Tehnološko projektovanje pretovarno-skladišnih procesa Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

Profesor dr Momčilo Miljuš,

dipl. inž.

docent dr Milorad Vidović,

dipl. inž.

Saobraćajni fakultet, Beograd

TEHNOLOSKO PROJEKTOVANJE PRETOVARNO-SKLADISNIH PROCESA

UDC: 355.415.2/.3 : 656.073.23

Rezime:

Tehnološko projektovanje logističkih sistema karakteriše veoma visok stepen komplek-snosti, a od njegovog kvaliteta u znatnoj meri zavisi i efikasnost i ekonomičnost realizacije logističkih procesa u praksi. Pretovarno-skladišne procese (PSP) u okviru odgovarajuah lo-gističkih podsistema, a posebno u okviru realizacije tokova materijala, karakteriše niz speci-ficnosti koje u znatnoj meri uslo'avaju tipične PSP. Da bi se ostvarili preduslovi za adekvat-no realizovanje PSP, u ovom radu je dat pregled metodologije tehnološkog projektovanja ovih sistema.

Ključne reči: tehnološko projektovanje, pretovar, skladištenje.

TECHNOLOGICAL DESIGN OF LOADING/UNLOADING AND WAREHOUSING PROCESSES

Summary:

Design of technological processes is one of the most complex tasks in the field of design in general. This type of design is also involved in logistic system design as these systems are typically very complex so that quality of design solution has a great influence on efficiency and economical level of logistic processes efficiency in practice. Loading/unloading and warehousing processes (LUWP) within some logistics systems, especially in material flows, require specific efforts which complicate typical LUWP. Aiming to consider adequate realisation of LUWP, this paper shows the methodology of design of these systems.

Key words: technological design, loading/unloading, warehousing.

Uvod

Transport roba danas dobija sve zna~ajnije mesto u okviru zadataka koji se postavljaju pred dru{tvenu reprodukci-ju uop{te. Me|utim, realizacija zadataka u oblasti transporta vremenom postaje sve složenija, jer se, pored zahteva za sve ve}im stepenom racionalizacije tran-sportnih lanaca, jednovremeno intenzivi-raju i generi{u sve složeniji zahtevi u do-menu bezbednosti, ekologije i nekim drugim oblastima zna~ajnim za procese u dru{tvu.

Zbog ovakvih uslova, problematici realizacije tokova materijala, treba, s ob-zirom na izuzetnu kompleksnost faktora koja uti~e na njihovu efektivnost, pristu-piti na odgovaraju}i na~in, odnosno na osnovu logisti~kih principa. Ovi principi nameću, pre svega, sistemski pristup jo{ u fazi projektovanja navedenih procesa, kako bi se jo{ na tom nivou ostvarili preduslovi za realizaciju svih aktivnosti u okviru transportnih lanaca na željenom nivou, uz respektovanje, kako je nagla{e-no, sve složenijih zahteva (i ograni~enja) po nizu kriterijuma. Kako u okviru tran-

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

285

sportnih lanaca pretovarno-skladisni pro-cesi (PSP) imaju posebno mesto, u ovom radu ukazano je na metodologiju tehno-loskog projektovanja sistema za njihovu realizaciju.

U literaturi je ovoj oblasti, zbog nje-nog zna~aja, jos pre nekoliko decenija po~ela da se posvećuje sve veća pažnja. Tako, na primer, sve vise se naglasava povećanje interesa, kako o projektovanju sistema za rukovanje materijalima, tako i za njihovo funkcionisanje [1]. Hijerarhij-ski, projektovanje je obuhvaćeno strate-skim, a funkcionisanje takti~kim aspek-tom, pri ~emu se naglasava da je zbog spektra zadataka i kompleksnosti procesa veoma teska sama formulacija problema i optimizacije u procesu tehnoloskog projektovanja. U praksi su se iznalazila rese-nja razli~itog kvaliteta, primenom isku-stvenih metoda (tzv. „rule-of-thumb“ i heuristika). Ratliff i Nulty [2], takođe, ukazuju na kompleksnost tehnoloskog projektovanja koje nameće respektovanje niza relevantnih aspekata sistema i okru-ženja pri projektovanju i donosenju odlu-ka. To se potvrđuje i u [3], sto ukazuje na to da se i pri samom skladistenju sreće

veoma složena problematika vezana za njegovo projektovanje (sa težistem na in-tenzitetu protoka roba kroz skladiste, ka-pacitetu skladista i obliku samog skladi-snog objekta) kao polaznim faktorima. Jedan od pristupa u domenu problemati-ke rukovanja materijalima, sa sekvenci-jalno datim aktivnostima (bez njihove međuzavisnosti), prikazan je u [4].

Može se konstatovati da korektan pristup ovom projektovanju zahteva pri-menu na~ela sistemskog pristupa i tehni-ka agregacije i disagregacije u procesu razvoja resenja (slika 1). Shodno tome, ovaj rad je obuhvatio prikaz karakteri-sti~nih faza prisutnih u tehnoloskom projektovanju, i to:

- analizu mesta i uloge PSP;

- definisanje zadataka koji se posta-vljaju pred pretovarno-skladisni sistem (PSS);

- razvoj varijanti strukture PSS i tehnologija realizacije PSP;

- izbor optimalnog iz skupa vari-jantnih tehnoloskih resenja.

286

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

Mesto i uloga pretovarno-

-skladišnih procesa

Veza između transporta, privrede i dru-gih delatnosti u kojima se realizuju tokovi materijala (slika 2) fundamentalna je. Transport, kroz ispunjavanje razlicitih zadataka, obezbeđuje integraciju privrede, pri cemu njegovi troškovi u znatnoj meri uticu na vrednost robe i efektivnost procesa repro-dukcije. Pri tome, ne može se zanemariti učešće transportne privrede u društvenom proizvodu, kao i angažovanju resursa. Na-dalje, povećanje standarda i zadovoljenje ostalih društvenih ciljeva uslovljava ostva-renje adekvatne podele rada između poje-dinih vidova transporta, pri cemu taj zada-tak, pored niza kvantitativnih, sadrži i niz kvalitativnih karakteristika.

0KRU2ENJS

ROBNI Я TOKOVI

CDJEV/

d.

PSS

PRETOVARNO

SKLADI[NI

SISTEM

(PROCESI U PSS)

ograničbnja

Sl. 2 — Osnovni odnos procesa reprodukcije, robnih tokova i PSP

Razvoj transportnih tehnologija, a time i PSP kao njihovih cinilaca, usme-ren je ka snižavanju troškova transporta, po mogućnosti kod svih ucesnika u transportnom lancu, ali i sa stanovišta ce-lokupne privrede i šire. Da bi se to ostva-rilo, kao prioritetni ciljevi mogu da se iz-dvoje: odgovarajuća distribucija roba (pre svega sa vremenskog aspekta dosta-ve), smanjenje potrošnje vitalnih sirovina i resursa, postizanje zahtevanog nivoa zaštite ljudi, materijalnih dobara i život-

nog okruženja, povećanje materijalnih bogatstava, poboljšanje saobraćajnih uslova i dr. (slika 2). Pri tome, PSP ne pripada strogo ni jednom od klasicnih vidova transporta - oni mogu biti sadržani unutar pojedinih vidova ili, što je tipicno, na mestima povezivanja razlicitih vidova transporta. Takođe, u znatnoj meri prisut-ni su, odnosno sadržani, i u oblasti indu-strijskog transporta u okviru proizvodnih sistema.

Imajući to u vidu, PSP u okviru dru-štvene reprodukcije imaju ulogu da u okviru transportnih lanaca omoguće rea-lizaciju nekoliko osnovnih funkcija:

- prostorno izjednacavanje, kada se transportnim lancima spajaju prostorno razdvojena mesta proizvodnje i potro-šnje. Tada, ukoliko se realizuje skladište-nje, dolazi do privremenog prekida tran-sportnog procesa;

- vremensko i kvantitativno izjednacavanje, kada se javlja vremenska i kvantitativna neusaglašenost u procesu kretanja robe. Može biti posledica vre-menski nesinhronizovanih intenziteta proizvodnje i potrošnje, kretanja i tehno-eksploatacionih parametara transportnih sredstava u transportnim lancima i dr.;

- izjednacavanje asortimana, kao zahtev koji nastaje usled neusaglašenosti formiranja asortimana po mestu ili vreme-nu nastanka u okviru proizvodnog sistema u odnosu na zahteve potrošnje (bilo u okviru proizvodnih podsistema ili tržišta).

Uprošćeno predstavljeno, makro-struktura transportnog lanca u sferi kretanja roba može se predstaviti kao na slici 3. Na svim mestima suceljavanja razlicitih sistema koje povezuje transportni la-nac, pojavljuje se i PSS.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

287

TO K INFORMACIJA

POŠILJALAC ROBE 3 s. PSS TRANSPORTNI SISTEM c: PSS PRIMALAC ROBE

JSS :

TOK ROBE

Sl. 3 — Makrostruktura transportnog lanca u sferi kretanja robe

Definisanje zadataka

pretovarno-skladisnog

sistema

Sagledavanjem mesta i uloge PSS uocava se da on u okviru transportnih la-naca ima znacajan uticaj na kvalitet funkcionisanja. Drugim recima, zadaci koji se generisu postavljanjem ciljeva si-reg okruženja generisu funkcionisanje PSS, koji na odgovarajući nacin postaje „aktivan“ i teži da realizuje postavljene zadatke, odnosno da deluje na okruženje. Imajući to u vidu, osnovna karakteristika PPS je da u okviru njega egzistiraju tehnoloski zahtevi, i da se realizuju posta-vljeni tehnoloski zahtevi angažovanjem odgovarajućih resursa i organizacijom.

Tehnoloski zahtevi koje obuhvata za-datak PSS prevashodno zavise od uloge, odnosno sistema koje povezuje u transport-nom lancu [5]. Ne ulazeći u niz mogućih kombinacija, u praksi se obicno sreću sle-deći osnovni tehnoloski zahtevi u PSP:

- istovar transportnog sredstva (ili izlaz iz procesa proizvodnje),

- transport od mesta istovara do mesta skladistenja (odlaganja),

- uskladistenje robe,

- cuvanje robe,

- iskladistenje (zahvatanje),

- transport do mesta utovara,

- utovar u transportno sredstvo (ili ulaz u dalji proces proizvodnje).

Pored ovih osnovnih zahteva, PSP cesto obuhvataju i niz drugih zahteva (sortiranje, kondicioniranje, komisionira-nje, prepakivanje i dr.). Ne treba posebno ukazivati na to da zbog jake veze skupa tehnoloskih zahteva i PSS koji treba da ih realizuje, efikasnost realizacije PSP iz-uzetno zavisi od nivoa usaglasenosti pre-tovarnog zadatka (skupa tehnoloskih zahteva) i PSP, sa jedne, i od karakteristika sistema na visem hijerarhijskom ni-vou (transportnih lanaca) koje PSS op-služuje, sa druge strane.

Da bi se omogućilo kvalitetno teh-nolosko projektovanje, u konkretnom problemu znacajno je da se tehnoloski zahtevi (TZ) na adekvatan nacin identifi-kuju i opisu. Identifikacija je vezana sa rasclanjivanjem osnovnog zadatka do nivoa koji obezbeduje sagledavanje rele-vantnih veza izmedu njih i elemenata koji ih realizuju. Pri tome se ukazuje da je ovako definisan TZ po pravilu visedi-menzionalan, i da je opisivanje njegovih relevantnih parametara složeno. U takvoj situaciji, potrebno je da se TZ korektno prikažu kroz sagledavanje znacajnih karakteristika i njihovo opisivanje. Kako one u znatnoj meri mogu da odstupaju i od jednog do drugog TZ i izmedu kon-kretnih PSP, tome treba posvetiti poseb-

288

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

nu pažnju. U praksi su, najčešće, za opi-sivanje u okviru PSP najznacajnije slede-će karakteristike TZ: pojavni oblik (koli-cina), mesto nastanka - završetka u pro-storu, vreme (zakon nastanka) i realizaci-je (za poznate tehnologije), interval str-pljivosti i dr. Međutim, ove karakteristi-ke se u praksi mogu bitno razlikovati i kod istih TZ, pa je radi bližeg opisivanja neophodno utvrditi i obeležja karakteri-stika TZ. U PSP se kao potencijalna obe-ležja karakteristika TZ pojavljuju:

- deterministicnosti ili stohasticnosti,

- stacionarnosti ili nestacionarnosti,

- homogenosti ili nehomogenosti,

- kontinualnosti ili diskontinualnosti.

Treba naglasiti da karakteristike TZ

mogu da imaju razlicite kombinacije na-vedenih obeležja. Ovaj spektar može biti od (uslovno povoljne) kombinacije obe-ležja deterministicnosti, stacionarnosti, homogenosti i kontinualnosti, pa do (po pravilu nepovoljne) kombinacije stoha-sticnosti, nestacionarnosti, nehomogeno-sti i diskontinualnosti. Svaka od kombi-nacija ima specifican uticaj na pojedine korake u daljim fazama projektovanja, tako da je istraživanje mogućnosti uticaja na karakteristike TZ i njihova obeležja (i efekata tih uticaja na PSP) od posebnog znacaja.

Ako se obeležja identifikovanih re-levantnih karakteristika TZ odlicno po-znaju može se smatrati da je zadatak PSS moguće opisati na kvalitetan nacin (slika 4). Drugim recima, tek na osnovu raspo-laganja tim informacijama moguće je kvalifikovano pristupiti daljem tehnolo-škom projektovanju PSP. To posebno dobija na znacaju u okviru PSP, vezanim za snabdevanje vojnih jedinica, jer nepo-znavanje ili nerespektovanje posebnih

specificnosti TZ, njihovih karakteristika i obeležja (strukture i osobina robe, uslova realizacije procesa u ratu ili miru, strate-gije zaliha i njihovog lociranja, tehno-eksploatacionih parametara tehnoloških elemenata itd.) može u bitnoj meri da de-gradira servis-stepen, ili cak onemogući realizaciju logistickih funkcija sa svim posledicama koje iz takvog stanja mogu da proisteknu.

Razvoj varijanti strukture pretovarno-skladisnih sistema i tehnologije realizacije pretovarno-skladisnih procesa

Nakon definisanja mesta i uloge i definisanja zadataka koji se postavljaju pred PSS, pristupa se razvoju varijantnih tehnoloških rešenja PSP. Ovaj razvoj

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

289

pretpostavlja nekoliko koraka: definisa-nje tipicnih tehnologija, razvoj varijant-nih tehnoloških koncepcija i tehnoloških rešenja.

Tipične — atipične tehnologije

U procesu tehnološkog projektova-nja neophodno je ukazati i na znacaj me-đusobne veze TZ - tehnološki element (TE) koji taj zahtev izvrsava. Moguće polje stanja ovog odnosa je takvo da ko-rišćenje jednog TE može da utice na pri-menu strogo određenog TE (ili grupe TE) za realizaciju nekog drugog TZ. Ta-kođe, moguće su uzrocno-posledicne veze između pojedinih TZ, tako da se u po-lju stanja teži grupisanju TZ u skupove koji su homogeni sa aspekta realizacije. Ovakvom skupu, odnosno grupi TZ (TG), koji cini jednu tehnološku celinu u okviru PSS može se „dodeliti“ jedinstve-ni nacin izvrsavanja, koji se, zavisno od primenjenosti u praksi, naziva tipicna ili atipicna tehnologija (TT/AT). Razvoj na-uke i tehnike omogućio je da se grupe TZ mogu izvršavati na razlicite nacine, tako da se svakoj grupi može dodeliti i razliciti skup TT/AT.

Radi daljeg projektovanja neophodno je da se TT/AT potpuno definišu, što se postiže ako su utvrđeni:

- struktura TZ u okviru PSP sa svo-jim relevantnim karakteristikama i obe-ležjima,

- struktura primenjenih TE i njiho-vom vezom sa TZ,

- rešenja mikrolokacije koja su po-vezana sa realizacijom procesa u okviru TT/AT,

- postupci operativnog upravljanja pri realizaciji TZ.

Struktura TE i njihova veza sa TE treba tacno da defmiše koji(e) TZ reali-zuje(u) TE, što pretpostavlja poznavanje preciznih tehno-eksploatacionih karakte-ristika TE. Zbog mogućih razlicitih kom-binacija, za sagledavanje odnosa TZ/TE u okviru TT može se primeniti matrica odnosa TZ/TE. Kako je veoma širok spektar TZ koji se sreću u praksi, kod PSP na tržištu je prisutna izuzetno velika ponuda opreme, sa razlicitim nivoima kompleksnosti, proizvodnosti, fleksibil-nosti i dr., sa ciljem da se njima realizuju TG. To ukazuje da se TG mogu realizo-vati na više nacina, što je principijelno predstavljeno na slici 5.

Rešenja mikrolokacije u okviru TT obicno su vezana za rešavanje problema layouta, tako da je neophodno da se utvr-de svi neophodni zahtevi za prostorom predviđenih TE, kao i sam razmeštaj TE u prostoru. Ovaj korak je neophodno rea-lizovati u okviru TT/AT, kako bi se znao ambijent realizacije PSP, trajektorije toko va materijala, mobilne opreme, anga-žovani prostor i dr., što je od posebnog

IINARNE fa ^ rOSTI PRI I J

:enju TE

Grupe TZkoje treba izvrsiti u okviru zaokružemh tehnoloskih celina

- -

---------------|јсш-Ј [tg^

-4- i — i — i i

Tipicne/atipicne .........................

tehnologije i i I I I i

\TTi,i I \TT2,i

\ 1 Ml!

МММ

[TTj^J |гг2^

I 1 I I I I

Sl. 5 — Principi uoblicavanja TT

290

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

znacaja za dalje projektovanje i primenu odgovarajućeg tehnoloskog resenja.

Upravljanje u okviru TT/AT ima po-seban znacaj, jer se njime, u okviru TT/AT (primenjenih za PSP), utvr|uju skupovi i redosledi aktivnosti (u prostoru raspore|enih) TE pri realizaciji sa njima povezanih TZ. Nivo kvaliteta upravljanja direktno utice na ostvarivanje tehno-eks-ploatacionih karakteristika TE, a time i na nivo kvaliteta funkcionisanja celog PSS.

Razvoj tehnoloskih koncepcija

U prethodnom koraku se formira skup varijantnih TT/AT za tehnolosku celinu (odnosno TG). Ne treba naglasa-vati da same TT/AT za sebe ne predsta-vljaju tehnolosko resenje koje se ad hok može primeniti u PSS. Radi toga je neop-hodno formirati skup TT/AT kojima su obuhvaćeni svi TZ, a koji može biti pri-menjen na ceo PSS (slika 6). Jedan takav tehnoloski usklalen skup TT/AT je vari-jantna tehnoloska koncepcija (TK).

Kao sto se može zakljuciti, pri anga-žovanju vise TT/AT pri realizaciji tokova materijala u PSS one melusobno treba

da budu kompatibilne. Na primer, tehno-logija primenjena na frontu pretovara mora biti usaglasena sa tehnologijom uskladistenja - iskladistenja ukoliko su one u direktnoj vezi. Spektar situacija u praksi je takav da se sreću resenja gde se sredstva za istovar - utovar koriste i za uskladistenje - iskladistenje robe. Nasu-prot tome, sreću se situacije da pojedine TT/AT mogu biti potpuno nezavisne od drugih, pa se pri razvoju resenja u okviru njih ne mora u istoj meri voditi racuna o resenjima u ostalim delovima PSS (na primer, neka od faza melupogonskog transporta u proizvodnom procesu). Iz ovih razloga TT/AT u okviru jedne TG mogu da budu zavisne i nezavisne od tehnoloske koncepcije. U ovakvim uslo-vima jedna varijantna TK predstavlja skup koji se sastoji od dva podskupa -podskupa TT/AT koje zavise od TK i podskupa TT/AT koje ne zavise od TK.

Neophodno je naglasiti da izbor i grupisanje TT/AT koji cine jednu TK ni-je dovoljno za njeno potpuno opisivanje već je neophodno definisati resenja veza-na za oblast upravljanja i korisćenja pro-stora, ali za sve TT/AT u okviru TK. Ne

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

291

treba posebno naglašavati da je potrebno sve TK predviđene TT/AT preliminarno locirati na raspoloživom prostoru. U tom koraku projektovanja nije retka situacija da ogranicenja lokacije iskljuce neku TK iz skupa varijantnih TK. Nadalje, preliminarno prostorno raspoređivanje omo-gućava definisanje nekih karakteristika TZ, pre svega mesta nastanka - završetka realizacije TZ.

Radi ostvarivanja zadatka PSS sve TT/AT, u okviru jedne TK, moraju da funkcionišu u zajednickom PSS. Zbog toga je neophodno formiranje zajednickog rešenja upravljanja PSP koji tacno defini-šu odnose TZ/TE. Kako upravljanje nije nezavisno od strukture TE, neophodno je obaviti i njihovo preliminarno dimenzio-nisanje u okviru varijantne TK (uz respek-tovanje relevantnih faktora, kao što su pri-oriteti, uslovi realizacije TZ i dr.).

Redosled prethodno opisanih koraka graficki je predstavljen na slici 7.

Tehnolosko resenje

Tehnološka rešenja (TR), pojedno-stavljeno receno, nastaju daljom nad-gradnjom TK. Shodno izloženome, za skup varijantnih TK, koje su realno ostvarljive, moguće je razviti skup vari-jantnih TR. „Prerastanje“ TK u TR ostvaruje se kroz niz aktivnosti, po pravi-lu na veoma detaljnom nivou, u oblasti modeliranja sistema, kvantifikovanja TE, njihovog uklapanja u lokaciju (na makro i mikronivou, povezivanja sa javnim sao-braćajem i sl.), detalje vezane za procese upravljanja (eventualno uz izbor konkret-nog softvera i hardvera).

Posebno je znacajno da se u okviru razvoja varijantnog TR formiraju podlo-ge, odnosno zahtevi za ostale projektan-te, cime se u potpunosti koncipira PSS. Ove podloge su potrebne za oblasti projektovanja visokogradnje, niskogradnje, urbanizma, raznih instalacija, fluida, in-

292

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

formacionih sistema, protivpožame zašti-te, zaštite na radu i fizicko-tehnickog obezbeđenja.

Izbor tehnološkog rešenja

Iz skupa varijantnih rešenja potreb-no je izabrati najbolje, što zahteva dono-šenje odluke o najpovoljnijem tehnolo-škom rešenju. To nije jednostavno uradi-ti. U ovoj fazi, kada su formirana vari-jantna TR (sa usaglašenim kvalitetom re-alizacije PSP), potrebno je primeniti me-todologiju za njihovo vrednovanje, pri cemu treba jednovremeno da se respektu-ju postavljeni ciljevi, ogranicenja i krite-rijumi koji u okviru modela treba da se primene. Ne ulazeći u moguće pristupe i modele vrednovanja, može se reći da ne postoji egzaktno pravilo koji postupak treba da bude primenjen u konkretnom slucaju. Jer, u nekim slucajevima su do-minantna investiciona ogranicenja, neka-da servis-stepen realizacije PSP, bezbed-nost, uticaj na okruženje i dr., kao i po-tencijalne kombinacije ovih kriterijuma.

Po izboru optimalnog tehnološkog rešenja PSP ono predstavlja deo projekt-

ne dokumentacije koja se koristi za sve dalje faze rada, od projektnog zadatka, idejnog projekta do glavnih tehnoloških projekata (slika 8).

Zaključak

U radu je na sažet nacin predstavlje-na veoma kompleksna oblast tehnolo-škog projektovanja jedne klase logistic-kih procesa (pretovarno-skladišnih pro-cesa). Ukazano je na tipicne korake ovog projektovanja, kao i specificnosti koje posebno moraju dodatno da se analiziraju i respektuju pri tehnološkom projektova-nju PSP pri realizaciji tokova materijala za potrebe vojnih jedinica. Naglašava se da odstupanje od pojedinih koraka i ak-tivnosti pri tehnološkom projektovanju, primenjivanje neodgovarajućih modela i postupaka neminovno dovodi do rešenja koja u kasnijem radu neće zadovoljiti po-stavljene zahteve, a nekada mogu i da u potpunosti onemoguće realizaciju PSP. Predstavljena metodologija projektovanja u znatnoj meri je proistekla i kao re-zultat iskustava konkretnih studija i projekata, koji su za potrebe JNA i privrede

PRETHODNI KORACI TEHNOLOSK OG PROJEKTOVANJA

VREDNOVANJE VARIJANTNIH TR

IDEJNI TEHNOLOSKI PROJEKAT

IZBOR ISPORUCILACA OPREME

GLAVNI TEHNOLOSKI PROJEKAT

Kriterijumi, ogranicenja, modeli,

Sl. 8 — Faze u projektovanju

IZBOR TR

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.

293

u dužem periodu realizovani na Odseku za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Be-ogradu.

Literatura:

[ 1] Matson, O. J.; White, J. A.: Operational research and material handling, European Journal of Operational Research, 11 (1982).

[2] Ratliff, H. D.; Nulty, W. G.: Logistics composite modeling, Technical White Paper Series, The Logistics Institute at

Georgia Tech, 1996.

[3] Cormier, G.: A review of warehouse models, European Journal of Operational Research 58, 1992.

[4] Kulwiec, R.: Considerations for planning and implementing integrated material handling systems, Material Handling Industry of America, ISC/MHIA Publication.

[5] Vukićević, S.: Skladista, Preving, 1995, Beograd.

[6] Sretenović, M.: Mehanizacija pretovara, Univerzitet u Beo-gradu, 1966.

[7] Vukićević, S.; Sretenović, M.; Vidović, M.: Tehnolosko projektovanje novih skladista za UbS, Tematski skup „Kvalitet uskladistenih UbS“, 1994, Beograd.

[8] Vukićević, S.; Miljus, M.: Predlog postupaka za optimizaciju strukture objekata novog skladista za zadatu količinu UbS, Tematski skup „Kvalitet uskladistenih UbS“, 1994, Beograd.

[9] Sharp, G., et all.: A Structured Approach to Material Handling System Selection and Specification for Manufacturing, Working Paper.

294

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 3-4/2004.