Научная статья на тему 'ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ЗОҲИДЛИК ҲАРАКАТИ ҲАСАН АЛБАСРИЙНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИДА'

ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ЗОҲИДЛИК ҲАРАКАТИ ҲАСАН АЛБАСРИЙНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИДА Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

49
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ЗОҲИДЛИК ҲАРАКАТИ ҲАСАН АЛБАСРИЙНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛҚИНИДА»

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-70-74

ТАСАВВУФ ТАРИХИДА ЗОХИДЛИК ХДРАКАТИ ХДСАН АЛ-БАСРИЙНИНГ ПСИХОЛОГИК ТАЛ^ИНИДА

Хужагелди Мустафоевич Алимов,

Узбекистан халкаро ислом академияси "Дин психологияси ва педагогика" кафедраси доценти в.б., психология фанлари номзоди, Xujageldi @gm ail.com

VIII-асрнинг охирларига келиб Араб Халифалигининг марказий вилоятларида зохидона ва мистик хаёт тарзини кечирадиган кишиларни "суфийлар" деб аташ одат тусига кириб колди. Шу нарсани таъкидлаш жоизки, Ислом давлатларининг турли хил жойларида уларни хар хил номлаш кузатилади. Хуросон ва Мовароуннахрда бундай кишилар "хакимлар" (донишмандлар) ёки "орифлар" (Худони билувчилар), Ирок ва Сурияда "факирлар" (камбагаллар) ёки "зохидлар" (Дунёдан юз угирганлар) деб номланади. Куйида тасаввуф тарихига берилган таснифлардан бир канчасига эътиборингизни каратамиз.

1. а) тарикатлардан аввалги давр (х. I - м. VII аср);

б) тарикатлар пайдо булгандан кейинги давр (м. VIII - XIV аср);

в) кейинги даврлар тасаввуфи.

2. а) ташкил топиш даври (х. I - м. III аср);

б) шаклланиш даври (х. III - м. VIII аср);

в) таклид даври (м. IX - XV аср).

3. а) Мухаммад а.с.дан Жунайд Богдодийгача булган давр (х. I - III аср);

б) Жунайд Богдодийдан Ибн Арабийгача булган давр (х. IV - XV аср);

в) Ибн Арабийдан кейинги давр (х. VIII аср ва ундан кейинги асрлар).

4. а) зухд даври;

б) тасаввуф даври;

в) вахдати вужуд даври;

г) тарикатлар даври;

д) замонамиздаги тасаввуфий жараён.

5. Бундан ташкари, тасаввуф жараёни эътикод нуктаи назаридан куйидагича тасниф этилади:

а) сунний тасаввуф;

б) салафий тасаввуф;

^_May 21» ©

Republican Scientific and Practical Conference V i

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-70-74

b) mua TacaBBy^u"1.

Eu3 MKopuga 6em xhh TacHH^HH ^apKgaguK. YnapgaH TypTHHHHCHHu Tapuxufi ncuxonoruK Taxgun ynyH acoc khhhS onguK.

fflyHgafi khhhö, TacHu^HHHr MKopucuga 3yxg gaBpu KypcaranraH. Eh3 my gaBpra TaarnyKgu SynraH MaTepuamapHH Tapuxufi ncuxonoruK ^uxargaH Taxgun KHHumra yTaMH3.

eh3 MKopuga e3raHHMH3geK, hhk MycynMOH 3oxugnapu y3HHH y3H Taxnun KHHumra, axnoKHH SoKupanuKKa, AnnoxgaH KypKHmra (xaB$) Ba unoxufi KOHyHnapra KaTtufi SyficuHumra acocufi эtтн6оpпapннн KaparamraHnap. KefiuHnanuK 3oxugnap y3 gyHeKapamnapuHH aHaga KeHrafirapgunap Ba Annoxra aHaga pyxufi ^uxargaH aKUHnamum ynyH Typnu TyMaH Ha^n uSogaraapuHH KynafiTupgunap, TacnuMuaT fiynuHH KeHrafirapgunap, KymuMna yp$-ogaraapra aMan Kungunap, TyHnapu Taxa^^yg Ba 3HKp SunaH öegop öyngunap, KyptOHufi oaTnapHHHr SoTHHufi TOMOHnapura эtтн6оpпapннн Kapargunap, myHHHrgeK, xaM ^HKpufi, xaM pyxufi guKKaTHHH Annoxra fiyHanTupgunap. ^paranaeTraH TatHHMOTHHHHr hhk BaKunnapu ceKHH-acTa y3 gaBpugaru unrop caxoöanap Ba ToSeuHnap Macnaxaraapura aMan KunraH xonga 3oxugnap xynK-arBopuHHHr yMyMufi KOuganapuHH umnaö HHKuma öomnamgunap. Ey KOuganap pyfixaTHHHHr acocufi KucMuga TaB6a-Ta3appy (TaBÖau Hacyx), gyHe na33araapugaH bo3 Kenum Ba uxTuepufi ^aKup^HKcuHrapu aMannap Typap эgн. Ey gaBpgaru 3oxugnuK xapaKaTura xoc SynraH xycycuaraap Tyrpucuga Ycmoh Typap myHgafi geö e3agu: "Xu^pufi I Ba II acpnapga 3oxugnapga HaMoeH SynraH xycycuaT - KunraH ToaT-uSogaraapuga, gyHegaH W3 yrupumnapuga Ba xap KaHgafi 3oxugoHa TypMam Tap3napuga AnnoxHHHr po3unurHHH Tonuö, ^aHHaira Kupum Ba ^axaHHaM a3OÖHgaH KyTunum roacura эгa SynHmnapugup, atHH ynapHHHr xaeraapuga xokhm öynraH Tyfiry Ba TymyHna - ^axaHHaM KypKyBH Ba ^aHHarga AnnoxHHHr ^aMOHHHH Kypum yMugu эgн. Ey gaBpgaru 3oxugnapga aBBan "KypKyB"ra TaaHraH 3yxg TymyHnacu xyKMpoH эgн"2.

TacaBBy^ TatnuMOTH Ba aManueTugaru 3yxg SocKU^HHUHr acocnunapugaH 6upu cu^arnga X,acaH EacpufiHH TatKugnamagunap. X,acaH Eacpufi caxoöanap gaBpu Tyraö ToSeuHnap gaBpu SomnaHraH nafiraapga ama6, u^og этгaн 6ywK TacaBBy^ axnnapugaH öupu xucoönaHagu. ^acaH Eacpufira xoc SynraH HKKHTa cu^aTHH anoxuga TatKugnamagunap: caMHMuaT Ba xap KaHgafi umga KaTtuaT. YHgaru Sy cu^araap morupgnapuHHHr Kynafiumura ohhS

1 Typap Ycmoh. TacaBBy^ Tapuxu. - T.: "Hcthkhoh", 1999. - 180 6.- 88-6eT. 49-50 6eT.

2 Yma acap, 50-6eT

|_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

International Islamic Academy of Uzbekistan Volume 3 | IIAU Conference 1 | 2022 Google Scholar indexed Scientific-Theoretical and Practical Issues of DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-70-74_Psychology of Religion in Uzbekistan

келган. Шунингдек, унинг яна бир сифати - нотикдиги эди. У улуг воизлардан бири эди. Хасан Басрийнинг ваъзлари уз даврида машхур булган. Бу хакда Ахмад Зиёуддин ал-Кумушхонавий узининг "Жомеъ ул-мутункитобида шундай деб ёзади: "Хазрати Али Басра жомеъсидан кисса айтиб берувчи бир кишини чикариб юборганлар, кейин Хдсан Басрий ваъзини тинглаганлар ва мамнун булганлар. У киши охират хаёти, улимни тафаккур килиш, шайтон васвасаси ва шунга ухшаш зарур нарсалардан сузлар эди"3. Унинг алангали нутклари, даъватлари илк араб диний риторикасининг гузал намуналари сифатида бугунги кунда хам уз кадрини йукотмаган.

Хасан Басрий Хазрати Али (к.в.)нинг талабаси булган, шаръий илм (фикх)ларда хам чукур билим эгаси булганлиги маълум. Тасаввуф тарихида Басра мактаби деб аталган мактаб асосчиси хисобланади. Хасан Басрийнинг илгари сурган гояси "уткинчи дунё хаётидан юз угириб, факатгина ёлгиз Аллохга йуналиб, Унга суяниш ва хар лахзада Ундан куркмок эди"4. Хасан Басрийнинг фикрича, пайгамбарлар хам айнан шундай харакатлар килишган. Шу сабабли у доимий куркув ичида яшаган ва куркув туйгусининг солих амаллар бажаришдаги ахамиятини таъкидлаган."Имом Шаъроний бу хакда: "Жаханнам оловидан шукадар куркар эдики, гуё дузах факат унинг учун яратилган деб уйлаган булардингиз"5. Хасан Басрий уз шогирдларига нафсни хисоб-китоб килиб, тергаб туриш кераклиги тугрисида насихат килар эди. Хасан Басрий уз эътиборини каратган яна бир психологик унсур - тафаккур эди. Унинг фикрига кура, "тафаккур инсонга яхши билан ёмонни курсатувчи бир ойна булиб, инсонни доимо ёмонликдан саклайди"6.

Хасан Басрий одамларнинг доимо улим йулида турганлигини, улганлар эса уларга бошкаларнинг келишини кутиб турганлигини таъкидлар эди. Бу билан у хар дакикада бизнинг умримиз тугаши мумкинлигини ва улимни эслаб яшашнинг фойдаси куплигини таъкидлаган булиши эхтимол. У доимо ортикча бойликни инкор килиб яшади. Хатто бир марта басраликларга хокимият томонидан текин ер берилганда узига тегишли ердан воз кечган эди ва бу холни шундай шархлаган эди, яъни бу бир парча ер уликлар тириладиган кунда унга фойдаси тегмаслигини айтган. Хасан Басрийнинг наздида дунё ташвишларига гарк булган одам ва эътикод масалаларида сусткаш булган киши мунофик хисобланади.

3 Ах,мад Зиёуддин ал - Кумушхонавий.

4Турар Усмон. Тасаввуф тарихи. - Т.: "

5 Уша асар, 50-51 бетлар.

6 Уша асар, 51 бетлар.

Жомеъ ул-мутун. - Т.:"Мовараунна^р", 2000. 165-166 бетл 'Истиклол", 1999. - 88-бет. 50 бет.

О

• о

® ©

ф

https://ares.uz/

May 211 ©

Republican Scientific and Practical Conference

©

72

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-70-74

Хдсан Басрий уз шогирдларига узларининг хар бир хатти-харакатларига ва фикр уйларига ута эхтиёткорлик билан ёндашув лозимлигини таъкидлаган. Бунинг маъноси шундаки, факат шу йул билангина зохид уз суз ва харакатларининг асл сабаблари - мотивларини билиб олиш мумкин. Бу психологик талаб, яъни уз мотивларига, уз мотивациясига кузатувчан назар ташлаш тасаввуфий узини узи интизомда ушлаб туриш ва узини узи тахлил гояларининг асосини ташкил этади. Кейинчалик ушбу гоялардан рухланган тасаввуф психологиясининг асосчиларидан бири Х,орис ал-Мухосибий узининг катор асарларини яратган.

Хдсан Басрийдаги уз замондошларига мухаббат ва уларга мурувват кейинчалик айрим суфийлар томонидан зохиднинг уз максадига етиши учун танланган йуллардан бири сифатида бахоланади. Кейинчалик бу гоялар тасаввуф таълимотидаги бир йуналиш хисобланган футувват учун асос булиб хизмат килди.

Хдсан Басрий хеч качон исломдаги алохида бир окимга мансублигини, хеч качон бирорта йуналишга асос солганини ёзмаган ёки айтмаган. Бирок унинг машхурлиги шундаки, унинг шахси исломий анъаналарнинг илк назариётчиси, исломда илк зохидона хаёт тарзини асослаб берган киши сифатида тимсол даражасига кутарилди ва бу тимсолдан илхом олган тасаввуф ахли уз мактаб ва окимларига асос солишди.

REFERENCES

1. ASKAROVA, N. A., & IBRAGIMOVA, N. N. (2021). STEPS OF PSYCHOLOGICAL ASSISTANCE IN PERSONS WITH LOSS SYNDROME. THEORETICAL & APPLIED SCIENCE Учредители: Теоретическая и прикладная наука, (9), 527-529.

2. Mushtariy, I. (2021). SOCIO-PSYCHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE DECISION-MAKING PROCESS. Science Time, (11 (95)), 10-15.

3. Nurmatova М. Shaxs kamolotida axloqiy va estetik qadriyatlar uyg'unligi. Monografiya. Toshkent: Universitet, 2009.

4. Rasulova Miss, F. (2020). PSYCHOCORRECIONAL WORK OF A PRACTICAL PSYCHOLOGIST WITH AGGRESSIVE BEHAVIOR OF CHILDREN AND TEENAGER. The Light of Islam, 2020(1), 145-152.

5. Rasulova, N. T. (2020). Узбек оилаларида репродуктив фаолиятнинг тарихий илдизлари. Молодой ученый, (8), 343 -

345.

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-02-70-74

6. Абдуганиева, Д. А. К (2021). КОПИНГ-СТРАТЕГИЯЛАРНИ АМАЛГА ОШИРИШДА ДИН ОМИЛИНИНГ НАМОЁН БУЛИШ ХУСУСИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(Special Issue 2), 150-156.

7. Акрамов М. Р. Конфликт и его социально-психологические свойства //Молодой ученый. - 2021. - №. 6. - С. 293-295.

8. Ахмад Зиёуддин ал - Кумушхонавий. Жомеъ ул-мутун. -Т.:"Моварауннахр", 2000. 165-166 бетлар.

9. Гайибова, Н. А. (2020). ТЕХНОЛОГИЯ ВОСПИТАНИЯ ДЕТЕЙ С ДЕВИАНТНЫМ ПОВЕДЕНИЕМ. International scientific review, (LXXIV).

10. Дусмухамедов, О. С., & Дусмухамедова, Ш. А. УЗБЕКИСТОН АДОЛИСИНИНГ МОЛИЯВИЙ САВОДХОНЛИГИНИ ОШИРИШ ИСТЩБОЛЛАРИ ПЕРСПЕКТИВЫ ПОВЫШЕНИЯ ФИНАНСОВОЙ ГРАМОТНОСТИ НАСЕЛЕНИЯ УЗБЕКИСТАНА. ББК, 74, 193.

11. Идрис Шах. Суфизм. - М.:"Клышников, Комаров и К", 1994. - 445 с.

12. Имом Абу Х,омид Мухаммад ибн Мухаммад ал-Еаззолий. Ихёу улумид-дин. (Дин илмларининг жонлантириш) Илм китоби. - Т.: "Мовароуннахр", 2003. -

13. Комилов Нажмиддин. Тасаввуф ёки комил инсон ахлоки. К.1. - Т.: "Ёзувчи", 1996. - 272-б. -36-бет.

14. Назаров, А. РАДБАРНИНГ ШАХСИЙ КОМПЕТЕНТЛИ ОМИЛИНИНГ БОШКАРУВ КАРОРЛАРИНИ КАБУЛ КИЛИШГА ТАЪСИРИНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДЛИЛИ. Mengboevich, U. В., & Sottarovich, N. A. (2021). SOCIAL AND PSYCHOLOGICAL CHARACTERISTICS OF THE LEADER IN THE IMPLEMENTATION OF MANAGEMENT DECISIONS. Science Time, (10 (94)), 31-35.

15. Расулов, А. И. (2018). УНИФИКАЦИЯ СИСТЕМЫ ОБРАБОТКИ РЕЗУЛЬТАТОВ ЛИЧНОСТНЫХ ОПРОСНИКОВ. ББК 1 Р76, 126.

16. Туйчиева, И. И., & Ганиева, Г. В. (2016). ХАРАКТЕРИСТИКА ПРИНЦИПОВ ПЛАНИРОВАНИЯ РАБОТЫ ПО РАЗВИТИЮ РЕЧИ. Учёный XXI века, (11 (24)), 48-53.

17. Турар Усмон. Тасаввуф тарихи. - Т.: "Истиклол", 1999. - 180 б.- 88-бет. 4950 бет.

231 б.

Щ_May 21

Republican Scientific and Practical Conference

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.