карашларда айрим камчиликлар бор. Биринчи таърифда мулкчиликнинг объекти тулик акс этмай колган, яъни факат ишлаб чикариш воситалари ва мехнат махсулини узлаштириш билан чекланиб колинган. Х,олбуки, табиий бойликлар (ер, сув, усимлик ва хайвонот дунёси ва бошкалар) хам мулкчилик объектларига киради. Иккинчи таърифда мулкчилик ишлаб чикарув-чилар уртасидаги хамда жамиятдаги хукукий муносабатлар сифатида талкин

Жамият ва инновациялар - Общество и инновации - Society and innovations Special Issue - 7 (2021) / ISSN 2181-1415

этилган. Вахоланки, мулкчилик мазкур муносабатлар билан чекланиб цолмайди, балки кишилар уртасидаги моддий ва маънавий муносабатларнинг аксарият цисмини цамраб олади. Мулкчилик юзага келган, яъни зохир булиб, реалликка айланган иктисодий, сиёсий, хукукий, ахлоций муносабатларнинг аник тарихий шаклидир.

Биз юцорида келтирилган таърифларнинг ахамиятини инкор этмаган холда "мулкчилик" тушунчасига куйидагича фалсафий таъриф беришни маъкул деб топдик: Мулкчилик - маълум иктисодий маконда мулк объектларини эгаллаш, ундан фойдаланиш, уни тасарруф этиш борасида мулк субъектлари уртасида юзага келадиган иктисодий, сиёсий, хукукий, ахлоций муносабатларнинг аник тарихий, ижтимоий-ицтисодий, сиёсий-хукукий, маънавий-маданий тизим шаклида намоён булишидир.

Мулкчилик, худди шу маънода, биринчидан, мавжуд булган хар кандай ижтимоий-иктисодий тизимнинг мазмуни, мохияти, келиб чикиш сабаблари ва имкониятларини курсатадиган; иккинчидан, шахс ва жамият, жамият ва давлат уртасида эхтиёж ва манфаатлар юзага келтирадиган хамда уларни кондирадиган; учинчидан, ишлаб чикарувчи кучлар ва ишлаб чикариш муносабатлари диалектикасида хал килувчи ролни бажариб, унга тарихий шакл берадиган; туртинчидан, жамиятдаги ижтимоий-иктисодий, сиёсий-хукукий, маънавий-маданий муносабатларнинг пировард натижаларини узида ифодалайдиган мураккаб, ута зиддиятли жараёнлар тизими хисобланади.

ФОЙДАЛАНГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Бляхман Л.С. Перестройка экономического мышления. - М.: Политиздат. 1990. - Б. 24.

2. Пономарев Л.Н. и др. Экономическая культура сущность,направления развития) - М.: Мысль,1987. - Б. 60-61. Б. Валиев. Иктисодий маданият ва уни шакллантириш омиллари.-Т.: "Тошкент ислом университета" нашриёт-матбаа бирлашмаси. 2008. - Б. 34.

3. Худойкулов А.Б. Жамият ижтимоий ривожланишида иктисодий онгнинг роли (фалсафий тахлил). Фалсафа фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун тайёрланган диссертация. - Тошкент. "УзМУ" - 2005. - Б. 26.

4. Узбек тилининг изохли лугати (5 жилдли). - Т.: "Узбекистон миллий энциклопедияси" Давлат илмий нашриёти, 2006-2008.

5. Шодмонов Ш.Ш. Иктисодиёт назарияси / Ш.Ш. Шодмонов, Р.Х,. Алимов, Т.Т. Жураев. - Тошкент: Молия, 2002. - Б. 271.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.