Научная статья на тему 'ТАШАККУЛИ ИМИҶИ МУҲОҶИРОНИ МЕҲНАТӢ ДАР МАТБУОТИ ХУСУСӢ (ДАР МИСОЛИ НАШРИЯИ "ОЗОДАГОН")'

ТАШАККУЛИ ИМИҶИ МУҲОҶИРОНИ МЕҲНАТӢ ДАР МАТБУОТИ ХУСУСӢ (ДАР МИСОЛИ НАШРИЯИ "ОЗОДАГОН") Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
116
21
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ПРОБЛЕМА / ГЛОБАЛИЗАЦИЯ / ПУБЛИКАЦИЯ / РАБОТА / ОТНОШЕНИЕ / ЗНАНИЕ ЯЗЫКА / КВАЛИФИЦИРОВАННОСТЬ / ИМИДЖ / ОТРАЖЕНИЕ / РОЛЬ / ТРУДОВАЯ МИГРАЦИЯ / PROBLEM / GLOBALIZATION / PUBLICATION / WORK / ATTITUDE / KNOWLEDGE OF THE LANGUAGE / QUALIFICATION / IMAGE / REFLECTION / ROLE / LABOR MIGRATION

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Сайфиддинова Г.

Статья посвящена одной из актуальных тем современной практической журналистики - трудовой миграции. В современной прессе вопрос трудовой миграции стал неотъемлемой частью периодических изданий. Этот вопрос особенно привлекает внимание частных изданий. На основе материалов изданий автор статьи постаралась с одной стороны определить проблемы и трудности трудовой миграции таджиков в России, с другой стороны, показать роль и позицию издания «Озодагон» в освещении данного вопроса. Анализ материалов показал что «Озодагон» по данному вопросу напечатал огромный материал. Данный материал охватывает различные аспекты и рассказывает о неблагоприятном положении, трудностях с трудоустройством, об отношениях, проблемах языка, квалифицированности и о многом другом. Несмотря на это материалы издания свидетельствуют о положительном отношении их к трудовых мигрантом. В целом издания «Озодагон» тему трудовой миграции считает важной и целенаправленной частью своей политики и играет значительную роль в формировании имиджа таджикских трудовых мигрантов.The article is devoted to one of the topical issues of modern practical journalism - labor migration. In the modern press, the issue of labor migration has become an integral part of periodicals. This issue especially attracts the attention of private publications. Based on the materials of the publications, the author of the article tried, on the one hand, to identify the problems and difficulties of labor migration of the Tajiks in Russia, on the other hand, to show the role and position of the "Ozodagon" publication in covering this issue. Analysis of the materials showed that "Ozodagon" on this issue printed a huge amount of material. This material covers various aspects and tells about the unfavorable situation, difficulties with employment, relationships, language problems, qualifications and much more. Despite this, the materials of the publication testify to the positive attitude of the publication to labor migrants. As a whole, "Ozodagon's" edition considers labor migration as an important and focused part of its policy and plays a significant role in shaping the image of Tajik labor migrants.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMING THE IMAGE OF LABOR MIGRANTS IN PRIVATE PERIODICALS (ON THE EXAMPLE OF THE EDITION "OZODAGON")

The article is devoted to one of the topical issues of modern practical journalism - labor migration. In the modern press, the issue of labor migration has become an integral part of periodicals. This issue especially attracts the attention of private publications. Based on the materials of the publications, the author of the article tried, on the one hand, to identify the problems and difficulties of labor migration of the Tajiks in Russia, on the other hand, to show the role and position of the "Ozodagon" publication in covering this issue. Analysis of the materials showed that "Ozodagon" on this issue printed a huge amount of material. This material covers various aspects and tells about the unfavorable situation, difficulties with employment, relationships, language problems, qualifications and much more. Despite this, the materials of the publication testify to the positive attitude of the publication to labor migrants. As a whole, "Ozodagon's" edition considers labor migration as an important and focused part of its policy and plays a significant role in shaping the image of Tajik labor migrants.

Текст научной работы на тему «ТАШАККУЛИ ИМИҶИ МУҲОҶИРОНИ МЕҲНАТӢ ДАР МАТБУОТИ ХУСУСӢ (ДАР МИСОЛИ НАШРИЯИ "ОЗОДАГОН")»

Aliev Sulton Mahmadsharifovich, Juraeva Khosiyt - Senior lecturer in the Department of Languages of Tajik State University of Commerce. E-mail: Aliev_sulton@mail.ru

ТАШАККУЛИ ИМИЧИ МУХОЧИРОНИ МЕ^НАТЙ ДАР МАТБУОТИ ХУСУСЙ

(дар мисоли нашрияи «Озодагон»)

Сайфиддинова Г.

Донишго^и миллии Тоцикистон

Мухочират таърихи щадима дошта, дар тамоми даврахои тараккиёти чомеаи инсонй хамсафари зиндагии инсонхо будааст. Мухаккикон мухочиратро хамчун омили пешрафти иктисодй, пайдоиши сарзаминхову давлатхо манбаи бахрабардорй ва таъсирпазирихои фархангй миёни миллатхову кишвархо ва истилогариву бавучудоии империяхову низомхои тозаи сиёсиву иктисодй донистаанд. Ба ифодаи дигар, мухочирати инсонхо, аз як тараф, кисми таркибии муносибатхо ва каробатхои чамъиятиест, ки миёни одамон баркарор мешавад, аз чониби дигар, бавучудорандаи мушкилоти сиёсй, иктисодй, ичтимой ва фархангй дар зиндагии табакахои гуногуни чомеаи инсонй ва давлатхост.

Дар чараёни чахонгарой (глобализатсия) ва чахонсозй (глобализейшн), ки имруз дар чомеаи инсонй идома дорад, мухочират аз чумла мухочирати мехнатй, аз мушкилоти умдаи сиёсй, ичтимой ва фархангии миллатхову давлатхо шинохта шуда, миккёси фарогири он низомхои сиёсиву ичтимоиро сахт нигарон хам кардааст. Аз ин чихат, имруз мухочират омили мухими чараёни чахонгарой буда, фавчи он, ки аз як давлат ба давлати дигар харакат мекунад, яке аз омилхои асосии гуногунрангии чахон ва кисмат шудани он ба давлатхои муваффак ва окибмонда мебошад.

Ба ин тартиб, мухочирати мехнатй барои чомеаи рузноманигорй яке аз ангезахои таъсиргузор буда, ходисахои рузмарраи вобаста ба ин вокеият хамчунин ташаккули техналогияи расонахо шароитеро ба вучуд овардааст, ки иттилооти рузномахо дар чараёни байналмилалии иттилоотй хушдоре бошад. Дар ин вазъият масъалаи касбияти иттилоотй мухим ба назар мерасад. Ба ифодаи дакиктар, дар чараёни мухочират васоити ахбори омма накши хос дошта, ба равиши мусбати амалишавии он, халли мушкилоти ичтимоиву фархангии дар ин замина бавучудомада ёрии бевосита мерасонанд. Дар ин замина тачрибаи нашрияхои хусусй, ба хусус хафтаномаи «Озодагон» аз бисёр чихат чолиб ва омузанда аст.

Дафтаномаи «Озодагон» замоне таъсис ёфт, ки Русия хамчун давлати кабулкунандаи мухочирони мехнатй ба бухрони иктисодй ру ба ру гардид. Дар ин вазъият дар ВАО-и Русия маъракаи тахкин ва тахкири мухочирони мехнатии точик ба авч расид. Матбуоти русй точикро ба чашми мардум, «... инсони навъи дуюм пастсифат ва бехукуке» [4, с.86] намуд, ки «дар мухити ичтимой барои дарёфти чойгохаш талош надошта, ба чойи хама гуна кор, танхо ба хотири маош омадааст» [3, с.524]. Матбуоти рус ба хусус телесериали «Наша Раша», «Независимая газета», «Россиская газета», «Новая газета» ва гайра дар шаклгирии тасаввуроти манфй нисбат ба мухочирони мехнатии точик сахми калон доштанд. Матбуот истилохот ва таъбирхои тозаи тавсифй, аз чумла «новоселы - навманзилон, переселенцы -мухочирон, инороцы - бегонагон, беженцы-фирориён, политические изгнанники -бадаргашудагони сиёсй, лимитчики - махдудшудагон, челноки - моку, гастарбайтеры, доноры рабочей силы - донорхои неруи корй, дешевые рабочие силы и мозги - даст ва аклхои арзони корй, понаехавшие - бисёромадагон, с «видом» на жительство и без его - бо «намудй» зист ва бе он, безпаспорные-бешиноснома ва гайраро рохандозй кард. Дар ин миёни ифодахои зиёди тахкиромез, монанди «рабы»-и гуломон ва чехрахои тамсилии Равшану ^амшуд низ дар расонахо ба кор гирифта шудаанд.

Дафтавори «Озодагон» яке аз нашрияхоест, ки аз аввалин рузхои таъсисаш чараёни мухочират ва окибатхои ичтимоиву фархангии онро хушёрона думбол карда, дар ин замина хакикатнигорона ва пайгирона амал намудааст. Мукоисаи маводхои дар соли 2008 ва 2009 чоп шуда нишон дод, ки микдори онхо аз 16 адади соли 2008 то ба 42 адад афзуда, масъалахои гуногуни мухочирати мехнатй ва сарнавишти мухочирони мехнатиро дар бар гирифтааст. Аз ин чихат метавон хулоса кард, ки мавзуи мухочирати мехнатй барои хафтанома имтиёз дошта, «Озодагон» талош кардааст, ки пахлухои гуногуни онро инъикос намояд.

Тахлили сиёсй собит сохт, ки маводи нашршуда хусусиятхои гуногун дошта, пахлухои мусбат ва манфии масъалахои мухочирати мехнатй, мушкилот ва накши мухочират дар чомеаро дар бар гирад. Мавзуъ ва мундаричаи маводхои нашршуда таваччухи хоси

нaшpияpо 6a мacъaлaxои вaзъи ичтимой вa хукукии мyxочиpон дap Рycия, aз чумля кятлу Fоpaт тяхк^ вa мaчpyx кapдaни онхо, точикзянони мapдикоp вa Faйpa нишон мeдиxaд.

Нaшpия 6a инъикоcи мявзуъхои дог, яз чумля бeмоpии мyxочиpон тaxcилоти онхо, мyxочиpaти Faйpиконyнй, дeпоpтaтcия диккдт додя, доиp 6a тaшaббycxои cyдмaнди хукумят оиди химояи мянфиятхои мyxочиpон вокуниши мaнcaбдоpон ё вaзоpaтy идоpaxо оид 6a ходдаяхои мapбyт 6a ямнияти мyxочиpон мяколя вя гyзоpишот 6a тя6ъ pacондaacт. Хдмчунин нaшpия 6a чопи «Мяколяхои тяшхиот» эътибоp додя дap шякли 6a оммяи хоняндягон дacтpac нямудяни мявзуву мacъaлaxои бapои мyxочиpони мexнaтй мyxимpо 6a мухокимяи хоняндягон пeшниxод кapдaacт. Мукодояи мявзуъ cобит cохт, ки cол 6a шл шфякят микдоpи мяколяхо aфзyдaacт, 6ялки caвия вя коpкaди чунин мяводхо низ py 6a 6ex6ynï овapдaacт.

Бо мя^яди муяйян нямудяни хycycиятxои тaъcиpгyзоpии мяводхои нaшpшyдa дap шaклгиpии имичи мyxочиpи мexнaтй вя мacъaлaxои мухими он мяколя вя гyзоpишxои дap хяфтяномяи «Озодягон» чопшyдapо мо шapтaн 6a тapики зep дacтaбaндй кapдeм:

1.Мaколaxоe, ки дap онхо вяъи ноxинчоp вя pик;кaтовapи мyxочиpони мexнaтй инъикоc ёфтaacт.

2.Мяводхои тяхлилии доpои хycycияти мянфии тянкида.

3.Мяводхои тяхлилии доpои хycycияти мycбaти тянкидй.

4.Мaводxоe, ки хycycияти мycбaт вя cозaндa доpaнд.

5.Мaколaxоe, ки вязъи 6aAH мyxочиpонpо инъикоc мeнaмоянд.

6.Мaводxоe, ки хycycияти мacлиxaтивy paxнaмой доpaнд.

Тяхлил вя тяхкики киёши мяводхои нaшpшyдa cиёcaти хядяфмянд вя кacбии xaфтaномapо нишон мeдиxaд. Акcapи мяколяхо, гyзоpишxо вя хaбapxои 6a чоп pacидa acоcнок вя мохиятян мycбaт 6удя, тявяччухи caнчидaшyдaи xaфтaномapо дap инъикоcи мушкилоти мyxочиpaти мexнaтй cобит мecозaнд. Бо нaшpи ин гуня мяводхо нaшpия кушиш кapдaacт, ки мacъaлaxои мyбpaми мyxочиpaти мexнaтй, яз чумля вязъи мyxочиpони точило дap Рycия вя бaъзe мянотики дигap инъикоc кapдa, 6a ин вяжи диккяти оммяи хонaндaгонpо низ чял6 cозaд. Бя ифодяи В.В. Воpошилов «yнcypи мухими тяълимй» ин гуня мяводхо «xaдaфмaндй вя cохтоpи мyндapичaвии» [2, c. 163] онxоpо тяшкил мeдиxaд, ки ифодякуняндяи кacбият низ xacт.

Дap ин зяминя нaшpия мяводхои хycycияти мycбaти тянкидию тяхлилии мaнфиpо чоп кapдaacт, ки cacara иттилоотии хяфтяномяи «Озодaгон»-pо ифодя мeкyнaд. Ин гуня cиёcaти иттилоотй, пeш яз хямя, инъикоcкyнaндaи кушишхои хукумяти Точикиcтон дap хифзи мянфиятхои мyxочиpони мexнaтй 6удя, то чоe 6a 6оло бypдaни эътибоpи мyxочиpи мexнaтии точик мycоидaт мeнaмояд. Аз чумляи чунин мяводхо мeтaвон яз xиcоботи «Номяи Вaзоpaти коpxои хоpичии Ч,yмxypии Точикиcтон 6a Ругая» (Озодягон. - 2GG8. - 30 октябp) ёд кapд, ки 6a хифзи мятфиятхои мyxочиpони мexнaтй paвонa кapдa шyдaacт. Ин номя ё эм^^з^мя 6яъд яз ихpоч кapдaни 30 нaфap шaxpвaнди Точикиcтон интишоp ёфтя, xaфтaвоp зимни пяхши конфpонcи мят6уотии Вaзиpи вякт Х^^охон Зapифиpо низ интишоp додaacт, ки нaзapи мycбaт вя тяхлияй яз вязъи мyxочиpони мexнaтй мeбошaд. Дap зимн нaшpия хaбapи «Сaфоpaти Рycия вя кyштоpи Сaлоxиддин»-pо (18 дeкaбp) низ интишоp додaacт, ки нигapонии caфоpaтpо «яз ямяли capтapошидaxои pyc» ифодя мeкyнaд. Ин мявод тянкидиву тяхлилии мycбaт 6удя, поpaи зepини 6яёнияи caфоpaти Рycия мохияти онpо 6a хоняндя мeнaмояд: «Сaфоpaти Рycия ин ямяли вaxшиёнapо шядидян мяхкум мeкyнaд. Ин paвFaнecт, ки 6a отяши ядовяти кявмй peхтa шуд вя фитнaecт, ки мyноcибaти дepинaи Точикиcтонy Рycияpо хaлaлдоp мecозaд мо yмeдвоpeм, ки ин ямяли вяхшиёня 6e чяво6 нaмeмонaд. Коpмaндони пyлиc, мacъyлони хифзи хукук вя онxоe, ки дap ин коp дacт доpaнд, дap зyдтapин фypcaт хятмян мypочиaт мeшaвaнд» (Озодягон. - 2GG8. - 18 дeкaбp).

Хдфтяномяи «Озодягон» 6о нaшpи мяводхои тяхлиливу тянкидй явяллян вязъи вокeии мyxочиpони мexнaтй, мушкилоти мявчуд дap ин cоxa, cониян имичи мyxочиppо инъикоc нaмyдaacт. Дap ин paвиш тaчaccyми тямоюлхои мянфии чapaёни мyxочиpaти мexнaтй дap хяфтяномя имтиёз доpaд, ки яз вокeият capчaшмa мeгиpaд. Акcapи чунин мяводхо 6a ходжяхои мянфии кятли мyxочиpони точик тяъкид вapзидa гохо хycycияти воxимaaнгeзй доpaнд вя нaфpaти хонaндapо 6a кишвapи кaбyлкyнaндaи мyxочиp бeдоp мeкyнaнд. Аз чумля, дap мяколяи «Мян худям мypдaм, кяте мapо нaкyштaacт» (Озодягон. - 2GG9. - 8 янвap) хяфтяномя хонaндapо яз вязъи кyштоpи мyxочиpони мexнaтии точик огох кapдa, тяъкид мeвapзaд, ки «Рушя caбaби мapги 190 шaxpвaнди точило ошкоp нaкapдaacт» [1, c.121] . X,aфтaвоp бapои он ки пяёми иттилоотиpо 6a тaвpи хyлоca вя фишypдa 6a хоняндя pacонaд яз лиди paвшaн дякик вя 6идуни и6хом иcтифодa кapдa, 6a ин вяжи яхямият вя apзиши мaтлaбpо 6a хяняндя нaмyдaacт. Чунончи: «Интиколи чacaдxои шaxpвaндони Точикиcтон яз

xоpича ба ватан даp соли 2008 даp мyкоиса даp соли тешин ду маpотиба афзyдааст. Соли гузашта тавассyти хавопаймо 681 часади шах£вани Точикистон аз xоpич ва, асосан, аз ша^хои гуногуни Русия, ба кишваp оваpда шyдааст, ки аз ин шyмоp ryë 78 нафаpи онхо кyшта шудаанд, чунки точик аз скинxeди фоpмадоp ë xyд милисаи pyс, агаp ypо кушанд хам xyдам мypдам мeгyяд» (Озодагон. -2GG9. - 8 янваp).

Чунин иттилоотpасонй хатто даp нашpи xабаpхои pасмй низ ба мушохида мepасад, ки вазъи мушкили мyхочиpи мeхнатиpо даp Русия 6озгу мeкyнанд. Аз чумла, xабаpи «7 точик даp Маскав сyxт» даp заминаи иттилои pаиси Сафоpати Точикистон даp Москва тахия ва нашp гаpдида, назаpи макомоти pасмиpо оид ба вазъи мyхочиpони мeхнатии точик ифода мeкyнад (Озодагон. - 2GG9. - 15 янваp).

Бояд таъкид ваpзид, ки чунин тамоюли танкидию тахлилй даp нашpи иттилоот оид ба вазъи мyхочиpони мeхнатй даp солхои баъдй низ даp тачpибаи хафтаномаи «Озодагон» ба мушохида мepасад, ки имичи кypбониëни мyхочиpати мeхнатиpо нишон мeдихад. Ин xyсyсият, ки катли ичбоpии мyхочиpони мeхнатй ва бадбаxтихои ба саpи онхову xонаводаашон омадаpо ошкоp соxта, ба хуввияти миллй pабт мeгиpад, аз фазилати аслии маводхои даp «Озодагон» нашpшyда аст. Даp замина мeтавон аз саpмаколаи З. Суфй «Мyхочиpат» (Озодагон. - 2GG9. - 12 маpт) ва маколаи А. Накиб «Кй точикpо «Чдмшуд» каpд?» (Озодагон. -2GG9. - 12 маpт) ëд каpд.

Лиди саpмакола, ки ибоpат аст аз «Рухияи гуломй як хосили мyхочиpати мeхнатист», омилхои xатаpзои ин pавандpо тахлил намуда, хамчун хyшдоp садо мeдихад. Лиди маколаи дувум-«Катли хамватан аз чониби ачнабиëн мусибати гаpон аст, аммо аxлотpyби ачнабй шудани хазоpхо хамватани xeшpо мо боядат Fамангeзтаp ва даpдоваpтаp бипазиpeм» (Озодагон. - 2GG9. - 12 маpт). Даp хаp ду лид муаллифон аз тахpики эхсосот коp гиpифта бошанд хам, даp мачмуъ онхо тавонистанд омилхои манфй ва зиëноваpи pаванди мyхочиpати мeхнатиpо баpои точикон собит созанд. Дафтаномаи «Озодагон» даp нашpи чунин маводхо андозаpо нигох дошта, санадхои котeъpо хамчун усули боваpибаxши иттилоотpасонй коpбаст каpдааст, ки гувохи касбият ва амоки комили pyзноманигоpй мeбошад.

Даp маколаи «Кй точило «Ч,амшуд» каpд?» даp баpобаpи натичахои мусбати сиëсй, ичтимой ва иктисодии мyхочиpати мeхнатй, таъсиpи манфии он, аз чумла боздошти болоpавии исгехсолоти чамъиятй, заволи касбият, кохиш ëфтани тавозуни гeндepй, суннатхои yстyвоpи xонаводагй, афзудани бeмоpихои ВИЧ/СПИД, гаpоиш ба наpкотpафик ва Fайpа ба .nypydï нашон дода шудааст [5, с. 102] .

Дафтавоpи «Озодагон» даp интишоpи иттилоот оид ба фочeахои хаëти мyхочиpон, катлу Fоpати онхо ва дигаp ходисахои манфй аксаpан маълумоти ниходхои pасмии Точикистону Рyсияpо нашp каpдааст, ки дyp аз усулхои манфй ва Fайpивокeии иттилоотpасонй мeбошад. Даp ин замина иттилоот даp боpаи фочeахои саxт низ Xyнаpмандона ва бо такя ба маълумоти pасмй нашp шудаанд. Чунончи xабаpи «Далокати як оилаи точик даp Русия» (Озодагон. - 2GG9. - 11 июн) даp асоси макомоти Русия интишоp ëфта, гувохи касбият ва сдасати дypyсти идоpаи хафтавоp мeбошад. Нашpия аз маpги «панч узви як xонаводаи сepфаpзанди точик даp сyxтоpe даp шахpи Тюмeн» иттилоъ дода, аз омилхои xабаpсоз хyнаpмандона истифода каpдааст, ки фочиаи як xонаводаи мyхочиpи точило вокeй ва таъсиpгyзоp тачассум намудааст.

Дигаp аз мавзyъхоe, ки хафтавоpи «Озодагон» даp интишоpи он pавиши xос ва касбиpо пeш гиpифтааст, мyхочиpати мeхнатии занон мeбошад. Ин мавзуъ аз шyмоpахои аввалини нашpия саp каpда то имpyз (2017) мавpиди таваччухи идоpа будааст. Даp ин замина маколаи «Точикзанони маpдикоp даp Русия», ва «Зани точик ба Аpабистон биpавад?» сиëсати идоpаи нашpияи «Озодаroн»-pо даp инъикоси ин масъала pавшан ифода мeкyнанд. Даp ду макола xyсyсияти тахдилй дошта, вазъи мyхочиpзанони точик даp заминаи андeшахо, мушохидахо ва xyлосахои сохибназаpон баppасй шудааст. Даp маколаи аввал бypдy боxти мyхочиpати мeхнатии занон даp мисоли тачpиба Мадинаи сисола ва мушкилоти вобаста ба мyхочиpати мeхнатии занон даp заминаи андeшахои мyтаxасиссон, аз чумла Ойнихол Бобоназаpова, масъули кумитаи коp бо занон ва оилаи назди хукумати Точикистон, Маъpифат Шокимова ва pохбаpи ичpоияи Лигаи занхои хукукшиноси Точикистон Зeбо Шаpифова баppасй ва бозгу шудааст, ки баpои чомeа аpзиши таблотй ва pахнамой доpад. Зикpи худуди 16 даpсади занони мyхочиp даp макола ва нобасомонихои буду боши онхо даp Русия вазъи во^й ва имичи занони мyхочиppо даp чомeаи точикон pавшан мeсозад. Хулосаи ин макола, ки 26 октябpи соли 2008 даp «Озодагон» чоп шудааст, и^уз низ хyшдоpe мeдихад: «... Мадина ва мисли y занхои мyхочиp боваp надоpанд, ки ба ин зудихо мушкили иктисодй ва чойи коp

дар Точикистон халли худро пайдо мекунаду онхо дубора ба ватан бармегарданд ва кору зиндагй мекунанд...» (Озодагон. - 2008. - 21 октябр).

Дар маколаи дувум вобаста ба бадии вазъи занони мухочири мехнатй дар Русия масъалаи чорачуйихои макомоти Точикистон барои ирсоли мухочирони корй, аз чумла занон бо Арабистони Саудй мавриди тахлил карор гирифта мушкилот ва окибатхои мухочирати мехнатии занон дар мамолики хоричй дар мисоли Арабистони Саудй инъикос гардидааст (Озодагон. - 2009. - 3 сентябр).

Х,амин тарик, як назари кутох ба баъзе маводхои чопкардаи хафтаномаи «Озодагон» гувох аст, ки мавзуи мухочирати мехнатй пахлуи мухим ва хадафманди сиёсати идории нашрия махсуб рафта, дар инъикоси ин мавзуъ ва шаклгирии имичи мухочирони мехнатй таъсиргузор будааст.

АДАБИЁТ

1.Бадеъй, Н., Кандй X,. Титр хикоятгари хонанда ба суи хабар. Наими Бадеъй, Хусайни Кандй / Рузноманигори хирфай (Мачмуаи маколахо). Маркази матолибот ва тахкикоти расонахо. - Техрон, 1381. - 121 с.

2.Ворошилов, В.В. Журналистика. Базовый курс. Учебник 5-е издание / В.В. Ворошилов. - СПБ.: Изд-во Михайлова В.А., 2006. - 640 с.

3.Восток России: миграции и диаспоры в переселенческом общества. Рубежи XIX-XX-и XX-XXI вв. / Научный ред. В. И. Дятлов. - Иркутск Оттиск, 2011. - 624 с.

4.Петрушкова, Е.А. Имидж трудового мигранта в средствах массовой информации республики Таджикистан и Российской Федерации (сопоставительный анализ 2008-2013гг.). Диссертация на соискание учебной степени канд. фил. наук / Е. А. Петрушкова. - Душанбе, 2017. - 200 с.

5.Умаров, Х., Улмасов, Р. Внешняя трудовая миграция в Таджикистане (причины, проблемы, последствия, регулирования) / Х. Умаров, Р. Улмасов. - Душанбе: Ирфон, 2006. - 102 с.

ФОРМИРОВАНИЕ ИМИДЖА ТРУДОВЫХ МИГРАНТОВ В ЧАСТНОЙ ПЕРИОДИЧЕСКОЙ ПЕЧАТИ (на примере издания «озодагон»)

Статья посвящена одной из актуальных тем современной практической журналистики -трудовой миграции. В современной прессе вопрос трудовой миграции стал неотъемлемой частью периодических изданий. Этот вопрос особенно привлекает внимание частных изданий. На основе материалов изданий автор статьи постаралась с одной стороны определить проблемы и трудности трудовой миграции таджиков в России, с другой стороны, показать роль и позицию издания «Озодагон» в освещении данного вопроса.

Анализ материалов показал что «Озодагон» по данному вопросу напечатал огромный материал. Данный материал охватывает различные аспекты и рассказывает о неблагоприятном положении, трудностях с трудоустройством, об отношениях, проблемах языка, квалифицированности и о многом другом. Несмотря на это материалы издания свидетельствуют о положительном отношении их к трудовых мигрантом.

В целом издания «Озодагон» тему трудовой миграции считает важной и целенаправленной частью своей политики и играет значительную роль в формировании имиджа таджикских трудовых мигрантов.

Ключевые слова: проблема, глобализация, публикация, работа, отношение, знание языка, квалифицированность, имидж, отражение, роль, трудовая миграция.

FORMING THE IMAGE OF LABOR MIGRANTS IN PRIVATE PERIODICALS (on the example of the edition "Ozodagon")

The article is devoted to one of the topical issues of modern practical journalism - labor migration. In the modern press, the issue of labor migration has become an integral part of periodicals. This issue especially attracts the attention of private publications. Based on the materials of the publications, the author of the article tried, on the one hand, to identify the problems and difficulties of labor migration of the Tajiks in Russia, on the other hand, to show the role and position of the "Ozodagon" publication in covering this issue.

Analysis of the materials showed that "Ozodagon" on this issue printed a huge amount of material. This material covers various aspects and tells about the unfavorable situation, difficulties with employment, relationships, language problems, qualifications and much more. Despite this, the materials of the publication testify to the positive attitude of the publication to labor migrants.

As a whole, "Ozodagon's " edition considers labor migration as an important and focused part of its policy and plays a significant role in shaping the image of Tajik labor migrants.

Key words: problem, globalization, publication, work, attitude, knowledge of the language, qualification, image, reflection, role, labor migration.

Сведения об авторе:

Сайфиддинова Гулчехра Азимовна - соискатель кафедры печати Таджикского национальной университет. Email: gulchehra.sayfiddinova@mail.ru, Тел.: (+992) 904094447, (+992)985-91-75-59. About the author:

Sayfiddinova Gulchehra Azimovna - researcher in the Department of Printing of Tajik National University. Email: gulchehra.sayfiddinova@mail.ru. Tеl.: (+992)904094447, (+992)985917559.

ТАЪСИРПАЗИРИИ ДАСРАТИ ДИСОРЙ АЗ АШЪОРИ ШУАРОИ ПЕШИН

Цураева Х.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Мирзо Олимчон, ки бо тахаллуси Дасрати Дисорй миёни ахли адаби Дисор ном баровардааст, яке аз намояндагони адабиёти асри XVIII-XIX-и водии Дисор ба шумор меравад. Дар даврае, ки Дасрат зиндагй ва эчод кардааст, шоирони зиёде аз ин водй ба адабиёти точик ворид гардидаанд, аз чумла Парии Дисорй, Фориги Дисорй, Комили Дисорй, Еамгин, Шарифи Дисорй, Чдзбии Дисорй, Мавзун, Бобо Ирсй.

Ашъори Дасрати Дисорй бою рангин буда, шоир доир ба аксари мавзуоти адабиёти форсии точикй шеър гуфтааст. Масалан, масъалаи ишк;, панду ахлок;, шикоят аз замон, ки мавзуъхои асосии хар давру замон махсуб меёбанд, аз чониби шоир хуб сароида шудаанд. Дар ин макрла таъсирпазирии Дасрат аз ашъори шоирони пешин, чун Абдурахмони Ч,омй, Абдул^одири Бедил ва Хаёлии Бухорой ва Калими Кошонймавриди баррасй кдрор мегирад. Шоир бар газалхои ин шоирон мухаммас бастааст.

Ин чо мухаммасе, ки Дасрат бар газали Абдурахмони Чрмй бастааст, намуна меорем. Мухаммас мазмуни ишкд дошта, ишки реалии инсонй дар назар дошта шудааст: Субуе зи шавци оразат рафтам ба бог, эй симтан, Гулгунча аз уицрони ту пушида аз гул пирауан, Наргис зи васфи чашми ту бо булбулон дорад сухан, «Аз уасрати шамъи рухат афтода бар тарфи чаман, Як цо сабо, як цо хазон, як цо гулу як цо суман.»

Хар гау, ки лаъли шаккарат баури табассум во шавад, Аз рашки ту гулгунчаро хуни цигар пайдо шавад. Сарви цадат бо оразе курбони он боло шавад, «Бурцаъ зи ораз барфикан, то оламе шайдо шавад, Халце зи му, баъзе зи ру, цамъе зи лаб, ман аз зацан»[13,63]. Мухаммаси боло ба газали зери Цомй гуфта шудааст: Аз уайрати шамъи рухат афтода бар тарфи чаман, Ак цо сабо, як цо хазон, як цо гулу як цо суман [3, 389]. Мухаммаси дигар бар газали Абдулкрдири Бедил баста шудааст: Эй, ниуоли цоматат гул баста бар аъзои сарв В-аз хиромат нусхаи тасвир сар то пои сарв, Сояи цадди ту гул мерехт бар болои сарв, ««Баски ёди цоматат бар бод дод ацзои сарв, Нолаи цумрй шуд охир цадкашидануои сарв».

Хар куцо уаст толиби шавке ба роу афтодааст, Зери уар нацши цадам чандин нигоу афтодааст, Аз замини нола уозир бош, оу афтодааст, «Шуълаи идроки хокистар кулоу афтодааст, Нест гайр аз боли цумрй пунбаи минои сарв» [12,143]. Байти мацтаи газали Бедил чунин аст: Баски ёди цоматат барбод дод ацзои сарв, Нолаи цумрй шуд охир цад кашидануои сарв [1, 101].

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.