Научная статья на тему 'ТАЖРИБАДАГИ СОҒИН СИГИРЛАРНИ ОЗИҚЛАНТИРИШ МЕЪЁРЛАРИ КЎРСАТКИЧЛАРИ'

ТАЖРИБАДАГИ СОҒИН СИГИРЛАРНИ ОЗИҚЛАНТИРИШ МЕЪЁРЛАРИ КЎРСАТКИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

103
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
сермаҳсул / зот / генотип / иқлим / ўсиш / пуштдорлик / ирсий / маҳсулдорлик.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Тохтамыс Қыдырбергенович Наўризов, Камаладдин Карамаддинович Бауаддинов

Мазкур мақолада соғин сигирларни мақсадга мувофиқ озиқлантиришни ташкил этиш, уларнинг сут ҳосил қилиш ва қайта ишлаб чиқариш функциялари ва саломатлигини меъѐрда сақлап туриш учун зарур болган маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Тохтамыс Қыдырбергенович Наўризов, Камаладдин Карамаддинович Бауаддинов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЖРИБАДАГИ СОҒИН СИГИРЛАРНИ ОЗИҚЛАНТИРИШ МЕЪЁРЛАРИ КЎРСАТКИЧЛАРИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 6 | 2022

ТАЖРИБАДАГИ СОГИН СИГИРЛАРНИ ОЗЩЛАНТИРИШ МЕЪЁРЛАРИ КУРСАТКИЧЛАРИ

Тохтамыс ^ыдырбергенович Науризов

Коракалпогистон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, доценти

Камаладдин Карамаддинович Бауаддинов

Коракалпогистон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, 3 боскич ветеринария таълим йуналиши талабаси

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада согин сигирларни максадга мувофик озиклантиришни ташкил этиш, уларнинг сут хосил килиш ва кайта ишлаб чикариш функциялари ва саломатлигини меъёрда саклап туриш учун зарур болган маълумотлар берилган.

Калит сузлар: сермахсул, зот, генотип, иклим, усиш, пуштдорлик, ирсий, махсулдорлик.

КИРИШ

Бугунги кунда дунё микёсида чорвачилик махсулотларини ишлаб чикаришда корамолчилик етакчи уринни эгалламокда. «Мазкур соха ривожланган АКШ, Германия, Голландия, Канада, Япония, Исроил ва Европа Иттифоки мамлакатларида корамолларнинг махсулдорлик, пуштдорлик хусусиятларини такомиллаштириш, сунъий кочиришда ирсий имкониятлари юкори наслдор букалардан кенг фойдаланиш, уларни тула кийматли озиклантириш, селекция-наслчилик ишларини яхшилаш ва сермахсул зотларни урчитишга катта эътибор каратилмокда. Натижада сутбоп подаларда сигирларнинг сут махсулдорлиги ошмокда ва уларнинг замонавий согиш ускуналарига мослашиш даражаси яхшиланмокда».

Маълумки, чорвачилик кишлок хужалигининг етакчи тармокларидан бири булиб, ахолини озик - овкат махсулотлари билан таъминлашда мухим уринга эга. Чорва моллари бош сонини купайишини, уларнинг насл ва махсулдорлик сифатларининг ошишини хамда махсулот ишлаб чикариш хажмининг йилдан- йилга купайишини таъминламокда.

Республикамиз шароитларида корамоллар учун куйдаги озиклантириш хиллари кулланилади: пичан-силосли-концентратли, силосли -пичанли, силосли -илдизмевали,

June, 2022

1002

cunocnu-ceHa^nu, cнnocnн-ceнa®пн-кoнцeнтparaн Ba xoKa3o. É3 gaBpuga 03HKgaHTHpnm xunnapu acocaH amnn yTnap Ba OMyxTa eMnap Sepunumu SunaH SenrunaHagu. X,ap KaHgañ 03HKgaHTHpnm xunu SaxonaHraHga yHuHr xañBoHnap Maxcyngopnuru, ^yMnagaH MaxcynoT cu^arara Tatcupu, Mon canoMaTnurura Ba yHHHr KañTa umnaS HHKapum ^yH^uanapura Tatcupu xaMga HKTHCogHH caMapacu xucoSra onuHagu. 03HKgaHTHpum ynyH Metepuñ paцнoнnapнн hhmhh Myaccacanap umnaS nuKagu. Xy^anuK mapomuga эca Myraxaccucnap Maxannuñ mapouTnapHu xucoSra onraH xonga ynapra Ty3arum rapuramnapu MyMKuH.

03yKa Metepu geS xañBoHnapHuHr Typu, emu, Ba3Hu, Maxcyngopnuru Ba ^rouonoruK xonaru xucoSra onuHraH xonga yHuHr o3yKa Mogganapura SynraH KyHnuK TanaSura amunagu. Рaцнoн -o3uKgaHTupum xunuHuHr KyHnuK u^ogacugup.

Cofuh curupnapHu o3uKgaHTupum Metepnapu Ba paцнoнnapн. CyT Se3napuga o3yKanapHuHr TynuMnu MogganapugaH cyT xocun Synagu. CyT Se3napu naктaцнfl gaBpuga ®;agan cyptarga umnangu. 1 Kr cyrauHr xocun Synumu ynyH cyT Se3napugaH 500-600 nuTprana koh okuS yTagu. CyrnuHr TapKuSuñ kucmu o3yKaHuHr TynuMnu MogganapgaH Ba koh TapKuSugaH KecKuH $apK Kunagu.

Cofuh curupnapHu MaKcagra MyBo^uK oзнкgaнтнpнmнн TamKun Kunum ynapHuHr cyT xocun Kunum, KañTa umnaS nuKapum ^yH^uanapu Ba canoMaTnuruHu HopMaga caKgaS Typum ynyH 3apyp SynraH TynuMnu, SuonoruK aKTuB Mogganapra SynraH эxтнe^нгa acocnaHraH Synumu 3apyp. MonnapHu TynuMnu Mogganapra SynraH эxтнe^н ynapHuHr MaxcyngopnuK gapa^acu, ^rouonoruK xonaru, emu Ba SomKa oMunnapra KapaS y3rapagu. Eynap эca anMamuHyB ^apaeHnapuHuHr KynaHumura onuS KenuS, Monnap oзнкnaнтнpнnнmннн TyFpu TamKun eTum TanaS eTunagu. Curupnap TupuK Ba3HuHuHr xap 100 Kr ra ypTana 2,8-3,2 Kr WKopu Maxcyngopnapu eca 3,5-3,8 Kr rana KypyK Mogga ucTteMon Kunagu. Curupnap Maxcyngopnuru KaHna WKopu Synca, paцнoннннг xap Sup KunorpaMM KypyK Moggacura myHna MuKgopga Kyn KyBBaT TyFpu Kenumu KepaK.

CurupnapHuHr cyT Maxcyngopnuru ynap paцнoннgaгн Tyna KuHMarau xa3M SynaguraH npoTeuH SunaH TatMuHnaHraHnurura xaM Sofhuk. Curupnap KyHnuK cofum MuKgopu 10 Kr cyTHu TamKun eTraHga xap Sup o3yKa Supnurura 95 rp xa3MnaHyBHu npoTeuH, 20 Kr Ba yHgaH Kyn SynraHga эca эxтнe^нгa HucSaraH ynap paцнoннgaгн npoTeuH TaHKucnuruHuHr 20-25 ^ou3uhu oMyxTa eMnap TapKuSugaru KupyBnu KapSoMug кoнцeнтpaтnн Ba aMMoHuñ Ty3napu xucoSura Konnam MyMKuH.

03yKanapHu MetepnamTupumga acocuñ MuHepan

June, 2022

1003

моддалар ва микроэлементлар булиб калций, фосфор, натрий, хлор, марганец, магний, калий, олтингугурт ва бошкалар хисобланади. Сигирларнинг бу моддалар ва микроэлементларга булган эхтиёжи уларнинг тирик вазнига, махсулдорлик даражасига ва физиологик холатига боглик.

Рационни микроэлементлар билан бойитиш катта ахамиятга эга. Масалан, марганец етишмаганда сигирларнинг куйикиши, оталаниш жараёнлари сустлашади, уларда бола ташлаш кузатилади. Йоднинг камлиги жинсий вояга етилиши кечиктиради, кобалтнинг етишмаслиги сигирларнинг кисир колишига ва бола ташлашига, миснинг етишмаслиги ошказон -ичак тизими фаолиятининг бузулишига хамда орка миянинг зарарланишига, рухнинг етишмаслиги эса организм усишини сустлашишига сабабчи булади ва хоказо.

Согин сигирлар каротин ва Д хамда Е витаминларига нихоятда сезгир. Шунинг учун хам рационларни витаминлар билан бойитиш сигирларни махсулдорлигини оширишда, витаминларга бой сут согиб олиш ва модда алмашинувини меъёрлаштиришда катта ахамиятга эгадир. Турли махсулдорлик ва уртача семизликдаги вазни 400-500 кг огирликдаги согин сигирларни озиклантириш меъёрлари 1-жадвалда келтирилган.

1-жадвал

СоFин сигирларни озиклантириш меъёрлари

Кунлик Бир кун мобайнида хар бир сиги эга талаб килинади

сут Озука Курук Хдзмланувчи Ош Калция, Фосфор, Каротин,

микдори, бирлиги модда, протеин, г тузи, г г г мг

кг кг

Тирик вазни 400 кг булганда

4 6,0 8,5 620 35 35 25 220

6 7,0 9,6 730 45 45 30 270

8 9,0 11,6 940 50 50 35 320

10 11,0 13,6 1160 60 60 40 370

12 12,0 14,1 1290 70 70 45 420

14 13,5 15,5 1420 75 75 55 470

16 14,5 17,5 1560 85 85 60 520

18 16,0 18,0 1800 90 90 70 570

20 17,5 18,5 1950 100 100 75 620

22 18,0 18,8 2000 110 110 80 670

24 18,8 19,0 2160 115 115 85 720

26 20,0 20,0 2220 125 125 95 770

1-жадвалда келтирилган меъёрлар асосида сигирларга озука рационлари тузилади. Рацион -чорва молларига

June, 2022

1004

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 6 | 2022

едириш учун мулжалланган турли ём-хашаклар йигиндиси булиб, хар бирининг аник микдори, туйимли киймати, макро ва микро элементлар, витаминлар аник курсатилади.

1-жадвал диаграммаси Турли озиклантириш хилидаги рационларни куллаш натижасида сигирларнинг юкори махсулдорлигига эришиш мумкин. Х,ар бир фермер хужалигида озука баланси ва хар ойлик озука режалари булиши шарт. Улар асосида хайвонлар учун кунлик, ойлик ва мавсумий рационлар тузилади.

Хулоса. Республикада корамолчиликни шахсий ёрдамчи, дехкон ва фермер хужаликлар тизимида ривожлантириш наслчилик базасини мустахкамлаш яхшиловчи зотлар хисобидан наслдор молларнинг репродуктор гурухлари, подалари ва хужаликларни ташкил етиш ва такомиллаштириш долзарб хисобланади. Яхшиловчи зотларни импорт килиш, уларни ташки мухит шароитларида мослашган холда генетик махсулдорлик потенциалини тобора ошиб бориш, мавжуд туманлаштирилган зотлар ва подаларни такомиллаштириш каби селекция-наслчилик чора-тадбирлари белгиланган максадларни таъминлайди.

REFERENCES

1. Аширов Б.М. Кизил чул ва англер зотларининг генотипига эга сигирларнинг конституция типлари ва паратипик омилларга богликликда махсулдорлигини ошириш. Афтореф.дисс.докт.с-х.наук -Ташкент-2016. 48 б.

2. Аширов М.Э. Сутдор корамоллар селекцияси. Тошкент "Навруз" 2017. 208-221 б.

_June, 2022

https://t.me/ares uz Multidisciplinary Scientific Journal

Academic Research in Educational Sciences ISSN: 2181-1385

Volume 3 | Issue 6 | 2022 Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

3. Сулыга Н.В., Коволева Г.П. Продуктивные качества коров-первотелок голштинской черно-пестрой породы венгерской селекции в адаптационный период. Ж. "Зоотехния". Москва, 2005, №9, с. 2-6.

4. Шкилев Н.П., Шишкин В.В.,Чичаева В.Н. История создания высокопродуктивного стада племзавода «Пушкинское» Ж. "Зоотехния". Москва,2010, №7, с. 5-7.

5. Кузнецов И.В., Стародумов И.М. Мониторинг генетической структуры популяции крупного рогатого скота чёрно-пёстрой породы. Ж. "Зоотехния". Москва, 2009, №2. с. 2-3.

6. Егиазарян А.В., Прохоренко П.Н., Сакса Е.И. Генетический прогресс по хозяйственно-полезным признакам при совершенствовании Ленинградс-кого типа черно-пестрого скота. Ж. "Зоотехния". Москва, 2009, №4. с. 2-4.

June, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.