Научная статья на тему 'Тарих дарсларида ўқувчилар фаоллигини ошириш масалалари: тажриба, изланиш'

Тарих дарсларида ўқувчилар фаоллигини ошириш масалалари: тажриба, изланиш Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
685
130
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фаоллаштириш / методика / тарих / таҳлил / ўқитувчи-ўқувчи / таълим шакли ва усуллари. / a ctivization / methodology / history / analysis / teacher-and-pupil / forms and methods of teaching.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Тохириён А. Ш.

Мақолада дарс самарадорлигини таъминлашда муҳим бўлган омиллар ҳақидаги муайян фикр-мулоҳазалар умумлаштирилиб, тарих дарсларида ўқувчи фаоллигини ошириш масалалари кўриб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ISSUES OF THE PUPILS ACTIVITY INCREASING AT LESSONS OF HISTORY: ExPERIENCE, RESEARCH

In the article is described attempts of most famous opinions and theoretical ideas of leading scientists, competent educators as well personal experience of the author for the issues of raising effectiveness of teaching history.

Текст научной работы на тему «Тарих дарсларида ўқувчилар фаоллигини ошириш масалалари: тажриба, изланиш»

42 МАКТАБ ТАЪЛИМИ / ШКОЛЬНОЕ ОБРАЗОВАНИЕ ч___/

Тохириён А.Ш.,

Тошкент вилояти халк таълими ходимларини кайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш институти «Ижтимоий-иктисодий фанлар» кафедраси мудири, тарих фанлари номзоди

ТАРИХ ДАРСЛАРИДА ЦУВЧИЛАР ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ: ТАЖРИБА, ИЗЛАНИШ

ТОХИРИЁН А.Ш. ТАРИХ ДАРСЛАРИДА ЩУВЧИЛАР ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ: ТАЖРИБА, ИЗЛАНИШ

Маколада дарс самарадорлигини таъминлашда мух,им булган омиллар х,акидаги муайян фикр-мулох,азалар умумлаштирилиб, тарих дарсларида укувчи фаоллигини ошириш масалала-ри куриб чикилган.

Таянч суз ва тушунчалар: фаоллаштириш, методика, тарих, тах,лил, укитувчи-укувчи, таълим шакли ва усуллари.

ТОХИРИЁН А.Ш. ВОПРОСЫ ПОВЫШЕНИЯ АКТИВНОСТИ УЧАЩИХСЯ НА УРОКАХ ИСТОРИИ: ОПЫТ, ИССЛЕДОВАНИЯ

В статье предпринята попытка обобщения наиболее популярных взглядов и теоретических мыслей ведущих ученых, авторитетных педагогов по вопросу повышения эффективности обучения истории, а также личного опыта автора по роду деятельности.

Ключевые слова и понятия: активизация, методика, история, анализ, учитель-ученик, формы и приемы обучения.

^KHIRIYON ASH. THE ISSUES OF THE PUPILS ACTIVITY INCREASING AT LESSONS OF HISTORY: EXPERIENCE, RESEARCH

In the article is described attempts of most famous opinions and theoretical ideas of leading scientists, competent educators as well personal experience of the author for the issues of raising effectiveness of teaching history.

Keywords: a ctivization, methodology, history, analysis, teacher-and-pupil, forms and methods of teaching.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 7

Мустациллик аталмиш тарихий неъмат халцимизнинг тарихий анъана ва маънавий бойликларини цайта тикловчи, уни янги мазмун билан бойитувчи мухим омил булди.

Уз навбатида таълим тизими мазкур омил доирасида узига хос урин эгаллайди. Таълим жараёнида эса тарих фанини укитиш, унда миллий асосга таяниш, халкимизнинг маъри-фатпарварлик, баFрикенглик, мех,мондустлик каби анъаналари, андишалилик, иймон-инсоф, мех,р-окибат, ор-номус каби фазилатларини чукур урганиш ва уларни ёшлар калбига синг-дириш асосий вазифа сифатида белгилаб бе-рилган.

Ватанимиз тарихини х,акконий, холисо-на ва чукур урганиб, унинг мох,иятини ан-глаш укувчиларга аждодларнинг тарихий анъ-аналарига оид манбалари, уларнинг тари-хан таркиб топганлигини тушуниб олишла-рига якиндан кумак беради. Шу уринда Юртбо-шимиз Ислом Каримовнинг «Узликни англаш тарихни билишдан бошланади. Исботталаб булмаган ушбу х,акикат давлат сиёсати дара-жасига кутарилиши зарур»1, деб айтган фикри-нинг нечоFлик долзарблиги аён булади.

Таълим тизими олдида тургани каби тарих дарсига куйиладиган замонавий талабларнинг ошиши, дарс турларининг ранг-баранглиги, тарихий манбаларга эътиборнинг кучайи-ши, замонавий педагогик х,амда ахборот-коммуникация технологияларининг кундалик эх,тиёжга айланиши бугунги таълимнинг асл манзарасидир. Колаверса, таълим самарадор-лигига булган эътиборнинг заруратга айла-ниши жараёнида Узбекистон тарихини чукур урганиш, ёшларни утмишимизнинг бой ма-даний ва маънавий мероси, жах,он илмий та-факкури ва маданиятига кушган х,иссаси билан таништириш, маданиятимизнинг беназир алломалари номларини х,урмат билан тилга олиш, улар билан фахрланиш, миллий ифтихор рух,ини сингдиришга ёрдам беради. Шу боис, давлатимиз, миллатимизнинг х,акконий илмий тарихини яратиш кенг жамоатчилигимиз учун Fоят мух,им ва долзарб масалага айланди. Мазкур мух,им ва долзарб масаланинг самарали ечимини топиш учун ёш авлоднинг тарихий

1 Каримов И.А. Тарихий хотирасиз келажак йук. // Биз келажагимизни уз кулимиз билан курамиз. 7-жилд. - Т.: «Узбекистон», 1999. -154-б.

онгини шакллантириш каби вазифа кун тарти-бидан жой олиши зарур.

Бунинг учун, назаримизда, энг аввало тарих дарси билан боFлик булган укув жараёнида ижодкорлик мух,итини вужудга келтириш ло-зим. Укувчи тарихий хрдиса-вокеалар, тарихий сах,на-манзараларни чукур англаши учун унда ижодкорлик рух,ини уЙFотиш йулларини излаш керак. Акс х,олда мавх,ум тасаввур билан ёки ёдлаттириш усули оркали ургатишга ухшаган методлар замон талабига мутлако жавоб бермайди. Яна бир мух,им омил, укувчилар фаолиятини муайян тартиб асосида ташкил этиш, яъни олдинги дарсларда утилган мавзуларни кейинги дарслар мазмуни билан мунтазам тарзда иложи борича узвийлигини излаб топиш зарур. Албатта, х,ар бир педагог учун мух,имрок булган яна бир омил - тарих дарсларида укувчилар жамоаси орасида узаро дустона мух,итни вужудга келтириш мух,им ах,амият касб этади.

Ижодкорлик рух,ини уЙFотиш деганда нима назарда тутилади? Бунда тарих дарсида кулла-ниладиган ижодий топшириклар орасида та-рихнинг маълум бир мавзуларида ижодий ишларни ёзиш мух,им урин эгаллайди. Ижодий иш ёздириш оркали бир вактнинг узида укувчиларда ёзма нуткни ривожлантириш, тарихий саналар, вокеалар, шахслар ва тарихий жойларни тасаввур килиб, уни ёзма ифода этиш ижодий х,амда тарихий тафаккур шакллантирилади.

Ижодий ёзма ишлар учун танланадиган мав-зулар х,ам албатта маълум талаблардан келиб чикиши лозим. Жумладан, мисол тарикасида куйидагича мавзуларни танлаш максадга мувофик:

1. «Мен Мапказий Осиёдаги цадимий ша^арлар ^ацида нималарни биламан? (ма-салан, Мароцанд, Кат, Бинкат, Маргилон).

Бундай мавзуни ёритишда, табиийки, укувчи кадимги шах,арларга хаёлан географик таш-риф буюриши, шах,ардаги бошкарув тизими, ижтимоий-иктисодий х,аёт, курилиш ва шах,арсозлик анъаналари, у ерда яша-ган ах,олининг турмуш тарзи, урф-одатлари,

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 7

coлик1лap хaкидa мaълумoтлapни кeлтиpиши ^pa^ Нaтижaдa, у биp вaктнинг yзидa бoшкa фaнлapдaн oлгaн билимлapини х^м кaйтa тиклaш, эегa oлиш, yзapo бoFлaш aмaллapи-ни ишгa coлaди. Шу мaзмундa тapиx дapе-лapи дoиpaеидa ижoдий ëзмa ишлap учун мaвзулap paнг-бapaнг 6УЛИШИ УКУВЧИНИНГ кизикишини oшиpaди, миеoл учун, «Дyнёнинг етти муъжизасига саё^ат», «X-XII асpлаpда-ги мyтафаккиp боболаpимиз ижодидан», «Ул7тбек pасадхонаси ^ацида ^икоя», «Дж-додлаpимизнинг цypилиш ва шаrçаpсозлик тажpибалаpи ^ацида», «Кадимги тypклаp яшаган rçyдyдлаpга саё^ат», «Mанбалаp тилга киpганда».

Бу мaвзулapни ëpитишдa Укувчи aлбaттa тapиxнинг yшa дaвpини тaеaввуp килиб, yшa дaвp pухини еeзиб, мaълум дapaжaдa УЗИНИ Ушa дaвp мулoзими еифaтидa кypеaтиши лo-зим бyлaди. Яъни худудлap гeoгpaфияеи, yшa зaмoн вa мaкoннинг узи^ xoc aнъaнaлapи, дaвлaт тузуми, oилaвий вa мaиший туpмуш тapзи, бoшкa дaвлaтлap билaн мунoеaбaтлa-pи, иктиcoдий тapaккиëти, уpуF-кaбилaчилик удумлapи вa х.к. ëpитиб бepилиши кepaк.

Tapиx дapcлapидa yкувчилap фaoлли-гини oшиpиш мaкcaдидa укитувчи aлбaт-тa янa биp жихaт - еинфдaги мухитни тyFpи бaхoлaшни инoбaтгa oлиши кepaк. Айнaн шу Уpиндa дapе мaзмунидaн ^либ чикиб му-aммoли вaзиятни юзaгa кeлтиpиш мaкеaдгa мувoфикдиp. Taъкидлaш жoизки, муaммo-ли вaзиятни укув мaшFулoтлapининг бapчa-еидa шaкллaнтиpиш мумкин. Уни дapc жapa-ëнидa кaнчa куп шaкллaнтиpиш Укитувчигa бoFлик. Муaммoли вaзиятнинг aхaмияти шун-дaки, у yкувчилap диккaтини биp жoйгa (муaм-мoгa) кapaтaди вa yкувчилapни излaниш, фик-pлaшгa ypгaтaди. Муaммoли вaзиятни яpaтгaн-дa укитувчи yкувчилap уз диккaтлapини ни-мaлapгa кapaтишлapи кepaклигини aйтиши мaкеaдгa мувoфикдиp. Мaеaлaн, «Афинaдa дe-мoкpaтия» (6-еинф) мaвзуеидa муaммoли вa-зиятни «Нимa учун Дpaкoн кoнунлapи «кoн билaн ëзилгaн кoнунлap» дeб юpитилгaн?», «Бугунги дeмoкpaтияни К^димги Афинa дeмo-кpaтияеидaн фapкли тoмoнлapи нимaдa?», дe-гaн еaвoллap билaн муaммoли вaзият яpaтиш мумкин.

Ёки «4op Рoccияcининг Хивa xoнлигини 6o-еиб oлиши» (9-еинф, Узбeкиетoн тapиxи) мaв-

зуcидa yкувчилap диккaтини икки муaммoгa кapaтиш зapуp. Бунинг учун укитувчи:

1. «Хивa xoнлигининг бyйеундиpилиши Poc-еия^ кaндaй мaнфaaт кeлтиpap эди?» дeгaн еaвoлни куйиб муaммoли вaзиятни яpaтaди вa yкувчилapнинг фикpлapини эшитaди. Бap-чa фикpлapни эшитгaч, еaвoлгa якуний xулoca эълoн килинaди.

2. Tуpкмaнлapнинг кУзFoлoнини тaхлил килинг. Нимa учун кУзFoлoн eнгилди? Бу ca-вoл билaн укитувчи иккинчи муaммoли вaзи-ятни вужудгa кeлтиpaди. Укувчилap eчим жa-paëнидa укитувчи билaн биpгa хapaкaт килиб, муaммo юзaеидaн фикp-мулoхaзaлapини бaëн этиб, муaммoнинг eчимигa уз хиееaлapини кУшaдилap.

Tapиx дapелapидa ижoдкopлик pухини уЙFoтишдa xapитa билaн ишлaш хaм яxши ca-мapa бepaди. Бунинг учун xapитa билaн ишлaш, xapитa opкaли у ëки бу вoкeaлap pивoжини ку-зaтишни ypгaтиш шoгиpдлap кaлбидa тapиxий Xoдиеaлapгa ниcбaтaн еинчкoвлик туЙFуеини уЙFoтaди. Kуйидa xapитa opкaли ижoдий ишни тaшкил килиш учун тoпшиpиклapдaн нaмунa-лap кeлтиpилaди.

К^димги Шapкдa жoйлaшгaн музeй Luaxap-лapнинг xapитaеини ишлaш.

1. «Афcoнaлap вa apxeoлoгия» мaвзуеидa xapитa ишлaш. (Ундa К^димги юнoн aфеoнa-лapидa тилгa oлингaн шaхapлapнинг хoзиpги дaвлaтлap худудидaги хoлaти тaевиpлaниши кepaк.)

2. XV acpдa Визaнтияни Сaмapкaнд билaн бoFлaйдигaн еaвдo йули xapитaеини ишлaш.

3. Жaлoлиддин Мaнгубepди зaбт эт^н кaлъa вa шaхapлapнинг xapитaеини ишлaш.

4. XX acp бoшидa Уpтa Оеиëдa фaoлият oлиб бopгaн жaдид мaктaблapининг xapитaеи-ни ишлaш.

Ушбу жapaëндa укитувчининг aеoеий вa-зифacи нимaдaн ибopaт бyлaди? Аввaлo, Укувчилap муетaкил хoлдa xapитa ишлaгaндa уни туpли paемлap, иллюетpaция вa изoхлap билaн тaевиpлaшлapигa aлoхидa aхaмият бepиш кepaк. Иккинчидaн, xapитa тузишдa Укувчилapгa гeoгpaфия фaнидaн xapитa тузиш-Ta кУйилaдигaн тaлaблapни эелaтиш вa зapуpaт туFилгaндa улapни тушунтиpиш лoзим.

Tapиx дapеи мaшFулoтлapидa yкувчилapнинг ижoдкopлик pухини pивoжлaнтиpишдa еинф-дa бaхе, мунoзapa вa, энг еaмapaлиеи, дeбaт-

ЗAMOHAВИЙ TAЪЛИM / COВPЕMЕHHOЕ OБPAЗOВAHИЕ 2015, l

лар ташкил этиш максадга мувофикдир. Де-батлар укувчиларни танкидий фикрлаш, турли масалаларни урганиш ва узлари х,ак экан-лигига бошкаларни ишонтиришга ургатади. Бу х,олда укитувчига куйиладиган талаб асо-сан утказиладиган дебатнинг мавзуси аник, тасдикловчи тугалланган фикр шаклида були-шини ташкил этиш ва таъминлашдан иборат булади. Мисол тарикасида, тарих дарсларида куйидаги мавзуларда дебат утказиш мумкин:

1. Франция-Пруссия уруши ягона немис давлатини ташкил топиши учун шарт эди.

2. Абдуллахон II нинг марказлаштириш сиё-сати Шайбонийлар давлатининг инкирозига сабаб булди.

3. Инглиз-рус ракобати Чор Россиясининг Урта Осиёни босиб олишига асосий сабаб булди.

4. XVIII асрда ислом дини. Динни давлатдан ажратиш шарт эди.

5. Туркистонда пахтачиликнинг ривожла-ниши кишлок хужалигини инкирозга олиб келди.

6. Буюк географик кашфиётлар мустамла-качилик урушларининг асосий сабаби булди.

Тарих дарсларида дебат утказиш учун укувчилар ва укитувчининг узи х,ам махсус тайёргарликка эга булиши х,амда дебатнинг мавзуси олдиндан эълон килиниши шарт.

Албатта, укувчиларнинг тарихий онг, та-рихий хотирасини шакллантиришда уларнинг ижодий фикрлаши, мустакил билим эгаллаш куникмаларини ривожлантириш жуда мух,им. Шу уринда укувчиларнинг узларида мавжуд билим, куникма ва малакаларни турли ва-зиятларда куллаш оркали янги билимларни узлаштиришда дарсда ташкил этилиши мумкин булган дидактик уйинлар х,ам катта роль уйнайди. Кундалик х,аётдаги ижтимоий муноса-батлар, табиат ва табиий х,одисалар уртасидаги алокаларни тарихий-бадиий куриниш ва маз-мунда ёритиш асосида вужудга келтирилган муаммоларни х,амкорликда, боскичма-боскич х,ал этиш жараёнида янги билимларни эгал-лашга каратилган дидактик уйинлар яхши самара бериши мумкин. Зеро, бундай уйинлар асосан жамият х,аётидан олинади.

Укувчиларнинг ижодий изланиши, муста-киллиги, мантикий фикрлашини ривожлантириш, кушимча билим олишга булган эх,тиёж-ларни кондиришда шубх,асиз ижодий уйинлар

яхши самара беради. Тарих дарсларида вужудга келтирилган муаммоли вазиятларни укувчилар гурух,ининг узаро х,амкорликда ав-вал узлаштирилган билим, куникма ва малакаларни ижодий изланиш ва куллаш оркали х,ал этишга каратилган дидактик уйинлар табиий х,олда укувчининг ижодий рух,ини уЙFотади х,амда ривожлантиради. Чунки бундай дидактик уйинли дарсларда укувчилар х,амкорликда ишлаб, уз билимларини янги вазиятларда куллаб, янги билимларга эга буладилар. Натижада укувчиларда уз билим ва кобилиятларига ишонч х,осил булади, х,ар бир укувчи сидкидилдан х,ар кандай пухта тайёр-гарлик муваффакият гарови эканлигини ан-глаб, чинакам билим олишга жиддий кириша-ди.

Укитувчилар эътиборига бир мух,им омил-ни етказишни жоиз деб билдик. Бу х,ам булса, тарих дарсларида уртага ташланган муаммо-ни ечиш жараёнида укитувчи укувчиларга энг зарур фикрни айтмаслиги. Аксинча, айнан шу фикрни шакллантирувчи далиллар, фактлар-ни келтириб утиши керак булади. Колаверса, укитувчи муаммони куйганда укувчиларга уни ечишга доир пухта курсатмалар, йулланмалар беради ва иш натижаларини бах,олаш мезон-ларини эълон килиб утади.

Хар бир дарсда тарихий билимларга оид узлаштирилиши лозим булган муаммонинг мураккаблик даражаси укувчиларнинг билим савиясини оширишга йуналтирилган х,олда белгиланади. Укитувчи аник билиши лозимки, муаммони х,ал килишда керак буладиган маъ-лумотлар укувчиларга етарли даражада етка-зилган ва улар томонидан маълум даражада узлаштирилган булади.

Хулоса килиб айтиш лозимки, тарих дарсларида укувчиларнинг фаоллигини ошириш ма-саласи ёшларнинг тарихга булган кизикиши, жумладан, халк тарихига булган мух,аббат туЙFуларини шакллантириш муаммолари ва уларнинг ечимига йуналтирилади. Аммо бу факат шу тор доирадаги вазифалар дега-ни эмас. Айнан тарих дарсларида ёшлар фаоллигини ошириш масаласини назарда тутиб, укитувчи шогирдларининг х,ар кандай х,аётий вокеага шахсий фикри, хулосаси х,амда муно-сабатини ифодалашини шакллантириб ривож-лантира боради.

ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ / СОВРЕМЕННОЕ ОБРАЗОВАНИЕ 2015, 7

Юкopидa тaъкидлaгaнимиздeк, ижoдкopлик мухитини яpaтишдa бapчa дapелapдa бyлгaни кaби тapиx дapелapидa хaм муaммoли вaзият-лap aлoхидa aхaмиятгa эгa. Mуaммoли укитиш Укитувчидaн мaхopaт тaлaб килaди вa тaбиий-ки, укувчини хaм шун^ ундaйди. Mуaммoли вaзиятни вужудгa кeлтиpиш, бу муaммoни хaл килиш учун yкувчилapнинг фaoл иштиpoки-ни тaъминлaш, муетaкил фикp юpитишгa жaлб килиш укитувчининг yзидaн хaм ижoдкopлик-ни тaлaб этaди. Бундaй жapaëндa yкувчилap излaнишлap, ypгaнишлap нaтижaеидa мaнбa-лapдaн унумли фoйдaлaниш opкaли муетaкил фикpлaш вa муетaкил тaфaккуp юpитишни yзлaштиpa oлaдилap.

Tapиx фaни укитувчиеи хaмишa биp Koидaни ëддa тутиши лoзим. Бу кoидaнинг тaлкинигa кypa, тapиx фaни, энг aввaлo, xap биp фукapoни, aйникеa, ëшлapимизни xaлк утмишининг мaзмуни вa мoхиятини aнглaш, бoй мaънaвий вa мaдaний мepoеимизни Kaдpлaш, уни куз кopaчиFидeк aеpaб-aвaйлaш, пиpoвapд улap билaн юpaк-юpaкдaн ифтиxop

килиш^ ypгaтaди. Узимизнинг бoй утмиш мe-poеимиздaн pухий мaдaд вa ибpaт нaмунaеини oлишгa кeнг вa бeпoëн имкoн яpaтaди. Одaм-лap кaлбидa эзгулик вa яxшилик туЙFулapини шaкллaнтиpиб, бугунги aвлoд кимлapнинг aвлoди э^нини oйдинлaштиpиб, кимлap-нинг зoти вa вopиелapи экaнини aнглaшгa йyнaлтиpaди.

Хулoca килиб aйтиш мумкинки:

1) бугун фaнни укитиш мeтoдикaеидa тaъ-лимнинг туpли уеул вa вoеитaлapи илмий жихaтдaн aеoелaб бepилгaн. Укитувчи тaнлa-гaн дидaктик мaтepиaлнинг мaзмун вa xapa^ тepидaн кeлиб чикиб, ун^ мoе тapздa уеул вa вocитaлapни кУллaб, тaълимий фaoлиятигa тyFpи жopий килишни йyлгa кУйеa, укувчининг фaoллигини oшиpиш мaеaлaеининг eчими eнгилpoк бyлaди;

2) дapе ишлaнмaеини тaйëpлaш жapaëнидa укитувчи aлбaттa yкувчилapнинг билиш имш-ниятлapини инoбaтгa oлеa, улapнинг тapиxий билимлapини шaкллaнтиpиш ниебaтaн oеoн кeчaди.

Ддабиëтлаp:

1. Кapимoв И.А. Tapиxий xoтиpaеиз кeлaжaк йук. II Биз кeлaжaгимизни уз кулимиз билaн куpaмиз. l-жилд. - T.: «Узбeкиетoн», 1999. -154-б.

2. Бopзoвa Л. Ифы нa уpoкe иетopии. - М.: «Влaдoе-Пpeее», 2003.

3. Йyлдoшeв Ж., Уcмoнoв С.А. Зaмoнaвий пeдaгoгик тexнoлoгиялapни aмaлиëтгa жo-pий килиш. - T., 2008.

4. Toшпyлaтoв T., Faффopoв Я. Tapиx укитиш мeтoдикacи. - T., »Унивepеитeт», 1999.

5. Toлипoв У., Уемoнбoeвa М. Пeдaгoгик тexнoлoгиялapнинг тaтбикий aеoелapи (укув кУллaнмa). - T.: «Фaн», 2006.

ЗAMOHAВИЙ TAЪЛИM / COВPЕMЕHHOЕ OБPAЗOВAHИЕ 2015, l

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.