Научная статья на тему 'ТАЛАБАЛАР КАСБИЙ ТАФАККУРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЗАМОНАВИЙ МАЪРУЗА МАШҒУЛОТЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ'

ТАЛАБАЛАР КАСБИЙ ТАФАККУРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЗАМОНАВИЙ МАЪРУЗА МАШҒУЛОТЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
126
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАЛАБА / ТАФАККУР / РИВОЖЛАНТИРИШ / МАЪРУЗА / УСУЛ / ФАОЛЛАШТИРИШ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Курбанова Гулноз Негматовна

Мақолада олий таълим муасссасаларида талабаларнинг ўқув- билув фаолиятини фаоллаштиришга йўналтирилган маъруза машғулотларини ташкил этиш ва унинг самарадорлигини таъминлашга қаратилган замонавий методлардан фойдаланиш мазмуни баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ТАЛАБАЛАР КАСБИЙ ТАФАККУРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЗАМОНАВИЙ МАЪРУЗА МАШҒУЛОТЛАРИНИНГ АҲАМИЯТИ»

УДК: 37.041-057.875 ТАЛАБАЛАР КАСБИЙ ТАФАККУРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ЗАМОНАВИЙ МАЪРУЗА МАШГУЛОТЛАРИНИНГ А^АМИЯТИ

КУРБАНОВА ГУЛНОЗ НЕГМАТОВНА

Педагогика, психология ва тиллар кафедраси мудири, п.ф.н доцент, Бухоро давлат тиббиёт институти, Бухоро ша^ри, Узбекистон Республикаси. ОНОЮ 0000-0002-3399-537Х

АННОТАЦИЯ

Мацолада олий таълим муасссасаларида талабаларнинг уцув-билув фаолиятини фаоллаштиришга йуналтирилган маъруза машгулотларини ташкил этиш ва унинг самарадорлигини таъминлашга царатилган замонавий методлардан фойдаланиш мазмуни баён этилган.

Калит сузлар: талаба, тафаккур, ривожлантириш, маъруза, метод, усул, фаоллаштириш.

ЗНАЧЕНИЕ СОВРЕМЕННЫХ ЛЕКЦИОННЫХ ЗАНЯТИЙ В РАЗВИТИИ ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО МЫШЛЕНИЯ СТУДЕНТОВ

КУРБАНОВА ГУЛНОЗ НЕГМАТОВНА

кандидат педагогических наук, доцент, заведующая кафедрой педагогики, психологии и языков. Бухарского государственного медицинского института. Город Бухара Республика Узбекистан. ОНОЮ 0000-0002-3399-537Х АННОТАЦИЯ

В статье представлены результаты исследования эффективных технологий лекционного изложения учебного материала и

методов активизации познавательной деятельности студентов на лекции.

Ключевые слова: студент, мышление, развитие, лекция, метод, прием, активизация

THE IMPORTANCE OF MODERN LECTURES IN THE DEVELOPMENT OF PROFESSIONAL THINKING OF STUDENTS

KURBANOVA GULNOZ NEGMATOVNA

C.P.Sc, associate Professor, Head of the Department of Pedagogy, Psychology and Languages Bukhara State Medical Institute, Bukhara city, Republic of Uzbekistan. ORCID 0000-0002-3399-537X

ABSTRACT

The article gives account of the findings of the research on the efficient lecturing techniques and the methods of enhancing students' cognitive activity at lectures.

Key words: student, thinking, development, lecture, method, reception, activation

Мавзунинг долзарблиги шу сохадаги мамлакатимиз хамда чет эллик олимларнинг бир катор тадкикотлари ва ишланмалари (О.Р.Розиков, К.З.Зарипов, Б.Р.Адизов, Н.Саидахмедов, У.Толипов, И. О. Загашев, С. И. Заир-Бек, Л. Ф. Красинская, Л. И. Савва, Т. Г. Галактионова, А. А. Вербицкий, Я. Р. Якупова, Dillon J.T., Halpern D ва б.) мавжудлиги хамда купгина олий таълим муассасалари укитувчилари томонидан тадкикотимиз мавзусига алохида кизикиш билдирилаётганлиги билан белгиланади.

Биз анъанавий деб атайдиган таълим жараёнида маъруза машгулотлари талабаларни укитишнинг асосий шакли сифатида эътироф этиб келинмокда. Аммо охирги вактларда маърузага нисбатан муносабат кескин узгарганлигининг гувохи буляпмиз.

Электронный научный журнал «Биология и интегративная медицина» №2 - март-апрель (49) 2021

Замонавий ахборот воситаларининг кенг кулланилаётганлиги сабабли, электрон укув материаллари жумладан, дарсликлар, укув кулланмалари ва услубий курсатмаларнинг электрон нусхаларини бевосита укиш ва урганиш, шунингдек купайтириш натижасида улардан фойдаланиш имкониятлари кенгайиб бормокда - [1, 2, 12, 15, 33, 43].

ОТМдаги суров натижаларининг курсатишича укув материалини узлаштириш жараёнида талабалар маъруза машгулотларини самарадорлиги нуктаи назаридан - укув х,ам ишлаб чикариш амалиёти, амалий-семинар х,амда лаборатория машгулотлари, шунингдек мустакил таълимдан сунг туртинчи уринга куйишлари фикримизнинг далилидир.

Уларнинг фикрича маълум курс буйича электрон кулланмалар маъруза материалларини кераксиз равишда конспектлаштиришнинг олдини олиб, амалиёт жараёнига купрок ватни сарфлаш имкониятини х,осил килади.

Афсус билан кайд этиш керакки, таълим муассасаларида ташкил этиладиган аксарият маъруза машгулотлари баъзи номута-носибликлар асосида ташкил этилиб, машгулот самарадорлигига акс таъсир этиши мукаррар. Кайд этилган маърузаларда укув материаллари вербал х,олда тайёр такдим этилиб, кургазмали материаллардан жуда кам фойдаланилган х,олда, яна энг ачинарли томони талабаларнинг паст интеллектуал фаоллиги тарзида ташкил этилади. Маълумки фундаментал билимлар адаптив тарзда, яъни оддий равишда мавжуд ахборотларга янги ахборотларни кушиш оркалигина х,осил килинмайди - [3, 10, 11, 20, 25, 44, 50].

Фундаментал билимларни эгаллаш учун биринчи навбатда укув материалини тушуниш, кайта ишлаш ва тизимлаштиришга йунал-тирилган интенсив тафаккур фаолияти талаб килинади. Купгина талабалар та^лил килинмаган билимларни узлаштириш даражаси-

даги интеллектуал ривожланиш боскичида колиб кетиб мавжуд муаммо буйича уз фикрларини баён этиш, мукобил гояларни киёсий тахлил этиш, материаллар мазмунидаги тушунчаларни умумлаш-тириш, якуний хулосалар чикаришга кийналадилар - [4, 5, 13, 14, 21, 22, 41, 42, 51].

Табиий савол тушлади. Талабалар тафаккурини фаоллашти-ришга йуналтирилган педагогик усулларни куллаш оркали маъруза машгулотлари самарадорлигини таъминлаш мумкинми? ёки замона-вий таълим методлари ва педагогик усулларга асосланиб, маъруза машгулотлари самарадорлигини таъминлаган холда, талабалар касбий тафаккурини ривожлантиришга эришиш мумкинми?

Тадкикотимизнинг максади тадкикотчи-олимлар томонидан ишлаб чикилган маъруза машгулотлари жараёнида талабалар хотираси ва тафаккурини фаоллаштиришга каратилган усулларни урганиш ва улардан тиббий педагогик таълим йуналиши талабалари укув-тарбия жараёнида фойдаланиш имкониятларини бахолашдан иборат булди.

Маъруза-талабаларнинг укув-билув фаолиятини узлуксиз бош-карадиган укитишнинг асосий ташкилий шаклларидан бири хисоб-ланади.

Маъурза атамаси-лотинча lection (укиш) сузидан келиб чикиб, дастлаб кадимги Юнонистонда пайдо булди хамда кадимги Римда укитишнинг асосий шакли сифатида эътироф этила бошланди.

Олий таълим муассасаларидаги маъруза - таълим жараё-нидаги дидактик циклнинг бош бушни хисобланиб, унинг максади талабалар томонидан укув материалининг кейинги кисмларини узлаштириш учун мустахкам илмий-назарий асосни шакллантириш-дан иборатдир.

Маъруза куйидаги функцияларни бажаради: - Ахборот ( керакли маълумотларни такдим этади);

- Стимулловчи (мавзуга кизикишни уйготади);

- Тарбияловчи, ривожлантирувчи (вокев-х,одисаларга бах,о беради, тафаккурни ривожлантиради);

- Йуналтирувчи;

- Тушунтирувчи ( масалан асосий илмий категорияларни);

- Ишонтирувчи ёки исботловчи.

Шунингдек, талабанинг шахсий етуклигига таъсир курсатиб, унда умумий маданият х,амда эрудициянинг ривожланишига ёрдам беради - [6, 7, 8, 9, 10, 16, 17].

Юкорида кайд этганимиздек, х,озирги кунда маъруза машгулотларининг "тарафдор"лари билан бир каторда унинг "ракиблари" х,ам мавжуд булиб, улар укув материалини маъруза тарзида такдим этишнинг салбий томонлари тугрисида куйидаги далилларни келтирадилар:

- Маъруза талабаларни бошкалар фикрини пассив равишда кабул килишга ургатиб, мустакил тафаккурнинг ривожланишига тускинлик килади.

- Маъруза мустакил тайёргарлик асосидаги машгулотларга булган кизикишни сундиради;

- Маърузалар дарслик булмаган х,олдагина керак булади;

- Маъруза давомида барча талабалар х,ам укув материалини узлаштиришга улгурмайди;

Аммо шуни кайд этиш лозимки, маърузадан воз кечиш талабаларнинг илмий тайёргарлик даражасини пасайтириб, семестр давомидаги укув фаолиятининг тизимли х,амда бир маромда кечишига салбий таъсир курсатади. Шунинг учун х,ам маъруза ОТМ да укитишнинг энг асосий шакли сифатида эътиборга лойикдир.

Юкорида курсатилган камчиликларни укув материалини такомиллаштирилган методика асосида баён этиш оркали бартараф этиш мумкин. Айнан маъруза машгулотларида мустакил тафаккурни

ривожлантириш, шунингдек, таллия, синтез, киёслаш, умумлаш-тириш каби тафаккур операцияларни амалга ошириш имкониятлари бекиёсдир. Шу сабабли маъруза педагогик вазифаларни амалга ошириш учун амалга оширилмаган кенг имкониятлар ва ички зах,ираларга эгадир.

Маъруза маштулотларини ташкил этишнинг самарали технологиясини америкалик мутахассислар Д.В. Джонсон, Р.Т. Джонсон хамда К.А. Смитлар таклиф этишган булиб, маъруза машгу-лотларини ташкил этишда улар учта боскични ажратиб курсатишади:

1) тайёргарлик, бунда укитувчи талабаларда мавжуд билимларни фаоллаштиради, уларнинг диккатини урганилаётган муаммога тулик жалб килади ва шу муаммони урганишга кизикиш уйготади;

2) амалга ошириш ва англаш боскичи. Бу боскичда янги укув материали баён килиниб, аввалдан уйланган ва тайёрлаб куйилган топшириклар тизими танкидий кайта ишлаш ва та^лил килиш максадида такдим килинади;

3) рефлекция боскичи. Бу боскичда талабалар укув материали мазмунини та^лил килиш билан бирга янги билимларни англаш жараёнини узлаштирадилар.

Такдим этилган маърузаларни ташкил этиш технологияси уз навбатида талабаларнинг маъруза давомида укув-билув фаолият-ларини фаоллаштириш методларини куллашни талаб килади.

Ишлаб чикилган ва амалиётда кулланилган методларни урганиш асосида тиббий таълим йуналиши талабалари учун касбий педагогика фанини укитишда: муаммоли вазиятлар методи, фаол-лаштирувчи саволлар методи, диалог методи, визуализация методи, хамда касбий тафаккурни ривожлантиришнинг бошка усулларини тавсия этдик - [18, 19, 23, 24, 40].

Муаммоли вазиятлар методи - маъруза машгулоти давомида таълим берувчининг муаммоли вазиятларни яратишга ва таълим олувчиларнинг фаол билиш фаолиятларига асосланган. У аник вазиятни та^лил килиш, ба^олаш ва кейинги карорни кабул килишдан тузилган. Маъруза машгулотида талабаларнинг касбий тафаккрини ривожлантиришга каратилган муаммоли вазиятлар муаммоли вазиятларнинг сабаб ва окибатларини та^лил килиш х,амда уларнинг ечимини топиш буйича куникмаларини шакллантиришга каратилади.

"Муаммоли вазият" методи учун танланган муаммонинг мураккаблиги таълим олувчиларнинг билим даражаларига мос келиши керак. Улар куйилган муаммонинг ечимини топишга кодир булишлари керак, акс х,олда ечимни топа олмагач, таълим олувчиларнинг кизикишлари сунишига, узларига булган ишончлари-нинг йуколишига олиб келади. «Муаммоли вазият» методи кулланил-ганда таълим олувчилар мустакил фикр юритишни, муаммонинг сабаб ва окибатларини та^лил килишни, унинг ечимини топишни урганадилар.

Муаммоли вазифани ишлаб чикиш катта ме^нат ва педагогик ма^оратни талаб этади. Кридага биноан, вазифани бир неча маротаба тажрибадан утказгандан сунг укув гуру^ида омадли вариантини тузишга эга булинади. Шунга карамай, бундай вазифалар назарияни хщикий вазият билан бо^аш имконини беради. Бу таълим олувчилар онгида укитишни фаоллаштиришга имкон беради, касбий тафаккурлари ривожланиши учун урганилаётган материалнинг амалий фойдасини англаб етишга ёрдам булади - [26, 27, 28, 29, 30].

Фаоллаштирувчи саволлар методи. Талабалар тафаккурини фаоллаштириш х,амда уларнинг эътиборини жалб этиш максадида маърузачи аудитория олдига фаоллаштирувчи х,амда риторик саволлар куяди.Бир мунча сукутдан сунг укитувчи фаоллаштирувчи саволга жавоб бериш учун исталган талабани жалб этади. Укитувчи

берилган жавобни албатта изохлаши керак, жавоб нотугри берилган такдирда узи унга жавоб бериши керак.

Диалог методи. Маъруда вактидаги диалог укитувчи ва талаба уртасида фикрлар алмашувини юзага келтириб, узаро мулокот воситасида маърузанинг маълум бир боскичида укув маълумот-ларини баён этиш ва мустахкамлаш имкониятини беради. Диалогни ташкил этиш учта саволга жавоб бериш тарикасида амалга ошири-лади:

- биз кайси ва кандай маълумотларни кабул килдик?

- уз фаолиятимизда нималарга интиламиз, кабул килинган маълумотлар максадга эришиш учун етарлими?

-максадга эришиш учун эгалланган билимларимизни кай тарзда фойдаланамиз?

Диалогни ташкил этишда укитуви ва талаба орасида тулик ишонч мухитини хосил килиш керак. Талаба уз фикрларини хато булган такдирда хам дадил баён килиши лозим. Чунки диалогда асосий максад талабаларда мазкур муаммо буйича кизикиш хосил килиш хамда шу оркали унинг тафаккур механизмини ишга солишдан иборат. Шунга эришиш окали укитувчи талабанинг хатоларини киска шарх оркали тез ва осон бартараф этади, керак холатда жавобларни тулдиради - [31, 32, 34, 44, 45].

Визуаллаштириш методи. Бу метод таълимда кургазмалилик принципини амалга оширади. Маълумки, кургазмалилик нафакат укув материалини эслаб колиш хамда кабул килиш имкониятини беради, балки талабанинг аклий фаолиятини фаоллаштириш, урганилаётган холатлар мазмунини чукур тушуниш ва англашга ёрдам беради. Бирон маълумотни баён килиш учун узундан-узок гапирш мумкин, лекин шу маълумотларни асословчи расм, схема, диаграмма, гистограмма, ёки жадвални курсатиш оркали барча нарса тушунарли булиши шубхасиздир.

Визуал тафаккур конуниятларни урганиш унинг карор кабул килишнинг ижодий характери билан бо^иклигини курсатади. Визуаллаштириш методи тизимлаштириш, диккатни жамлаш ва та^лил килинаётган маълумотларнинг энг мух,им жи^атларини ажратиш оркали тафаккур жараёни шаклланишини таъминлайди.

Визуал маълумотлар укитувчи томонидан макет, расм, график, фотография, фильм, мультфильм воситасида доска ёки проектор оркали намойиш килинади - [35, 36, 46, 47].

Бундай ташкил этилган маърузалар нафакат талабалар касбий тафаккурини ривожлантирибгина колмасдан укитувчининг уз устида ишлаши х,амда ижодий характердаги фаолиятини ривожлантиришга х,ам туртки булади.

Х,озирги кунда тажрибали укитувчилар томонидан LearningApps, Hot Potatoes, 3ds Max, Blender, AutoQ3D, Bryce (DAZ Productions), DX Studio, Sculptris каби куплаб анимацион дастурлардан фойдаланиб тайёрланган укув материаллари х,ам талабаларга маъруза машгулотларини кизикиб тинглаш, урганилаётган материалнинг мо^иятини англаш х,амда тафаккур даражасини устиришга хизмат килади - [37, 38, 39, 48, 49].

Хулоса. Шундай килиб, талабалар укув-билув фаолиятини маъруза машгулотларида бошкариш х,амда такомиллаштирш укитувчи олдидаги энг му^им дидактик вазифалардан бири х,исоб-ланади. Бу муаммо узида талабаларнинг касбий х,амда билишга булган кизикишларини стимуллаш, уларнинг маъруза машгулот-ларида фаол иштирок этишлари, маъруза материаллари буйича мустакил ишларини ташкил этиш жараёнини камраб олади.

Бу вазифаларнинг барчаси яхлит методик усуллар комплексини куллаш воситасида ечилади.

Уз навбатида талабалар билиш фаолиятини фаоллаштирувчи барча методлар укув материали мазмуни, аудитория таркиби ва тайёргарлигига бо^ик холда кулланиши максадга мувофикдир.

Afla6MeT.nap pytixaTM:

1. Bozorov Z.A. The system of formation of civic culture among students in higher educational institutions. //ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (81), 455-458. Soi: http://s-o-i.org/11/TAS-01-81-81 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS, Scopus ASCC: 3304. (2020).

2. Bozorov Z.A., Samandarova G.Y. Ideological movement of legends and traditions in the novel "Shaytanat" by Tohir Malik. //ISJ Theoretical & Applied Science, 04 (84), 1014-1016. Soi: http://s-o-i.org/1.1/TAS-04-84-187 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS Scopus ASCC: 1208. (2020).

3. Bozorov Z.A. The role of motivation, needs and interests in the formation of civil culture of future medical workers// ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal https://saarj.com. 2021, Vol. 11, Issue 3, March, DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00419.5. P.2110-2118

4. Jumaeva G.A., Mustafaeva Sh.A., Bekchanova C.D., Yuldasheva N.M. Application cooperative teasching methods during practical exercises // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 2021, Vol. 11, Issue 2, February DOI: 10.5958/22497137.2021.00420.1 P.-823-827.

5. Kurbanoba G.N. Pedagogical and psychological bases on developing students' professional thinking in medical pedagogical education. //International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 2020, Vol. 24, Issue 06, 3059-3067.

6. Kurbanova G.N. Development of professional thinking through communicative skills among students of medical universities //International Scientific Journal Theoretical & Applied Science // 2019 Issue: 11 Volume: 79

7. Kurbanova G.N. Yoshlarda ijodkorlik va kreativlik qobiliyatlarini rivojlantirishning muhim yo'nalishlari // "Pedagogik mahorat" 2019, 3, 6772.

8. Kurbanova G.N. Pedagogical and psychological bases on developing students' professional thinking in medical pedagogical education// International Journal of Psychosocial Rehabilitation //2020 march Volume 24 - Issue 63059-3067

9. Kurbanova G.N. Formation of professional thinking in future //International Journal for Advanced Research In Science 2020, Volume 10, Issue 05, May P. 98-102.

10. Kurbanova G.N. The role of ancestral heritage in the development of professional thinking of future professionals //International Scientific Journal Published: 2020, 30.01.- Р. 447-450.

11. Kurbanova G.N. The role of innovative lectures in the improvement of students professional thinking // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 2021, Vol. 11, Issue 3, March, DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00419.5. P.-2360-2369.

12. Rakhmatova M.R., Jalolova V.Z., Jumaeva G.A., Nazarov C.E. The level of knowledge of students acquired in interactive ways "Blitz method" and "Case study"// Новый день в медицине 2019. - №4 (28). -Р. 69-73.

13. Rakhmatova M.R., Jalolova V.Z. Effectiveness of the combined application of interactive methods "debats" and "a weak link" in the conduct of the lesson // Биология и интегративная медицина- 2018. -№4. - Р. 225-231.

14. Rakhmatova M.R., Jalolova V.Z. The place of innovative technologies in training of highly qualified personnel in the highest medical educational institutions // Биология и интегративная медицина 2018. -№3. - Р. 234-247.

15. Rakhmatova M.R., Jalolova V.Z., Klichova F.K., Rajabov N.G. Interactive methods "blitz method" and "case study" factor affecting the level of knowledge // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal Vol. 2021, 11, Issue 2, February 2021 DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00419.5. P.-828-831.

16. Rajabov N.G., Klichova F.K., Mustafaeva. Sh.A., Sharipova R.G. Interactive learning methods factor development of students 'knowledge level // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 2021, Vol. 11, Issue 2, February DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00418.3. P.-832-835.

17. Sharafutdinova R.I., Muratova G.S., Tursunbayeva M.T. Concepts of ecological thinking and education and their formation in the minds of students // Биология и интегративная медицина 2020. - №4 (44). С 156-161

18. Sharafutdinova R.I., Muratova G.S., Mustafayeva SH.A. Tursunbayeva M.T. Collaborative learning methods and their application during practical exercises //Биология и интегративная медицина 2020, №4 (44). С 162-173.

19. Sharafutdinova R.I., Muratova G.S. Role formation of ecological thinking and education in higher education institutions // ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal 2021, Vol. 11, Issue 2, February DOI: 10.5958/2249-7137.2021.00540.1 P.-1415-1419.

20. Бозоров З.А. Фукаролик жамияти - талаба-ёшларда фукаролик маданиятини ривожлантиришнинг максади ва асоси сифатида. /Педагогик майорат. - 2019 й. 2-сон 32-37 б.

21. Бозоров З.А. Тиббиёт ходимларида фукаролик маданиятни ривожлантириш ижтимоий - педагогик зарурат сифатида. //Музыкальное исскуство и образование: Традиция и инновации. //Сборник материалов международной научной конференции. Челябинск 2019 г. -169 стр.

22. Бозоров З.А. Маънавий етук ёшларни тарбиялашда фукаролик маданиятининг роли. //Талабалар маънавиятини ривожлантиришнинг инновацион механизмларини такомиллаштириш йуллари: Муаммо ва ечимлар. //Халкаро ташкилотлар иштирокида республика микёсидаги илмий - амалий конференция. Бухоро 2020 й. 489-501 б.

23. Бозоров З.А Тиббиет олийгохи талабаларида фукаролик маданиятини ривожлантиришнинг психологик хусусиятлари. //Психология (Бухара). 2020 спец выпуск № 2, 38-43.

24. Курбанова Г.Н. Тиббий педагогика таълим йуналиши талабалари касбий тафаккурини ривожлантиришда педагогик мулокотнинг ацамияти //Наманган давлат университети илмий ахбороти" 2019. №7. 307-311.

25. Курбанова Г.Н. Тиббий педагогика таълим йуналиши талабалари касбий тафаккурини ривожлантиришнинг педагогик-психологик хусусиятлари // Психология (Бухара). 2019. № 4. 217-222.

26. Курбанова Г.Н. Пути повышения эффективности обучения русскому языку студентов-медиков с использованием интерактивных технологий на занятиях по русскому языку //Вестник Таджикского национального университета 2019 №5. С -207-212.

27. Курбанова Г.Н. Формирование профессионального мышления у будущих медиков-педагогов /Освта та розвиток обдарованоТ особистост 2019, № 3 (74) III квартал, 25-29.

28. Курбанова Г.Н., Сариев А.Б. Педагогические компетентности в сфере развития профессионального мышления ^жнародна науково-практична конферен^я «Реалiзацiя компетентнюно орieнтованого навчання в освт: теоретичний i практичний аспекти», 20194 жовтня КиТв, 32.

29. Курбанова Г.Н. Формирование профессионального мышления у будущих медиков-педагогов. //Освта та розвиток обдарованоТ особистосп// - КиТв: 2019. Вип. 3 (74). 25-29 DOI: https://doi.org/10.32405/2309-3935-2019-3(74)-25-29

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

30. Курбанова Г.Н. Особенности профессионального мышления как фактор обучения медико-педагогического персонала современного этапа. /Университетская наука: взгляд в будущее Сборник научных трудов по материалам Международной научной конференции, посвященной 85- летию Курского государственного медицинского университети. Курск 2020, 7 февраль, 763-766 стр

31. Жалолова В.З., Рахматова М.Р., Кличова Ф.К., Назаров С.Э. Роль инновационных методов обучения на развитие уровня знаний студентов // Новый день в медицине. - 2019. - №4 (28). 32-35.

32. Жалолова В.З., Рахматова М.Р., Мустафоева Ш.А. Кличева Ф.К. "Мунозара" х,амда "Заиф бу™н" интерактив усулларни бирлаштирган х,олда дарс утиш самарадорлиги // Новый день в медицине 2020. - №1 (29). - Б. 24.

33. Жалолова В.З., Рахматова М.Р., Шарафутдинова Р.И., Муратова Г.С. Инновацион педагогик технологияларнинг амалий машгулотлар утказишдаги а^амияти / Учинчи Хал^аро укув онлайн конференция материаллари//Тиббий таьлимнинг замонавий ах,воли, муаммо ва исти^боллари. Бухоро. Узбекистан. - 2020. - Б.143.

34. Исабаева М.М. Биологияни укитишда со^ом турмуш тарзи куникмаларини шакллантириш методикаси. // - Т.: «Фан ва технология», 2012.

35. Исабаева М. М. Инновацион таълим му^итида со^ом турмуш тарзи куникмаларини таркиб топтириш технологияси // Современное образование (Узбекистан). 2016. №10.

36. Орзиев З.М., Рахматова М.Р., Жалолова В.З., Кличова Ф.К. Критерии эффективности уровня знаний студентов, приобретенных интерактивными методами обучения// «Дневник казанской медицинской школы» 2019, июнь С 38-42.

37. Орзиев З.М., Рахматова М.Р., Жалолова В.З. Влияние интерактивных методов обучения на формирование уровня клинических знаний // Вестник Международного Университета Кыргызстана 2018 №3 С 163-167.

38. Орзиев З.М., Рахматова М.Р., Жалолова В.З. Влияние интерактивных методов обучения на формирование уровня клинических знаний // Вестник Международного Университета Кыргызстана 2018 №3 С 163-167.

39. Орзиев З.М., Рахматова М.Р., Жалолова В.З. Интерактив методларни бирлаштирган холда дарс утиш самарадорлиги / «Современное состояние, проблемы и перспективы медицинского образования» международная учебно-научно-практическая конференция С 92-95.

40. Рахматова М.Р., Жалолова В.З., Мустафаева Ш.А., Нурова З.Х. Малакали тиббий кадрлар тайёрлашда инновацион педогогик технологияларнинг урни // Новый день в медицине 2020. - № 1 (20). -С. 77-80.

41. Рахматова М.Р., Насирова С.З., Жалолова В.З. Применения инновационных технологий при обучении работников образования /Сборник учебно-практической конференции// Инновационный подход к вопросам повышения качества подготовки специалистов в медицинских ВУЗах. Ташкент. Узбекистан. - 2019. - С. 274-277.

42. Рахматова М.Р., Жалолова В.З., Кличова Ф.К. Применение интерактивных технологий case-study и «слабое звено» для обучения в медицинских вузах / Материалы международной учебно-научно-практической конференции - Современное состояние, проблемы и перспективы медицинского образования. Ташкент. Узбекистан. -2019. - С. 100-102.

43. Рахматова М.Р., Жалолова В.З., Юлдашева М.М., Юлдашева М.М. Талабалар орасида со^ом турмуш тарзини тар™б этувчи тугараклар ташкил этишнинг устуворлиги // Биология и интегративная медицина 2021, 1 (47), 444-454.

44. Рузиева М.Х., Юлдашева М.М., Турсунбаева М.Т. Малакали кадрларлар тайёрлашда интерактив таълим усулларидан фойдаланган холда дарс утиш устиворлиги // Биология и интегративная медицина 2020, №1 - январь-февраль (41) С 86-98.

45. Рузиева М.Х. Амалий машгулот дарсларида интерактив усулларни куллаш устиворлиги // Новый день в медицине 2020, 2(30/2). - С. 67-71

46. Шарафутдинова Р.И., Муратова Г.С., Турсунбаева М.Т. Экологик таълим ва тарбия тушунчаларини шакллантириш тамойиллари //Биология и интегративная медицина 2020, №1 январь-февраль (41), 98-105

47. Шарафутдинова Р.И., Муратова Г.С., Турсунбаева М.Т. Талабаларда экологик тафаккур ва тарбия тушунчаларини шакллантириш // Новый день в медицине 2020, 1 (29), 105-107.

48. Юлдашева М.М., Рузиева М.Х., Юлдашева Н.М. Тиббиёт институтида узбек тили фанидан амалий маштулотлар утказишда «кучсиз халка» хамда "дискуссия" интерактив таълим усулларни биргаликда куллашнинг афзалликлари // Биология и интегративная медицина 2020, №1 - январь-февраль (41) С 105-113.

49. Юлдашева М.М. «Заиф бу^н» ва "давралар" интерактив таълим усулларни биргаликда куллаш унумдорлиги // Новый день в медицине 2020, 1 (29), С 107-109.

50. Юлдошев У.Р., Курбанова Г.Н., Юлдашева М.М., Лысых О.А. «Пути повышения эффективности обучения русскому языку студентов-медиков с использованием интерактивных технологий на занятиях по русскому языку» // Вестник Таджикского национального университета 2019, 207.

51. Юлдашева М.М., Юлдашева М.М. Применение методов совместного обучения при проведении практических занятий // Биология и интегративная медицина. 2021. №1 (48). С. 436-443.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.