Научная статья на тему 'ТАДЖИКИСТАН И КИТАЙ: К ВОПРОСАМ О СТРАТЕГИЧЕСКОМ ПАРТНЕРСТВЕ'

ТАДЖИКИСТАН И КИТАЙ: К ВОПРОСАМ О СТРАТЕГИЧЕСКОМ ПАРТНЕРСТВЕ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
79
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТАДЖИКИСТАН / КИТАЙ / СТРАТЕГИЧЕСКОЕ ПАРТНЁРСТВО / ЭКОНОМИЧЕСКОЕ ПАРТНЁРСТВО / МНОГОСТОРОННОСТЬ / ДРУЖБА / СОГЛАШЕНИЕ / РЕЕСТР / ФИНАНСЫ / ВЫГОДА / ИНСТИТУТ / РАЗВИТИЕ / ЭВОЛЮЦИЯ / ИНТЕГРАЦИЯ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Мирзоев Ниёз Мирзбадалович, Мирзоев Хабибджон Табрикджонович

Китайская Народная Республика занимает важное место во внешней политике Республики Таджикистан, которая установила дипломатические отношения 4 января 1992 года. В данной статье анализируются основные этапы и развития двустороннего сотрудничества между Республикой Таджикистан и Китайской Народной Республики, а также рассматриваются вопросы формирования и расширения отношений между двумя странами до уровня стратегического партнерства. Договорно-правовую базу взаимоотношений двух стран составляют более 200 подписанных сторонами межгосударственных документов. Анализ показывает, что двусторонние отношения между Таджикистаном и Китаем развиваются в очень хорошем темпе. Экономическое сотрудничество с Китаем является одним из важнейших факторов экономического развития Таджикистана. Необходимо и дальше развивать сотрудничество в этой области с целью достижения более значимых целей. Важно также отметить, что организация и проведение Дней культуры между Таджикистаном и Китаем стали традицией и ежегодно проходят в столицах двух стран. Это позволит народам двух стран познакомиться с культурой и искусством друг друга. С точки зрения безопасности обе страны заинтересованы в укреплении стабильности и безопасности в регионе. Безопасность региона Центральной Азии очень важна для Китая. В связи с этим очень важно развитие и укрепление двустороннего и многостороннего сотрудничества в борьбе с терроризмом и незаконным оборотом наркотиков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по истории и археологии , автор научной работы — Мирзоев Ниёз Мирзбадалович, Мирзоев Хабибджон Табрикджонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TAJIKISTAN AND CHINA: ON THE QUESTION OF STRATEGIC PARTNERSHIP

The People's Republic of China occupies an important place in the foreign policy of the Republic of Tajikistan, which established diplomatic relations on January 4, 1992. This article analyzes the main stages and development of bilateral cooperation between the Republic of Tajikistan and the People's Republic of China, and also discusses the formation and expansion of relations between the two countries to the level of strategic partnership. The contractual and legal basis of relations between the two countries is made up of more than 200 interstate documents signed by the parties. The analysis shows that bilateral relations between Tajikistan and China are developing at a very good pace. Economic cooperation with China is one of the most important factors in the economic development of Tajikistan. It is necessary to further develop cooperation in this area in order to achieve more significant goals. It is also important to note that the organization and holding of the Days of Culture between Tajikistan and China have become a tradition and are held annually in the capitals of the two countries. This will allow the peoples of the two countries to get acquainted with each other's culture and art. From the point of view of security, both countries are interested in strengthening stability and security in the region. The security of the Central Asian region is very important for China. In this regard, it is very important to develop and strengthen bilateral and multilateral cooperation in the fight against terrorism and drug trafficking.

Текст научной работы на тему «ТАДЖИКИСТАН И КИТАЙ: К ВОПРОСАМ О СТРАТЕГИЧЕСКОМ ПАРТНЕРСТВЕ»

Автор опираясь на сведения русских исследователей, в частности Е.КМейендорфа, который в своих исследованиях указывает на этнический и количественный состав населения не только Бухарского ханства, но и Самарканда.

В статье приведены многочисленные сведения о кварталах, заселение их ремесленниками, их образе жизни в Самарканде, основная часть которых своим трудом и участием в экономической жизни способствовало развитию города.

Ключевые слова: Самарканд, город, VIII, гузар, квартал, основное.

THE HISTORY OF THE FORMATION OF THE TAJIK QUARTERS OF SAMARKAND

In the article, the author reveals the history of the creation of the quarters and guzars of the ancient capital of the Tajiks - Samarkand. The author reveals the social peculiarity and life of Tajik artisans, who made up the bulk of the population of Samarkand in different periods of the rule of khans and emirs. The valuable historical information presented by the author on the creation of the quarters and their settlement by ethnic groups of Sarmarkand, from the period of the Temurids rule up to the end of the 19 th century, deserves a certain interest. The ethnic basis of the indigenous population of Samarkand during this period was along with the Turkic-speaking groups and Tajiks. The author relying on the information of the Russian researcher E.K. Meyendorf who in his research points to the ethnic and quantitative composition of the population not only of the Bukhara Khanate, but also ofSamarkand.

The article provides numerous information about the neighborhoods, their settlement by artisans, their way of life in Samarkand, the main part of which, through their work and participation in economic life, contributed to the development of the city.

Key words: Samarkand, city, VIII, guzar, quarter, main.

Сведения об авторе:

Алимов Цобил — ассистент кафедры истории таджикского народа Кулябского государственного университета им. Абуабдулло Рудаки (тел:985744405). Бокиев Рузибек Усмонович - кандидат истарических наук, дотсент кафедры история таджикского народа Кулябского государственного университета имени А. Рудаки Тел: (+992) 901001169

About the author:

Alimov Kobil - Assistant of the Department of the History of the Tajik People of the Kulyab State University

Bokiev Ruzibek Usmonovich - Candidate of Historical Sciences, Associate Professor of the Department of History Tajik people of Kulob State University named after A. Rudaki Phone: (+992) 901001169

ТОЧИКИСТОН ВА ХИТОЙ: ДАР МАСИРИ ШАРИКИИ СТРАТЕГИ (дар х,ошияи 30-солагии баркароршавии робитах,ои дипломата)

Мирзоев Н.М., Мирзоев X Т.

Донишгохц миллии Тоцикистон

Чумхурии Мардумии Чин яке аз кишвархои мухим дар сиёсати хоричии Чумхурии Точикистон ба хисоб меравад. Муносибатхои дипломатй байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин 4-уми январи соли соли 1992 баркарор гардиданд, ки аз ин сана 30-сол сипари гардид. Сафорати Чумхурии Мардумии Чин дар Душанбе 13- уми марти соли 1992 ва Сафорати Чумхурии Точикисгон дар Пекин 7-уми апрели соли 1997 ба фаъолият пардохтанд. [6. С.95] Чумхурии Мардумии Чин барои Чумхурии Точикистон хамчун кишвари кудратманди сиёси ва иктисодй, дорои ахамияти калони иктисодиву сиёсй мебошад. Дар ин замина харду кишвар хамкорихои худро хамчун шарикони боэътимод дар хамаи сохахо ба рох мондаанд.

Заминаи меъёрй-хукукии ду кишварро зиёда аз 200 санади дучонибаи байнидавлатй ташкил медиханд. Изхороти якчоя оид ба усулхои асосии муносибатхо байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин аз 9 марти соли 1993, Шартнома дар бораи муносибатхои неки хамсоягй, дуста ва хамкорй байни Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин аз 15 январи соли 2007, Изхороти якчояи сарони давлатхои Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин оид ба баркарор кардани муносибатхои шарикии стратегй аз 20 май соли 2013 ва Изхороти якчояи Чумхурии Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин оид ба таквияти минбаъдаи хамкории стратегй аз 13 сентябри соли 2014 санадхои асосие мебошанд, ки муносибатхои дучониба дар заминаи онхо тахия шуда, барои рушди муносибатхои дучонибаи устувор ва дарозмуддат пояи кавии хукукй-

шapтнoмaвй гyзoштaaнд [7]. 31 aвгycги шли 2017 бaйни Чyмxypии Ba Чyмxypии

Mapдyмии Чин Эълoмияи мyштapaк oид бa иcгикpopи шapикии cгpaтeгии xaмaчoнибa бa имзo

pacoнидa шуд, ки зaминaи мycгaxкaми pyшди xaM^prn^ дyчoнибapo фapoxaм oвapд.

Тафсири муносибатх,ои дучонибаи Точикистон ва Чумхурии Мардумии Чин

Чин бyзypгтapин xaмcoя кишвapи бa xиcoб paфтa, мacoфaи умумии capxaдии бaйни

ду кишвap 495 килoмeгppo тaшкил мeдиxaд. Ду кишвapи xaмcoя мyнocибaтx,oи xyби диплoмaтиpo гз pyйи пpинcипxoи xaмcoягии тек, дусгй, шapикй Ba бapoдapй бa pox мoндaaнд. Рaиcи Чyмxypии Mapдyмии Чин СИ Чинпин бa мyнocибaти Тoчикиcтонy Чин бaxoи бaлaнд дoдa, кaйд мeкyнaд, ки «ТУЛИ 27 шли xaмкopиxo кишвapxoи мo бa якдигap эътимoдy эxтиpoм гyзoштa 6O дapнaзapдoшти мaнфиaтx,oи тapaфaйн xaмкopиxopo вaceъ бa pox мoндaнд. Mo дap якчoягй нaмyнaи xyби дустй Ba xaмкopии cyдмaнди кишвapxoи гyнoгyнcoxт, гyнoгyнфapxaнг Ba гyнoгyнaндoзapo нишсн дoдeм». [20] Хдмчунин Пpeзидeнти дap бapкияи тaбpики бa мyнocибaти 25-умин coлгapди OFOЗи

poбитaxoи диплoмaтй миёни Чyмxypии Ba Чyмxypии Mapдyмии Чин ^йд мeкyнaнд, ки

«гайи дaвpaи cипapишyдa мyнocибaтx,oи дустй Ba xaмкopиxoи гyнoгyнчaнбaи To^racTORy Хитoй чй дap чopчyбaи дyчoнибa чй дap шaкли биcёpчoнибa бeмaйлoн pyшд нaмyдaнд». [24. С. 7]

^бик caфиpи Чyмxypии дap Чyмxypии Mapдyмии Чин, муншии умумиии Сoзмoни

X,aмкopии ^ŒaœM Рaшид Олимoв нaзapи xyдpo дap бopaи paвoбити Тoчикиcroнy Чин дap кoнфpoнcи Тоцикистон-Чин: дарро: ба aya якдигар чунин бaён нaмyдaacт, <^ap як мyддaти куто^и тaъpиxй, Тoчикиcтoн Ba Чин бa якдигap нaздик шyдaнд, тaвoниcгaнд фaзoи эътимoди aмики cиёcиpo бa By^ opan£, ки дap нaвбaти xyд, бa pyшди poбитaxoи дyчoнибaи TO4opaTOBy икгишдй Ba фapxaнгию гyмaнитapй мycoидaт кapд"[10]. Сaфиpи coбики Чин дap Тoчикиcтон чaнoби Юe Бин дap мycoxибa 6o pyзнoмaнигopoн бa мyнocибaти ду кишвapи xaмcoя бaxoи бaлaнд дoдa, кaйд кapдaacг, ки «Чин Ba xaмcoяxoи нaздик, шapикoни бoэътимoд Ba бapoдapoни xyбe

мeбoшaнд, ки тaъpиxи тyлoнии мyнocибaтx,oи дycтoнapo дopaнд. Чин якe aз aввaлин кишвapxo дap чaxoн acг, ки Истикдолияти Тoчикиcтонpo эътиpoф 6o oн мyнocибaти диплoмaтй бapкapop кapдaacг». [11]

Гyзaштa aз ин pyшди poбитa 6o Чyмxypии Mapдyмии Чин бapoи xeлe мyxим acг,

зepo:

> Аз нигoxи aмниятй, Чyмxypии capxaди мyштapaки тутони 6o AфFOниcгoн Ba xaмчyнин 6o Чин дopaд, ки xaмкopи дap мyбopизa 6o тeppopизмy экcтpeмизм Ba гapдиши мaвoди мyxaддиp бapoи xapдy чoниб мyфидaнд.

> Аз нигoxи сиёси, Чин кишвapи кaлиди дap минтaкa бyдa дap Сoзмoни X,aмкopии Шaнxaй Ba Сoзмoни Mиллaли Myттaxид якe aз aктopoни acocй бa xиcoб мepaвaд.

> Аз нигoxи чyFpoфи бoшaд, Чин 6o дopoи мapзи мyштapaк мeбoшaнд, ки нaзopaтy xaмкopии чиддии ду кишвapи xaмcoяpo тaкoзo мeкyнaд.

> Аз нигoxи иктишдй, Чин шapики xaмaчoнибaи cтpaтeгии бyдa дap бoзopи дoxилии мaвкeи пeшcaфoнpo дopocг.

> Аз нигoxи илму мaъpифaт, дap зaмoни мyocиp Чин якe aз кaбyлкyнaндaгoни acocии дoнишoмyзoн aз буд^ зaбoни чинй дap coлxoи ox^ тaвaччyxи чaвoнoни зиёди TO^^po бa xyд чйлб мeнaмoяд.

Сохди сиёсат ва амният. Дap мyнocибaтx,oи сиёс™у aмниятии кишвap caфapxoи pacмивy дaвлaтии capoни дaвлaтx,o шкши мyxимpo ^po мeнaмoяд. Дap чapaёни caфapxo cara^^ мyxими сиёсй, иктиcoдй, ичгимoй Ba фapxaнгй бa имзo pacидaaнд. Aввaлин caфapи pacмии Пpeзидeнти бa Чyмxypии Mapдyмии Чин мoxи мapти coли 1993 cypaт гиpифт, ки дap бa oн xaмкopиxoи дyчoнибa зaминaxo гyзoштa шyдaaнд, Ba зимни caфapи pacмии мoxи aвгycги шли 2017 capвapи дaвлaти TO^^CTO^ caix^ xaмкopиxoи дyчoнибa тo шapикии xaмaчoнибaи cгpaтeгй бapoвapдa шуд.

Дap густ^иши poбитaxoи дyчoнибa Кoмиccияи бaйниxyкyмaтй oид бa xaмкopии Чyмxypии Ba Чyмxypии Mapдyмии Чин шкши мyxимpo мeбoзaд, ки xap coл дap шaxpи Дyшaнбe Ba ё дap шaxpи Пeкин чaлacaxoи мyштapaк бapгyзop мeгapдaнд. Дap инкишoфи poбитaи сиёсии дyчoнибaи Тoчикиcгoнy Чин xaмчyнин такши мaшвapaтx,oи сиёсии вaзopaтx,oи кopxoи xopичии ду ^ниб xeлe мyxим acn Дap мaшвapaтx,oи сиёсй чoнибxo xoлaт Ba дypнaмoи pyшди мyнocибaтx,oи дусгй Ba шapикии xaмaчoнибaи Ba Чинpo бappacй мeнaмoянд [2].

Ba Чин дap coxaи aмниягy мyдoфиa дap дoиpaи Сoзмoни X,aмкopии Шaнxaй xaмкopии caмapaнoкpo бa pox мoндaaнд. Чyмxypии Тoчикиcтон Ba Чyмxypии Mapдyмии Чин дap дoиpaи ин Сoзмoн бa зидди тeppopизм Ba гapдиши Faйpикoнyнии мaвoди мyxaддиp чopaxoи пpoфилaктикй Ba дap caмги мyбopизa 6o «ce бaдй», тeppopизм, эcтpeмизм Ba ceпapaтизм xaмкopиxoи мyaccиppo бa pox мoндaaнд [21].

Бо дарназардошти хассосияти вазъи чахони имруза Точикистон ва Чинро зарур аст, то хамкорихои сиёсиву амниятии худро гусгариш дода бар мукобили зухуроти номатлуб аз кабили терроризму экстремизм муборизаи беамон баранд.

Х/амкорихри тицоративу ицтисодй. Чумхурии Мардумии Чин калонтарин сармоягузор дар иктисоди Точикистон ва шарики асосии тичоратй ба хисоб меравад. Робитахои иктисодии кишвархоро чойгир будани кишвархо дар хамсоягй ва доштани иктидорхои фаровони захирахои табии ба хам наздик мекунад. Нишондихандахои гардиши савдо дар тули 30 сол дар масири шарикии хамачонибаи стратегй аз суръати баланди рушди он гувохй медихад. Агар соли 1993 хачми гардиши савдои Точикистон ва Чин ба 8,9 миллион доллар баробар бошад, соли 2019 бошад гардиши савдои хоричии Чумхурии Точикистон бо Чумхурии Мардумии Чин ба 660,9 миллион доллар расид, ки ин ба 14,6 %-и гардиши савдои хоричии Точикистон баробар аст. Хачми умумии содирот аз Точикистон ба Чин дар соли 2018 57,1 млн. долл. ИМА-ро ташкил медихад, ки нисбат ба 2017 21,7 миллион доллар афзоиш ёфтааст. Хачми умумии воридот бошад дар давраи соли 2018 ба 594,1 миллион доллар баробар гардид, ки нисбат ба соли 2017 37,9 миллион доллар афзоиш ёфтааст. Дар чадвали 1-ум барои мукоиса динамикаи рушди хдчми гардиши савдои Точикистону Чин оварда шудааст, ки аз рушди робитахои иктисодии ду кишвар шаходат медихад [8] .

Ч,адвали №»1. Нишондихандаи гардиши савдо байни Точикистон ва Чин.

Нишондихандаи рушди гардиши савдо байни Точикистон ва Чин дар солхои 1993, 2003, 2017-2019

Манбаъ: Вазорати корхои хоричии Чумхурии Точикистон ва Сафорати Чумхурии Точикистон дар Чумхурии Мардумии Чин

Аз Чумхурии Мардумии Чин ба Точикистон асосан махсулоти нассочй, маводхои сохтмон, озукаворй ва ашёи хоми кишоварзй ва дигар молхои ниёзи мардум ворид карда мешаванд. Мутобики маълумоти Сафорати Точикистон дар Чин сохтори воридоти Чинро наздики 2000 номгуи махсулотхо ташкил медиханд. [19]

Чумхурии Мардумии Чин яке аз шарикони боэътимоди Точикистон барои расидан ба хадафхои коммуникатсионй ва истиклолияти энергетикй мебошад. Дар ин замина дар асоси робитахои дучонибаи мутакобилан судманди тарафхо даххо лоихахои вобаста ба роху наклиёт ва энергетикй татбик карда шудаанд. Бунёди рохи автомобилгарди Душанбе-Кашгар нишона аз рушди муносибатхои дучониба дар фазои хамгироии наклиётии минтака гардид. Рохи мазкур барои Чин ва Точикистон ахамияти бузурги иктисоди дошта Чинро бо Эрону Афгонистон ва Точикистонро бо Чину Покистон ва Хиндустон пайваст мекунад. Дар расидан ба истиклолияти энергетикй низ Чин хамкории густурдаро бо Точикистон ба рох мондааст. Ба истифода додани хати интиколи барки 500 кв-и «Чануб-Шимол» хамкорихои энергетикии дучонибаро такон бахшид, ки дар натича шабакаи энергетикии Точикистон ба як системаи ягона пайваст карда шуд. Хамчунин бо кумаки Чумхурии Мардумии Чин дар шахри Душанбе Маркази гармидихй ба истифода дода шудааст, ки расидан ба истиклолияти энергетикиро то андозае осон намуд. Дар мачмуъ дар Точикистон зиёда аз 100 ширкати дар асоси сармоягузории Чин фаъолияткунанда ба кайд гирифта шудаанд. Гайр аз ин, Точикистон дар якчоягй бо ширкатхои чинй корхонахои коркард ва истихрочи ангиштасанг, охан, сурма, фосфор ва фулузоти нодирро ба рох мондааст. Бо хамкории ширкатхои Точикистониву Чинй дар Точикистон ширкатхои муштараки коркарди семент низ ба фаъолият огоз намудаанд, ки бозори ватаниро бо семент таъмин ва то хадди имкон ба бозори минтакавй содирот менамояд [18].

Дар хамкорихои дучонибаи Точикистону Чин Комиссияи байнихукуматй оид ба хамкории тичоративу иктисодй накши мухимро мебозанд.8 декабри соли 2020 чаласаи 11-уми Комиссия ба тарики онлайни баргузор гардид, чонибхо барои рушди хамкории дучониба, амикгардонии шарикй, бахусус татбики лоихахои сармоягузорй дар самтхои афзалиятнок, аз чумла саноатикунонии

мaмлaкaт, тaъcиcи кopxoнaxoи caнoaтй, pyшди инфpacoxтopи лoгиcтикию coдиpoтй, тaтбики икгиcoди paкaмй, тaшкили пapкx,oи тexнoлoгй Ba Faйpa 6o ч&лби capмoяи Чин дap бa

мyвoфикa pacидaнд [5] .

Тaxлили paвoбити дyчoнибa нишен дoдaнд, ки мyнocибaтxoи икгиcoдии ду кишвap дap xoли pyшд rçapop дopaнд. Бapoи бeштap pyшд дoдaни мyнocибaтx,oй икгиcoдй, тaшкил Ba кyшoдaни «шaxpaкx,oи икгиcoдй» дap xapдy кишвap aз мaнфиaт xoлй нaxoxaнд буд. X,aмзaмoн Тoчикиcroнpo зapyp acт, бapoи pacидaн бa xaдaфи чopyми cтpaтeгй- caнoaтикyнoнии мaмлaкaт aз тaчpибa Ba xaмкopиxoи Чин caмapaнoк иcтифoдa бapaд.

XaMKopuxpu фapx¡aнгusу илмй sa гумaнuтaрй. Фapxaнг Ba илм якe aз вocитaxoи acocии pyшди диплoмaтияи мapдyмй бa xиcoб paфтa pyшди oн зaминapo бapoи xaмкopиxoи caxaxoи гушгун фapoxaм мeoвapaд. Омузиши зaбoни чинй дap мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии тасбии чyмxypй, aз чyмлa, Дoнишгoxи миллии To^^cto^ Дoнишгoxи cлaвянии Ba Pocc™, Дoнишгoxи

дaвлaтии Хyчaнд бa нoми aкaдeмик Б.Faфypoв, Дoнишгoxи дaвлaтии зaбoнx,o бa нoми С.УлyFЗOдa Ba Дoнишгoxи дaвлaти oмyзгopии бa нoми С. Айнй бa pox мoндa шyдaacт. Бoяд ёдoвap

гapдид, ки шaxpвaндoни Чyмxypии Тoчикиcтoн xaмacoлa мycтaкимaн тapики Онлaйн дap бapнoмaxoи бypcиявии гyнoгyни мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии Чyмxypии Mapдyмии Чин caбти шм Ba имгиxoн cyпopидa, coxиби poxxaт бapoи идoмaи тaxcил дap ин дoнишгoxxo мeгapдaнд. Инчунин, тapики шapтнoмaвй низ шaxpвaндoни Чyмxypии дap Дoнишгoxxoи oлии Чyмxypии

Mapдyмии Чин тедсил мeнaмoянд. Аз чyмлa дap coли тaxcили 2013-2014 -122; Ba шли 2014-2015 -277; шли 2015-2016 -240; 2016-2017 -298; 2017-2018 -243; 2019 -197 нaфap шaxpвaндoни Чyмxypии тибки бypcияxoи тaxcилй дap кypcxoи зaбoнoмyзй, зинaxoи бaкaлaвp, мaгиcтpaтypa Ba дoктop aз pyйи иxтиcoc PhD -и мyacиcaxoи тaxcилoти oлии кacби Ba илмии Чyмxypии Mapдyмии Чин фиpиcитoдa шyдaacт [23].

Ч,адвали №3. Шyмopaи дoнишчyёни точик дap мyaccиcaxoи илмии Хитoй. (8з coли 1994 тo coли 2020)

Манбаъ: Вазорати маориф ва илми Чумхурии Точикисгон

Зимнaн, дap xoлaти 19 дeкaбpи coли 2019 дap мyaccиcaxoи тaxcилoти oлй Ba илми Чyмxypии Mapдyмии Чин 3720 шaxpвaндoни Чyмxypии ^чи^агон дap иxтиcocxoи гушгун тapик;и бypcияxoи тaxcилии Xyкyмaти Чyмxypии Mapдyмии Чин тaxcил мeнaмoянд [15] .

X,aмзaмoн 65 нaфap шaxpвaндoни Чyмxypии Mapдyмии Чин дap мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии кacбии Чyмxypии ^чи^агон тaxcил мeнaмoянд. Хoccaтaн, шaxpвaндoни ин кишвap бeштap дap Дoнишгoxи милии Тoчикиcтoн, Дoнишгoxи cлaвянии Рoccия-Тoчикиcтон Ba Дoнишкaдaи зaбoнx,oи Тoчикиcтoн бa томи С. УлyFЗOдa Ba Кoнcepвaтopияи милии ^чи^агон бa нoми Т.Сaттopoв тaxcил мeнaмoянд. [13]

X,aмкopиxoи дyчoнибaи мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии кacбии Чyмxypии 6O

мyaccиcaxoи тaxcилoти oлии Чyмxypии Mapдyмии Чин, aз чyмлa xaмкopии Дoнишгoxи миллии Тoчикиcтoн, Дoнишгoxи aгpapии Тoчикиcтон бa нoми Ш.Шoxтeмyp, Дoнишгoxи дaвлaтии зaбoнx,oи Тoчикиcтoн бa томи С.УлyFЗOдa, Дoнишгoxи дaвлaтии oмyзгopии бa нoми С.Айнй,

Донишгохи давлатии Хучанд ба номи академик Б.Еафуров ва Донишгохи славянии Точикистон-Россия бо Донишгохи Синзян, Донишгохи омузгории Синзян, Донишгохи технологии Гуилин, Донишгохи Гуилин, Донишгохи омузгории Сиан, Донишгохи забонхои Даля, Донишгохи омузгории Ляонин ва дигар муассисахои тахсилоти олии хар ду кишвар рохандозй гардидаанд. Хамасола аз чониби Хукумати Чумхурии Мардумии Чин, Вазорати тичорат, Вазорати маориф ва муассисахои тахсилоти олии касбии Чумхурии Мардумии Чин семинару конфронс ва симпозиумхои байналмилалй ва курсхои омузишии кутохмуддат барои донишчуён, омузгорон ва мутахасисони сохахои гуногун гузаронида мешавад, ки донишчуён ва мутахасисони точик хам дар ин чорабинихо фаъолона иштирок ва табодули тачриба менамоянд

Дар баробари ин дар Чумхурии Точикистон 3 Маркази Конфутсий фаъолият менамоянд, ки шумораи зиёди донишчуёни точик ба омузиши забони чинй фаро гирифта шудаанд. Хамзамон дар донишгоху донишкадахои Точикистон ихтисосхои вобаста ба омузиши забону таърихи Чин вучуд доранд, ки заминаро барои омода намудани мутахассисони сохибтачриба фарохам меоваранд. Хамчунин байни Донишгоххои Точикистону Чин санадхои хамкорй оид ба табодули донишчуёну устодон ба имзо расидаанд. Дар заминаи донишгоххои Созмони Хамкории Шанхай низ равобити мутакобилан судманд ба рох монда шудааст. [13 С.77-82.]

Дар Китобхонаи миллии Точикистон Гушаи фарханги Чин бунёд гардидааст, ки дар баргузории чорабинихои фархангиву илмии дучониба ва омузиши забони чинй накши бузург дорад. Ташкил ва гузаронидани рузхои фарханги байни Точикистону Чин ба хукми анъана даромада, хамасола дар пойтахти кишвархо баргузор мегардад. Ин имкон медихад, ки мардумони ду кишвар бо фархангу санъати якдигар аз наздик шинос шаванд. Байни Вазорати фарханги Чумхурии Точикистону Чин 2-юми сентябри соли 2015 барномаи табодули фарханги ба имзо расидааст, ки заминаро барои густариши робитахои фархангй фарохам меорад [13].

Робитахои илмии дучониба дар заминаи Академияи миллии илмхои Точикистон ва Академияи илмхои Чин ба рох монда шудаанд. Мохи марти соли 2016 сафари Президента Академияи миллии илмхои Точикистон ба Чумхурии Мардумии Чин баргузор гардид, ки дар чараёни он якчанд санадхои хамкорй ба имзо расонида шуданд. Дар заминаи ин хамкорихо 19-уми ноябри соли 2020 видеоконфронс байни Академияи миллии илмхои Точикистон ва Академияи илмхои чамъиятии Чин дар мавзуъи «Хамкорихои Чину Точикистон дар доираи Як- Камарбанд ва Рох: имкониятхо ва мушкилот» баргузор гардид. [24]

Вазъияти кунунии чахони давраи пандемияи COVID-19 исбот намуд, ки хеч кишваре наметавонад ба танхои вучуд дошта бошад. Дар ин вазъияти душвори иктисодй дар раддабанди кишвархои кумакрасон ба Точикистон, Чин дар мавкеи аввал карор дорад. Бо пахншавии ин бемори дар худуди Точикистон, Чин яке аввалин кишвархои ёрирасон ба Точикистон ба шумор мерафт. Чин ба Точикистон аз аввалин рузхои авчи бемории СО"УТО-19 маводи табобатй ва дорувори мефиристод. Дастаи пизишкони сохибтачрибаи чиной барои кумак ба хамтоёни точики худ вориди шахри Душанбе гардиданд. Агентии омори назди Президенти Чумхурии Точикистон иттилоъ медихад, ки дар 11 мохи соли 2020 58 давлати чахон ба Чумхурии Точикистон дар хачми 16 хазору 952 т ба маблаги 38 миллиону 212,3 хазор доллар кумаки башардустона расонидаанд. Дар зер чадвали давлатхои кумакрасон ба Точикистон оварда шудаанд, ки Чин бо 42,2% дар садри аввали раддабанди карор дорад [22].

^адвали №2. Кишвархои кумакрасон ба Точикистон дар давраи пандемияи СО"УТО-19. (дар 11-мохи соли 2020)

ДАВЛАТ ^ ОИ К У МАККАРДА БА ТОЧ ИКИСТОН ДАР ДАВРАИ СОУШ-19.

(%)

ЧИН У ЗБЕКИСТОНТУРКИЯ Х ИНДУСТОН РОССИЯК АЗО К ИСТОН ДАНИЯ ИМА ОЛМОН

Манбаъ: Агентии омори назди Президента Чумхурии Точикистон www.stat.tj

Taxлили poбитaxoи фapxaнгивy илмй Ba гyмaнитapии Toчикиcтoнy Чин шaxoдaт бa pyшди xaмкopиxoи xaмaчoнибaи cтpaтeгй мeдиxaнд. Дap poбитa бa pyшди мyнocибaтx,oи фapxaнгй Toчикиcтoнpo xaм зapyp acт, то ки дap Пeкин Ba дш^ шaxpxoи бyзypги Чин гyшaxoи фapxaнгии xyдpo бoз нaмyдa, чиниxopo 6o фapxaнгy тaмaддyни бoйи точишн шишс нaмoяд. Бapoи pyшди мyнocибaтx,oи илмии дyчoнибa бa pox мoндaни тaбoдyли тaxкикoтчиëнy дoнишчyëн бaйни Aкaдeмияи илмx,oи Toчикиcтoнy Чин бa мaк;caд мyвoфик acт, ки зaминaи pyшди xaмкopиxoи илмиpo дap дaвpaи нaздик вycъaт xoxaA бaxшид.

MyHocu6amxpu 6ucèp^oHu6a. Як camM xeлe мyxими xaмкopй 6o Чин бapoи Toчикиcтoн дap дoиpaи Сoзмoни X,aмкopии Шaнxaй, Сoзмoни Mиллaли Myттaxид Ba Maшвapaти xaмкopй Ba тaдбиpxoи бoвapй дap Осиё (CICA) мeбoшaд. Хдмчунин бoяд кдйд кapд, ки тapaфxo дap чopчyбaи тaшaббycи «Як кaмapбaнд - Як pox» Ba мexaнизми нaвтaъcиcи «Осиёи Mapкaзй - Чин» xaмкopиpo бa pox мoндaaнд, ки дap тaxкими poбитaxo бaйни ду кишвapи xaмcoя шкши мyxим дopaнд. Якумин нишacти Вaзиpoни кopxoи xopичии cиFaи «Осиёи Mapкaзй - Чин» 16 июли шли 2020 бa тapики видeoкoнфpoнc 6o тaшaббycи Чумя^ии Mapдyмии Чин бapгyзop гapдид. Дap paфти чaлacaи вaзиpoни кopxoи xopичии кишвapxoи узви ин aбзopи нaв дap бopaи rna^anaxorn тaк;вияти xaмкopй дap мyбopизa 6O пaндeмияи COVID-19, бapкapopкyнии икгидopи икгиcoдии минтaк;a, тaъмини aмнияти минтaкaвй Ba pyшди мyнocибaтx,oи бaйнaлмилaлй мaвpиди бappacй rçapop гиpифтaнд. [18]

flypHaMou xßMKopuxp. Taxлилxo шaxoдaт aз oн мeдиxaнд, ки мyнocибaтx,oи дyчoнибaи Toчикиcтoнy Чин дap xoли гycтapиш rçapop дopaнд. X,aмкopиxoи икгиcoдй 6o Чин orn^rn pyшди икгиcoдй Toчикиcтoн бa xиcoб мepaвaд. 3apyp acт, ки чунин xaмкopиxo дap oяндa низ pyшд ëбaд. Аз нигoxи aмнияти бoшaд xapдy кишвap бa тaxкими суботу aмнияти минтак^ мaнфиaтдopaнд. Амнияти минтак^и Осиёи Mapкaзй бapoи Чин xeлe мyxим acт. Дap ин pocro pyшд Ba тaк;вияти xaмкopиxoи дyчoнибaвy биcëpчoнибa бap зидди тeppopизмy кoчoки мaвoди мyxaддиp xeлe мyxим acn. ^мчунин бapoи pyшди xaмкopиxo дap coxaи илму фapxaнг бa тафъи xapдy чoниб xoxaд буд.

АДАБИЁТ

1. AMKT XoBap. «МАВКЕЪ»: Бapнoмaи тaxлилии Хypшeди XoBap (X,aмдaм) Aap Pa^on «FM XoBap». https://khovar.tj/20 i 8/i0/mav-e-barnomai-ta-lilii-hurshedi-hovar-amdam-dar-radioi-hovar-nashri-chorda-um/ (Сaнaи мypoчиaг 3.12.2020).

2. AMHT XoBap. MamBapaixon сиёсй ôarnn вaзopaтxoи RopxaH xopичии Ba Чин бapryзop шyдaнд. https://khovar.tj/2020/09/mashvarat-oi-siyos-bajni-vazorat-oi-kor-oi-hori-ii-to-ikiston-va-chin-barguzor-shudand/ (Сaнaи мypoчиaт 12.12.2020).

3. AMHT XoBap. Гиючипин My xpHnHK дap якумин нишacти видeoкoнфpoнcии вaзиpoни «Осиёи Mapкaзй - Чин» шиpкaт нaмyд. https://khovar.tj/2020/07/siro-iddin-mu-riddin-dar-yakumin-nishasti-videokonfronsii-vazironi-si-ai-osiyoi-markaz-chin-shirkat-namud/ (Сaнaи мypoчиaт 6.12.2020).

4. AMKT XoBap. Сoли paвoн 6a Toчикиcтoн aз xaмa зиёд Чин Ba Узбeкиcтoн кyмaки бaшapдycгoнa pacoнидaaнд. https://khovar.tj/2020/i2/soli-ravon-ba-to-ikiston-az-ama-ziyod-chin-va-zbekiston-kumaki-bashard-stona-rasonidaand/ (Сaнaи мypoчиaт 8.12.2020).

5. AMKT XoBap. Чaлacaи 11 -уми Koмиccияи 6aйниxyкyмaтии Toчикиcтoн Ba Чин oид 6a xaмкopии тичopaгивy икгиаэдй тapики видeoкoнфpoнc 6apгyзop шуд. https://khovar.tj/2020/12/alasai-ii-umi-komissiyai-bajni-ukumatii-to-ikiston-va-chin-oid-ba-amkorii-ti-oratiw-i-tisod-tari-i-vdœkonfrons-barguzor-shud/ (Сaнaи мypoчиaт 9.12.2020).

6. Асдав, С. M. 25 K^arn дap ua^on oлaм. „Hyma^e: Иpфoн, 2016.

7. Вaзopaги кopxoи xop^urn Ч,yмxypии Toчикиcтoн. Myнocи6aтxoи Toчикиcгoн 6o Хитой. https://mfa.tj/tg/main/view/27/munosibathoi-tojikiston-bo-khitoi (Сaнaи мypoчиaт 11.12.2020).

8. Baropara кopxoи xopичии 4yMxyprnrn Toчикиcтoн. Myнocи6aтxoи Toчикиcгoн 6o Хитой. https://mfa.tj/tg/main/view/27/munosibathoi-tojikiston-bo-khitoi (Сaнaи мypoчиaт 2.12.2020).

9. Baropara фapxaнги Чyмxypии Toчикиcтoн. Boxypии Вaзиpи фapxaнг 6o xaüara мexмoнoн aз Бюpoи мyшoвиpoни Шypoи дaвлaтии Чин. http://vfarhang.tj/index.php/tj/khabar-o/2872-vokh-rii-vaziri-far-ang-bo-ajati-me-monon-az-byuroi-mushovironi-sh-roi-davlatii-chin (Сaнaи мypoчиaт 2.12.2020).

10. Жэньминь жи6ao. Taджикиcтaн-Kигaй: нa пути доут к дpyry. http://russian.people.com.cn/31521/7992543.html (Сaнaи мypoчиaт 5.12.2020).

11. Kигaй и Taджикиcтaн - 6лизкиe coce^ нaдeжныe rnpraepbi - nocon KHP. https://tajikta.tj/ru/news/kitay-i-tadzhikistan-blizkie-sosedi-nadezhnye-partnery-posol-knr (Сaнaи мypoчиaт 5.12.2020).

12. Mиpзoeв X.T. Взaимoдeйcтвия Pecпy6лики Taджикиcтaн с Kигaйcкoй нapoднoй Pecпy6лики в c^pe o6paзoвaния // Вecгник Taджикcкoгo нaциoнaльнoгo yнивepcигeтa, cep. гум. щук. " 2020. " № 5 ISSN 2074-1847. Ггp. 77-82.

13. Mиpзoeв X.T. Взaимoдeйcтвия Pecпy6лики Taджикиcтaн с Kигaйcкoй нapoднoй Pecпy6лики в cфepe o6paзoвaния // Вecгник Taджикcкoгo нaциoнaльнoгo yнивepcигeтa, cep. гум. нayк. " 2020. " № 5 ISSN 2074-1847. Ггp. 77-82.

14. Mиpзoeв X.T. Kyльгypнo-гyмaнигapнoe coгpyдничecтвo Pecпy6лики Taджикиcтaн и Kигaйcкoй Hapoднoй Pecny6лики // BecraHR Taджикcкoгo нaциoнaльнoгo yнивepcигeтa, cep. гум. щук. - 2018. - № 7. ISSN 2074-1847. С.68-72.

15. Mиpзoeв X.T. Hayчнo-кyльгypнoe coтpyничecтвo Pecnyблики Taджикиcтaн с Kигaйcкoй Hopoднoй Pecпy6ликoй в пepиoд нeзaвиcимocти (1991-2020 гг.) // aвгopeф. дис. ... инд. ист. нayк // X.T. Mиpзoeв. -„Hyma^e, 2021.26 CTp.

16. Мирзоев Х.Т. Новые горизонты таджикско-китайских научно культурных отношений // Таджикского национального университета, сер. гум. наук. - 2019. - № 8 ISSN 2074-1847 стр.45-53.

17. Мирзоев Х.Т. Сотрудничество Республики Таджикистан и Китайской Народной Республикой в области культуры. //Известия Национальной академии наук Таджикистан, отделение общественных наук. 2021, № 2, С. 125-129.

18. Сафорати Чумхурии Точикистон дар Чумхурии Мардумии Чин. Хдмкорихои иктисодй. https://tajikembassychina.org/tj/podpisanie-aktov/ (Санаи мурочиат 10.12.2020).

19. Сафорати Чумхурии Точикистон дар Чумхурии Мардумии Чин. Хамкорихои иктисодй. https://tajikembassychina.org/tj/podpisanie-aktov/ (Санаи мурочиат 10.12.2020).

20. Си Чинпин. Working Together for a Brighter Future of China-Tajikistan Friendship. https://www.fmprc.gov.en/mfa_eng/wjdt_665385/zyjh_665391/t 1671552.shtml (Санаи мурочиат 2.12.2020).

21. СИНЬХУА Новости. Обзор: Китай и Таджикистан развивают добрососедство, дружбу, партнерство и братство на высоком уровне. http://russian.news.cn/2019-06/13/c_138140330.htm (Санаи мурочиат 13.12.2020).

22. СНГ.СЕГОДНЯ. Таджикистан и Китай укрепят сотрудничество в рамках «Пояса и пути». https://sng.today/dushanbe/15075-tadzhikistan-i-kitaj-ukrepjat-sotrudnichestvo-v-ramkah-pojasa-i-puti.html (Санаи мурочиат 8.12.2020).

23. Текущий архив Министерства образования и науки Республики Таджикистан: Годовой отчёт за 2020 г. -Л. 147-156.

24. Текущий архив отдела международных связей Академии наук Республики Таджикистан. -Папка «Китайская Народная Республика». -2016-2021 гг. - №2.

25. Шарифзода, А., Крсимй, З., Рохи абрешим: Точикистон ва Чин. Душанбе, 2017.

ТАДЖИКИСТАН И КИТАЙ: К ВОПРОСАМ О СТРАТЕГИЧЕСКОМ ПАРТНЕРСТВЕ

Китайская Народная Республика занимает важное место во внешней политике Республики Таджикистан, которая установила дипломатические отношения 4 января 1992 года. В данной статье анализируются основные этапы и развития двустороннего сотрудничества между Республикой Таджикистан и Китайской Народной Республики, а также рассматриваются вопросы формирования и расширения отношений между двумя странами до уровня стратегического партнерства. Договорно-правовую базу взаимоотношений двух стран составляют более 200 подписанных сторонами межгосударственных документов. Анализ показывает, что двусторонние отношения между Таджикистаном и Китаем развиваются в очень хорошем темпе. Экономическое сотрудничество с Китаем является одним из важнейших факторов экономического развития Таджикистана. Необходимо и дальше развивать сотрудничество в этой области с целью достижения более значимых целей. Важно также отметить, что организация и проведение Дней культуры между Таджикистаном и Китаем стали традицией и ежегодно проходят в столицах двух стран. Это позволит народам двух стран познакомиться с культурой и искусством друг друга. С точки зрения безопасности обе страны заинтересованы в укреплении стабильности и безопасности в регионе. Безопасность региона Центральной Азии очень важна для Китая. В связи с этим очень важно развитие и укрепление двустороннего и многостороннего сотрудничества в борьбе с терроризмом и незаконным оборотом наркотиков.

Ключевые слова: Таджикистан, Китай, стратегическое партнёрство, экономическое партнёрство, многосторонность, дружба, соглашение, реестр, финансы, выгода, институт, развитие, эволюция, интеграция.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

TAJIKISTAN AND CHINA: ON THE QUESTION OF STRATEGIC PARTNERSHIP

The People's Republic of China occupies an important place in the foreign policy of the Republic of Tajikistan, which established diplomatic relations on January 4, 1992. This article analyzes the main stages and development of bilateral cooperation between the Republic of Tajikistan and the People's Republic of China, and also discusses the formation and expansion of relations between the two countries to the level of strategic partnership. The contractual and legal basis of relations between the two countries is made up of more than 200 interstate documents signed by the parties. The analysis shows that bilateral relations between Tajikistan and China are developing at a very goodpace. Economic cooperation with China is one of the most important factors in the economic development of Tajikistan. It is necessary to further develop cooperation in this area in order to achieve more significant goals. It is also important to note that the organization and holding of the Days of Culture between Tajikistan and China have become a tradition and are held annually in the capitals of the two countries. This will allow the peoples of the two countries to get acquainted with each other's culture and art. From the point of view of security, both countries are interested in strengthening stability and security in the region. The security of the Central Asian region is very important for China. In this regard, it is very important to develop and strengthen bilateral and multilateral cooperation in the fight against terrorism and drug trafficking.

Keywords: Tajikistan, China, strategic partnership, economic partnership, multilateralism, friendship, agreement, register, finance, benefit, institute, development, evolution, integration.

Сведения об авторах:

Мирзоев Ниёз Мирзбадалович - доктор исторических наук, профессор кафедры дипломатии и внешней политики Республики Таджикистан факультета международных отношений Таджикского национального университета. Адрес: Республика Таджикистан, г. Душанбе улица Рудаки 17. Е -mail: nmmirzoev@mail.ru Тел: (+992) 919-16-00-26 Мирзоев Хабибджон Табрикджонович - кандидат исторических наук, старший преподаватель кафедры международных отношений факультета международных отношений Таджикского Национального Университета. Адрес: Республика

About the authors:

Mirzoev Niyoz Mirzbadalovich - Doctor of Historical Sciences, Professor of the Department of Diplomacy and Foreign Policy of the Republic of Tajikistan, Faculty of International Relations, Tajik National University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki street 17. E-mail: nmmirzoev@mail.ru Tel: (+992) 919-16-00-26

Mirzoev Habibjon Tabrikjonovich - Candidate of Historical Sciences, Senior Lecturer, Department of International Relations, Faculty of International Relations, Tajik National University. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki ave. 17.Tel. 933-60-94-94. E -mail: Diplomat. tj 94@mail.ru

ИСТОРИЯ СТАНОВЛЕНИЯ МЕЖДУНАРОДНЫХ ОТНОШЕНИЙ ТАДЖИКИСТАНА

В СОВЕТСКИЙ ПЕРИОД

Боронова Р.А.

Институт технологии и инновационного менеджмента в г. Куляб

История становления международных отношений Республики Таджикистана - это часть общей истории независимой Республики Таджикистан, которое сложилось неординарно, последовательно, со сложностями и преградами, и на промежутке длительного времени. Они были связанны с разными политическими, социально-экономическими и правовыми возможностями Республики Таджикистан в системе международных отношений. По этой причине, нам придется немного осветить историю становления и развития дипломатических отношений Республики Таджикистана с зарубежными странами, историю становления МИД (народного Комиссариата по иностранным делам) на период создания ТАССР (в составе Узбекистана), создания Таджикской ССР (в составе СССР) до приобретения независимости (1991 года).

Поступление такого количества изданий в первые годы деятельности Народного комиссариата по иностранным делам Таджикской ССР выглядело очень внушительным по тем меркам. Практически со всех концов света представлялись внушительные и известные в те времена, издания и публикации таких стран, как Франция, Канада, Турция, Великобритания, Соединенные Штаты, Египте, Индия, Китай, Иран и т.д. Среди них можно привести такие известные издания, как: «Американский журнал по международному праву», «Таймс», «Лайф», «Великобритания и Восток», «Парламентские дебаты Палаты общин», а также «Карагез» и «Акбаба» и др.[3:4] Следует сюда добавить отечественные издания, республиканские и центральные газеты и журналы, а также большое количество книг для библиотеки министерства иностранных дел.

За эти годы, по нашему мнению, по причине ряда обстоятельств и неопытности в этом направлении деятельности, в основном происходила работа по созданию структуры органа, подготовке кадров, набирания опыта по дальнейшей деятельности в области международных и дипломатических отношений Таджикской ССР.

Однако 15 марта 1946 года народный Комиссариат по иностранным делам СССР был преобразован в МИД СССР и в этой связи, 27 марта 1946 года НКИД Таджикской ССР было также преобразовано в МИД Таджикской ССР, [5] что положило основу для создания действительного государственного органа по иностранным делам и сношениям. По нашему мнению, именно с этого времени и начинается действительная дипломатическая деятельность Таджикской ССР с иностранными государствами и создаются новые условия для создания будущего мощного государственного органа, которая начала свою полноценную деятельность в годы независимости Таджикистана. Хотя дипломатические отношения велись в составе СССР и в строгих рамках политической изолированности.

По нашему мнению, историю взаимоотношений Таджикистана с зарубежными странами, как субъекта международного права, можно разделить на три периода: 1917-1944; 1944-1991 и 1991- до

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.