Научная статья на тему 'ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ РАНГТАСВИР ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ'

ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ РАНГТАСВИР ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
680
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Гризайл / натюрморт / перспектива / конструктив / конструкция / натура / исътедод / услуб / ёруғ-соя / шаклларнинг нисбатлари / перспектива / конструктив / шакл / пластика / колорит / ахроматик / хроматик / спектр ранглар / акварел / гуаш / мойбўёқ. / Grizzly / still life / perspective / constructive / construction / nature / talent / style / light-shade / proportions of shapes / perspective / constructive / shape / plastic / color / achromatic / chromatic / spectral colors / watercolor / gouache / watercolor.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Дониёр Рахматилла Ўғли Эшпулатов

Мақолада тасвирий санъат рангтасвир дарсларида талабаларга рангларни кўриш ва ҳис этишга ва улардаги нозик товланишларнинг фарқига боришга ўргатиши бу эса келажакда ҳар қандай бошлаган ишига эстетик дид билан, бутун борлиғини, маҳоратини ишга солиб бажариш каби кўникмаларни ҳосил қилиши ҳамда рангтасвир талабаларга гўзалликни аниқ кўришга, хис этишга, балки уни мазмунан ёрқинроқ акс эттиришга ўргатиши қолаверса тасвирий санъат ижодий асарлар яратишда бадиий восита бўлиб хизмат қилиши хақида сўз боради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPING STUDENTS 'CREATIVE ABILITIES IN PAINTING CLASSES OF FINE ARTS

The aim of the article is to teach students to see and feel colors and to notice the subtleties in them in painting lessons, which will help them to develop aesthetic taste in their future work, to use their whole being and skills, and to teach students to clearly see and feel beauty. rather, it teaches him to reflect the content more vividly, and that fine art serves as an artistic tool in the creation of works of art.

Текст научной работы на тему «ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ РАНГТАСВИР ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ҚОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ»

ТАСВИРИЙ САНЪАТНИНГ РАНГТАСВИР ДАРСЛАРИДА ТАЛАБАЛАРНИНГ ИЖОДИЙ ЦОБИЛИЯТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ

Дониёр Рахматилла ртли Эшпулатов

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти doniyoreshpolatov 1999@gmil.com

АННОТАЦИЯ

Маколада тасвирий санъат рангтасвир дарсларида талабаларга рангларни куриш ва хис этишга ва улардаги нозик товланишларнинг фаркига боришга ургатиши бу эса келажакда хар кандай бошлаган ишига эстетик дид билан, бутун борлигини, махоратини ишга солиб бажариш каби куникмаларни хосил килиши хамда рангтасвир талабаларга гузалликни аник куришга, хис этишга, балки уни мазмунан ёркинрок акс эттиришга ургатиши колаверса тасвирий санъат ижодий асарлар яратишда бадиий восита булиб хизмат килиши хакида суз боради.

Таянч иборалар: Гризайл, натюрморт, перспектива, конструктив, конструкция, натура, исътедод, услуб, ёруг-соя, шаклларнинг нисбатлари, перспектива, конструктив, шакл, пластика, колорит, ахроматик, хроматик, спектр ранглар, акварел, гуаш, мойбуёк.

DEVELOPING STUDENTS 'CREATIVE ABILITIES IN PAINTING CLASSES

OF FINE ARTS

Doniyor Rakhmatilla ugli Eshpulatov

Chirchik State Pedagogical Institute of Tashkent region doniyoreshpolatov 1999@gmil.com

ABSTRACT

The aim of the article is to teach students to see and feel colors and to notice the subtleties in them in painting lessons, which will help them to develop aesthetic taste in their future work, to use their whole being and skills, and to teach students to clearly see and feel beauty. rather, it teaches him to reflect the content more vividly, and that fine art serves as an artistic tool in the creation of works of art.

Keywords: Grizzly, still life, perspective, constructive, construction, nature, talent, style, light-shade, proportions of shapes, perspective, constructive, shape, plastic, color, achromatic, chromatic, spectral colors, watercolor, gouache, watercolor.

Таълимга янада сифатли янги таълим технологияларининг кириб келиши ёшларимизнинг етук кадр булиб этишишига омил булмокда. Шу уринда тасвирий

санъатнинг ривожланишига хам жуда катта ахамият берилмокдаки, бу борада юртбошимиз уз нуткларидан бирида; "Миллий маънавиятимизни тасвирий санъат намуналарисиз тасаввур этиб булмайди" деб таъкидлаб утганлиги сузимизнинг исботидир. Дархакикат миллийлигимизни, утмиш тарихимизни, урф-одатларимиз ва анъаналаримизни саклаб, авлоддан-авлодга этказиб келинаётганлиги ёшларимиз тарбиясига ижобий таъсирини курсатиб келмокда [1-4]. Бу тасвирий санъат укитувчиларидан замонавий педагогик технологиялари имкониятларидан унумли фойдаланиш, машгулотлар жараёнида кенг куллаш талабини куймокда. Замонавий укитувчи, укувчиларга таълим-тарбия бериш билан бирга, баркамол шахс сифатида шаклланиши учун улардаги тафаккур, тасаввур каби хислатларини тарбиялаши зарур. Келгусида жамиятнинг ижтимоий юксалиши, ишлаб чикаришнинг хар кандай фаолият учун зарур буладиган ёш авлоддаги яратувчанлик, ижодкорлик кобилиятларини ривожлантириб бориш хозирги замон талабларидан бири хисобланади. Ижодкорлик кобилиятлари ва маънавий миллий кадриятларни эъзозловчи шахсларни тарбиялашда айнан тасвирий санъат дарсларининг урни жуда ахамиятли. Бу машгулотлардаги натюрморт жанрида ишлаш хам умумий урта таълим мактаблари укувчиларининг бадиий ижодкорлигини устиришда мухим урин тутади. Рангтасвир бадиий тарбиянинг самарали воситаси булиши билан бирга, укувчиларнинг эстетик дидини хам шакиллантириши катта амалий ахамиятга хам эга. Чунки у рангларни куриш ва хис этишга, улардаги нозик товланишларнинг фаркига боришга ургатади. Бу эса келажакда хар кандай бошлаган ишига эстетик дид билан, бутун борлигини, махоратини ишга солиб бажариш каби куникмаларни хосил килиб боради. Ушбу жараённи амалга оширадиган тасвирий санъат укитувчиси узи рангтасвир асарларининг тарихини ва уларни яратиш усулларини яхши билиши ва укувчиларга бу билимларни этказа олиши керак. Шунинг учун умумий урта таълим мактабларининг укув дастури укувчилардан рангшунослик фанининг илмий негизларини пухта эгаллашни, рангтасвир материалларининг хусусиятларини ва уларни ишлатиш йулларини билишни талаб этади[5-9].

Рангтасвир рангларни куриш ва хис этишга, улардаги нозик товланишларнинг фаркига боришга ургатади. Бу эса хар бир кишининг кундалик хаётида зарур. Буни амалга оширадиган тасвирий санъат укитувчиси узи рангтасвир асарларининг тарихини ва уларни яратиш усулларини яхши билиши ва талабаларга бу билимларни этказа олиши керак. Шунинг учун Касб-хунар коллежларининг укув дастури талабалардан рангшунослик фанининг илмий негизларини эгаллашни, рангтасвир материалларининг хусусиятларини ва уларни ишлатиш йулларини билишни талаб этади. Шунинг учун дастур амалий машгулотлар билан бир каторда назарий билимларни, ижодий имтихон пайтида эса амалий вазифалар куригидан ташкари, огзаки суровни хам назарда тутади.

Рангтасвир санъати назарияси ва методларини урганишдан максад вазифаларни мукаммал бажариб боришдир. Талабалар аудитория машгулотларидан ташкари уйда хам бир канча вазифаларни мустакил бажаришлари лозим [10-15]. Талабалари машгулот пайтида тасвирлаганларига ухшаш натюрмортларни уйда мустакил куйиб, буёклар билан ишлаб урганишлари лозим. Бунинг учун эса улар мустакил равишда натюрморт куйишни билишлари керак. Рангтасвир санъатини чукур билиш ва бу сохада амалий малакага эга булиш муаллимга уз шогирдларига тасвирий санъат асосларини ургатиш, машхур рассомларнинг асарларини тахлил килиш ва эмотсионал идрок этишга ургатиш учун имконият яратади.

Тасвирий санъатга хос бадиий воситаларни урганиш максадида мохир рассомлар ишлаган суратларни атрофлича тахлил килиш, уларнинг услубига таклид килиш мумкин. Лекин намуна сифатида, албатта, жахон санъатининг дурдоналари хисобланган хакикий санъат асарларини танлаш керак. Тажрибали рассом ишлаган суратда унинг уй-хаёллари, хаётий тушунчалари уз ифодасини топган булади. Шунинг учун ундан тула нусха кучиришга бехуда уринмай, хар ким уз имконияти ва кобилиятини хисобга олиб, натюрморт куйиб тасвирлагани маъкул. Мохирона бажарилган асарни кузатиш пайтида эса, муйкалам сохиби бундай жозибага, ифодаликка кандай эриша олган, нарсалардан кандай ягона гурух туза олган, нима максадда буюмларни айнан шу тарзда куйган, ёругликдан кандай фойдаланган, тус ва ранг уйгунлигига кайси йул билан эришган, киши диккатини суратнинг композитсия марказига жалб этиш учун нима килган, иккинчи даражали нарсаларнинг асосий нарсаларга буйсинишига кандай эришган, суратда фазовий холат, масштаблик ифодаланганми, перспектива конунлари кулланилганми, хуллас, натюрмортнинг мафтункор чикишига тажрибали рассом кандай воситалар туфайли эришган?- деган, саволларга жавоб кидириш керак [1620].

Натюрмортнинг каламтасвирини бажаришга куйиладиган талаблар, нарсаларнинг хажми шаклини маконда тасвирлашдан иборат. Буёклар билан тасвирлашда эса, унинг кандай материалдан ишланганлиги, хажмдорлик, ёруг-соя, тус ва ранг воситалари оркали ифодаланади. Каламтасвирда биз нарса ва буюмларни факат оч-туклигини курсата олар эдик, рангтасвирда эса ранглар бутун мажмуаси ва барча сифатлари билан намоён булади. Яъни буёклар билан тасвирлашда нарса ва буюмлар узининг аник ранги билан эмас, балки атрофдаги бошка турли ранглар билан богланишда кузга куринган ранги ифодаланади. ^акикий рангтасвир асари узида нарсаларнинг барча хусусиятлари-шакли ва рангини, вазминлигини, каттик ёки юмшоклигини, сиртининг узига хослигини (хира, ялтирок, гадир-будур ва хоказо) тула акс эттиради. Баъзида тасвир шундай жонли буладики, хатто унга караб туриб киши тасвирланган меваларини

мазасини, гулларнинг эса хидини сезаётгандек булади. Бундай асарни яратган рассомнинг рангларни хис килиш кобилияти жуда уткир булади. Рангтасвирнинг мураккаблиги шундаки нарсаларнинг рангини, хилма-хил тусланишини атроф мухит таъсирида акс эттиради. Айникса табиат куйнида мухит таъсири остида рангларнинг узгариши яккол сезилади. Кузларимиздан узоклашган сари нарсаларнинг ранги (олисдаги урмон, тоглар ва хоказо) хаво ранг тусга киради, улар хиралашиб, нурсизланиб куринади. Буюмларнинг узоклашиб боришига караб, рангдорлик ва куриниш равшанлигидан узгаришлар хавоий перпективани ифодалайди [21]. Хона ичида эса мухитнинг таъсири узига хос булади, яъни деразадан узоклашган сари нарсаларнинг ранги хиралашади, равшанлиги бирмунча йуколади. Натюрморт ишлаганда ёругликнинг йуналишини ва унинг кучини хисобга олиш керак. Нарсаларнинг хажмдорлиги уларнинг сиртида ёруг-соя ва рангларнинг таркалиши туфайли кузга куринади. Буюмларнинг чизикли расми чизилганда унинг асли шакли эмас, балки перпективада узгариб куринган шакли тасвирлангани каби, уни буёкда ишлаганда хам узининг аник ранги эмас, балки атрофдаги бошка ранглар билан богланишда кузга куринган ранги ифодаланади. Демак, натюрмортнинг рангтасвирини ишлашда куйилган нарсаларнинг ёруг-соя нисбатларини хам, ранг нисбатларини хам очиб курсатиш мухим ахамиятга эга. Ранг нисбати деганда, рангтасвирда нарсаларнинг оч-туклик даражаси деб, улар рангининг туси ва ёркинлигини натура билан мутаносибликда тасвирланишига айтилади. Х,ар кандай тасвирий асардаги мужассам ранглар мажмуасини колорит деб аталади. Сурат колоритли булмаса, гарчи у яхши уйланган, тузилган, бажарилган булсада, таъсири оз булади. Натюрморт тасвирида рассом хеч качон асарнинг колоритини узича уйлаб топмайди, у табиатнинг узига киёс килиб, ранглар бирикмаси ва нисбатини хатосиз ифодалайди [22-25]. Натюрмортдаги нарсаларнинг оч-туклик даражаларини фарклашга ундаги тон бирлигини тушинишга урганишда, натюрмортни битта рангда бажариш фойдалидир. Бу ишлардан асосий максад буюм хамда фоннинг узаро богликлигини топишдир. Одатда гризайл учун тук буёклар, масалан, тук зангори, кора, жигарранг кабилар танланади.

Гризайл услуби билан бир нечта натюрморт тасвирлаб ургангандан сунг, бутун ранглар мажмуаси билан натюрмортнинг рангтасвирини ишлашга утиш мумкин булади. Натюрмортнинг куп рангли тасвирини яратиш анча мураккаб иш булиб, рангшунослик назариясини батафсил урганишни, акварел, гуаш, мойбуёкларнинг хусусиятларини яхши билиш ва улардан фойдаланиш йулларини мукаммал эгаллашни талаб этади.

Оламда ранглар инсон аклини хайратлантирадиган даражада куп ва хилма-хилдир. Диккат ва синчковлик билан кузатган киши айни бир рангнинг хар хил тусланиши ва товланишини пайкайди. Табиатдаги турли-туман рангларнинг

нозик товланишларини куриш ва сезиш, уларни тасвирлай олиш учун рангшунослик фани билан якиндан танишиш лозим. Физикларнинг аниклашича, совук ранглар Иссик, ранглар куёш нури бир даста рангли нурлардан

ташкил топган булиб, уч киррали тиник призмадан утказилганда у бир неча рангларга ажралиб куринади. Булар - кизил, заргалдок, сарик, яшил, хаво ранг, зангори ва бинафша ранглардир. Синчиковлик билан каралса, бир рангдан иккинчисига аста-секин утиб боришдаги оралик масофада шу иккала рангга якин булган бир канча рангларни куриш мумкин. Юкорида айтиб утилган еттита ранг спектр ранглар деб аталади. Табиатда бу рангларни ёмгир ёггандан сунг камалакда, шудринг томчиларида кузатиш мумкин. Табиатдаги ранглар характерига кура икки турга: ахроматик (рангсиз, совук) ва хроматик (рангли, иссик) рангларга булинади. Ахроматик рангларга ок, кулранг ва кора ранглар киради. Бошка ранглар эса хроматик рангларни ташкил этади. Бу ранглар узаро аралаштирилганда яна бир канча тусдаги рангларни хосил килади. Бирор хроматик рангга очрок кул ранг кушсак, унинг жозибалиги пасайиб, нурсизланади. Бу хол рангнинг кам туйинганлигидан, яъни унинг таркибида буёкнинг камайганлигидан дарак беради. Демак, рангнинг туйинганлиги ёки туйинмаганлиги деганда унинг кул рангга нисбатан рангдорлик даражаси, тозалигини тушуниш керак.

Ранг доираси икки тенг булакка булинса, биринчи ярмида кизил, заргалдок, саргиш, сарик ранглар, иккинчи ярмида эса хаво ранг, зангори кук, бинафша ранглар жойлашади. Доиранинг биринчи ярмидагилар илик ранглар, иккинчи ярмидаги эса совук ранглардир. Бундай номланишига сабаб кизил, саргиш ранглар оловни, кизиган темирни, чугни эслатса, хаво ранг, зангори, яшиллар эса музни, сувнинг рангини эслатади (1-расм).

1.расм. Ранглар доираси

Иккита спектр ранги устма-уст туширилса, ранглар бир-бирига кушилиб мураккаб ранг хосил булади. К^зил ранг, хаво ранг ва бинафша ранглар билан кушилганда чиройли тусдаги пушти, тук кизил, сапсар рангларни хосил килади. Кушилганда ок ранг берадиган спектрли ранглар кушимча ёки тулдирувчи ранглар дейилади. Чунки улар ранг хосил булгунга ^адар бир-бирини тулдиради [26]. Бундай рангларга саргиш, хаво ранг, кизил, зангори, яшил ва бинафша ранглар киради.

Буёкларнинг кушилиши билан спектравий рангларнинг кушилиши орасида фарк бор. Учта асосий спектр ранг: кизил ва хаво ранг кушилганда ок ранг хосил булади. Асосий кизил, сарик ва хаво ранг буёклари кушилишидан эса кора ранг хосил булади. Спектрнинг сарик ва хаво ранглари кушилиши натижасида ок хосил булади. Бирок сарик ва хаво ранг буёкларни аралаштирсак яшил ранг хосил булади (2-расм).

Ахроматик ранглар бир-биридан ёругликнинг кучи жихатидан фарк килади. Хроматик ранглар эса факатгина ёруглик кучлари билан эмас, балки номлари ва туслари жихатидан хам кескин ажралиб туради. Масалан, кизил ранг билан сарик ранг уртасидаги фарк (равшанлигида) хам (оч- туклигида) хам яккол куриниб туради.

Хроматик рангларнинг яна бир хусусияти шундаки, улар бир-бирига монанд булиб, бири иккинчисини тулдиради. Масалан, икки хил ранг ёнма-ён куйилганда бири иккинчисига монанд булса, яъни уйгунлашиб куринса, улар тулдирувчи ранг хисобланади. Уйгун ранг бирикмалари куйидагича булиши мумкин:

- Бир хил ранглилар-зангори, оч зангори, тук зангори ёки кизил,оч кизил, тук кизил.

- Икки хил ранглилар кизил-яшил, заргалдок-кукиш яшил, сарик-бинафша ва хоказо.

Тулдирувчи ранглар ёнма-ён куйилганда мослашув конунига биноан бир-бирини очади, натижада хар иккаласи хам равшанрок куринади. Масалан, кизил рангни яшил ранг ёнига куйилганда у янада очикрок, нафисрок булиб куринади. Бирок, иккита тулдирувчи ранг бир хил микдорда аралаштирилса, кул ранг хосил булиб колиши мумкин. Бундай пайтларда бирорта рангнинг ёруклик кучини камайтириш учун устидан тулдирувчи рангнинг суюк эритмаси билан копланади ёки атрофдаги ранглар халкаси узгартирилади. Масалан, кизил рангни озрок кучсизлантириш учун уни яшил рангнинг суюк эритмаси билан коплаш мумкин [27].

Шундай килиб, хроматик ранглар бир-биридан уч асосий хоссаси билан, яъни ёруглик кучи (даражаси), рангининг туси ва равшанлиги билан фарк киладилар. Рангларнинг номини ифодаловчи, яъни уларнинг бирини кизил, иккинчисини кук, учинчисини бинафша деб аталишига асос булган белгиси ранг тони дейилади. Рассомчиликда учта ранг асосий хисобланади. Булар кизил, сарик, зангори булиб, уларни бир-бири билан аралаштириш оркали бошка рангларни хосил килиш мумкин. Бунинг учун мавжуд буёкларни палитрада кориштириб куриш даркор. Масалан:

зангори + сарик = яшил; кизил + сарик = заргалдок;

сарик + кизил = оч заргалдок; кизил + зангори = бинафша; кизил + сарик = саргиш кизил; сарик + зангори = оч яшил.

Ранг

Кизил

Заргалдок Сарик Яшил

Ёркинкук

Бинабша |

2.расм. Спектр ранглар.

Юкорида айтганимиздек, ранглар узларининг махсус номларига эгалар: кизил, сарик, кук, яшил ва хоказо. Лекин табиатда кизил ёки бошка рангнинг бирканча хилларини учратиш мумкин. Масалан, кизилларнинг куйидаги турлари мавжуд: кирмиз, алвон, аргувон, шол, акик, гулоби, бика, тук кизил, ним кизил, пушти, оч кизил, заргалдок, малла, ковок ранг, заъфарон, жигар ранг, кдзгиш жигар ранг, кесак ранг [28]. Бу ранглар кизил билан сарик ранглар уртасида хосил булади. Сарик ва зангори ранглар уртасида эса - еапгиш, яшил, зумрад, фируза, зайноби оч яшил, пистоки, кукиш яшил, тук яшил, мош ранглар хосил булади. Зангори билан кизил уртасидаги ранглар бинафша, сапс _ ёх ранг, кизгиш

ра нг

бинафша, кукиш бинафша, тук зангори, кукиш яшил, лажувард каби номлар билан аталади.

Табиатда мавжуд булган нарсаларнинг аник рангини очиб курсатадиган тайёр буёклар мавжуд эмас. Лекин тажрибали рассом рангларнинг узаро таъсири ва куриш идроки хусусиятларини хисобга олиб, хар кандай нарсани хам тасвирлай олади. Масалан, ялтираб турган нарсани тасвирлаш учун тайёр буёклар топишнинг иложи йук, лекин рассомлар ялтирок нарсани муваффакиятли тасвирлайдилар. Бунга тилла, кумуш, биллур идишлар киритилган натюрмортлар мисол була олади [29]. Тасвирда шундай жозибага ва хаётий хакикатга эришиш учун рассомга ранглар нисбатини билиш, ранглар орасида кандайдир битта рангнинг турли хил товланишини хисобга олиб ишлата олиш ёрдам берган. Масалан, олов ранг (гулнор) кизилни кучлирок, ял-ял ёнадиган килиб тасвирлаш учун, шу ранг атрофидаги нарсаларнинг соясини кукимтир хаво ранг, яшилтоб хаво ранг тусларда берилади. Тасвир билан натура уртасида тула ухшашлик булиши учун, уларнинг ранг нисбатлари уртасида ухшашлик булиши шарт [30].

Бунга эришиш учун рангшунослик фанининг асосларини чукур урганиш ва амалий иш жараёнида бу масалаларга кайта-кайта мурожаат килиш керак. Х,ар хил буёклар билан (акварел, гуаш, мойбуёк) натюрмортлар тасвирлаш учун юкорида кайд этилган тажрибаларни утказиб куриш, буёкларнинг хусусиятларини яхши билиш, уларни ишлатиш усулларини узлаштириш учун машклар бажариш тавсия этилади.

REFERENCES

[1] Akhmedov, M. U., & Kholmatova, F. (2021). FORMATION OF CREATIVE PROCESSES IN STUDENTS THROUGH TEACHING COMPOSITION IN FINE ARTS. Збгрник наукових працъ ЛОГО^.

[2] Jabbarov, R. (2021). Sharq uyg'onish davri yetuk san'atkori buyuk miniatyurachi musavvir Kamoliddin Behzod ijodi ta'sirida yuzaga kelgan o'ziga xos yo'nalish. Жамият ва инновациялар, 2(5/S), 59-67. https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol2-iss5/S-pp59-67

[3] Jabbarov, R., & Rasulov, M. (2021). FURTHER FORMATION OF STUDENTS' CREATIVE ABILITIES BY DRAWING LANDSCAPES IN PAINTING. Зб1рник наукових працъ АОГОЕ. https://doi.org/10.36074/logos-30.04.2021.v2.09

[4] Baymetov, B. B., & Muratov, K. K. (2020). Self Sketches as a Tool in the Professional Training of a Future Artist-Teacher. Solid State Technology, 224-231.

[5] Жаббаров, Р. (2019). Манзара рангтасвири" ни укитиш оркали талабаларнинг ижодий кобилиятларини ривожлантириш. Uzbekistan state institute of arts and culture https://uziournals. edu.uz/cacenas/ Culture and Arts of Central Asia, pp-48-52, ISSN: 2181-8932, E-ISSN: 2181-1202. Uzbekistan state institute of arts and culture https://uziournals. edu. uz/cacenas/Culture and Arts of Central Asia, pp-48-52, ISSN, 2181-8932.

[6] Jabbarov Rustam Ravshanovich. 2021. Formation Of Creative Abilities Of Students By Teaching The Genre "Landscape" Of Fine Arts. International Journal of Academic Pedagogical Research (IJAPR) ISSN: 2643-9123. Vol.5, Issue 5, Pp-72-76, Washington DC, USA, http: //www.iieais.org/ii apr/index .php/ij apr-5-4-2021/

[7] Jabbarov, R. (2021). PRIORITIES FOR THE DEVELOPMENT OF PAINTING. Конференции, 7(1). https://doi.org/10.47100/conferences.v 1i1.952

[8] Muratov, X. X. Qalamtasvir, o 'quv qo 'llanma. Toshkent IJOD-PRINT-2020 yil.

[9] Jabbarov, R. (2021). HISTORICAL DEVELOPMENT OF TRADITIONS AND STUDENT TRADITIONS. Конференции, 7(1). https://doi.org/10.47100/conferences.v1i1.1285

[10] Jabbarov, R. (2021). DEVELOPING STUDENTS 'CREATIVE ABILITIES THROUGH TEACHING "LANDSCAPE COLOR PICTURE" IN HIGHER

EDUCATION SYSTEM. Конференции, 7(1).

https://doi.org/10.47100/conferences.v1i1.1088

[11] Jabbarov, R. (2019). Formation of Fine Art Skills by Teaching Students the Basics of Composition in Miniature Lessons. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 77(1), 285-288.

[12] Xolmuratovich, M. X., & Ravshanovich, J. R. (2020). Amaliy va badiiy bezak san'ati. UO'K, 76, 075.

[13].Qizi, U. S. B. (2021). Digitization Of Education At The Present Stage Of Modern Development Of Information Society. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(05), 95-103.

[14] Eraliyevich, S. H. (2021). Shaping Students' Spiritual Worldviews Through Fine Arts. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(05), 79-86. [15 Juraxanovna, T. D., & Kizi, N. M. A. (2021). Creativity And Pedagogical Activity Of The Academician Of The Art Academy Of Uzbekistan, Holder Of The Order Of Friendship Of Peoples-Janis Salpinkidi (Dedicated To The 75th Anniversary Of The Artist And Teacher). The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(06), 123-127.

[16] Bulatov, C. S., & Jabbarov, R. R. (2010). Philosophical and psychological analysis of works of fine arts (monograph). Science and Technology Publishing House.

[17] Talipov, N., & Talipov, N. (2021). CREATIVE TECHNOLOGIES FOR THE DEVELOPMENT OF STUDENTS'CREATIVE ACTIVITY THROUGH ART EDUCATION. 36ipHUK наукових працъ Л'ОГО£.

[18] Байметов, Б. Б., Султанов, Х. Э., & Муратов, Х. Х. (2019). Психологические основы активизации творческих способностей студентов в процессе практических занятий. Вестник науки, 7(7), 67-71.

[19] Muratov, X. X. (2020). Tasviriy san'at fanidan mustaqil ta'limni tashkil etish va boshqarishda "ISPRING" dasturiy ta'minotining ahamiyati. Academic Research in Educational Sciences, (2).

[20] Байметов, Б. Б., Султанов, Х. Э., Муратов, Х. Х., & Сабиров, С. Т. (2018). Научно-теоретические аспекты формирования композиционных способностей у студентов на занятиях по живописи. In Современная научная мыслъ (pp. 83-94).

[21] Khamidovich, T. N., Nozimovich, T. N., Ibrohimovna, Y. N., Ravshanovich, J. R., & Kholmuratovich, M. K. (2019). DEVELOPMENT OF STUDENTS'CREATIVE ABILITIES THROUGH TEACHING" LANDSCAPE PAINTING. Journal of Critical Reviews, 7(6), 2020.

[22] Baymetov, B. B., & Muratov, X. X. (2021). Tasviriy san'atdan amaliy mashg'ulotlarida talabalarning tasvirlash mahoratlarini takomillashtirish texnologiyalari. Science and Education, 2(1).

[23] Собиров, С. (2018). Байметов Ботир Болтабаевич, Султанов Хайтбой Эралиевич, Муратов Хусан Холмуратович. Научно-теоретические аспекты формирования композиционные способностей y студентов на зaнятияx по живописи. Журнал СОВРЕМЕННАЯ НАУЧНАЯ МЫСЛЬ, ¡(1).

[24] Holmuratovich, M. K. (2019). Implementation of independent educational activities of students. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 7(12).

[25] Xolmuratovich, M. X. (2020). Tasviriy san'at fanidan mustaqil ta'limni tashkil etish va boshqarishda "ispring" dastuгiy ta'minotining ahamiyati. Педагогика ва психологияда инновациялар, ¡0(3).

[26] Muratov, X. X., & Yusupova, S. A. (2020). Umumiy o'rta ta'lim maktablarida dars mashg'ulotlarini autoplay media studio dasturi orqali integratsiyalash. Academic research in educational sciences, (3).

[27] Muratov, H. (2021). THE IMPORTANCE OF ORGANIZATION AND MANAGEMENT INDEPENDENT EDUCATION IN THE LEARNING PROCESS. Збiрник наукових працъ А0ГОЕ.

[28] Байметов, Б. Б., & Муратов, X. Х. (2020). МЕТОДИКА САМОСТОЯТЕЛЬНОЙ РАБОТЫ НАД КОМПОЗИЦИЕЙ РИСУНКА НАТЮРМОРТА Б ПЕДАГОГИЧЕСКОМ БУЗЕ. Science and Education, ¡(9), 357363.

[29] Султанов, Х. Э., & Муратов, Х. Х. (2020). ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРИ ОРКДЛИ УКУВ ЖАРАЁНИ БА АМАЛИЁТНИНГ САМАРАЛИ ИНТЕГРАЦИЯСИНИ ТАЪМИНЛАШ. ИННОВАЦИИ В ПЕДАГОГИКЕ И ПСИХОЛОГИИ, (SI-3).

[30] Султанов, Х. Э. (2020). УЗЛУКСИЗ ТАЪЛИМ ТИЗИМИДА ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ ИННОВАЦИОН КЛАСТЕРНИНГ ЗАРУРИЯТИ. Современное образование (Узбекистан), (8 (93)), 16-22.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.