Научная статья на тему 'ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИДА АВАРИЯ ҚУТҚАРУВ ВА БОШҚА ШОШИЛИНЧ ИШЛАРНИ ТАШКИЛ ЭТИШ'

ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИДА АВАРИЯ ҚУТҚАРУВ ВА БОШҚА ШОШИЛИНЧ ИШЛАРНИ ТАШКИЛ ЭТИШ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
124
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Темир йўллар / авария қутқарув ишлари / фавқулодда вазият / ёнғин / радиация ва авария-тиклов ишлари. / railways / accident rescue work / emergency / fire / radiation and accident-recovery work.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Шахобидинов, Вохиджон Эркинович

Мамлакатимизда транспортлар ҳаракатланиш ҳудудларида турли табиий ва техноген тусдаги фавқулодда вазиятлардан самарали муҳофаза қилиш, оқибатларни бартараф этишда авария қутқарув ишларини такомиллаштириш долзарб вазифалардан бири ҳисобланади. Бундан ташқари тинчлик ва уруш даврининг фавқулодда вазиятларида, оммавий қирғин марказларида қутқарув ва бошқа шошилинч ишлар фуқаро муҳофазасининг энг муҳим вазифаларидан биридир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Шахобидинов, Вохиджон Эркинович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZING ACCIDENT RESCUE AND OTHER EMERGENCY WORKS IN RAILWAY TRANSPORT

One of the urgent tasks is the effective protection of transport in our country from emergency situations of various natural and man-made nature in the areas of movement, the improvement of emergency rescue work in eliminating the consequences. In addition to him, rescue and other urgent work in emergency situations of the Times of peace and war, in centers of mass destruction is one of the most important tasks of civil protection.

Текст научной работы на тему «ТЕМИР ЙЎЛ ТРАНСПОРТИДА АВАРИЯ ҚУТҚАРУВ ВА БОШҚА ШОШИЛИНЧ ИШЛАРНИ ТАШКИЛ ЭТИШ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ТЕМИР ЙУЛ ТРАНСПОРТИДА АВАРИЯ ЦУТЦАРУВ ВА БОШЦА ШОШИЛИНЧ ИШЛАРНИ ТАШКИЛ ЭТИШ

Вохиджон Эркинович Шахобидинов

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети

харбий тайёргарлик укув маркази доценти, резервдаги подполковник e-mail: voso uz71@gmail.com +99897 740-10-57

АННОТАЦИЯ

Мамлакатимизда транспортлар уаракатланиш худудларида турли табиий ва техноген тусдаги фавцулодда вазиятлардан самарали мууофаза цилиш, оцибатларни бартараф этишда авария цутцарув ишларини такомиллаштириш долзарб вазифалардан бири уисобланади.

Бундан ташцари тинчлик ва уруш даврининг фавцулодда вазиятларида, оммавий цирзин марказларида цутцарув ва бошца шошилинч ишлар фуцаро мууофазасининг энг мууим вазифаларидан биридир.

Калит сузлар: Темир йуллар, авария цутцарув ишлари, фавцулодда вазият, ёнзин, радиация ва авария-тиклов ишлари.

ABSTRACT

One of the urgent tasks is the effective protection of transport in our country from emergency situations of various natural and man-made nature in the areas of movement, the improvement of emergency rescue work in eliminating the consequences.

In addition to him, rescue and other urgent work in emergency situations of the Times of peace and war, in centers of mass destruction is one of the most important tasks of civil protection.

Keywords: railways, accident rescue work, emergency, fire, radiation and accident-recovery work.

КИРИШ

Темир йулларнинг мамлакатимизда юк ва йуловчиларни ташишдаги улуши катта булиб, ташиш хажмларининг мунтазам усиши темир йулларнинг техник жихрзланиши, технологияларининг, табиий ва техноген тусдаги фавцулодда вазиятлар окибатларини бартараф этишда авария куткарув ишларини бажарилиш тартибини такомиллашиб боришини такозо этмокда.

Фавкулодда вазият - бу муайян худудда узидан сунг одамларнинг курбон булиши, одамлар соглиги ёки атроф-мухдтга зиён етказиши, кишиларнинг хаёт фаолиятига каттагина моддий зарар хамда унинг бузилишига олиб келиши

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

мумкин булган ёки олиб келган авария, халокат, огир талофат келтирувчи офат, эпидемиялар, эпизоотиялар натижасида юзага келган холатдир.

Авария - техноген хусусиятга эга булган, конструктив, саноат, технологик, ишлаб чикариш ва ишлатиш жараёнда техник иншоотлар ва курилмаларнинг ишдан чикиши ёки зарарланиши натижасида содир буладиган бахтсиз ходисалар ва фалокатлар.

ЁнFин — одамларнинг хаёти ва (ёки) соглигига, юридик ва жисмоний шахсларнинг мол-мулкига, шунингдек атроф табиий мухитга зарар етказадиган, назорат килиб булмайдиган ёниш.

Фавкулодда вазият манбасининг зарарланиш омиллари таркалишининг олдини олиш ва таъсирини камайтириш усулини танлаш вазифа, фавкулодда вазиятнинг табиати, фавкулодда вазиятни бартараф этиш усули, физик-кимёвий хоссалари билан белгиланади.

Куткарув ишларини максади одамларни куткариш ва жарохатланганларга тиббий ёрдам курсатиш, аварияларн бартараф этишдир.

Фавкулодда вазиятлар вужудга келгач, фукаро мухофазасининг асосий вазифаси биринчи навбатда зарарланган худудларда колган одамларни куткаришдир.

Ушбу максадда бажариладиган ишлар мажмуаси куткарув ва бошка шошилинч ишлардан (КБШИ) иборат. Баъзи манбаларда ва хужжатларда улар куткарув ва шошилинч авария-тиклов ишлари (КШАТИ) деб юритилади.

КБШИ одамлар ва мол-мулкни куткариш, фавкулодда вазиятни локализация килиш ва фавкулодда вазият манбасини зарар етказувчи омилларнинг таъсирини минимал даражага етказиш максадида олиб борилмокда.

1-расм. Темир йул транспортида куткарув ва шошилинч авария-тиклов ишларининг олиб борилиши.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

^EfflH KyHHgarnnapHH y3 unura onagu:

- KyHFHpoK^apHH Kaöyn Kunum Ba KafiTa umnam;

- ^aBKynogga Ba3uaT 3oHacura nuKum;

- ^aBKynogga Ba3HaTnapHH 6apTapa$ этнm ynyH Myn^annaHraH Kyn Ba BOCHTanapHH ^ofinamrapum;

- ^aBKynogga Ba3uaT W3 öepraH 3oHaHu pa3BegKa Kunum;

- KugupyB, ^aBKynogga Ba3uaT 3oHacuga muKacraaHraHnapHu KyTKapum, ôhphhhh ëpgaM Kypcarum Ba xaB^cro ^ofinapra эвaкyaцнa Ku-numra Tafiëpnam;

- ^aBKynogga Ba3uaTHu .roкaпнзaцнa Ku^um;

- Maxcyc umnapHH öa^apum Ba ynapHHHr TyraTunraHnuruHH xy^^aT 6unaH TacguKgam;

- Kyn Ba BOCHTanapHH fiuFum Ba gнcпoкaцнa ^ofiura KafiTapum.

^EfflH ogaMnapHHHr muKacraaHumu, BafipoHarapnunuK, ëHFHH, pagнaцнa, KHMëBufi Ba öaKTepuonoruK u^nocnaHum, KOMMyHan Ba TexHonoruK TapMoKgapgaru öaxTcro xpgucanap Harn^acuga M3ara KenraH OFup mapouraapga

yTKaBunagu.

2-pacM. TeMup üyn mpaHcnopmu eocummapuda xaefinu wrnapHU nopmnaw ^onamnapuHU 6apmap$ kjuruw rnapaëHU.

MYXOKAMA BA HATH^A^AP

TeMup fiyn TpaHcnopTu oöteKraapuga ogaMnap öop noe3gnap, nopraoBnu, yTa $aon 3ax,apnu Mogganap Ba öomKa xaB^nu WKnap öynraH BaroHnapHuHr ôynumu, Ty3unManapHu Tymupum, apagopnapHu nuKapum, ëHFugaH эвaкyaцнa Ku^uHumu ôunaH ôofhuk Ba3uaTHuHr MypaKKaSnurugagyp.

EyHgafi xpnnapga, KaTTa öomnuKgapHuHr Kapopura Kypa, noe3gnap xapaKaTuHu onum ynyH ^EfflH öunaH öup KaTopga TuKnam umnapu xaM onuö öopunumu MyMKuH. EyHgafi mapomga ^EŒnapHu onuô ôopaëTraH $yKapo

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Myxp$a3acu Ty3unManapu Ba TeMup Hyn Kypunum Ba TuKnam Ty3unManapu aKuH x,aMKopnuKga xapaKar Kunumu KepaK.

ABapua-KyTKapyB umnapuHuHr (AKH) MaKcagu - ^aBKynogga Ba3uaT 3oHacugaH ogaMnapHu xaB^cro xygygnapra эвaкyaцнa Kunum, ^apox,ar onraHnapra ëpgaM Kypcarum Ba ynapHu thööhh Myaccacanapra эвaкyaцнa Kunum, KyTKapunraHnap ynyH HopMan arnarn mapournapuHu aparum.

BomKa momunHHH umnapHHHr MaKcagu - a^hhh Te3 Ba xaB^cro yTKa3um ynyH KynafipoK mapouT aparum, oöteKTHHHr omoh KonraH эneмeнтnapн xaëTHHH TatMHHnam Ba yHH THKnam. Ynap xaB$ MaHÖanapuHHHr 3apapnu oMunnapu MafigoHnapuHHHr TatcupuHH neKnamu ëKH HyK Kunumu KepaK.

BupuHHugaH, BfflH aBapua-KyTKapyB umnapu yTKa3HnaguraH ^oöga Ba aBapuanap xaB$ TyFgupaguraH TamKunoTnapra, KymuMna 6axTcu3 xpgucanap, BaöpoHanap, nopTnamnap öunaH Taxgug KunaguraH Ba AKHhu onuö öopum kuhuh ^oöga aManra omupunagu.

3-pacM. TeMup üyn mpaHcnopmuda aeapun-KymKflpye uwnapuHum

onuô ôopuw wapaëHU.

ABapHH-KyT^apyB iiw.iapii KyHHgarH^apHH y3 HHHra o^agn:

- um oöteKTnapu (MaögoHnapu) Ba ynapra Kupum HynnapuHu pa3BegKa Kunum;

- um oöteKTnapuga (MaögoHnapuga) ёнFннnapнн noкaпнзaцнa Kunum Ba ynupum;

- öocuö KonraH xuMoa uHmooTnapuHu Tonum Ba onum, ynapgaH ogaMnapHu HuKapuö onum;

- muKacTnaHraH Ba ëHaëTraH öuHonap, uHmooTnap, TyryHnu, ra3 6unaH u^nocnaHraH Ba cyB öocraH öuho BaöpoHanapugaH ogaMnapHu Kugupum Ba KyTKapum;

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

- жабрланган одам топилган жойда биринчи тиббий ёрдам курсатиш ва уни фавкулодда вазият зонасидан ташкаридаги тиббий муассасага эвакуация килиш;

-ахолини фавкулодда вазият зонасидан хавфсиз худудларга олиб чикиш;

-станциясидан поезд ва вагонларни олиб чикиш;

-одамларга санитар ишлов берис, кийим, поябзал, шахсий химоя воситалари, техник ва транспорт воситаларини дезинфекция килиш.

А^БШИ пайтида куткарув ишлари одамлар топилиши мумкин булган барча жойлар ва куткарув гурухлари (булимлари) рахбарларининг тегишли хисоботлари тулик текширилгандан сунг тухтатилади.

-ернинг ифлосланган жойларида йуллар ва утиш жойларини тартибга солиш;

-уларни четлаб утадиган йулларини ёткизиш, коммунал ва технологик тизимлар ва тармокларда, хавфли юклар билан харакатланувчи таркибда аварияларни локализация килиш ва бартараф этиш;

-кулаши мумкин булган бино ва авария-куткарув ишларини олиб боришга омилларни йук килиш;

-А^Ини таъминлаш учун шикастланган ва вайрон булган алока линияларини, электр ва сув таъминоти тармокларини таъмирлаш ва тиклаш;

-кушимча авариялар, уруш пайтида душманнинг такрорий зарбалари пайтида одамларни бошпананаларга жойлаш, шикастланган химоя тузилмаларини таъмирлаш ва тиклаш;

-хавфли юклар булган харакатланувчи таркибни иш жойларидан олиб чикиш, агар иложи булмаса - бу юкларни хавфсиз жойларга тушириш ва саклаш ёки хавфсиз жойга олиб чикиш.;

-портламаган ук-дориларни зарарсизлантириш ва йук килиш. Жамоат тартибини таъминлаш, фукаролар объектлари ва мулкини химоя килиш учун комендантлик хизмати тузилади, яъни асосий йуналишларда назорат пунктлари, комендант постлари, патруллик.

Жасадларни аниклаш ва кумиш зарур чоралардан биридир. Темир йул транспортида мансабдор шахслар фавкулодда вазиятда ташиладиган юкларнинг хавфсизлигини таъминлаш учун зарур чораларни куради

Поездлар харакати узилиб колган такдирда, К^ШИни бошкарувчи тузилмалар ва темир йул транспортининг махсус курилиш-тиклаш тузилмалари билан шошилинч шароитда поездлар харакатини тиклаш билан параллел

Бошка шошилинч ишларга куйидагилар киради:

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

равишда иш олиб борилиши мумкин. Вазиятга караб, биринчиси тиклаш ишларига, иккинчиси, аксинча, ^БШИга жалб килиниши мумкин.

Дозиметрик (кимёвий) назоратни уз вактида утказмасдан муваффакиятли куткарув ишларини амалга ошириш мумкин эмас.

Радиоактив ифлосланиш (ифлосланиш) %олатида куткарув ишларини

- радиоактив ифлосланиш хакида огохлантириш;

- шахсий химоя воситаларидан, химоя иншоотларида бошпанадан фойдаланиш;

- ифлосланган худудларда одамларнинг узини тутиш коидаларига риоя килиш;

- ифлосланган махсулотлар ва сув истеъмолини йук килиш;

- ифлосланган худудлардан ахолини (агар керак булса) эвакуация килиш.

Кимёвий ифлосланиш булганда куткарув ишлари куйидагиларни

уз ичига олади:

- кимёвий хавф хакида огохлантириш;

- шахсий химоя воситаларидан фойдаланиш;

- антидотлар ва ИППлардан фойдаланиш;

- химоя иншоотлари (бошпана)га яшириш;

- ифлосланган худудда хатти -харакатлар режимига риоя килиш;

- одамларни ифлосланган худуддан эвакуация килиш;

- одамларга санитар ишлов бериш, худудларни, иншоотларни, асбоб-ускуналарни, мулкни, транспортни, кийимларни газсизлантириш.

Кимёвий ифлосланиш, радиоактив ифлосланиш, ёнгинлар, шунингдек, хавонинг гайритабиий харорати шароитида иш олиб борилганда, фавкулодда куткарув хизматлари ходимларининг иш кобилиятини, махсус техника ва ускуналарнинг имкониятларини саклаб колиш зарурлигини хисобга олган холда ташкил этилади.

Темир йул транспорти объектларида ^БШИни утказишнинг мураккаблиги шундаки, хар хил юклар, шу жумладан хавфли юклар куп булган вагонлар одатда нисбатан кичик худудда тупланган ва поезд вагонларида одамлар булиши мумкин.

Поезд вагонлари бир-бирига жуда якин жойлашган булиб, бу ёнгиннинг тез таркалиш хавфини, портловчи моддалар, ёнувчан суюкликлар булган машиналарнинг портлаши ва ут учирувчиларнинг ёниш жойларига киришини кийинлаштиради, чунки утиш жойлари йук, айникса йуллар буйлаб. Вагонлар

олиб боришнинг асосий усуллари:

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

остида ут учириш шлангларини ёткизиш кийин, чунки шлангларни рельс остига ёткизиш керак, балластда чукурликлар хосил булади.

4-расм. Поезд вагонларида хавфли ёнгинлар.

Вокзалда фавкулодда вазиятнинг окибатларини бартараф этиш купинча уз худудидан поездларни кушни бекатларга, перегонга ва кириш йулларига олиб чикиш зарурати билан боглик.

Биринчидан, одамлар ва хавфли юклар булган поезд ва вагонлар чикарилади. Электрлаштирилган худудларда, ёнгин содир булганда, станция йулларини кучсизлантириш керак. Харакатланувчи таркибни таркатиш учун тепловозлар ишлатилади.

Ёнгин поезди куйидагилар учун мулжалланган: -темир йул транспорти объектлари ва харакатланувчи таркибидаги ёнгинларни учириш ва тегишли куткарув ишларини олиб бориш;

-бахтсиз ходисалар, авариялар, табиий офатлар, ёнгинлар билан кечадиган бошка фавкулодда вазиятларда ёрдам курсатиш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

-ёнгинларни учиришда иштирок этиш ва темир йул транспорти билан боглик булмаган объектларда автоматлаштирилган бошкарув тизимларини уз тактик-техник имкониятлари доирасида утказиш, шунингдек ёнгин хавфсизлиги сохасида хизматлар курсатиш.

Поезд ходимлари шахсий химоя воситалари (филтрловчи ва изоляцияловчи ёки сикилган хаво мосламалари, регенератив патронлар, Л-1 енгил химоя костюмлари), ВПХР харбий кимёвий разведка курилмаси, ДП-5В дозалаш улчагич билан таъминланади.

Ёнгин поездларини, шунингдек, ишлайдиган локомотив парки булган йирик станцияларда (юк, йуловчи, сортировка участкаси) жойлаштирилади. Турар жойи икки томонлама чикишни таъминлаши керак. Бу йулда бошка харакатланувчи таркибни жойлаштиришга йул куйилмайди.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Чикиш кисми ёнгин поездини манзилга етказиш учун зарур булган вактга (1,5 соатдан куп булмаган) караб белгиланади, унинг радиуси 100 км дан ошмаслиги керак.

Ёнгин содир булган жойга ёнгин поездини чакириш поезд диспетчери ёки станция хизматчиси томонидан амалга оширилади. Ёнгин хакида хабар олгач, поезд диспетчери булим навбатчисига хабар беради, у билан бирга вокеа жойига кайси поезд юборилишини аниклайди, ут учириш поездига буйрук юборади ва вокзал навбатчисига юбориш буйругини беради.

Электрлаштирилган участкаларда поездни локомотив (паравоз локомотиви) олиб боради. Поездни электровоз билан олиб борганда, булим навбатчиси ёнгин жойига келиши учун тепловоз ёки паравозни тайёрлаб куйиши керак.

Электрлаштирилган майдонларда ёнгин учириш факат электр тармоги электрчисидан ёзма рухсат олганидан сунг амалга оширилади, бунда энергодиспетчерининг буйруги раками ва кучланишни учириш вакти курсатилади. Электрчининг келиши учун вакт талаб килинса, радио оркали рухсат олишга рухсат берилади.

Вагонлар хавфли юклар билан издан чикиб кетгани хакида хабар олингандан сунг, куткарув поезди билан ёнгин поезди хам бирга, куткарув ва фавкулодда вазиятларни тиклаш ишларида хавфсизлигини таъминлашга ёрдам бериш учун юборилади.

Йуловчи поездларида куткарув ишларини олиб боришда куткарувчилар вагонни ташкарисидан ёки ичидан кириш эшиклари оркали кирадилар. Агар улар тикилиб колса, лангар, мисранг, искана ва боскон ишлатилади.

5-расм. Поезд вагонларида авария- куткарув ишларини

амалга оширилиши.

Вагонга дераза оркали кириш учун нарвон ва арконлардан фойдаланади. Куткарувчилар бир-бирига ёрдам бериб ёки кулларидан тортиб кириши мумкин.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Олиб ташлаш керак булган дераза ойнасининг уткир булаклари айникса хавфлидир. Вагонга киргандан сунг, куткарувчилар купе эшикларини очиш, кидирув, эвакуация килиш ва жарохатланганларга ёрдам беришни давом эттирадилар.

Вагон тагига тушган одамларни озод килиш учун, агар керак булса, кутарилади. Бу ишлар юк кутариш кранлари ёки ог'ир юк кутариш кувватига эга махсус кранлар ёрдамида амалга оширилади. Ба'зида курбонларни эр остидан чикариб олиш учун тешик очиш максадга мувофикдир.

6-расм. Темир йул транспорти воситаларида авария- кутцарув

ишларини амалга оширилиш жараёни.

Ёнгин пайтида йуловчиларга вагонининг шикастлаш омиллари юкори харорат, тугридан-тугри олов, ёниш жараёнидан келиб чикадиган захарли моддалар хисобланади. Буларнинг барчаси вахима билан янада кучаяди. Йуловчи вагонлардаги портлашлар фавкулодда вазиятларнинг турларидан биридир.

Портлашларнинг сабаби портловчи моддаларни ташиш коидаларини бузилиши, поезд йуналишида (пасттекисликларда) портловчи аралашманинг пайдо булиши, террорчилик харакатлари булиши мумкин.

Вокзалда ёнгинни учиришда поездни бекатдан хавфсиз жойга олиб

чикцш керак:

перегонда - бу ахоли пункти, туннеллар, куприклар, виадук ва бошка иншоотлар ташкарисидаги жой;

бекатда - тикилиб коладиган йул, кириш йуллари, алохида йулдаги жой, асосий йулдан энг узок, бинолар, иншоотлар. Биринчидан, одамлар билан поездлар ва транспорт хавфини тугдирадиган хавфли юклар чикарилади.

^аттик жисмлар катта олов чикармай ёнади, куп микдорда каттик жисмлар катта олов чикармай ёнади, куп микдорда тутун ва токсик моддалар

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

HuKapagu. Cyro; Mogganap Karra ëHum TyTyH Ba tokcuk Mogganap HuKapagu. Cyro; Mogganap KaTTa ëHum MafigoHu, MafigoHu, öanaHg Mamtana Ba Karra; TyTyH nafigo ôynumu öunaH ëHagu. Cyro; ëHyBHH MaTepuannu 6op цнстеpнa ëHum naHTuga ëHagu.

ËHyBHaH cywKguKnapu 6op цнcтepнaпap ëHraHga, ynapHH gapxpn ynupum Kepap Цнстepнaнннг ohh; ôyfiHugaH cyro; 6yr ëHHÔ HHKKaHga, yHH ycTura ;on;o; ëKH HaMaT ramnam KepaK.

7-pacM. TeMup üyn mpaHcnopmu eazoHnapuHum ëHurn wapaëHu.

TapKanuô ëHaëTraH cyroKguKHu cyB, KynuK, agcopôcuoH MaTepuannap ôunaH ynupunagu.

Arap KymHH noe3ggapra ëHFHH xaB^u Tyrunca, ëHaëTraH цнcтepнaнн xaB^cu3 ^ofira onuô ôopuô, yHH yHupumHH ramKun Kunum KepaK. Eup Ba;THHHr y3uga 6up HeHTa цнcтepнa ëHuô KeTraHga, ynapHu coByram x,aMga ;ymHu BaroHnap Ba цнcтepнaпapнн xumoa Kunum KepaK.

8-pacM. TeMup üyM u,ucmepHa eazoHnapuHum ëmuHdaH yuupuw wapaëHu.

BaroHga ëHruH cogup ôynraHga, TamKu ToMoHgaru ohu; ëHruHHu ynupum KepaK, KefiuH эca nroK Ba эmнкпap op;anu BaroHra (KoHTefiHepra) yT ynupum

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

воситаларини киритиш керак. Баъзида, энг кучли ёниш жойларида, том ва деворларда ёнгинга карши воситаларни киритиш учун тешиклар очилади.

Агар ёнаётган газ машъалини йук килишнинг иложи булмаса, унинг эркин ёниб кетишига йул куйилади. Портлаш эхтимолини истисно килиш учун ёнаётган цистернани доимо сув билан совутиб туриш керак.

Темир йулда фавкулодда кимёвий хавфли моддаларни чикишини тухтатиш учун идишлар тешикларини ёпиш, идишлар ичидан суюкликни захирага хайдаш, хавфли махсулотларни хавфсиз жойга утказиш оркали амалга оширилади. Идиш тешиклари ёгоч ёки пластик пона ёрдамида ёпилади. Ба'зан кискичлардан фойдаланилади.

Тукилган захарли моддани марзалаш, унинг таркалишига тускинлик килиш, зарарли моддаларни табиий чукурликларга, махсус арикларга ёки идишларга йиг'иш, зарарсизлантирувчи моддалар ва адсорбентлар (кум, майдаланган тош, тупрок) билан зарарли кимёвий моддаларни тозалаш керак. Марзалаш учун булдозерлар, автогрейдерлар, экскаваторлар ва кулда тупрокка ишлов берувчи асбоблар ишлатилади.

Зарарланган худуддан авариявий хавфли кимёвий моддалар (АХКМ) сиситернакларга куйилади. Шундан сунг, худудни ва транспорт воситаларини дезинфекция килиш ишлари олиб борилади. Хавфли кимёвий моддаларни суюк усулда зарарсизлантириш ёнгин, сув куядиган машиналар, автоматик тулдирувчи ва насос станциялари ёрдамида амалга оширилади.

Хавфли кимёвий окибатларини бартараф этишда барча чоралар юкнинг характери ва авария картасида курсатилган эхтиёт чораларини хисобга олган холда амалга оширилиши керак. Кондуктор ёки юк жунатувчи мутахассислар томонидан хавфли юкларни кузатиб боришда, А^И пайтида уларнинг курсатмаларини хисобга олиш керак. Куткарувчилар хавфли кимёвий моддаларнинг асосий хусусиятлари ва уларни дезинфекция килиш воситалари билан таниш булиши керак.

Поездлар халокатга учраганда ва йулларда авария юз берганда, улар одамларни ва моддий бойликларни куткариш, поездлар харакатини энг киска вакт ичида очиш билан боглик ишларни бажарадилар.

Поезд халокати ва йулларда авария юз берганда бажариладиган ишлар кулами аник вазиятга боглик. Умуман олганда, у куйидагиларни уз ичига олади:

- йулни, харакатланувчи таркибни, алока тармогини ва бошка тузилмаларни бузилганлиги ва ифлосланишининг табиати ва даражасини аниклаш, ёнгинларнинг кулами, шикастланган одамлар, хавфли юкларнинг

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

мавжудлиги ва холати, фавкулодда куткарув кучларини жойлаштириш тартибини аниклаш.

- вайрон булган вагонларда одамларни кидириш, жабрланганларга биринчи ёрдам курсатиш ва уларни тиббий муассасаларга эвакуация килиш;

- шикастланмаган одамларни хавфсиз жойларга олиб чикиш, ёнгинларни учириш, харакатланувчи таркиб ва бошка асбоблар йулини дезинфекция килиш (агар керак булса);

- вайрон булган харакатланувчи таркибни, хавфли ва кимматбахо юкларни хавфсиз масофада олдиндан тушириш ва бинога якин жойдан олиб кетиш;

- ярокли ёки озгина шикастланган харакатланувчи таркибни релсьларга куйиш, уни энг якин алохида пунктга етказиш ва кейинчалик та'мирлаш;

-йул тушагини, йул устки кисмини, алока тармогини, алока ва бошка тузилмалар ва курилмаларни тиклаш;

-одамларга санитар ишлов бериш (агар керак булса).

Тикловчи поезд харакатланувчи таркиб издан чикиши ва тукнашувини бартараф этиш, шунингдек, табиий офатлар юз берганда ёрдам курсатиш учун мулжалланган.

Агар курбонлар булса, биринчи навбатда АКИ амалга оширилади.

Г I 1 __\ > / С \ > \ ' /Л

Тикловчи поезд юк кутаргич (темир йулга урнатилган кранлар - 2 дона, гусеницали кран - 1 дона), тортиш ва ташиш техникаси, прокат, кувват ва бошка ускуналар, материаллар, инвентарлар, химоя Л-1 нурли химоя костюми) ва кийимкечаклар, нафас олиш органларининг шахсий хдмоя воситалари (противогаз ИП-4, ГП-5В, респираторлар), кимёвий (ВПХР харбий кимёвий разведка курилмаси) ва радиация (ДП-5В нурланиш дозалари улчагичи) асбоблари билан жихозланган булиши керак.

Цайта тиклаш поезди катта станцияда (юк, йуловчи, сортировкалаш ёки участка) локомотив парки мавжуд жойларда булади.

Поезднинг тухташ жойи икки томонлама чикиш йулидаги йулларда жойлашган булиши ва стационар ишлаб чикариш ва коммунал хоналар билан жихозланган булиши керак. Кайта тиклаш поезди тухташ жойига бошка харакатланувчи таркибни жойлаштириш такикланади. Кайта тиклаш поездларининг дислокация нукталари орасидаги масофа 200 км дан ошмаслиги керак.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

9-pacM. MexaHU3auiURMamzaH uuzMa zypyx, mexHuurnapu.

XY^OCA:

KyTKapyB Ba 6offlK;a momunuHH umnap SunaH myrynnaHaguraH rypyxnapHuHr um TapTuSu Ha^ac onum Ba Kypum opraHnapuHuHr xumo^obhu BOCHTanapn Ba maxcufi xumoa BOCHTanapuHUHr xumoa Ba;THHu, myHuHrgeK, MatnyM Sup ^ofiga umnamga ogaMnapHuHr umugaru y3rapumnapHHHr KOHyHHtfraapuHH xucoSra onraH xonga ypHaranumu KepaK.

^BfflH TyHy-KyH TexHHK xroMar KypcarumHu pe^anamTupaëTraHga, um цнкппapннннг gaBOMufinuru, my ^yMnagaH gaM onum Tara^ycnapu 6 coargaH omMacnuru KepaK Ba xap öup anoxuga xonarga MatnyM Ba;T gaBOMuga 6ap;apop umnamHu TaBcu^noBnu KypcaTKunnap acocuga SenrunaHagu.

BynuHManapHu anMamrapum SenrunaHraH um Ba;Tu TyraraHgaH cyHr aManra omupunagu. y^raprapum Ba;Tu Ba TapTuSu ^BOHhu aManra omupyBnu SynuHMa Somnuru ToMoHugaH SenrunaHagu. ^BfflHHuHr yзпroкcнзпнгннн TatMuHnam ynyH KagpnapHu y3rapTupum TyrpugaH-Tyrpu um ^ofiuga aManra omupunagu. y^rapTupunraH arperaraap Ba SupuKManapHuHr ^Mxo3napu, arap KepaK Synca, um ^ofiura KenraH SynuHManapra yTKasunagu.

OSteKTga (ynacTKaga) KaTTa SynuM Somnuru anMamTupunagu. y um ^öhuhu (um ^ohuhu) KenraH SynuHMa Somnurura Tonmupumu mapT, yHra ®:ofi, um mapouraapu, muKacraaHraHnapHuHr ^ofinamyBu, ano;aHu Tammn этнm Ba xk.

Hm oôteKraapuHu (MafigoHuHu) Tonmupum TyraraHgaH cyHr, anMamTupunaguraH Kyn Ba BocuTanap SenrunaHraH fiurum nyHKTura KenTupunagu,

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

кейинги харакатларга тайёрланади, сунгра хордик чикариш майдонига утади (жойлаштириш).

^БШИ ни тугатиш тугрисидаги карор фавкулодда вазиятлар бошлиги томонидан кабул килинади, сунгра ^БШИни амалга ошириш далолатномалари бажарилади ва тасдикланади.

^БШИ юкори психологик ва жисмоний стресс, хавфнинг ошиши, фавкулодда вазиятни бартараф этишда иштирокчиларнинг хаёти ва соглигига бевосита хавф тугдирадиган шароитда амалга оширилади ва белгиланган хавфсизлик талаблари ва мехнатни мухофаза килиш коидаларига мувофик бажарилиши керак.

Фавкулодда вазиятларнинг олдини олиш ва бартараф этиш режалари белгиланган тартибда ишлаб чикилган худудлар ва корхоналарда К£ШИ ушбу режаларда белгиланган хусусиятларни хисобга олган холда амалга оширилиши керак.

REFERENCES

1. O'zbekiston Respublikasining "Aholi va hududlarni texnogen va tabiiy xarakterdagi favqulodda vaziyatlardan muhofaza qilish to'g'risida"gi Qonuni 20.09.1999 y.

2. Узбекистон Республикаси темир йулларидан фойдаланиш коидалари, Тошкент, 1999.

3. Темир йул курилиши, йул ва йул хужалиги атамалари ва тушунчаларининг русча-узбекча лугати, Расулев А. Ф., Фозилова З., Махаматалиев Э. М., Тошкент, 2005.

4. О мерах по предупреждению чрезвычайных ситуаций, связанных с паводковыми, селевыми, снеголавинными и оползневыми явлениями, и ликвидации их последствий.

5. Постановление Президента Республики Узбекистан от 19 февраля 2007 г.№ ПП-585 [Электронный ресурс].-Режим доступа:http://lex.uz/pages/getpage.aspx? lact_id=1132317. - Дата доступа: 01.12.2017 г.

6. Ниязметов С.С. «Методика расчета и проектирования противооползневых сооружений для защиты дорожного земляного полотн» Автореферат диссертационной работыМ.2007 г.

7. ТЕМИР ЙУЛ БЕКАТЛАРИ ВА ТУГУНЛАРИ / А. Ш. Шорустамов, Р. Я. Абдуллаев [ва бошк.]. - Темир йул коллежлари учун дарслик Чулпон номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи, 2007-й.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

8. Авария-куткарув ишлари / С. Газиназаров [ва бошк.]. - Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги - Т.: Чулпон номидаги НМИУ, 2014, - 160 б.

9. Дергачева, И. (2017). Проблемы прогнозирования и предупреждения трансграничных паводков в горных и предгорных районах Узбекистана [Электронный ресурс]. НИГМИ, Узгидромет.-Режим доступа: http://skachate. ru/geografiya/148685/index. html.-Дата доступа, 1.

10. Makkambaev P.A., Raziqov R.S. "Temir yo'l transportida favqulodda vaziyatlar va fuqaro muhofazasi" T. ToshIIT 2018 yil

11. Ахмедов М.А., Салямова К.Д. "Селевие явления Узбекистана". Вестник Университета гражданской защиты Белорусии Т2, № 2.2018 г.

12. Shahobiddinov,V. E., Khodjayev, O. S., & Oripov, S. G. (2021). TEMIR YO 'L TRANSPORTIDA SODIR BO 'LGAN TABIIY VA TEXNOGEN TUSDAGI FAVQULODDA VAZIYATLAR OQIBATLARINI BARTARAF ETISHDA AVARIYA QUTQARUV ISHLARINI TAKOMILLASHTIRISH. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 987-994.

13. Kh, A. S., Shahobidinov, V. E., & Sh, K. O. PROTECTION OF TRANSPORT FACILITIES FROM FLOOD AND EARTHQUAKE.

14. Shaxobidinov,V.E. (2022). TEMIR YO'L TRANSPORTIDA HARBIY TRANSPORT VA YUKLARNI TASHISHGA OID BAJARILADIGAN TADBIRLAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (Special Issue 4-2), 313-319.

15. Khakimovich, A. S., Djabborov, S. X., & Shaxobidinov, V. E. (2022). Impact of Water Resources on Objects and Lines of the Railway in Mountain and Foothill Places of Uzbekistan. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 6, 234240.

16. Шахобидинов, В. Э., Абдазимов, Ш. Х., Орипов, С. Г. У., & Гофуров, Ё. К. (2022). ПУТИ ОБЕСПЕЧЕНИЯ БЕЗОПАСНОСТИ В ЖЕЛЕЗНОЙ ДОРОГИ И ОБЪЕКТЫ НАРОДНОГО ХОЗАЙСТВА ПРИ ПРИРОДНЫХ ЧРЕЗВЫЧАЙНЫХ СИТУАЦИЯХ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН. Academic research in educational sciences, 3(5), 807-814.

17. Abdazimov Sh.X., ShaxobidinovV.E., "ВЛИЯНИЕ ЧРЕЗВЫЧАЙНЫХ СИТУАЦИЙ ПРИРОДНОГО ХАРАКТЕРА НА ЖЕЛЕЗНУЮ ДОРОГУ В ГОРНЫХ И ПРЕДГОРНЫХ РАЙОНАХ ПРИ ПЕРЕВОЗКЕ ОПАСНЫХ ГРУЗОВ. АВАРИЙНО-ВОСТОНОВИТЕЛЬНЫЕ РАБОТЫ ПРИ ЧС" O'ZBEKISTON RESPUBLIKASI FAVQULODDA VAZIYATLAR VAZIRLIGI AKADEMIYASI "Yong'in-portlash xavfsizligi" ilmiy-amaliy electron jurnal

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(1/2), Jan., 2023

"Пожаро-взрыво безопасность"научно-практический электронный журнал, ISSN 2181-9327, № 1 (8), 2022, 188-195 Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 ISSN 2181-1784 Scientific Journal Impact Factor SJIF 2022: 5.947 Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7 1150 w October 2022 www.oriens.uz

18. Абдазимов, Ш. Х., Шахобидинов, В. Э., & Орипов, С. Г. У. (2022). ПОСЛЕДСТВИЯ НАВОДНЕНИЯ И НАВОДНЕНИЯ НА ЖЕЛЕЗНОДОРОЖНЫХ СООРУЖЕНИЯХ И НАСЕЛЕННЫХ ПУНКТАХ. ОРГАНИЗАЦИЯ АВАРИЙНО-СПАСАТЕЛЬНЫХ РАБОТ ПРИ СТИХИЙНЫХ БЕДСТВИЯХ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(7), 773-780.

19. Шахобидинов, В. Э., & Разиков, Р. С. (2022). ОСОБЕННОСТИ ЛИКВИДАЦИИ ПОСЛЕДСТВИЙ АВАРИЙ НА ЖЕЛЕЗНОДОРОЖНОМ ТРАНСПОРТЕ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(8), 343-351.

20. Shaxobidinov, V., & Oripov, S. (2022). TEMIR YO'L TRANSPORTI ORQALI XAVFLI YUKLARNI TASHISHNI TASHKIL ETISH MASALLARI VA AVARIYA OQIBATLARINI OLDINI OLISH. Eurasian Journal of Academic Research, 2(9), 81-88. 21.

21. Abdazimov, S., Shaxobidinov, V., Nurmamatov, S., & Oripov, S. (2022). XAVFLI YUKLARNI TASHISHDA FAVQULODDA TEXNOGEN HOLATLARNI TEMIR YO 'L TRANSPORTIGA TASIRI. Eurasian Journal of Academic Research, 2(11), 510-516.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.