Научная статья на тему 'ТАШЛАМА КЎЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ГИДРОЛОГИК ТАСНИФИ (БУХОРО ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)'

ТАШЛАМА КЎЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ГИДРОЛОГИК ТАСНИФИ (БУХОРО ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
62
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СУВ РЕСУРСЛАРИ / СУНЪИЙ СУғОРИШ СИСТЕМАСИ / ТАШЛАМА КЎЛЛАР / ТАБИИЙ ДРЕНАЖ / СУВНИНГ МИНЕРАЛЛАШГАНЛИГИ / СУғОРИЛАДИГАН ЕРЛАР / КОЛЛЕКТОР / ЗОВУР

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Тошбеков Н.А., Каримова А.У., Жамшитов Д.Р.

Ҳозирги кунда дунё миқёсида сув ресурсларидан экстенсив фойдаланиш натижасида миқдор жиҳадан камайиши ва сифати ёмонлашиб бормоқда. Бухоро вилоятида суғоришга олинадиган ва экин майдонларида ҳосил бўладиган сувлар динамикасини ўрганиш ҳозирги кунда долзарб муаммолардан бири саналади. Ушбу мақолада вилоятдаги ташлама кўллар ва уларнинг гидрологик кўрсаткичлари ҳақида фикр мулоҳазалар юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DRINKING LAKES AND THEIR HYDROLOGICAL CLASSIFICATION (ON THE EXAMPLE OF BUKHARA REGION)

Today, as a result of the extensive use of water resources throughout the world, their quantity and quality are declining. One of the most pressing issues in the Bukhara region today is the study of the dynamics of irrigated and arable land. This article discusses the wastewater lakes of the region and their hydrological indicators.

Текст научной работы на тему «ТАШЛАМА КЎЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ГИДРОЛОГИК ТАСНИФИ (БУХОРО ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)»

UDK 91

Тошбеков Н.А.

Каримова А. У.

Жамшитов Д. Р.

Бухарский государственный университет

Узбекистан, Бухара

ТАШЛАМА КУЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ГИДРОЛОГИК ТАСНИФИ (БУХОРО ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)

Аннотация: Хозирги кунда дунё мицёсида сув ресурсларидан экстенсив фойдаланиш натижасида мицдор жщадан камайиши ва сифати ёмонлашиб бормоцда. Бухоро вилоятида сугоришга олинадиган ва экин майдонларида уосил буладиган сувлар динамикасини урганиш уозирги кунда долзарб муаммолардан бири саналади. Ушбу мацолада вилоятдаги ташлама куллар ва уларнинг гидрологик курсаткичлари уацида фикр мулоуазалар юритилади.

Калит сузлар: Сув ресурслари, сунъий сугориш системаси, ташлама куллар, табиий дренаж, сувнинг минераллашганлиги, сузориладиган ерлар, коллектор, зовур.

Toshbekov V.A.

Karimova A. U.

Jamshitov D.R.

Bukhara State University Uzbekistan, Bukhara

DRINKING LAKES AND THEIR HYDROLOGICAL CLASSIFICATION (ON THE EXAMPLE OF BUKHARA REGION)

Abstract: Today, as a result of the extensive use of water resources throughout the world, their quantity and quality are declining. One of the most pressing issues in the Bukhara region today is the study of the dynamics of irrigated and arable land. This article discusses the wastewater lakes of the region and their hydrological indicators.

Key words: Water resources, artificial irrigation system, drainless lakes, natural drainage, water salinity, irrigated lands, reservoir.

Кириш. Хрзирги кунда дунё мицёсида сув ресурсларидан экстенсив фойдаланиш натижасида уларнинг микдор жихдтдан камайиши ва сифат буйича ёмонлашуви катор муммоларни келтириб чикармокда. Узбекистонда хам ХХ асрнинг 60 йилларидан бошлаб ерларни кенг микёсда узлаштиришлиши натижасида дарёлардан сув олиш йилдан-йилга

ортиб борди. Бухоро вилояти республика микёсида яккаю-ягона сунъий суFориш системасига асосланган вилоят хисобланади.

Шу сабабли Бухоро вилоятида суFоришга олинадиган ва экин майдонларида хосил буладиган сувлар динамикасини урганиш хозирги кунда долзарб муаммолардан бири саналади. Айникса, бу холат Бухоро вилоятининг кишлок хужалигида кучлирок сезилди.

Асосий цисм. СуFориладиган майдонларда шур ювиш натижасида сизот сувлар хосил булади. сизот сувлар коллектор-зовурлар оркали катта сунъий кулларга куйилади. Бу сувларнинг йиFилишидан куйидаги ташлама куллар хосил булади. СуFориладиган экин майдонларнинг кенгайиши ва улардан йилдан-йилга ортиб бориши натижасида куплаб янги ташлама куллар пайдо булди. Вилоятдаги ирригация-ташлама кулларнинг энг йириклари Денгизкул, К,оракир, Порсонкул, ОёкоFитма, Тузкон, Хадича кулларидир. Ушбу куллардан ташкари худудда нисбатан кичик улчамлардаги куллар хам кенг таркалган. Илгаридан мавжуд булган Денгизкул, Шуркул каби кулларнинг майдони эса йил сайин катталашиб бормокда. Вилоятдаги жами зовур сувлари 7 та кулга йиFилади. Бу кулларнинг умумий майдони 100110 минг гектарни, сув хажми 5.6 млрд м3 ташкил килади.

Денгизкул. Бухоро вилоятининг Олот туманида жойлашган ташлама кул хисобланади. Координаталари. 39°06' шимолий кенглик ва 64°14' Fарбий узунликда жойлашган. Денгиз сатхидан баландлиги 232 м ни ташкил килади. Кул туFрисидаги маълумотлар утган аср манбаларида келтрилган. Урта асрларда "Боргини фарох" яъни Катта кул" деб хам юритилган. 1980-йилларнинг охирида Денгизкулнинг узунлиги 43.3 км, энг кенг жойи - 9 км, энг чукур жойи 22 м, сув юзаси майдони 267 км2, сув хджми 2.7 км2, уртача кенг лиги 6.17 км ни ташкил килади.

1-расм. Денгизкул ташлама кулининг табиий харитаси

Денгизкул сув хавзаси Бухоро шахридан 75 км жанубий-шаркда унча узок булмаган Туркманистон Республикаси билан чегарадош. Суви кучли шурланган. Кул вилоятнинг жанубий чеккасидаги (Зарафшон дарёсининг

куйи окимидa) тектоник ботикдa, денгиз сaтхигa нисбaтaн 181.5 м бaлaнддa жойгашган. Денгизкyлнинг мaйдони Ba чукурлиги тез-тез узгариб туpaди, умумий мaйдони 45 минг гектap, сув сотими 0.08-1.5 млрд/м3. Энг чукур жойи З0 м, ypтaчa чукурлиги 10 м ни тaшкил килaди. Денгизкyлгa узунлиги 126 км, энг гатта сув yткaзиш кобилияти З0 м3/с бyлгaн Денгизкyл коллектоpидaн келaдигaн тaшлaмa сувлap келиб куйилaди Ba шуни хисобига сув сaтхи узгариб туpaди.

ОёrçoFитма ташлама кули. Oë^Fm^a кули KулжуктоFнинг этaги билaн Зapaфшон дapëси водийси оpaсидaги OëкоFитмa ботиFидa, Бухоро вилоятининг шимоли, Шофиркон Ba Fиждувон тумaнлapи худудлapидa жойлaшгaн булиб, 1985-1986 йиллapдa OëкоFитмa тaшлaнмaси оpкaли келaдигaн оковa сувлap, хaмдa бaхоp вa киш фaсллapидaги ëFингapчиликлap хисобидaн хосил бyлгaн тaшлaмa кул хисоблaнaди. Kооpдинaтaлapи 40°З6' шимолий кенглик, 64°28' Fapбий узунликдa, денгиз сaтхидaн бaлaндлиги 2З1 м ни тaшкил кигади.

2-расм. ОёrçoFитма атрофларида хаво хароратининг уртача ойлик ва

йиллик ^ийматлари

Мaзкуp гpaфикдaн куриниб турибдики, биз Уpгaнилaëтгaн OëкоFитмa вa унинг a1pофлapидa йил дaвомидa энг naCT хapоpaт янвap ойидa, энг юкори хapоpaт эсa июль ойлapигa тyFpи келaди.

OëкоFитмa кyлигa Бухоро вa Швоий вилоятлapи экин

мaйдонлapидaн чикaдигaн сизот вa оковa сувлapдaн хосил булган Шуркул вa OëкоFитмa коллектори куйилaди. Сув юзaси мaйдони ёз ойлapидa 60 км2 гaчa оpтaди, шу вaктдa чукурлик 10 м дaн оpтaди, оëкоFитмa кулининг суви шур, куздa сув юзaси мaйдони кичpaяди. OëкоFитмa кули шapкдaн Fapбгa томон чузилган булиб, OFитмa жapлигини эгaллaйди. Кулнинг узунлиги 15-20 км, энг кенг кисми 8 км, ypтaчa кенглиги 5 км ни тaшкил этaди. Кулнинг мaйдони 14.5 минг гектар ни, сув сиFими 7З00 млн м3, хозирги кундa З10 млн м3 ни, сув юзaсининг aйлaнaси эсa 75 км ни ташкил этaди. Шу дaвpдa кул сaтхи aнчa кенгaяди, киpFOкдapни сув босaди. Х,озирги кундa З10 млн м3. Мaйдони 870 км2. Энг чукур жойи 40 м. Эни З0 км. Мaйдони 14,5 минг гектар.

^ора-кир кули. 1960-1970 йилларда Шимолий коллектор сувининг Бухоро вилоятининг шимолий Fарбидаги чул зонасига чикариб юборилиши натижасида К,ора-кир ташлама кули пайдо булган. К,ора-кир ташлама кули координаталари 40° 24' шимолий кенглик ва 63° 14' Fарбий узунликда,денгиз сатхидан баландлиги 181 м ни ташкил килади. К,ора-кир кули Бухоро вилояти Пешку туманида жойлашган. К,ора-кир табиий кули (куллар системаси) Бухоро шахридан 140 км узокликда жойлашган. К,ора -кир кули табиий сувлиги саёз сувликлардан иборат. Асосан Шимолий туманлараро коллектор-зовур сувларидан туйинади. Маълумки, Шимолий туманлараро коллектор-зовури Бухоро вилоятининг Гиждувон, Шофиркон, Ромитан, Пешку туманларидаги экин майдонларида хосил буладиган кайтарма сувларни туплаб, шу туманлар сархадларидан окиб утади. Унинг умумий майдони 22.5 минг гектарни ташкил килади. Шимолий туманлараро коллектор вилоятнинг Гиждувон, Шофиркон, Ромитан, Пешку туманларидаги экин майдонларда хосил буладиган кайтарма сувларни туплаб, К,ора-кир кулини туйинтиради.

63"0' 64"0' 68"0-

3-расм. ^ора-кир кулнинг географик жойлашуви

Кулдан сув олинмайди. Сувнинг асосий кисми буFланиш ва филтирация хисобига камаяди. Кулга сув шимолий коллектор оркали 30 -40 м3 /сек киради, лекин чикиб кетадиган жойи йук киш ва бахор ойларида коллектор сувининг купайиши натижасида кулнинг майдони, майда кулмакларнинг хосил булиш хисобига 26,5-27,2 минг гектарга етади. Ундан ташкари кулга кирадиган сув 5-10 м3 /сек гача камайиши хисобига майдон анча кискаради. 10-12 минг гектарга камаяди. Кул саёз максимал чукурлиги (Катта К,ора-кир) 5-7 метр, уртача чукурлиги 2.0-2.5 метр, минимал 0.7-1.8 метр. К,ора-кир ташлама кулида илмий тадкикот ишлари олиб борилди.

4-расм. ^ора-цир кулида сув ва ^аво ^ароратини уртача курсаткичи

Кейинги йилларда К,ора-кир кулининг суви киш ойларида музлаши кузатилмокда. 2015 йил декабр ойининг 17 кунидан бошлаб KHpFO^napH музлай бошлади. Аммо, пелагиал зона чукурлиги 5-7 метр булган жойларда тулкин катталиги сабабли музлаш кузатилмайди. К,ора-кир кули сувининг кимёвий таркибини аниклашда мавсимий намуналар йотилди.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Хайитов Ёзил Косимович, Тошбеков Нурбек Ахмадович, Jumaeva Тозагул Аъзамовна. The Formation of Water Collector-Resources Drainage Network of Zarafshan Oasisand the Questions of Recycling. TEST Engineering & Management, 27380 - 27385.

2. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Efficient use of water resources of the amu-bukhara canal. academik. An International multidisciplinary Research Journal 5, 30.

3. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Criteria and scales of the secondary use of collector-drainage waters (on the example of the Bukhara oasis). Bulletin of the Karakalpak branch of the Academy of Sciences of the Republic.

6. Khayitov Yozil Qosimovich, Toshbekov Nurbek Ahmadovich, Zhumaeva Tozagul A'zamovna. Hydrological Assessment Of The Meliorative Condition Of Collector Drink Water In Bukhara Region. Nature and Science. MARSLAND PRESS 18 (4), 2020.99-101

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.