Научная статья на тему 'ТАСНИФОТИ СОХТОРӢ ВА ФУНКСИОНАЛИИ МЕТАФОРАҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ'

ТАСНИФОТИ СОХТОРӢ ВА ФУНКСИОНАЛИИ МЕТАФОРАҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
485
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
метафора / структура / классификация / гибкая метафора / лингвистика / функциональная классификация / metaphor / structure / classification / flexible metaphor / linguistics / functional classification

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Арипова Мусавара Хафизуллоевна

Современный период лингвистического развития характеризуется возрастающим интересом к изучению языковых единиц. Английский язык обладает богатым словарным запасом, который имеет широкий спектр возможностей для подробного описания чувств, явлений и объектов окружающего нас мира, выражения потребностей и целей, подтверждения и признания и т. д. В современной лингвистике изучение лексической системы, проблемы лексико-семантической коммуникации слов имеют особое значение, а одной из важнейших проблем лингвистики является изучение метафор и их перевод на другие языки, в том числе таджикский. Изучение метафор проводят не только специалисты в области семантики и речи, лингвистики и литературы, но также философы, психологи, социологи и специалисты других смежных наук. Хотя метафора широко используется в художественной литературе, наука обязана проводить семантический, структурный, лексический, функциональный и систематический анализ способов и средств ее перевода на другой язык.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

STRUCTURAL AND FUNCTIONAL CLASSIFICATION OF METAPHORS IN ENGLISH

The modern period of linguistic development is characterized by an increasing interest in the study of linguistic units. The English language has a rich vocabulary, which has a wide range of possibilities for a detailed description of feelings, phenomena and objects of the world around us, expression of needs and goals, confirmation and recognition, etc. In modern linguistics, the study of the lexical system, problems of lexical and semantic communication of words are of particular importance, and one of the most important problems of linguistics is the study of metaphors and their translation into other languages, including Tajik. The study of metaphors is carried out not only by specialists in the field of semantics and speech, linguistics and literature, but also by philosophers, psychologists, sociologists and specialists of other related sciences. Although the metaphor is widely used in fiction, science is obliged to carry out a semantic, structural, lexical, functional and systematic analysis of the ways and means of its translation into another language.

Текст научной работы на тему «ТАСНИФОТИ СОХТОРӢ ВА ФУНКСИОНАЛИИ МЕТАФОРАҲО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСӢ»

3. Камолидцинов, Б. Нахви забони точикй / Б. Камолиддинов. - Душанбе, 2010. - 231 с.

4. Камолиддинов, Б. Синтаксическая синонимия в современном таджикском литературном языке (синонимия субстантивных

словосочетаний и простых предложений) / Б. Камолиддинов. - Душанбе: Ирфон, 2012. - 285 с.

5. Норматов М. Нахви забони точикй. / М. Норматов. - Душанбе, 2011. - 289 с.

6. Чор дарвеш. - Душанбе: Адиб, 2009. - 208 с.

ПРИЛАГАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВЕННЫХ, ЗАМЕЩАЮЩИХ И КОЛИЧЕСТВЕННЫХ ТЕРМИНОВ (НА МАТЕРИАЛЕ «ЧЕТЫРЕ НИЩИХ»)

В статье рассматриваются синонимы качественных, числовых и замещающих словосочетаний в одном из шедевров легендарной прозы классической литературы «Четыре нищих». Из изучения и анализа видно, что в «Четырех бедняках» слова качественный, количественный и замещающий носят характер синонимов. В статье автор показывает различные способы и средства сочетания качественных, количественных и замещающих словосочетаний с другими паттернами. Усвоение словосочетаний зависит от использования грамматических средств общения, поэтому важно постоянно анализировать и изучать значение усвоения качественных, числовых и замещающих словосочетаний в смысле грамматических функций префиксов.

Следует отметить, что мы выделили качественные, количественные и замещающие словосочетания, менее синонимичные в работе, и проанализировали их. Оказалось, что качественные словосочетания имеют в работе больше синонимов, чем числовые и словосочетания-заменители.

Ключевые слова: синтаксические синонимы, средства связи, местоимения, прилагательные, числовые выражения, местоимения, синонимы, синонимы.

ADJECTIVES OF QUALITATIVE, SUBSTITUTE AND QUANTITATIVE TERMS (BY THE

MATERIAL OF «FOUR POOR»)

The article deals with synonyms of qualitative, numerical and substitutive phrases in one of the masterpieces of the legendary prose ofclassical literature «The Four Beggars». From the study and analysis it can be seen that in the «Four Poor Men» the words qualitative, quantitative and substitutive are synonymous. In the article, the author shows various ways and means of combining qualitative, quantitative and substitutive phrases with other patterns. Assimilation of phrases depends on the use of grammatical means of communication, therefore it is important to constantly analyze and study the significance of assimilation of qualitative, numerical and substitutive phrases in the sense ofthe grammaticalfunctions ofprefixes.

It should be noted that we identified qualitative, quantitative and substitutive phrases that are less synonymous in the work, and analyzed them. It turned out that qualitative phrases have more synonyms in the work than numerical and substitute phrases.

Keywords: syntactic synonyms, means of communication, pronouns, adjectives, numerical expressions, pronouns, synonyms, synonyms.

Сведения об автора:

Иброимова Гуландом Наимовна - старший преподаватель кафедры таджикского языка.Таджикского государственного педагогического университета имени С. Ибрагимова. Айни Тел: 988949503

About the author:

Ibroimova Gulandom Naimovna - Senior Lecturer of the Tajik language department of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ibragimova. Ayni Tel: 988949503

ТАСНИФОТИ СОХТОРЙ ВА ФУНКСИОНАЛИИ МЕТАФОРАХО ДАР ЗАБОНИ АНГЛИСЙ

Арипова М.Х.

Донишгощ давлатии Хучрнд ба номи академик Б. Fафуров

Таснифоти сохтории метафорахо ба хусусиятхои сохтори берунаи онхо такя мекунад. Таснифоти метафорахо аз руи доштан ё надоштани калимаи такягохй маълуму маъруф аст1. Ёдовар мешавем, ки сохтори берунаи метафора низ мавчуд аст, ки бо ду элемент нишон дода шудааст. Чузъи якум калима-параметр - чузъи истиорашавандаи ибора мебошад, яъне калима дар маънои мачозиаш. Чузъи дуюм ин калима-санад (калимаи такягохй, калидкалимаи семантикй, микроконтекс) - кисмати истиоракунандаи ибора мебошад. Хдмин тавр, сохтори берунаи метафора ду чузъеро дар бар мегирад, ки иборахои махсусро месозанд ва дар забоншиносй сохторхои аналитикй (лексикй-аналитикй), пайвастагихои параметрй ва бинармхои истиоравй2 номида мешаванд.

1 Таснифоти мазкур бештар дар асар^ои Ю.И. Левин оварда шудааст.

2 Дар асар^ои В.Н. Телия ва Н.С. Басилия чунин номгузори^о оварда шудаанд.

Чи тавре, ки ба мо маълум аст, аз руи дарачаи панншавй контекстно ба контекстной надди акал ва контекстной хурди лингвистй чудо крада мешаванд, ки ба таври дигар оддй ва васеъ муаррифй шуда баъзан тамоми асари бадеиро фаро мегиранд. Дар чунин нолат метафора сарлавнаи матн мешавад ва метафораи печидатарро нишон мединад, ки накшаи ифодакуниашро як катор лексеманои аз руи мавзуъ наздик амалй мегардонанд.

Метафоранои забони англисиро аз чинати сохтор дида мебароем. Масалан дар мисоли зерин муаллиф кушиш кардааст, то ба шуълаи оташ нолати шинокунй динад, бо умеди он, ки онро дар амал бинад:

0 never say that I was false of heart

Though absence seemed my flame to qualify [2, c. 146].

Дар ин чо калимаи flame - шуъла тарчума мешавад. Он ба маънои мачозиаш истифода шуда, мунаббатро ифода мекунад ва ба чушу хуруши он ишора карда истодааст. Чунин метафорае, ки бо як талъат ифода мешавад оддй номида мешавад. Метафораи оддй яккалимагй буданаш шарт нест, масалан: the eye of heaven - чашми осмон. Печидагии метафора усули услубиеро ифода мекунад, ки дар асоси мураккабгардонии ифодаи метафора аз нисоби паннкунии аломат асос ёфтааст.

Метафора - мувофики ифодаи суханпардозонаи М. Блэк - «ин куллаи дар колаб гаркшуда» мебошад [11, с.25]. Вобаста ба дарачаи густурдашавии аломат метафораи оддй ва кушода ё васеъ чудо мешавад. Дар метафораи оддй аломат - сониби образ бо як калима ифода шудааст. Масалан, дар шеъри шоири амрикой Карл Сендберг «Туман» - «Fog» ба симои туман аломатнои гурба дода шудаанд, ки ба таври пиннонй наздик мешавад, ором менишинад ва наракатро давом мединад. Метафораи кушод ё васеъ аз якчанд калиманои ба таври истиоравй истифодашуда иборат мебошад, ки аз як катор метафоранои ба якдигар алокаманди якдигарро комилкунанда образи ягона месозанд. Масалан: The fog comes on little catfeet It sits looking Over harbor and city On silent haunches And then moves on [10, c.272].

Чунин метафорано ба метафоранои кушода тааллук доранд, ки дар онно тамоми банд ё порчаи шеър метафора шудаанд.

Дар адабиёти бадей мо зуд-зуд ба метафоранои кушод ё нинонй ру ба ру мешавем. Метафоранои кушодаро бештар бо максади зиндагардонии метафоранои аллакай куннашуда ва куннашудаистода истифода мебаранд. Чунин метафорано нам фасонатро бештар мегардонанд ва нам ба асар равшани ву муассирият мебахшанд.

Ба метафора хусусияти эстетикии бедор кардани аксуламали хонанда ба симои нав, ошзи нав хос аст. Масалан:

My comrade, treasure, and strength and happiness,

1 feel in love, and sough and found you too. Your earlier parents swans loved you, I guess But I gave half my soul to fasion you.

My rushlight you - on moonless night and lost, My precious one, while I live we shall notpart. O blooming work of the plume, which I love most, I'll never exchange you for Washington dollars art. My chief- the peoples honour, the oath the swear, You are the trusty weapon of steel I hold, Because my fire will spread as the page turns here, Which tells of the epoch of tanks and soldiers bold [12, c. 58].

Чунин метафораи кушода аз дигар метафорано бо он фарк мекунад, ки натто тамоми эчодиёт метафора мансуб меёбад.

Дар объект кариб доимо метавон нишонаро пайдо кард, лоакал нишонаи чузъиеро, ки ба нишонанои объекти дигари аз аввала фаркдошта монандй дорад. Метафорае, ки ба муболига асос ёфтааст, метафораи муболотавй номида мешавад, масалан: All days are nights to see till I see thee And nights bright days when dreams do show thee me [2, c. 147].

Рузноро ба шабнои тор монанд, кардани шоир нангоме, ки манбубаашро намебинад, муболигаи шоиронае мансуб меёбад, ки чй гуна аз чудой андунгин будани уро нишон мединад.

Нисбат ба киёс метафора муассирияти бештарро дорост, зеро дар он ба кисмно чудокунии мантикй бартараф карда шудааст. Шаклнои метафора ва киёс баргарданда ё такроршаванда мебошанд. Х,аракати маъной миёни метафора ва киёс одатан якчониба мебошад - аз киёси бевосита ба ифодаи нинонии он. Истифодашавии киёс такшимшавии ё алонидагии ашё ва образро кайд карда, ба ин васила ба

баркароршавии метафораи хурдашуда мусоидат менамояд. Метафораи хурдашуда ё судашуда - калима ё маънои калимае, ки аз аввал бо рони мачозияти монографй пайдо шудааст.

Метафораное, ки мафнумнои аз чинати мантикй номувофикро якчоя мекунанд метафоранои шикастаи мухолиф ё метафоранои омехта (англ. broken metaphor) номида мешаванд, масалан: «The King put the ship of state on it's feet», ки тарчумааш чунин маъно дорад: шон киштии мамлакатро ба зону шинонд.

Хангоми тарчумаи метафора ба забони дигар муаммои бештарро тарчумаи метафоранои хурдашуда ба миён меорад, зеро онно бештар танно ба намон забон хос буда, хусусияти маданй доранд. Аломатнои як ашё аз руи монандй ба ашёи дигар дода мешаванд. Ин монандй ба принсипнои зерин асос ёфтааст: моддигардонй - иродаи матин, абстрактнамой - хушбахтй, муваффакият омад, зиндакунй - офтоб баромад.

Дар метафораи мукоисавй намон як алока ба таври гуногун баён мешавад. Чунин метафора метафораи баста ё пайваста, ё ин ки метафора - киёс номида мешавад, масалан: оинаи об, об мисли оина аст, оби оинагун, оинаи обй, оинагун будан [4, с.145]. Дар метафоранои баста калима-параметр ва калимаи такягонй мавчуд аст. Масалан: «It was a dry and golden October» - мони октябр хушк ва заррин буд [10, с.161]. Дар ин мисол калимаи «заррин» калима-параметр ва калимаи «октябр» калимаи такягонй мебошад.

Вобаста аз шакли грамматикии калимаи такягонй дар забон метафоранои генетивй низ мавчуданд. Масалан: «Another world opened» - Олами дигар кушода шуд [10, с.119]. Дар адабиёти бадей метафоранои бо ном сифатй хеле зиёд вомехуранд. Киёсно дар якчоягй бо хабарнои маънои гуногундошта озод мебошанд: «Once light lemon even gold [10, c.64], чунин метафораро ба метафораи сифатй мансуб донистан мумкин аст.

Чунин метафораи сифатии мураккаб, ки дар он кувваи бе мислу монанд ва зебоии нотакрори раъду баркй банорй тасвир мешавад, дар мисоли зерин оварда шудааст: «On the steppe the white sheet-lightning played all the time while blinding the night with its light flame» - дар дашт чарогаки сафед шабро бо шуълаи сафедаш кур карда, бозй карда меистод [10, с.117]. Дар ин мисол як калима бо калимаи дигар шарн дода мешавад ва ба объекти метафора хосияти нав - шуълаи сафед дода шудааст, ки ин диккати хонандаро ба худ чалб менамояд. Чунин метафораноро ба гуруни метафоранои мураккаб дохил намудан мумкин аст.

Хар як забони муосире, ки тараккиёташ дар дарачаи баланд аст, дорои воситанои кофй барои ифода намудани шакл ва мазмуни ифоданои забони дигари бо он дар як сатн карордошта мебошад. Дар адабиёти бадеии муосири англисй феълно дар сохтани метафорано фаъолона иштирок менамоянд. Вобаста ба мансубияти калима-параметрно ба ниссанои нутк чунин метафорано метафоранои феълй номида мешаванд. инро дар мисоли зерни нишон додан мумкин аст:

Cold nights and whistling winter bares the home

And spitefully plays and beats and makes them moan

Hides happy spring far far away somewhere [12, c. 43].

Чй тавре, ки мебинем ин метафоранои феълй бо наракатх,ои хоси инсонро ба табиат нисбат додан, гуё табиатро зинда мекунаад.

Намуди дигари метафора мавчуд аст, ки метафора-муаммо ё симфора номида мешавад. Метафора-муаммо ё симфора бештар дар масално вомехуранд, ки дар онно калимаи такягони накши пайбариро бозанда мавчуд набуда, аммо контексти васеъ дорад, ки ба маънои калима-параметр лукма мепартояд.

Олами дохилии инсон бо ёрии чунин кобилиятно ба монанди тасаввурот, таассурот, хотира ва хаёлпарастй дониста мешавад. Амалан нам олами беруна ва нам олами дохилии инсон ва дарки онно дар забон инъикос ёфта бо ёрии воситанои забонй ифода мешаванд. Инсон талош мекунад, то оламро дарк кунад, тимсолно ва алоканои онро боз намояд ва нама чиро бо тасаввуротнои нав фасенона тачассум кунад. Киёс намчун возеннамоии монандй ва фаркият воситаи идроки одамони кадим ба шумор мерафт. Киёси забони хеле пеш аз метафора пайдо шудааст. Дар аввал шуури инсон хусусияти ашё ё зунуротро дар нишонанои ашёи дигар шарн медод ва баъдан ба он номи ашё ё зунуротро менависонд, яъне метафора месохт. Киёси фасен таърихан баъд аз метафора пайдо шудааст, зеро дар он таксимшавии шуур аллакай аз чинати сохтори грамматикй ташаккул ёфта буд, сохтори грамматикй бошад, танно ба тартиб даровардани баанчомрасии ягон чараёни психологй кодир асту халос.

Хусусияти функсионалии метафора се вазифаи асосй дорад. Якум - номгузории ашёе, ки то нол номгузорй нашудааст. Метафораи дар ин вазифа истифодашаванда танно дар ланзаи номгузорй мавчуд аст; бо амалй намудани ин вазифа он шакли дохилиашро аз даст мединад ва «хомуш мешавад» [5, с.46]. Чунин метафора номй (таснифкунанда, гайрифасен) номида шуда, дар раванди истилоннигорй дар зерзабоннои гуногуни илму техника ба таври васеъ истифода бурда мешавад: радифи Замин, мукда (себаки чашм). Метафораи номй бо тафсири фасен вале хеле дакики М. Блэк истифода мешавад, «то сурохии дар лугат бударо дарбен кунад (to remedy a gap)» [11, с.33].

Забонро баъзан ба мачмуаи метафоранои кайно фаромушшуда ва мурдарафта монанд мекунанд ва ин тасодуфй нест: шумораи зиёди калиманои аз чинати этимологй мушкил танлилшаванда дар накиат

метафорахои кухнае мебошанд, ки алокаи худро бо забон кайхо гум кардаанд. Сарчашмаи асосии метафорахои мурдаи «хомушшуда» дар забон махз метафораи номинативй мебошад. Масалан: «The whole wide world with our will we shall attain» [12, c.57]. Дар ин чо ибораи англисии «whole wide world» ба маънои «тамоми олам» омадааст.

Одамон аз кадимулайём ба ранги сурх диккати махсус зохир менамуданд. Дар равоншиносй ва тиб ранги сурх хамчун баёнгари фаъол будан, гармидиханда ва кувват тавсиф мешуд. Масалан:

And while the world already is sound sleeping,

The mountain tops with red rays are aglow3 [12, c. 93].

Хсусияти дуюми функсионалии метафора хусусияти идрокии он мебошад. Дар ин вазъият метафора хамчун колаби назариявй барои пешгуинамоии хусусиятхои объекти холо донистанашуда ва дохилнамоии он ба ягон синф хизмат мекунад. Бо амалй намудани ин вазифа низ метафора шакли дохилиашро аз даст медихад. Чунин метафора метафораи когнитивй номида мешавад. Дар илмхои дакик истилохи метафора ба сифати «фарзия» оид ба табиати баъзе объектхои тавассути киёс бо дигар объектх,ои омухташуда тахкикшаванда истифода мешавад. Ба акидаи Н. Гудмен «метафора аз танхо воситаи оддии ороиши сухан будан дур аст; он бо омехтанамоии меъёрхои кухнаи «табий» бо меъёрхои нав дар ташаккули дониш фаъолона ширкат варзида, ба мо имконият медихад, то далелхои навро ба даст орем» [9, с.194]. Чумлаи зеринро ба унвони мисол меорем: The great crowd roared and swayed ...[10, c.104]. Чунин метафорахо ба объектхои сохаи мазкур хусусиятхоеро медиханд, ки пештар онхо чунин хосиятхоро надоштанд ва хамин тавр раванди тахкикоти илмиро ба мухокимаи ин хусусиятхо равона менамоянд.

Ба метафора хусусияти муайянкунии «худй» тавассути «бегона», шахсй тавассути умумй ва хилофи коида будан тавассути меъёр хос мебошад. Метафора тавассути нишонахои барои кабила хос буда, шахсиятро тавсиф менамояд ва симои шахсиятро месозад. Фаркият миёни ифодаи бевосита ва истиоравй на дар сохаи дохилии механизмхо, балкй дар сохаи истифодашавии он мебошад. Аз хамин сабаб равандхои дар чараёни сохтан ва кабулкунии метафора ишнтироккунанда табиати прагматикй доранд. Ба амал баровардани таъсири прагматикй ба кабулкунандаи маълумот кисмати мухимтарини хама гуна муоширатро ташкил медихад, аз чумла муоширати байнизабонй. «Прагматика аз калимаи юнонй гирифта шуда, маънояш кор, амалиёт мебошад. Он як равиши семиотика аст, ки муносибати миёни системаи аломатхо ва истифодабарандагони онро меоузад» [7, с.396]. Прагматика яке аз накшахо ё чанбахои тадкикоти забон аст, ки вохидхои онро чудо карда муносибатхои онхоро ба шахсони истифодабарандаи ин аломатхои забонй тахкик менамояд [4, с.150].

В.Н. Телия чунин кайд мекунад: «Метафора на танхо дар чое ба кор меравад, ки барои дакик баён кардани баъзе мазмунхо дигар воситахо мавчуд нестанд, балкй дар чое низ ба кор меравад, ки он чо барои ифодаи чанбаи прагматикй зарурат пайдо шудааст» [8, с.28]. Хангоми метафорагардонй аломати прагматикй боз хам табиитар мегардад. Прагматика вазъияти экстралингвистиеро меомузад, ки интихоби воситахои забониро муайян мекунад. Хангоми интихоби метафора куввахои прагматикй ба амал бароварда мешаванд: агох будани гуянда аз вазъияти кор, муошираткунандагон ва накши чамъиятии онхо.

Метафора муносибатхоро миёни ашёхо ва зухурот месозад, бунёд мекунад ва бао ин васила ба дарки олам мусоидат менамояд. Мувофики сарчашмаи худ метафораи когнитивй ба кобилиятхои инсон: пайдокунй ва сохтани монандй миёни одамони гуногун ва гурухи ашёхо чавоб медихад [3, с.5]. Метафораи когнитивй мувофики таърифи В.В. Петров истифода мешавад, то ки бо рохи овардани маълумоти иловагй аз вазъияти маъмултару маълумтар хачми маънои сохаи кам фахмидашаванда зиёд карда шавад. Метафораи когнитивй раванди идрокнамоиест, ки мафхумхои навро ифода намуда ташаккул медихад, ки бидуни онхо гирифтани дониши нав имконнопазир мебошад, масалан киёснамоии хиссиётх,ои инсон бо оташ ва сохаи иктисодиёт ва сиёсат бо бозихо.

Барои тасвири холати дохилии инсон дар ашъорхо чунин метафорахо бештар вомехуранд. Дар мисрахои зерин эхсосоти самимии шоир бо шарофати метафора боз хам кавитар баён шудаанд:

Again I felt and long I couldnot stay here

Burning andyearning with poetry aflame [12, c. 8 7].

Чуноне, ки мебинм дар ин чо «poetry aflame»4 ва дар он сухтан ба сифати метафораи когнитивй омадааст. Ба таври умумитар метафораро хамчун баёнкунии як ашё тавассути дигараш низ дида баромадан мумкин аст ва аз ин чихат он яке аз воситахои нишон додани дониш дар шакли забонй мебошад. Яке аз намудхои метафораи когнитивй метафораи решаги ба шумор меравад [6, c.39-40], ки дар асоси консепсия ё назарияи илмй мавчуд буда, аз як катор метафорахои номй - истилоххои руи субъекти ёридихандаашон якхеларо медихад. Тасвири чунин метафорагардонихо дар адабиёти бадей томияти лингвистикиро ифода мекунад; дар ин масир, мо мухаккиконро бозёфтхои шавковари зиёде интизоранд. Вазифаи сеюми метафора «тасвири фасехи вокеият ва ашёхои мукаррарй, кайд кардани

3 Тарчумаи тахтуллафзи: Замоне, ки тамоми олам ба хоби сахт фуру рафта буд, куллаи куххо бо нурхои сурх медурахшиданд.

4 Оташи шоирона

фардияти онно мебошад. Дар ин нол объект ду номро мегирад: бевосита (аввал) ва фасен (дуюм), ки ба биниши дучандкардашудаи олам даъват менамояд. Бештар онно ташбенкардашуда ба чароги сенрнок, нури равшанй мебошанд, ки ашёро аз чинати гайричашмдошт равшан менамоянд: шабнамнои алмосй, тилло муй...» [5, с.47].

Метафораи фасен ба маънои дучонибаи натмй асос ёфтааст. Метафораи фасен ё хушобуранг намчун усули услубй (мачоз) баръакси нутки гуфтугуй бештар манз ба нутки бадей мансубият дорад. Ин далелро натто Арасту низ кайд кардааст: «...Арифрад нунарпешанои накшнои начвиро барои истифодабарии ифоданое, ки неч кас дар гуфтугу истифода намебарад, масхара кард. Аммо намаи ифоданои ба ин монанд манз барои дар нутки оддй истифода нашуданашон мавчуданд, вале у инро намедонист. Хар як усулнои ишорашудаи ифоданоро истифода бурдан хеле муним аст, инчунин мисли калиманои мураккаб ва ношияно дар метафорано монирона будан хеле мунимтар мебошад. Танно инро аз дигар кас таклид карда гирифтан номумкин аст; ин нишонаи истеъдод аст, зеро эчод кардани метафоранои хуб маънии дарёфтани монандиро дорад» [1, с.5-117].

Сонаи асосии фаъолият намудани метафораи фасену хушобуранг нутки бадей - гунаи функсионалии забони адабй, ки таъиноти асосиаш тасвири бадеии балогй-ахлокй мебошад ва дарккуни вокеият мансуб меёбад. Бинобар бартарй доштани метафораи фасен онро бештар метафораи бадей ё балогй ва ин чунин метафораи услубй меноманд. Яке аз намуднои метафораи бадей метафораи шоирона мансуб меёбад (5, 55). Барои матни манзум ду маротиба зиёд шудани маънои намон як вокеият хос буда, дар он калимаи бевосита ва истиоравй мавчуд аст, масалан: Of greater use to my times I cannot be, For early I have started to winter, grow cold of late [12, c.127]. Мисоли дигари истифодаи метафора дар матни манзум: On wide open pages of heavens blue I gaze, But nowhere their my tiny star can I find. And know that when you one day lie pale and dead, So ourforebears say that star willfade from sight [12, c. 17].

Дар ин метафора муаллиф анчоми зиндагиро ба гуруби офтоб монанд кардааст, яъне бо гуруб ситора гайб мезанад, мемирад.

Дар мисоли зерин боз як метафораи англисй ба маънои марг оварда шудааст: We all going old, going the same way home (тарчумаи тантуллафзй: Мо нама пир мешавем ва бо намон як рон ба хона меравем) [10, с. 67].

Хамин тавр мисолнои мазкур онро нишон мединанд, ки дар забоннои англисй ва точикй аз нисоби номгузории истиоравй гуруннои метафоранои синонимй бисёр мебошанд. Манз метафоранои синонимй бо маънои марг хеле паннгашта мебошанд. Дар мисоли зерин низ метафоранои дорои маънои марг оварда шудаанд:

My rushing you - on moonless nights not lost, My precious one, while I live we shall notpart [10, c. 58].

Истифодаи метафора натанно ба нуткнои бадеиву шоирона балкй барои нутки гуфтугуй низ хос аст. Аммо агар дар нуткнои бадей ва рузноманигорй метафоранои фасен бештар истифода шаванд, ки барои фанмидани маънои онно вакти зиёд ва хониш лозим аст, дар нутки гуфтугуй бошад барои нутки гуфтугуй метафоранои мурда ва хурдашуда хос мебошанд, ки ба стандарт табил ёфтаанд, яъне ба нама фанмо мебошанд. Чунин метафорано муассирияти худро бештар нигон медоранд. Масалан: данонро инч кардан - хандидан, шак-шак кардан - ягон хабари нохушро расонидан, хар - одами беакл, хирс - одами танбал.

Метафораное, ки дучанбагии маънояшонро нигон доштаанд метафоранои фасен номида мешаванд. Метафораное, ки дучанбагии маънои худро гум кардаанд метафоранои хурдашуда ё мурда номида мешаванд. Метафоранои фасен намеша нотакрор мебошанд. Мисли паррандаи ачибу гариб, ки тагйири мунити зист барояш марговар мебошад, метафоранои фасен низ танно дар матне зиндагй мекунанд, ки дар он таваллуд шудаанд. Дар матни дигар истифодабарй ё ба матни дигар кучонидани он ба марги метафора оварда мерасонад. Метафораи номинативиро метавон ба киштй монанд кард; барои он матн чоест, ки он «сохта шудааст» ва дер ё зуд ба «банри» матннои дигар равона карда мешавад [5, с.48]. Хангоми такрор шудан метафораи фасену балиг хомуш мешавад, хурда мешавад.

Метафоранои фасену хушобуранг барои нутки илмй хос нестанд, гарчанде ки дар матннои махсуси услубашон илмй, ки ба рузноманигорй наздиканд ва инчунин дар нутки шифонии касбй баъзан вомехуранд.

Метафораи фасен барои услуби коргузорй тамоман хос нест. Дар матннои услубашон коргузорй иборанои истиоравиро вохурдан мумкин аст, аммо хеле кам. Ин гуна метафорано одатан дар он намуди нуччатное вомехуранд, ки дар онно нисботнои корй бо чузънои рузноманигорй мувофикат мекунанд, масалан: дар лоинаи карорно, баъзе намуди нисоботно, парвандано ва маълумотномано. Аммо шумораи чунин иборано нисбатан кам аст ва фасонаташон коста шудааст. Гайр аз ин бештари онно хусусияти

истилохотй доранд. Хднгоми алокаи контекстуалй бо лугати табиии забон, лугати махсус бо мурури замон ба детерминологизатсия дучор мешаванд ва дар асоси онхо баъзан метафорахои фасех сохта мешаванд.

Метафораи рузномавй бештар дар асоси лугати махсус сохта мешавад, ки ин боз як хусусияти хоси ин намуди метафорахо мебошад. Тавассути васоити ахбори омма ва такрори чандмаротиба бештари истилоххои оммафахми имруза ба захираи табии лугавии забон дохил шудаанд: истилоххои тиббй, варзишй, сохтмонй, молиявй-иктисодй, хукукшиносй, сиёсй, театрй, техникй, харбй, мусикавй ва гайра. Ин гуруххои истилохотии номбаршуда то як андоза сохахои шавкмандбудаи моро, ки дар васоити ахбори омма нишон дода шудаанд, инъикос менамоянд.

Аз ин чо чунин хулосабарорй намудан мумкин аст, ки таснифи функсионалии метафора дар номгузории ашёхо ва ходисаву зухуротхое буда, ки то хол номгузорй нашудаанд: радифи Замин ва гайра. Метафорахое, ки ин вазифаро ичро мекунанд метафорахои номинативй номида мешаванд. Онхо шакли дохилиашонро зуд аз даст медиханд ва «хомуш мешаванд». вазифаи дуюми мухими метафорахо вазифаи ороишии онхо мебошад, яъне ороиши матн. Метафорахое, ки дар ин вазифа истифода мешаванд барои обуранг бахшидан ба нутк ва ороиши он хизмат намуда, бештар дар адабиёти бадей истифода мешаванд. Чунин метафорахо метафорахои фасех номида мешаванд. Онхо шакли дохилиашонро то дервакт нигох медоранд.

Хамин тавр, таснифи метафорахоро метавон дар мувофикат бо хусусиятхои маъной ва сохтории онхо ва инчунин мувофикати вазифаи он дар забон амалй намуд.

АДАБИЁТ

1. Аристотель. Об искусстве поэзии. М.: Гослитиздат, 1957. С. 109-110.

2. Арнольд И.В. Стилистика современного английского языка. / И.В. Арнольд Л.: Просвещение, Ленинград, 1981. - 295с.

3. Арутюнова Н.Д Образ, метафора символ в контексте жизни и культуры. / Н.Д Арутюнова // Метафора в языке текста / Отв. ред В.Н. Телия - М.: Наука, 1988. -176с.

4. Москвин. В.П. Русская метафора (семантическая, структурная, функциональная классификация). / В.П. Москвин // Уч. Пособ. - Волгоград: Перемена, 1997. -91с.

5. Никитина С.Е. Семантический анализ языка и науки: на материале лингвистики. / С.Е. Никитина М., 1987. - С. 39-40.

6. Словарь иностранных слов. -16-е изд. - М. Рус.яз., 1987. -606с.

7. Телия В.Н. Метафора как проявление антропоцентризма в естественном языке // Язык и логические теории. / В.Н. Телия -М., 1987. -С. 186-192.

8. Теория метафоры: Сб. Пер с англ., фр., нем., исп., польск. яз. / Общ. ред. Н.Д Арутюновой и М.А Журинской -М.: Прогресс, 1990. -512с.

9. Aitmatov Ch. Selected stories / Translated by Glagoleva Fianna. / Ch. Aitmatov -Boston; Moskow: Inter. Center, 2000. -350p

10. Black M. Models and Metaphors // Studies in language and philology. / M. Black -NY.: Ithaka, 1962. -P. 25-47.

11. Osmonov A. Waves ofthe lake / Translated by May W. - Bishkek. 1995. -148c.

СТРУКТУРНО-ФУНКЦИОНАЛЬНАЯ КЛАССИФИКАЦИЯ МЕТАФОР НА

АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКЕ

Современный период лингвистического развития характеризуется возрастающим интересом к изучению языковых единиц. Английский язык обладает богатым словарным запасом, который имеет широкий спектр возможностей для подробного описания чувств, явлений и объектов окружающего нас мира, выражения потребностей и целей, подтверждения и признания и т. д. В современной лингвистике изучение лексической системы, проблемы лексико-семантической коммуникации слов имеют особое значение, а одной из важнейших проблем лингвистики является изучение метафор и их перевод на другие языки, в том числе таджикский.

Изучение метафор проводят не только специалисты в области семантики и речи, лингвистики и литературы, но также философы, психологи, социологи и специалисты других смежных наук. Хотя метафора широко используется в художественной литературе, наука обязана проводить семантический, структурный, лексический, функциональный и систематический анализ способов и средств ее перевода на другой язык.

Ключевые слова: метафора, структура, классификация, гибкая метафора, лингвистика, функциональная классификация.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

STRUCTURAL AND FUNCTIONAL CLASSIFICATION OF METAPHORS IN ENGLISH

The modern period of linguistic development is characterized by an increasing interest in the study of linguistic units. The English language has a rich vocabulary, which has a wide range of possibilities for a detailed description of feelings, phenomena and objects of the world around us, expression of needs and goals, confirmation and recognition, etc. In modern linguistics, the study of the lexical system, problems of lexical and

semantic communication of words are of particular importance, and one of the most important problems of linguistics is the study of metaphors and their translation into other languages, including Tajik.

The study of metaphors is carried out not only by specialists in the field of semantics and speech, linguistics and literature, but also by philosophers, psychologists, sociologists and specialists of other related sciences. Although the metaphor is widely used in fiction, science is obliged to carry out a semantic, structural, lexical, functional and systematic analysis of the ways and means ofits translation into another language.

Key words: metaphor, structure, classification, flexible metaphor, linguistics, functional classification.

Cведения об авторе:

Арипова Мусавара Хафизуллоевна — кандидат филологических наук, старший преподаватель ГОУ Худжандского Государственного Университета Адрес: 735700, Республика Таджикистан, г. Ходженд, ул. С. Хофиз 244. E-mail: musavara.aripova@mail.ru Тел.: (+992) 928587071

About the author:

Aripova Musavara Khafizulloevna — Candidate Philological Sceinces, Senior Lecturer of the State Educational Institution of Khujand State University S. Khofiz 244. E-mail: musavara.aripova@mail.ru Tel: (+992) 928587071

КАТЕГОРИЯ СОБИРАТЕЛЬНОСТИ В ТАДЖИКСКОМ И НЕМЕЦКОМ ЯЗЫКАХ:

СОПОСТАВИТЕЛЬНЫЙ АСПЕКТ

Махмудова С С

Таджикский государственный медицинский университет им. Абуали ибни Сино

В современной лингвистике категория собирательности представляет собой понятийную категорию, которая выражает некоторое множество как целостная и нечленимая совокупность предметов [Ярцева 1990: 234].

Большинство лингвистов рассматривает категорию собирательности как совмещающую не только единичное понятие, но и общее. Данное утверждение заключается в том, что категория собирательности сближается как с грамматической категорией числа, так и с лексической категорией «множества» [Реформатский 1987: 45].

Следует заметить, что включение вещественных имен в категорию собирательности в лингвистике является дискуссионным. Общеизвестно, что вещественные имена, употребляясь в форме Singularia Tantum, обозначают различные злаки, продукты питания, химические элементы, строительные материалы.

Например, в таджикском языке:

Дасти завол то абад аз бахри чун ту ер,

Да бехи ин дарахт нахохад задан табар [ФЗТ. 2. 292];

Хатабро агар теша бар пай занад,

Дарахти барумандро кай зананд;

Нохурда тароше зи сари тешаи хицрон,

Хиште ба сари турбати Фархрд наебанд [ФЗТ. 2. 361].

В немецком языке:

Sie können einen Salambo Speer in der Hand setzen, streckte sie Naravas. Dann fesselten sie die Finger der Bräutigame mit einem Rindleder-Gürtel und streuten sie auf die Köpfe des Getreides, das um sie herum fiel und wieder wie ein Hagel von Schlägen prallte. (Flaubert. Gustave. Salambo) - Можно положить Salambo копье в руку, она протянула Naravas. Затем связали пальцы женихов ремнем из воловьей кожи и посыпали им на головы зерно, которое упало вокруг них и снова подпрыгнуло, как град ударов.

Sollte ich die Körner zurückweisen?: Das Zittern ergriff den bläulichen Kreis; - ich blickte den Mann ohne Kopf scharf an; er stand da - in derselben Stellung: regungslos wie früher. (Flaubert. Gustave. Salambo) - Не брать зерен? - дрожь охватила синеватый круг, - я пристально взглянул на человека без головы. Он стоял - в той же позе, неподвижно, как прежде.

Auf den Schultern befestigte sie ihr ein viereckiges Purpurtuch, dessen Saum von Sandasterkörnern beschwert war. Über all diese Kleider hing sie einen schwarzen Mantel mit langer Schleppe. (Flaubert. Gustave. Salambo) -К плечу она прикрепила пурпуровый четырехугольник, отягощенный снизу зернами сандастра, и на все эти одежды накинула черный плащ с длинным шлейфом.

Согласно точке зрения А.Н. Гвоздева данная категория слов относится к собирательным именам [Гвоздев 1987: 45]. Однако, многие лингвисты, придерживаясь позиции В.В. Виноградова, включают данную группу слов к вещественным существительным [Виноградов 1986: 234].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.