Научная статья на тему 'ТАШАККУЛИ СИФАТҲОИ АХЛОқИЮ ЗЕБОИПАРАСТИИ ДОНИШҷӯЁН ТАВАССУТИ ҲУНАРҲОИ ХАЛқӢ'

ТАШАККУЛИ СИФАТҲОИ АХЛОқИЮ ЗЕБОИПАРАСТИИ ДОНИШҷӯЁН ТАВАССУТИ ҲУНАРҲОИ ХАЛқӢ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
134
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ҲУНАР / ЭҲСОС / АХЛОқ / АРЗЁБӢ / ЗЕБОИПАРАСТӢ / ЭҷОДКОРӢ / ТАРБИЯ / МЕТОД / ТАХАЙЮЛОТИ ЭҷОДӢ / ФАРҲАНГ / ЗЕБО / ОСОРХОНА

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Мирзабоев Зикрилло Зиёдуллоевич, Аҳадов Файзулло Холиқович

Мақола ба баррасии масъалаи кор бо ташкили шароити педагогӣ дар ташаккули бошууронаи шавқу рагбати босубот нисбат ба ҳунарҳои халцӣ ва тарбияи завқ ва ҳисси зебоипарастӣ бахшида шудааст. Қайд карда мешавад, ҳунарҳои халцӣ дар раванди омӯзиши мақсаднок, фаҳмиш, машгулиятҳо дар доираи курсҳои махсус як қатор вазифаи тарбияи зебоипарастиро ба иҷро мерасонад, бо санаду далелҳои ҷиддӣ тасдиқ шудааст. Масъалаи ташаккули сифатҳои ахлоқию зебоипарастии донишҷӯён тавассути хунарҳои халқӣ яке аз самтҳои муҳимтарини ислоҳоти муассисаҳои таҳсилоти олӣ маҳсуб меёбад, ки ин нукта дар мақола бо далелҳо нишон дода шудааст.Тазаккур меравад, кирушди нерӯи эҷодии донишҷӯён тавассути ҳунарҳои халқӣраванди мақсадноки ташаккули завцу қобилияти шахсият ва фаҳмиши зебоӣ, коркарди низоми тасаввурот, ташаккули эҳтиёҷоти зуҳури худ дар санъати амалӣ, ворид намудани унсурҳои зебоӣ дар ҳаёти мактабӣ мебошад. Чун дар ҳама фанҳои таълимӣ, дар ҷараёни омӯзиши ҳунарҳои халқӣ низ дар якҷоягӣ бо ташаккули мафҳумҳо оид ба ҳунарҳои халқӣ додани донишҳои назарӣ ба донишҷӯён, пайдо намудани маҳорат ва малакаҳои амалии онҳо дар назар дошта шудааст. Хулоса мешавад, ки машгулияти ҳунармандӣ дараҷаи маълумотнокии донишҷӯёнро баланд бардошта, онҳоро ба зебоипарастӣ, ватандӯстӣ, эҳтиром ба мероси гании бадеии гузаштагонамон тайёр менамояд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF STUDENTS' MORAL AND AESTHETIC QUALITIES THROUGH FOLK CRAFTS

The article is devoted to the consideration of the issue of organizing the pedagogical conditions for the formation of a conscious attitude and interest of students in folk crafts, the upbringing of aesthetic taste and moral qualities. Based on the facts and the results achieved, it is confirmed that folk crafts perform a number offunctions offostering aesthetic feelings in the process ofpurposeful study and classes within the framework of special courses.lt is proved that the question of the formation of moral and aesthetic qualities of students through folk crafts is one of the most important directions in the reform of higher educational institutions. The analysis of this issue shows that the development of students' creative potential through folk crafts is achieved through a purposeful process of forming aesthetic taste and personality abilities, developing a system of ideas, the emergence of the need to manifest oneself in applied art, the introduction of aesthetic elements into the life of an educational institution...The article is devoted to the consideration of the issue of organizing the pedagogical conditions for the formation of a conscious attitude and interest of students in folk crafts, the upbringing of aesthetic taste and moral qualities. Based on the facts and the results achieved, it is confirmed that folk crafts perform a number offunctions offostering aesthetic feelings in the process ofpurposeful study and classes within the framework of special courses.lt is proved that the question of the formation of moral and aesthetic qualities of students through folk crafts is one of the most important directions in the reform of higher educational institutions. The analysis of this issue shows that the development of students' creative potential through folk crafts is achieved through a purposeful process of forming aesthetic taste and personality abilities, developing a system of ideas, the emergence of the need to manifest oneself in applied art, the introduction of aesthetic elements into the life of an educational institution. lt is emphasized that, as in all academic disciplines, in the process of studying folk crafts, along with the formation of the concept of folk crafts, attention is paid to the theoretical knowledge of students, the formation of their practical skills and abilities. The authors come to the conclusion that crafts lessons increase the awareness of students, contribute to the development of their aesthetic qualities, patriotic feelings and respect for the rich heritage of their ancestors.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛИ СИФАТҲОИ АХЛОқИЮ ЗЕБОИПАРАСТИИ ДОНИШҷӯЁН ТАВАССУТИ ҲУНАРҲОИ ХАЛқӢ»

13.00.00.илм^0и ПЕДАГОГИКА 1З.ОО.ОО.ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ НАУКИ I3.OO.OO.PEDAGOGICAL SCIENCES

1 3. 00. 0 1 . П ЕДА ГО ГИКАИ УМУМИ,ТАЪРИХИ ПЕДАГОГИКА ВА ТА^СИЛОТ 13.00.01.ОБЩАЯ ПЕДАГОГИКА, ИСТОРИЯ ПЕДАГОГИКИ И ОБРАЗОВАНИЯ 13.00.01.GENERAL PEDAGOGICS, THE HISTORY OF PEDAGOGY AND EDUCATION

ТДУ 745(075.8)

D01:10.51844-2077-4990-2022-1-125-128

ТАШАККУЛИ СИФАТ^ОИ АХЛОЩЮ

Мирзабоев Зикрилло Зиёдуллоевич, н.и.п., "ЗЁбОИпАрАСТИИ ДОНИШчИЁЮ дотсент; Асадов Файзулло Холицович, ТАВАССУТИ ХУНАР^ОИ ХАЛЩ ^ ~ — -

докторанти кафедраи нацшакаши геометрияи тасвири ва методикаи таълими МДТ "ДДХ ба номи акад. Б.Fафуров"(Тоцикисmон, Хуцанд) ФОРМИРОВАНИЕ НРАВСТВЕННО- Мирзабоев Зикрилло Зиёдуллоевич, к.п.н., ЭСТЕТИЧЕСКИХ КА ЧЕСТВ СТУДЕНТОВ доцент; Ахадов Файзулло Холикович, ПОСРЕДСТВОМ НАРОДНЫХ РЕМЕСЕЛ докторант (PhD) кафедры черчения,

начертательной геометрии и методики преподавания ГОУ «ХГУ имени акад.Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд) FORMATION OF М1ггаЪое\ Zikrillo Ziyodulloеvich, candidate of STUDENTSл MORAL AND pedagogical sciences, Associate Professor,Е-mail: AESTHETIC QUALITIES THROUGH zikriПo.mirzoboеv@maiLm

FOLK CRAFTS Akhadov Faizullo Kholikovich, claimant for doctoral degree of the deportment of drawing, descriptive geometry and methods of their teaching under the SEI "KhSU named after acad. B.Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

Вожа^ои калидй: цунар, эцсос, ахлоц, педагог, арзёби, зебоипарасти, эцодкор, тарбия, метод, тахайюлоти эцодй, фарцанг, педагогика, зебои, осорхона, экскурсия

Мацола ба баррасии масъалаи кор бо ташкили шароити педагоги дар ташаккули бошууронаи шавцу рагбати босубот нисбат ба цунарцои халци ва тарбияи завц ва уисси зебоипарасти бахшида шудааст. Цайд карда мешавад, цунарцои халци дар раванди омузиши мацсаднок, фаумиш, машгулиятуо дар доираи курсуои махсус як цатор вазифаи тарбияи зебоипарастиро ба ицро мерасонад, бо санаду далелцои цидди тасдиц шудааст. Масъалаи ташаккули сифатцои ахлоцию зебоипарастии донишцуён тавассути хунарцои халци яке аз самтцои муцимтарини ислоцоти муассисацои тацсилоти оли мацсуб меёбад, ки ин нукта дар мацола бо далелцо нишон дода шудааст.Тазаккур меравад, ки рушди неруи эцодии донишцуён тавассути цунарцои халци раванди мацсадноки ташаккули завцу цобилияти шахсият ва фаумиши зебои, коркарди низоми тасаввурот, ташаккули эутиёцоти зууури худ дар санъати амали, ворид намудани унсуруои зебои дар уаёти мактаби мебошад. Чун дар цама фанцои таълими, дар цараёни омузиши цунарцои халци низ дар якцояги бо ташаккули мафцумцо оид ба цунарцои халци додани донишцои назари ба донишцуён, пайдо намудани мацорат ва малакацои амалии онцо дар назар дошта шудааст. Хулоса мешавад, ки машгулияти цунарманди дарацаи маълумотнокии донишцуёнро баланд бардошта, онуоро ба зебоипарасти, ватандусти, эцтиром ба мероси гании бадеии гузаштагонамон тайёр менамояд.

Ключевые слова: ремесло, чувства, нравственность, педагог, оценка, эстетика, творчество, воспитание, творческое воображение, культура, педагогика, красота, музей, экскурсия

Статья посвящена рассмотрению вопроса организации педагогических условий формирования сознательного отношения и интереса студентов к народным ремеслам, воспитанию эстетического вкуса и нравственных качеств. На основе фактов и достигнутых результатов подтверждается роль народных ремесел в воспитании эстетических чувств в процессе целенаправленного изучения и занятий в рамках специальных курсов. Доказывается, что вопрос о формировании нравственно-эстетических качеств студентов посредством народных ремесел является одним из важнейших направлений в реформе высших учебных заведений. Анализ данного

вопроса показывает, что развитие творческого потенциала студентов посредством народных ремесел достигается за счет целенаправленного процесса формирования эстетического вкуса и способностей личности, выработки системы представлений, возникновения потребности проявления себя в прикладном искусстве, введении эстетических элементов в жизнедеятельность учебного заведения. Подчеркивается, что, как и во всех учебных дисциплинах, в процессе изучения народных ремесел наряду с формированием понятия о народных ремеслах уделяется внимание теоретическим знаниям студентов, становлению их практических умений и навыков. Авторы приходят к выводу, что занятия по освоению ремесел повышают уровень информированности студентов, способствуют развитию их эстетических качеств, воспитанию патриотических чувств и уважения к богатому наследию предков.

Key words: craft, feelings, morality, teacher, assessment, aesthetics, creativity, education, creative imagination, culture, pedagogy, beauty, development, consciousness, museum, excursion

The article is devoted to the consideration of the issue of organizing the pedagogical conditions for the formation of a conscious attitude and interest of students in folk crafts, the upbringing of aesthetic taste and moral qualities. Based on the facts and the results achieved, it is confirmed that folk crafts perform a number offunctions offostering aesthetic feelings in the process ofpurposeful study and classes within the framework of special courses.It is proved that the question of the formation of moral and aesthetic qualities of students through folk crafts is one of the most important directions in the reform of higher educational institutions. The analysis of this issue shows that the development of students' creative potential through folk crafts is achieved through a purposeful process of forming aesthetic taste and personality abilities, developing a system of ideas, the emergence of the need to manifest oneself in applied art, the introduction of aesthetic elements into the life of an educational institution. It is emphasized that, as in all academic disciplines, in the process of studying folk crafts, along with the formation of the concept of folk crafts, attention is paid to the theoretical knowledge of students, the formation of their practical skills and abilities. The authors come to the conclusion that crafts lessons increase the awareness of students, contribute to the development of their aesthetic qualities, patriotic feelings and respect for the rich heritage of their ancestors.

Халки точик дар хама давру замон ба рушду такомули фарханги миллй ва хунархои мардумй ахамияти махсус зохир намуда, ба ин васила дар ташаккули сифатхои ахлокй, тарбияи зебоипарастии чавонон, хамчунин дар баландбардории иктидори иктисодии кишвар сахмгузорй менамояд.

Агар ба сарчашмахои муътамади таърихиву фархании халки точику форс назар афканем, мушохида мешавад, ки хидоят намудан ба рохи нек, илму хунаромузй, сохибкасбй дар мехвари асосии нигоштахои бузургон карор дода шудааст.

Илми педагогикаи муосир тарбияи зебоишиносиро х,амчун низоми мураккаби фалсафй ва педагога шинохтааст, ки он чузъи таркибии фарх,анги маънавии инсон мебошад. Мусаллам аст, ки муносибати зебоишиносии инсоният нисбат ба во;еият, бо назардошти мух,ити табий, санъат ва адабиёт ;онунх,ои объективии худро дорад, ки бояд мавриди омузиш, баррасй гашта, дар тарбияи зебоишиносй, ахло;й ва маънавии шахсият корбаст шавад. Конуниятх,ои зебоишиносй дар х,аёти табиат ва чомеа дар фаъолият ва шуури зебоипарастй зохир мегардад.

Коидаи дигари мухдм - тарбияи зебоипарастиро чун категорияи дорои имконот фалсафиву педагогй, ки ма;саднок, муташаккилона ва назораткунандаи раванди ташаккули шахсияти ба во;еият ва фаъолияти зебоипарастй муносибати зебоипарастона дошта бах,о додан мумкин аст.

Ах,амияти тарбияи зебоипарастй, мав;еи рушди неруи эчодии омузгор, рох,намой ба воситаи санъат ва адабиёт мукарраран аз чониби донишмандони садаи гузаштаи Форобй, Абдурра^мони Ч,омй, Абурайхони Берунй, ал-^индй, ва дигарон равшанфикрони бузург чун Н.Чернишевский, Л.Толстой, В.Белинский ва гайра ;айд гаштааст. Ба масъалаи мазкур корх,ои илмии олимон - педагогх,ои шинохтаи ;арни гузашта А.С.Макаренко, А.Бакушинский, Л.Виготский Ю.Бабанский, В.Сухомлинский, И.Ростовсев, В.С.Кузина, Т.Комарова, Ю.Юсов, А. Хворостов, Т.Шпикалова, Е.Шорохов, Ю.К.Бабанова, Н.К. Крупской, С. Аннамуратовой, А.Г. Агаева, Н.Л.Ветлугиной, Э.И.Моносзона, А.С.Макаренко, К.Д.Ушинский, Б.М.Теплова, Н.Н.Волкова, Б.Ф.Ломова, М.Н. Скаткина, В.В.Вейарн, С.И. Тюляев, Г.И. Костигова, А.А.Иванова дигарон бахшида шудааст.

Дар урфият мегуянд, ки зебой начотдих,андаи олам аст. Офаридани зебогй яке аз фазилатхои неки инсонй ба шумор меравад. Он аз завки баланд, дониши мукаммал ва аз тачрибахои пурбахо сарчашма мегирад. Аз чониби Президенти Ч,умхурии Точикистон Эмомалй Рахмон

чун эълон гардидани солх,ои 2019-2021 "Соли рушди дех,от, сайёхй ва хунархои мардумй" мархилаи нави рушди санъати мусаввирй ва хунархои мардумй гардид. Х^унарх,ои хал;й, ки бар неруи зиёди зебоипарастй ва имконот асос гузоштааст, чун шакли нисбатан "мутамарказ ва рушдёфта" -и шуури зебоипарастй хам дар масоили умумии зебоипарастй чун илм ва хамчунин дар "хунаромузй, ки илми педагогика тахкик кардааст, мавкеи мухим дорад. Фарохам овардани шароити педагогии инкишофи неруи эчодии донишчуён - омузгорони ояндаи фанни зебоипарастй дар мактаб, аз чумла муаллимони санъати тасвирй арзиши зиёдро сохиб мебошад. Дар асоси баррасии вазифахои тарбияи зебоипарастй, ки олимони барчастаи сохаи назария ва рушди неруи эчодии хонандагон чавонон тавассути санъати ороиши амалй Р.Сангинов, ИДайдаров, И.Ахмедов, С.Сангинов, М.Эргашов, С.Саиднеъмат, У.Рахдмов, М.Муллочонов, Н.Эшонова, К.^осимова ва дигарон, инчунин пажухишоти чанд соли охир баанчомрасида доир ба зебоипарастй, санъатшиносй, равоншиносй ва педагогика метавон ба хулосае расид, ки сатхи тарбияи зебоипарастй бевосита ба сатхи маърифати зебоипарастии омузгорони оянда вобаста мебошад.

Таркиби зарурии шароити педагогии инкишофи неруи эчодии донишчуён тавассути санъати халкй шароити максаднок ва босабаб ба хисоб меравад. Шароити максаднок ва босабаб бояд ба максадхои таълимй, тарбиявй ва эчодй нигаронида шавад. Максадхои таълимй, дар навбати худ бояд ба омузиши мачмуи донишхо, малакаву махорат дар сохаи санъати бадеии анъанавии халкй, махсусан, намудхои кадимй аз чониби мухассилин - омузгорони оянда равона гардад. Дар раванди омузиш доишчуён техника ва усулхои кор, композитсия ва дигар махсулот, таркиби сохтории нусхахо ва ороишот, обуранг ва зебоиву назокати онхоро аз худ мекунанд.

Муваффакияти максадхои таълимй, хамин тарик, ба ташаккули маърифати зебоипарастии мухассилин нигаронида шудааст, ки дар оянда тарбияи зебоипарастии мактаббачагон, донишчуёни коллечу литсейхоро таъмин менамояд. Мухимтар аз хама, чунин максадхои эчодй: инкишофи кобилиятхои шогирдон ба дарки санъат, ташаккули тафаккури эчодй, дарки арзиши тарбияи зебоипарастй ба воситаи санъати халкиро татбик менамояд.

Зимни ташкили шароити максаднок ва босабаб аз худ кардани мероси гании бадеии гузаштагонамон, таъмини шароитхо - коркарди мазмуну мундарича барномахо, факултативхо, курсхои махсус, тачрибахои махсус мувофики бахши "Интихоби фан"-и накшаи таълимй хеле мухим мебошад. Дар ин чо вазифа - такмили муттасили мазмуни таълим бо истифода аз технологияхои муосири педагогй ва иттилоотй мебошад.

Гайр аз шаклхои анъанавй ва методхои таълими донишчуён бо намудхои кадимаи хунархои хал;й - лексия, сухбат, корхои амалй дар коргоххои таълимй, дар барномаи тачрибаи махсус ташкили экскурсияхо ба осорхонахои вилоятй, ташриф ба устохонахои эчодии хунармандони машхур, таклифи онхо барои вохурй ва намоиши корхои эчодй ба манфиати кор аст.

А.Бакушинский чунин мешуморад, ки "Идроки зебоипарастонаи табиат, махсусан дар шакли экскурсияхои бадей дорои ахамияти тарбиявй мебошад. Ин дарккунй бояд шакли хоси эчодиёти бадеиро сохиб бошад" [1,с.126].

Яке аз донишмандони точик А.Р.Саидов дар китоби хеш бо номи «Асосхои ташаккули маданияти эстетикии омузгорони оянда» оид ба тарбияи зебоипарасти омузгорони оянда чунин кайд менамояд, ки «тарбияи зебоипарастии омузгорони оянда фарогири инкишофи зебоипарастй, яъне раванди муташаккили куввахои табиатан хоси омузгорони оянда мебошад, ки барои дарки зебоипарастй, хисси зебоишиносй, тахайюлоти эчодй, таассуроти эмотсионалй, тафаккури мантикй ва талаботхои рухонии омузгорони оянда равона гардидаанд»[7,с.3].

Максади охирин ташкили шароити педагогй бояд ташаккули бошуурона, шавку рагбати босубот нисбат ба х,унарх,ои халкй, тарбия дар асоси завк ва хисси зебоипарастй бошад.

Х,амин тарик, самаранокии рушди неруи эчодии донишчуён тавассути х,унарх,ои халкй бевосита ба ташкили шароити хуби педагогй вобаста мебошад, ки дар навбати худ ба сатхи тайёрй ва маърифати зебоипарастии мутахассисони оянда таъсир мерасонад.

Б.Неменский кайд мекунад, ки: "Санъат хамчун фарханг муносибат ба тамоми зухуроти хаёт - ин гурухи вазифахо мазмуни санъатро дар худ фаро мегирад, ки ба воситаи он махаки ахлокй-зебоипарастй, хиссй-арзишии чомеа зухур менамояд" [4,с.82].

"Сарчашмаи доимии корхои тарбиявй - дунёи санъат мебошад" - таъкид мекунад мухаккик И.П.Подласий [6,с.170].

Рушди неруи эчодии донишчуён тавассути х,унарх,ои халкй - ин раванди максадноки ташаккули завку кобилияти шахсият ба шинохт ва фахмиши зебой, коркарди низоми

тасаввурот доир ба таърихи санъати бадеии халкй, ташаккули эутиёчоти зууури худ дар санъати амалй, ворид намудани унсуруои зебой дар уаёти мактабй мебошад.

Аксари педагогуо чунин мешуморанд, ки тарбияи зебоипарастй як чузъи раванди чамъбастуои педагогй ба шумор рафта, имкони ба мактаббачауо кушиш ва тавоноии бунёди уаёти худро бо зебой фароуам меоранд. Дар ин асно тарбияи омузгорони оянда дар рууияи зебоипарастй ва ташаккули фаруанги зебоипарастй хеле назаррас ба уисоб рафта, зарур аст, ки ба ин омил хдмчун яке аз самтуои мууим ва афзалиятнок, воситаи таъсиррасонй ба сифатуои ахлокии донишомузон новобаста аз равияи интихобкардаашон дар муассисауои таусилоти миёнаи умумй таваччууи махсус зоуир карда шавад.

Хдмин тарик, х,унарх,ои халкй дар раванди омузиши максаднок, фаумиш, машгулиятуо дар доираи курсуои махсус як катор вазифауои тарбияи зебоипарастиро ба ичро мерасонад. Накши х,унарх,ои хал^й чун вокеияти тарбияи зебоипарстй ва маърифати зебоипарасии омузгорони оянда, роунамой дар шароити замони муосир ауамияти зиёд дорад ва барои ташаккули сифатуои ахлокии шахсият мусоидат менамояд.

ПАЙНАВИШТ:

1.Бакушинский,А.В. Исследования и статьи. Избранные искусствоведческие труды /А.В.Бакушинский. -Москва, Художник,1981.-350 с.

2.Белинская, Н.А. Декоративное искусство горного Таджикистана (текстиль)/Н.А.Белинская.-Душанбе, Дониш, 1965. - 90с.

3. Воронина, В.Л. Архитектурный орнамент древнего Пенджикента/ В.Л. Воронина.- М.:Гос. изд. лит-ры по строительству, архитектуре и строительным материалам. 1961.-с. 98-99.

4. Исломов, О.А., Мирзабоев З.З. Мархдлах,ои тасвир/О.А.Исломов,З.З. Мирзабоев. -Хучанд: Нури маърифат, 2017.-116 с.

5.Неменский, Б. Мудрость красоты. О проблемах эстетического воспитания. Кн. для учителя. -Москва: Просвещение, 1987. -255 с.

6. Негматов, Н.Н. История таджикского народа/ Н.Н. Негматов .- Худжанд:Ношир. 2009 - 814с.

7. Подласый, И.П. Педагогика. Новый курс: Учебник для студ.пед.вузов: В 2 кн. - М.: Гуманти.изд.центр ВЛАДОС, 1999. - Кн.2: Процесс воспитания. - 256 с.

8.Саидов, А.Р. Асосуои ташаккули маданияти эстетики омузгорони оянда/А.Р.Саидов.-Душанбе - 2010.- 64 с.

REFERENCES:

1. Bakushinsky, A.V.Research and articles. Selected works of art history. - Moscow, S. Artist, 1981. -350 p.

2. Belinskaya N.A Decorative art of mountainous Tajikistan (textiles).- Dushanbe: Knowledge, 1965.

- 90 p.

3. Voronina V.L. Architectural ornament of ancient Penjikent / V.L. Voronin. - M.: State. ed. literature on travel, architecture and travel materials. 1961. - P. 98-99.

4. Nemensky B. The wisdom of beauty. On the problems of aesthetic education. Book. for the teacher.

- M.: Enlightenment, 1987. - 255 p.

5. Negmatov, N.N. History of the Tajik people / N.N. Negmatov. - Khujand: Publisher, 2009 - 814 p.

6.Podlasy, I.P. Pedagogy. New course: Textbook for student pedagogical universities: In 2 kn. -Moscow: Gumanti Publishing Center VLADOS, 1999. - Book 2: The process of education. - 256 p.

7. Saidov, A.R. Fundamentals of the formation of the aesthetic culture of future teachers / А.Р. Saidov

- Dushanbe, - 2010, 64 p.

8. Islomov, O. A., Mirzaboev, Z. Z., 2017. Stages drawing. - Khujand: Light of Enlightenment, - 116 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.