Научная статья на тему 'ТАҲВИЛҲОИ СИНТАКСИСӢ-МОРФОЛОГӢ ДАР ТАРҶУМАИ МАТНИ БАДЕӢ'

ТАҲВИЛҲОИ СИНТАКСИСӢ-МОРФОЛОГӢ ДАР ТАРҶУМАИ МАТНИ БАДЕӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
400
30
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
синтаксические трансформации / морфологические трансформации / Навруз-наме / Омар Хайям / художественный перевод / эквивалентный перевод / переводческие трансформации / syntactic transformations / morphological transformations / Navruz-name / Omar Khayyam / literary translation / equivalent translation / translation transformations

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Максудов Умед Олимович

В статье рассматривается влияние различных методов синтаксической и морфологической трансформаций на процесс перевода художественных произведений. Переводческие трансформации или модификация перевода, которая часто используется в процессе перевода в случае несоответствий в лексических единицах исходного языка и переводного языка, и их предназначение отражается в совместимости структуры и содержания исходного текста и переводящего текста. По мнению Л.К. Латышева понятие переводческой трансформации это отклонение от структурного и семантического параллельности исходного и переведенного текстов. Благодаря использованию переводческих трансформаций можно перенести любые элементы оригинала к переводному тексту. Конечно, искусство пользования переводческих трансформаций зависит от таланта и опыта переводчика. Иногда переводчик принудительно удаляет или игнорирует фразу, в остальном тесно работает со смыслом и содержанием. Автор приходит к выводу, что переводчик иногда нарушит правила синтаксических особенности предложения. При этом, согласно выводам автора, правильное и целенаправленное использование переводческих трансформаций зависит от навыков, знаний, опыта и фантазии переводчика, а при наличии таких качеств, ценность перевода изменится к лучшему. Некоторые методы синтаксико-морфологических трансформаций вместе используются при переводе с английского на таджикский, потому что при переводе переводчик должен добавить дополнительные слова и фразы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SYNTAXIC-MORPHOLOGICAL TRANSFORMATIONS IN THE TRANSLATION OF THE LITERARY TEXTS

The article examines the influence of various methods of syntactic and morphological transformations on the process of translating works of art. Translation transformations or modification of the translation, which is often used in the translation process in case of inconsistencies in the lexical units of the source language and the target language, and their purpose is reflected in the compatibility of the structure and content of the source text and the translation text. According to L.K. Latyshev's concept of translation transformation is a deviation from the structural and semantic parallelism of the original and translated texts. Thanks to the use of translation transformations, you can transfer any elements of the original to the translated text. Of course, the art of using translation transformations depends on the talent and experience of the translator. Sometimes the translator forcibly deletes or ignores the phrase, otherwise it works closely with the meaning and content. The author comes to the conclusion that the translator sometimes violates the rules of the syntactic features of the sentence. At the same time, according to the author's conclusions, the correct and purposeful use of translation transformations depends on the skills, knowledge, experience and imagination of the translator, and in the presence of such qualities, the value of the translation will change for the better. Some methods of syntactic-morphological transformations are used together when translating from English into Tajik, because the translator must add additional words and phrases when translating.

Текст научной работы на тему «ТАҲВИЛҲОИ СИНТАКСИСӢ-МОРФОЛОГӢ ДАР ТАРҶУМАИ МАТНИ БАДЕӢ»

8. Хуррамшохй, Бахоудцин Хофизнома. К.1.-Техрон,1378.-764с.

9. Хучандй, К. Девон (тахия ва тасхехи матн аз Абдучаббори Суруш ва Саидумрон Саидов). Хучанд: Андеша, 2011.- 632 с.

10. Хасан, Амид. Фарханги Амид. [Матн]:/ Иборат аз 3 чилд / Амид, Хасан Ч,. 1.(А-Ч) - Техрон: Амири Кабир,1381.-848с.

11. Шанский Н.М. Лексика современного русского языка, М.,1972.

12. Шерозй, Хофиз. Дгвони Хофиз./ Хофиз Шерозй.(Бар асоси нусхаи Халхолй ва мукобила бо нусхаи Бодлиён ва Панчоб, бо тасхехи Бахоуддин Хуррамшохй).-Техрон: Дусгон,1385.-668с.

13. Шохахмад, Абдучаббор. Фарханги ашъори Камоли Хучандй: Хуросон, 2015.-736с.

14.

15. www.vajehyab.com

16. tsulbp-jomaLrarodm

ЛЕКСИКА ОБОЗНАЧАЮЩИХ ПРОФЕССИИ В ПОЭЗИИ ПОЭТОВ XIV ВЕКА

В этой статье обсуждается словарный запас, связанный с профессией. Автор статьи пытается определить положение слов, выражающих профессию C века по сравнению с сегодняшним языком. Как известно, «профессия и ремесло» - одно из важнейших понятий в жизни каждого человека в обществе, потому что, если человек действительно понимает их сущность, он может дать серьезный импульс своей материальной и духовной жизни.

Если посмотреть на страницы истории и поэзии великих поэтов-классиков и современный поэтов, становится ясно, что каждый пытается предупредить следующее поколение о ценности понятия «профессия и искусство», ведь человек, имеющий профессию Никогда в жизни не унижается, современные и современные поэты сочинили прекрасные стихи.

Ключевые слова: профессия, лексика, жетон, литература XIV века, поверенный, мусорщик, ювелир, ткач, сандон.

VOCABULARY OF DESIGNATING PROFESSIONS IN THE POETRY OF THE XIV

CENTURY POETS

This article discusses vocabulary related to the profession. The author of the article tries to determine the position of words expressing the profession of the C century in comparison with today's language. As you know, «profession and craft» is one ofthe most important concepts in the life ofevery person in society, because if a person really understands their essence, he can give a serious impetus to his material and spiritual life.

If you look at the pages of the history andpoetry of the great classical and modern poets, it becomes clear that everyone is trying to warn the next generation about the value of the concept of «profession and art», because a person with a profession is never humiliated in life, modern and modern poets have composed wonderfulpoems.

Key words: profession, vocabulary, token, 14th century literature, attorney, scavenger, jeweler, weaver, sandon.

Сведения об автора:

Калонова Махина Джумабоевна - кфн., преподаватель кафедры таджикского языка ГОУ «ТГМУ имени Абуали ибн Сино», г. Душанбе, р. Исмоили Сомони, пр. Хофиза Шерози. Тел.: (+992) 92 728 32 28; Email: m.kalonova@mail.ru About the author:

Kalonova Mahina Djumaboevna, lecturer of the Department of Tajik Language, TSMU named Abuali Ibn Sino, Tel.: (+992) 92 728 32 28, Email: m.kalonova@mail.ru

УДК 81.44

тахвилхои СИНТАКСИСЙ-МОРФОЛОГЙ ДАР ТАРЧУМАИ МАТНИ БАДЕЙ

Максудов У. О.

Маркази илмии Хучрнди Академиям миллии илмуои Тоцикистон

Усулхои тахвил ё тагйири тарчума бештар дар раванда интиколи вохидхои нобаробари лугавй истифода шуда, чихати мувофикати мундаричаи матни асл ва тарчума хидмат мекунанд. Ба андешаи Л.К. Латишев мафхуми тахвили тарчума - дасткашй аз мувозинати сохтор ва мундаричаи матнхои асл ва тарчума мебошад [9, 53].

Бо корбурди тахвилхо хар гуна унсурхои нусхаи аслро метавон тарчума кард. Албатта санъати корбасти тахвилхо аз малакаву тачрибаи тарчумон вобаста аст. Хднгоми корбурди онхо тарчумон ин ё он ибораро хазф намуда, баъзан илова низ мекунад [10, 21].

Ба андешаи Р.К. Миняр-Белоручев, тахвилхои тарчума бештар бо тагйири сохтори вохидхои лугавй ва унсурхои маъноии матни асл алокаманд мебошанд. Ба илова, мавсуф таъкид мекунад, ки унсурхои матни асл бояд сохтори худро хифз намоянд, то ки чихати интиколи мазмун хидмат кунанд [11, 190].

Я.И. Ретскер тахвилро чун амалиёти мантией хисобида, онро ходисаи тагйири лугавй мехисобад. Хамчунин, дар мавриди тагйири грамматикй мегуяд, ки тагйири сохтори чумла мувофики меъёрхои забони тарчума ба амал меоянд [13, 215].

A.Д. Швейтсер тахвилро тагйири мачозй номида, зухури онро дар тагйирёбии иборахо арзёбй мекунад [16, 213-214].

B.Н. Комиссаров онро ба таври зерин таъриф додааст: «Агар мувофикати лугавй тибки мукаррароти контекст истифода нашавад ё дар забони тарчума ба назар нарасад, пас тарчумон хангоми интиколи матнхои мухталифи аслй аз усули тахвилхо истифода мебарад» [6, 80].

Мафхуми тахвили грамматикй аз ду поя иборат аст: синтаксисй ва морфологй. Ба хамагон маълум аст, ки тахвили синтаксисй - тагйири ибора ва чумлахо, вазифаи калима, ивази ибора ва аъзохои чумла, муттахидсозии чумлахо, муодилхои синтаксисй (параллелхои синтаксисй), шабохати синтаксисй (тарчумаи тахтуллафзй), сохторхои синтаксисй ва монанди ин мебошанд.

Тагйири иборахо кам ба назар расида, аммо тагйири чумлахо зиёд ба амал меояд. Масалан, чумлахои мураккаби тобеъ ба чумлахои мураккаби пайваст ё баъзан бо чумлахои мураккаби пайваст, омехта мешавад. Хамзамон, як катор усулхои тахвили лугавй, аз чумла илова кардан, хазфкунй, чуброни мазмун, такомули маънй, тагйири кулл ва чойивазкунй бо тахвилхои синтаксисй-морфологй пайванд мегиранд.

ТА. Казакова ба гурухи навъхои тахвили грамматикй усулхои иловакунй, тагйири сохтори чумла, тарчумаи мукобил ва озодро ворид намудааст [3, 54].

B.Н. Комиссаров усулхои ба аъзохо чудо намудани чумла, муттахидсозии он ва ивази вазифаи грамматикиро дар холатхои мураккаб лозим мешуморад [8, 185].

Я.И. Ретскер равишхои тагйири тартиби калимахо, тагйири чумла, ивази хиссахои нутк ва аъзохои чумла, чудо ва муттахид сохтани аъзохои чумла, илова ва хазфи вожахоро ба тахвилхои грамматикй ворид намудааст [14, 21].

Л.С. Бархударов тахвилхоро ба чахор навъ чудо намудааст: а) чойивазкунй; б) иваз кардан; в) илова кардан; г) хазф намудан (калима, ибора ва чумла) [ 1, 190].

Дар мавриди тарчумахои мутобик ва муодилнок В.Н. Комиссаров таъкид мекунад, ки дарачахои муодилнокй бар асоси муносибатхои мутакобилаи вохидхои лугавй, тарзи тавсифи холатхо, сохторхои синтаксисй ва тасвиру санъатхои бадей ташаккул ёбад [7, 109].

C.П. Романова дар бобати мутобикатнокй ва мувофикати мутлак кайд намудааст, ки мувофикати мутлак дарачаи муайяни муодилнокиро фаро гирифта, аммо тарчумаи муодилнокй мувофикати куллро ифода намекунад [15, 62].

Бинобар ин, мувофикати мутлак хадафи асосии тарчумон гардида, чихати интиколи сохтор ва мундаричаи асл бояд тахвилхо бо риояи меъёрхои грамматикиву услубии забони асл ва тарчума истифода шаванд.

Таснифоти Л.С. Бархударов доир ба навъхои тахвили грамматикй чунин аст:

Чадвали 1.1.

Усул Морфологй Синтаксисй

Иваз Ивази хцссаи нутц (исм, чонишин, сифат, зарф, феъл в г.); ивази шакли калима (замон, тарзхои фоилй ва мафъулй, категорияи шумора ва г.) бо дигар шакл. Ивази сохтори синтаксисй (ивази чумлахои пайрав ба таркибхои сифати феълй ё феъли хол, ивази навъхои чумлахои пайрав ва ибороти масдарй ва г.)

Чойивазкунй Чрйивазкунии унсурхри калима (тагйири тартиби калимахои бисёртаркиба). Чойивазкунии сохторхои синтаксисй (тагйири тартиби калима ва иборахо дар чумла)

Илова Илова кардан (ба чои як вожа чандин калимаву таркибхоро илова кардан) Иловаи сохорхои синтаксисй (муттахидсозии ду ва ё зиёда чумлахо, илова намудани иборахои синтаксисй ва г.)

Хазф Х^зф намудан (як калима ё таркиби калима ба ивази якчанд таркиб) Хазф намудани сохорхои синтаксисй (содда намудани сохтори чумлахои мураккаб, бадали як чумла бо якчанд чумлахо, худдорй аз иборахои синтаксисй ва г. ).

Чанд намуна аз тарчумаи «Ёддоштхо»-и устод Садриддин Айни, «Наврузнома»-и Умар Хайём ва «Пирамард ва бахр»-и Эрнст Хемингуей чихати таъйини макоми корбурди тахвилхои синтаксисй-

морфологй матрах мешавад:

__Цадвали 2.1.

Асл TapHyMa

Дев бо одам наёмезад, матарс. - Бал битарс аз одамони девсор [16, 37]. Devs have no dealings with men, fear them not - Fear rather devilish men! [20, 71].

Тарчумаи исмхои «дев» - «devs» ва «одам» - «men» аз нихози категорияи шумора ба хам мукобил омадаанд. Аммо дар чумлаи баъдй, калимаи <одамон» бо <men» (мардон, одамон) мувофик омада, истифодаи «people» (одамон) низ роич аст.

Ба илова, корбурди усули чойивазкунй дар мисоли «одамони девсор» - «devilish men» ба чашм расида, тибки имлои забони точикй мавкеи сифат пас аз исм буда, ба вазифаи муайянкунанда меояд, аммо дар забони англисй баръак аст. Хулоса, сохтори синтаксисии нусхаи асл дар тарчума иваз шудааст.

Цадвали 2.2.

Асл TapHyMa

Худоё, худовандо, зинда гардонидани баъд аз миронидан хак аст ва рост аст, лекин цой дорад-дия. На ин ки ту бо зинда кардани кабутари кушта ва бирён кардашудаи маро дар пеши мехмон шарманда ва аз таоми болаззат махрум кунй [16, 35]. O God, for you to bring the dead back to life is right and proper, but cooked pigeon of mine you have embarrassed me in front of my guest and deprived us of a delicious meal! [20, 68].

Мутаххидсозии чумлахо аз зергуруххои усули иловакунй ба шумор рафта, чумлахои мураккаби асл дар тарчума бо чумлахои сода иваз мешаванд ё якчанд чумлахо муттахид мегарданд. Чунин ходиса бештар хангоми ихтилофи меъёрхои синтаксисй ва услубии забонхо ба амал меояд.

Дар намунаи боло, чумлахои мураккаби пайваст ва хилофй мутаххид шуда, бо як чумлаи мураккаби пайвасти сертаркиб бадал шудаанд. Ин навъи чумларо дотсенти Донишгохи давлатии хукук, бизнес ва сиёсати Точикистон, Кенчаев С. чунин таъриф додааст: «Тахти истилохи «чумлаи мураккаби пайвасти сертаркиб» (ЧМПС) он вохиди мураккаби нутк фахмида мешавад, ки дар он се ё зиёда чумлахои сода тавассути алокаи пайваст ба хамдигар марбут гашта, бо максади ифода намудани муносибатхои гуногуни грамматикй махсусан муносибатхои паихамчинй ва номбаркунии ходисаю вокеахо, изхори маънохои хилофу киёс, сабабу натича ва тавзеху истисно вокеъ мегарданд» [5, 96].

Бархак, аз гуфтахои мавсуф бармеояд, ки бо кумаки пайвандакхои паихам ва хилофй чумлахои тарчума ба хам пайванд гирифта, муносибатхои грамматикии сабабу натича ва тавзеху истисноро тачассум намудаанд.

Профессор Чон Перрй ибора ва чумлаи «лекин цой дорад-дия. На ин ки ту бо зинда кардани кабутари кушта ...»-ро аз тарчума хазф намуда, чумлахои бокимондаро мутаххид сохтааст.

Дар чои дигар, вожаи «Худоё»-ро бо хиссачаи «O» ва чумлаи бешахсро бо чумлаи шахс «you» иваз намудааст, ки корбурди тахвилхои синтаксисй-морфологй ба чашм мерасад.

Дар канори ин, чонишинхои таъкидии «us» ва сохибии «my^-ро ба сифати илова ва чуброни мазмун зам намудааст.

Чумлаи хикоягии «аз таоми болаззат махрум кунй» - «deprived us of a delicious meal!» (моро аз таоми хушлаззат чудо кардй) ба чумлаи хитобй иваз шудааст, ки корбасти тахвили синтаксисиро собит месозад.

Цадвали 2.3.

Асл TapHyMa

Писарям, мисли гуфтаи хрмон мулло хикоягуй хам вакт дорад-дия, на ин ки ту дар вакти бемориам маро хикоя гуёнда азоб дихй [16, 35]. My boy, just as the mullah said, story-telling also has its time andplace, and you shouldn't badger me to tell stories when I'm sick [20, 68].

Дар забони точикй чонишинхои сохибй вучуд надошта, балки бо номи «бандакцонишинхр» маъмуланд. Бинобар ин, холати асимметрияи грамматикй байни бандакчонишини «-ам» ва чонишини «my» ба назар мерасад.

Ивази хиссахои нутк ва таркибхои синтаксисй дар ифодаи чумлаи боло мунъакис шудааст.

Дар чои дигар, интиколи вохиди туфайлй (мухотаб) дар матни тарчума дуруст анчом ёфта, аз лихози маънои грамматикй ва меъёрхои тарчумаи бадей низ дуруст ба амал омадааст.

Профессор Б. Камоллидинов дар бобати вохидхои туфайлй (мухотаб) таъкид мекунад, ки вохидхои туфайлию истисноиро унсурхои шорехи таркиби чумла мешуморанд, зеро онхо бо аъзохои чумла алокаи бевоситаи грамматикй надошта бошанд хам, дар мавкеъхои гуногуни чумла омада, дар ифодаи ягон гарази гуянда хидмат мекунанд. Мухотаб аслан шахси хитобшуда ё мурочиатшуда аст, бинобар ин бо исми шахс ифода меёбад. Хангоми дар аввали чумла омадан, барои мурочиат ва чалб намудани таваччухи шахси хитобшуда ба гуфтор, дар мобайн ё охири чумла ояд, дар ифодаи ягон муносибати (нек ё бад) гуянда хизмат мекунад. Дар назм ба вазифаи мухотаб на танхо исмхои шахс (тахаллуси шоир дар газал), балки исмхои чондори гайришахс ва бечон хам омада, чихати ифодаи ягон гарази услубии шоир хизмат мекунанд. Мурочиати гуянда хитобан ифода ёфта бошад, пас аз мухотаб аломати хитоб, дар мавридхои дигар мухотаб аз аъзохои дигар бо вергул чудо карда мешавад.» [4, 101].

Вохидхои туфайлй дар забони англисй чунин тавзех шудаанд: «Parenthesis is a stylistic device that comes from the Greek word meaning «to place,» or «alongside.» Parenthesis is a qualifying or explanatory sentence, clause, or word that writers insert into a paragraph or passage. However, if they leave it out, even then it does not grammatically affect the text, which is correct without it. Writers mark these explanatory clauses off by round or

square brackets, or by commas, dashes, or little lines. As far as its purpose is concerned, this verbal unit provides extra information, interrupts the syntactic flow of words, and allows readers to pay attention to the explanation. However, the overuse of parenthesis may make sentences look ambiguous and poorly structured.» (Вощдзри туфайли - воситщои услубй буда, аз калимаи юнони гирифта шудааст ва маънояш «цой додан» ё «дар паулу» будан аст. Вощдуои туфайли дар цумлахои тавсифи ё чумлаи мураккаб истифода шуда, нависанда онро бештар дар сархат ё дохили порчар мегузорад. Аммо агар онуоро уазф намоем, ба мазмуни матн халале намерасад ва дуруст аст. Муаллифон чунин чумлауои тавсифиро бо цавсуж мудаввар ё чоркунца, вергул, тире ё нимхат ишора мекунанд. Ин унсури бадеи бештар маълумоти иловаги дода, ба вазифаи синтаксисии калима халал расонида, ба хонанда имкон медщад, то ки ба эзоу таваццуу намояд. Аммо суиистифодаи воуидуои туфайли чумлахоро норавшан ва аз лщози сохтор заиф мегардонад) [21].

Бинобар ин, агар калимаи «Писарам»-иМу boyyy-ра аз матнхои асл ва тарчума хазф намоем, тахрифе руй намедихад.

Мувофики коидаи тахвилхои грамматикй, ивази исм бо феъл ё хиссахои нутк аз вижагихои усули морфолога ба шумор меравад. Масалан, вожаи «гуфта» ба вазифаи исм омада якчоя бо «хамон мулло» ибора шудааст, вале дар тарчума бо феъли забони гузаштаи «said» (гуфт) иваз шудааст.

Ба илова, чумлаи «хцкоягуй хам вацт дорад-дия» - «... story-telling also has its time and place» бо усули иловакунй маънидод шудааст. Тарчумон дар ифодаи ибораи мазкур, вохиди фразеологии «Everything has its time and place» (хар кор вакту соат дорад)-ро истифода намудааст.

Дар мачмуъ, чумлаи «Писарам, мисли гуфтаи хамон мулло хикоягуи уам ващ дорад-дия, на ин ки ту дар вацти бемориам маро уикоя гуёнда азоб дщй» чумлаи мураккаби пайвасти хилофй буда, он тавассути пайвандаки хилофии «на ин ки» ифода ёфтааст. Лекин дар тарчума «My boy, just as the mullah said, storytelling also has its time and place, and you shouldn't badger me to tell stories when I'm sick» чумлахо бо пайвандаки «and» (ва) пайваст шуда, ихтилофи чумлахо тавассути феъли модалии «shouldn't» (набояд) ифода ёфтааст.

Дар чои дигар, сифати феълии «хцкоя гуёнда» бо масдари «to teM stories» иваз шудааст. Хдмзамон, ибораи сифатии «дар вацти беморй» бо ибораи хабари номии «when I'm sick» иваз гардида, ба ивази таркибхои синтаксисй далолат намудааст.

Цадвали 2.4.

Асл TapHyMa

Чашмони бой калон кушода шуда аз шасташ The rich man's eyes popped open wide [20, 65].

фуромадааст [16, 33].

Вожаи «бой» дар тарчума бо артикли муайянии «the» ва ибораи «rich man» (марди бой) ифода ёфта, аз чихати категорияи муайянй асимметрия шудааст. Дар канори ин, ибораи фразеологии «аз шасташ фуромадааст» хазф шуда, мавкеи онро феъли «popped» (калон кушода) бо ибораи «open wide» гирифтааст.

Цадвали 2.5.

Асл TapHyMa

Хрц талаб кунй, хщ медихам, гуфтааст мулоимона [16, 33]. Since you ask for your wages, you shall have it, he said calmly [20, 65].

Дар мисоли боло, усулхои иловакунй ва тагйири кулл истифода шудааст. Масалан, дар тарчумаи ибораи «Хрц талаб кунй» вожахои «Since» (хануз) ва «your» (азони шумо) илова шуда, мазмунро такмил додаанд. Аммо ибораи «хрц медихам» - «you shall have it» (ту онро мегирй) мазмунан тагйир ёфтааст.

Хамчунин, вожаи «хщ» ба маънои «музди кор» омада, тарчумон онро бо вожаи «wages» (музди кор) ифода намудааст, лекин аз лихози категорияи шумора онхо асимметрия шудаанд.

Цадвали 2.6.

Асл TapHyMa

Бой бо шунидани ин суханони ятим дар пеши мардум аз беномусии «занталощ» тарсида, саросема шуда бо назари мададталабй ба имом нигох кардааст, ки у шохиди касами худаш буд [16, 33]. Upon hearing the orphan say this, the rich man was afraid of disgracing himself by public perjury. Embarrassed, he looked to imam for help, since he had been a witness to the oath [20, 65].

Усули чойивазкунй бештар чихати ивази мавкеи калима, ибора ва чумла мусоидат мекунад, зеро меъёрхои забонй хангоми тарчума мувофик намеоянд.

Тартиби мукаррарии калимахо дар чумлаи англисй чунин аст: 1. мубтадо; 2. хабар; 3. пуркунанда; 4.

муайянкунанда; 5. хол.

Аммо дар забони точикй фарк мекунад: 1. мубтадо; 2. пуркунанда; 3. муайанкунанда; 4. хол; 5. хабар. Аз ин ру, дар тарчума зухури усули чойивазкунй ва тахвилхои синтаксисй ва морфологй зиёд ба мушохида расидаанд.

Bo^au «Eou» 60 u6opau «the rich man» (Mapgu 6oh) u^oga e^Ta, yMyMaH ^yMnau MypaKKa6 gap Tap^yMa 6a gy ^yMna ^ygo mygaacT.

Ea HnoBa, u6opau hcmh (uh cyxaHOHU amuM) 60 u6opau $etnH (the orphan say this) HBa3 mygaacT. XaMHyHHH, CH$ar (6eHOMycu) 60 repyHguH «disgracing» (6a Ba3H$au hcm) 6agan myga, KanuMa (3aHmanoKp) 60 u6opa (public perjury) (KacaMH OMMa) MatHugog ramraacT.

flap KaHopu hh, TaxBHnH Mop^onora gap HHTHKonu «Ha3apu MadadmanOou» 60 «for help» (6apou KyMaK) H$oga e^Ta, Bo^au «Ha3ap» 60 ^etnu «looked» (hhtox Kapg) anoKaMaHg acT.

XaM3aM0H, ^oHumuHH Ha^CH-TatKHgn (xydam) 6o apTHKnu MyanaHH (the) HBa3 mygaacT. A3 Muconxpu 6ono paBmaH Merapag, kh Tap'iyMoH ^yMnau MypaKKa6u To6efcpo 6a gy ^yMnau MypaKKa6u To6efc 1iygo HaMygaacT, kh hh xogucapo Tax,BHnH cHHraKcucH MeryaHg.

Цадвали 2.7.

Асл Тарчума

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

... лекин агар ман гандумро бурдан хохам, бибибой надиханд, чй кор кунам? [16, 33]. But what should I do if your wife won't let me take the sack of wheat? [20, 66].

Дар мисоли боло, ибораи «чй кор кунам» дар тарчума мавкеашро аз охир ба аввал иваз намуда, «гандум бурдан» аз ибтидо ба интихои чумла кучидааст. Ба илова, вожахо «гандум» - «sack of wheat» (чуволи гандум) ва «бибибой» «your wife» (хамсари шумо) бо иборахо бадал шудаанд. Пас, ин чо тарчумон усули иловакуниро истифода намудааст. Ё худ ибораи «won't let me take» (ба ман ирзат намедщад, ки бигирам) бо услуби вижа ифода шудааст.

Цадвали 2.8.

Асл Тарчума

Агар ба гапи ту бовар накунад, ба вай гуй аз дарвоза баромада ба ман нигох кунад, ман «дода фиристон» гуфта ишорат мекунам [16, 33]. If she doesn't believe you, then tell her to come out to the gate where she can see me, and I'll tell her she can give it to you [20, 66].

Усулхои хазфи калима, илова ва ивази вохидхои лугавй дар намунаи навбатй ба назар расида, ибораи «ба гапи ту» дар раванди тарчума хазф шудааст ва ба тарзи мучаз «doesn't believe you» (ба ту бовар накунад) баён шудааст.

Хамчунин, ибораи «ишорат мекунам» бо «I'll tell» (мегуям), сифати феълй (баромада) бо масдар (to come out) (баромадан) иваз шудаанд. Аммо сигаи амрии «дода фиристон» бо чумлаи «she can give it to you» (у инро ба ту медихад) бадал шудааст. Афзун бар ин, ибораи «нигох кунад» дар тарчума бо феъли модалй «she can see» (у дида метавонад) маънидод шуда, ин хама амалиёт аз корбурди тахвилхо шаходат медиханд.

Цадвали 2.9.

Асл Тарчума

Модаркалонам баланд-баланд дуо хонда дафъи фалокатро аз Худо мепурсид ва барои ба кор рафтаистодагон ривоци кор металабид [16, 24]. My grandmother prayed aloud for God to keep us safefrom harm and grant us success in our task [20, 54].

Дар чадвали боло, таркиби «баланд-баланд»» ба як калима «aloud» (баланд) ва ибораи «дафъи фалокат» бо ибораи дароз «to keep us safe from harm» (цщати эмин мондани мо аз нохушй) тарчума шудааст.

Дар чои дигар, ибораи «дуо хонда ... аз Худо мепурсид» - «prayed... for God» ба тарзи мучаз баён гаштааст. Пас, маълум мегардад, ки тарчумаи исми «рафтаистодагон» ва феъли «металабид» аз эътибор дур мондаанд.

Цадвали 2.10.

Асл Тарчума

Бобоям нон, чойчуш ва дигар чизхоро ба хурцин андохта ба хар савор шуд [16, 24]. Grandfather packed the bread, teakettle and other things into khurjins and mounted a donkey [20, 54].

Вожаи «бобоям» дар мукоиса бо калимаи «модаркалонам» бидуни чонишини «my» (азони ман) маънидод шудааст.

Дар мисоли дигар, профессор Чон Перрй вожаи «хурцин»-ро ба нахви реалия кабул намуда, онро бидуни тарчума баргардон намудааст.

__Цадвали 2.11.

Асл Тарчума

Ту чаро ба дафъи ин фалокати умумй хрмрохи накарда дар хамин руз хам бозор рафта истодай? -гуфт падарам ба у [16, 24]. My father asked him, «Why don't you give the bazaar a miss today and help out in this time of common disaster?» [20, 54].

Тахвили синтаксисй-морфологй ва лугавй-маъной дар тарчумаи боло бо усулхои хазфкунй, иловакунй, чуброни мазмун, такомули маънй ва услуби хоса анчом ёфтааст.

Дар ибораи «гуфт падарам ба у» феъли «гуфт» бо «asked» (пурсид/хохиш кард) бо рохи чойивазкунй ифода шудааст.

Дар канори ин, тарчумон иборахои «ба дафъи» ва «хамрохц накарда»-ро тарчума накардааст. Хамчунин, ибораи «дар хамин _ руз»- «in this time» (дар ин вакт)-ро бо рохи умумигардонй (генерализатсия) тарчума кардааст.

Дар умум, иборахои «give a miss» (ба таъхир гузоштан, як су мондан) ва «help out» (хангоми мушкилй кумак намудан, ба кумак омадан) дар матни тарчума илова шудаанд.

Цадвали 3.1.

Асл TapHyMa

Мо тамоман тар шуда будем ва аз тарй дир-дир меларзидем. Дасту поямон карахт мешуд [17, 9]. Wet and shivering, I could barely feel my limbs [17, 9].

Дар чои дигар, усули хазфи ибора ва услуби эчоз дар чумлаи мураккаби пайваст истифода шуда, чумлахо муттахид шудаанд.

Чумлаи сода «Мо тамоман тар шуда будем» бо сифат «wet» (тар) ва чумлаи дигар «аз тарй дир-дир меларзидем» бо сифати феълй «shivering»» (ларзидан) иваз шудаанд, сониян чумлахои баъдй мутаххид гаштаанд.

Цадвали 4.1.

Асл TapHyMa

«... сарат сабз боду чавонй чу хавид ... корат рост чун тир» [18, 35]. «... let your head does not grow grey, let your youth will be similar to bailey sprouts. let your business will be to straight lines as an arrow» [18, 215].

Дар мисоли боло, тарчумон дунболи ифодаи чумлахо шуда, усулхои иловакунй ва чуброни мазмунро истифода намудааст.

Чумлаи «сарат сабз бод» - «let your head does not grow grey» (бигзор муи сарат сафед нашавад) бо рохи тарчумаи мукобил (антонимй) сурат гирифтааст. Дар ин росто, бокимонда фикрхо ба хамин шева маънидод шудаанд: чавонй чу хавид - let your youth will be similar to barley sprouts (бигзор цавониат мисли хавид гардад) ва «корат рост чун тир» - «let your business will be to straight lines as an arrow» (бигзор корат мисли рахи рости тир бошад).

Цадвали 4.2.

Асл TapHyMa

«... зар шохи хама гавхархои гудозанда асту зинати мулук, чунонки гуфтаанд» [18, 35]. «.as they say, gold is the king of all jewelry and an ornament of kings» [18, 216].

Дар чадвали боло, усулхои чойивазкунй ва хазфкунй истифода шуда, ибораи «чунонки гуфтаанд» аз охир ба с^ози чумла кучидааст, аммо вожаи «гудозанда» хазф шудаанд.

Бояд таъкид намуд, ки вожаи «зинат» ба «ornament» нобаробар буда, муодили англисй дар лугатхо ба маънои «наш, гул, гулкори, нщшу нигор» омадааст ва «зинат» бояд бо калимаи «decoration ё adornment» иваз шавад.

Цадвали 4.3.

Асл TapHyMa

Номаи бемухр чун сари бекулох буваду сари бекулох анцуманро нашояд [18, 39]. The letter without the seal is similar to a head without a cap, and the head without a cap is not necessary for a society [18, 220].

Аз интщоли чумлаи боло бармеояд, ки тарчумон ба усули калка таваччух зохир намуда, аз истифодаи усулхои тахвил ва тагйири услуб дур мондааст. Зеро, иборахои «номаи бемухр» - «The letter without the seal», «сари бекулох» - «a head without a cap» вожа ба вожа маънидод шуда, хамзамон ибораи «a head without a cap» (сари бекулох) такроран омадааст, ки услуби тарчумаро кохиш дода, бояд бо чонишин иваз мегардид.

Дар канори ин, вожахои «анцуман» ва «society» 33 лихози муодилнокй нобаробар буда, бояд бо «convention» (анчуман) бадал шавад.

Цадвали 4.4.

Асл TapHyMa

Ин цахрн хама мулки ту гардад ва туро бас аз он бархурдорй набувад, чи ангуштарй вилоятест ва нигин султони вай [18, 40]. You will own all world, but you cannot use enough it, as this ring - a kingdom, and a stone - its king [18, 221].

Дар чумлаи боло, тарзи мафъулй бо фоилй иваз шуда, чумлаи «Ин цахрн хама мулки ту гардад ...» бо тарзи мафъулй ифода ёфта, муодили он «Fou will own all world» (Ту молики тамоми олам мегардй) бо тарзи фоилй маънидод шудааст.

Хамзамон, чумлаи мураккаби пайвасти пайихам «ва туро бас аз он бархурдорй набувад» - «but you cannot use enough it» (аммо ту онро ба таври кофй истифода карда наметавонй) бо пайвандаки «but» (аммо) ба шакли чумлаи мураккаби пайвасти хилофй ифода шудааст.

П. Чамшедов дар идомаи тарчума, панди «ангуштарй вилоятест ва нигин султони вай» - «this ring -a kingdom, and a stone - its king» (ин ангуштарй - хокимият ва нигинаш - шохи он аст)-ро бо рохи калка анчом додааст.

Асл TapHyMa

- Эй писар, асп дуст дору камон азиз дору бехисор мабошу хисор бе матарс (хуса) мадор [18, 48]. - O my son, love a horse and appreciate bows, but do not happen without fortifications and without a lock [18, 228-229].

flap Muconu oxHp, TapiiyMoH Boxugu Ty^afinHH «Эм nucap»-po 6o TaBpu nyT$ «O my son» ^h nucapaw) MatHugog HaMygaacT. HyMnau «Oexucop MaOomy xucop 6e Mamapc (xyca) Madop» 6o «but do not happen without fortifications and without a lock» (aMMo 6e Kama Ma6om Ba 6e Kyn$ Mary3op) Ma3MyHaH Ho6apo6ap oMagaacT. 3epo, MatHou nyraBHH «Mamapc» THMcon, My^accaMaecr, kh oHpo 6o kox nyp Kapga, gap MaHgoHxou ca63aBy ^yBopu e xaHroMH nopBogopu 6o MaKcagu TapcoHHgaHH nappaHga Ba xaHBoHoT, Mery3opaHg. EuHo6ap hh, ry3omTaHH Marapc (xyca) gap 3aMoHH Myocup moag 6a MaHTHK pocT Haoag, a3 hh HyKTau Ha3ap n. HaMmegoB Bo^au «Mamapc»-po «lock»» (Kyn$) MatHugog HaMygaacT.

Ea aHgemau mo, arap ^yMnau Ma3Kyp «don't leave it without a «worricow/bogie/hob» (oHpo 6e noc6oH Mary3op) u^oga Merapgug, Ma3MyHaH Ha3guK Memyg. flap hh pocro, Tap'iyMau ^yMnau HaB nemHuxog Merapgag: Have your own dwelling/fortress and don't leave it without a worricow/bogie.

Цадвали 5.1.

Aci Тарчума

I wish I could show him what sort of man I am. But then he would see the cramped hand. Let him think I am more man than I am and I will be so. I wish I was the fish, he thought, with everything he has against only my will and my intelligence [19, 80]. Афсус ба вай нишон дода наметавонистам, ки ман чй одаме хастам. Аммо вай дасти рагкашидаи маро хам медид. Пас бигзор, ки вай дар бораи ман аз будам бехтар фикр кунад, пас ман хрм вокеан бехтар мешавам. Кош ман хам мохй мебудам, -фикр кард у, - то ки тамоми чизхоеро, ки дорад, дошта бошам, чуз иродаву хушмандиро [19, 81].

Дар маънидоди чумлаи дигар, корбурди чандин усулхо ба назар расида, зеро чандин нобаробарихо пайванд гирифтаанд. Масалан, чумлаи тасдикй ба шакли инкорй мубаддал шуда, дар иборахои «I wish» -«Афсус» ва «I could» - «наметавонистам» инъикос гаштааст.

Дар чумлаи сонй, «then» (баъд/сипас) хазф шудааст, зеро набуди он ба мазмун халале нарасонидааст.

Аммо ибораи «cramped hand» бояд «дасти карахт ё шахшуда» маънидод мешуд.

Дар чумлаи баъдй, «Let him think I am more man than I am and I will be so - Пас бигзор, ки вай дар бораи ман аз будам бехтар фикр кунад, пас ман хам вокеан бехтар мешавам.» пайвандаки натича «пас» илова шудааст. Дар канори ин, вожахои «хам» ва «вокеан» низ ба матни тарчума илова шуда, лекин зарфи «so» (хамин гуна, чунин, хамин тавр) бо дарачаи киёсй (бехтар) иваз шудааст, ки ин зухурот ба корбурди тахвилхои синтаксисй-морфологй шаходат медихад.

Дар чумлаи охир, идиомаи «I wish» бо хиссачаи шартй - таъкидии «кош» бадал шудааст.

Дар мачмуъ, тарчумаи дурусти чумлаи «I wish I was the fish, he thought, with everything he has against only my will and my intelbgenco-ро метавон ба таври зайл анчом дод: «Кош ман хрм мохй мебудам, то ки тамоми фазилатхри уро якчря бо ирода ва фаросати худ, медоштам», у фикр кард.

Цадвали 5.2.

Aci Тарчума

«But man is not made for defeat,» he said. «A man can be destroyed but not defeated.» I am sorry that I killed the fish though, he thought. Now the bad time is coming and I do not even have the harpoon. [19, 136]. - Вале одам барои маглубият офарида нашудааст, - гуфт у. Одамро махв кардан мумкин, аммо маглуб кардан намешавад. «Хайф, ки ман ин мохиро куштам, фикр кард у. - Акнун ахволам бад мешавад, хатто найзаамро аз даст додам» [19, 137].

HyMnau aBBan 6a TapuKH TaxTynna$3H Ba ycynu ^oHHBa3KyHH HHTHKon mygaacT. Cohhhh, «A man» (Mapg, ogaM) gap *iyMna 6a Ba3H$au My6Tago oMaga, aMMo gap Tap'iyMa nypKyHaHga mygaacT.

XaM3aMoH, !^yMnaH acn 6o Tap3H Ma^tynH u^oga myga, Bane Myogunu oh 6o Tap3H $ohhh oMagaacT. Ea unoBa, u6opau «I am sorry» (a^cyc) 6o xucca^au Hugo «xpu$» HBa3 myga, aMMo naHBaHgaKH xuno^uu «though» (arapnu, rapnaHge) a3 TapiiyMa xopu^ mygaacT.

flap u6opau HaB6aTH, xa6apu $etnH «the bad time is coming»» (3aMoHH 6ag Meoag) - «axponaM Oad Memaead» gap Tap^yMa 6o xa6apu homh HBa3 myga, aMMo naHBaHgaKH naHBacircyHaHgaH «and» (Ba) 6o eepy umopa mygaacT.

AxupaH, ^yMnau HHKopH 6a TacguKH 6agan myga, oh a3 Kop6ypgu TaFHupH ^yMna Ba Tap^yMau MyKo6un (aHToHHMH) 6apxypgop acr.

XaMHH TapuK, a3 Taxnuny 6appacuu Tap'iyMaxo 6apMeoag, kh gap oh ycynxou ryHoryHH TaxBunu cHHTaKcucH-Mop^onorH gap cypaTH acHMMeTpuaH coxTop Ba MyHgapu^au MaTHxo, HCTH^oga mygaaHg.

flap KaHopu hh, xaHroMH Tap'iyMa a3 toihkh 6a aHrnucH coxTopy TapKH6xou toihkh 6a Tap3H My^a3 6aeH myga, TapiiyMoH 6emTap ycynxou TaxBunpo 6a Kop 6ypgaacT.

Усули чойивазкунй дар раванди тарчума бамаротиб истифода шуда, бахусус дар ифодаи ибораву таркибхои мачозй ба чашм расидааст.

Ба илова усулхои ивазкунй, илова ва хазфкунии калимаву таъбирот нисбатан зиёд истифода шудаанд. Хоса, дар тахвили морфологй усули ивази хиссахои нутк рух дода, хангоми тарчума аз точикй ба англисй вожахои зиёд хазф шудаанд.

Бояд тазаккур дод, ки бештари ибораву сохторхои синтаксисии точикй дар раванди тарчума хазф шуда, аммо аз англисй ба точикй холати аксуламал руй додааст.

Дар тарчумахои П. Чамшедов услуби муфассалбаёнй зиёд ба чашм расидааст. Аммо дар повести «Ширин», аглаби чумлахо ба таври мучаз маънидод шудаанд.

Тарчумаи профессор Чон Перрй аз лихози сохтор ва мундарича, хифзи асолат, муодилнокй ва нуфузи бадей нисбат ба дигар тарчумахо бехтар анчом ёфтааст.

Тарчумаи «Пирамард ва бахр»-и Эрнст Хемингуей низ ба точикй дар мукоиса ба тарчумаи давраи шуравй равон ва бо услуби чолиб ичро шудааст.

Харойина, натичаи дилхох аз корбурди хадафноки тахвилхо, хамзамон малака, махорат, маърифат, тачриба ва масъулияти тарчумон вобаста аст.

АДАБИЁТ

1. Бархударов Л С. Язык и перевод (Вопросы общей и частной теории перевода) / Л.С. Бархударов. - М., «Междунар. отношения», 1975. - 240 с.

2. Виноградов В.С. Введение в переводоведение (общие и лексические вопросы) / В. С. Виноградов. - М.: Издательство института общего среднего образования РАО,2001. -224 с.

3. Казакова ТА. Практические основч перевода / ТА. Казакова СПб., 2001. - 320 с.

4. Камзлиддинов Б. Забони точикй / Б. Камзлиддинов // Китоби дарсй барои синфи 11 -ум. Душанбе, Маориф, 2018. - 256 сах.

5. Кенчаев С. Чумлахои мураккаби пайвасти серттаркиб ва вижагихои синтаксисии он дар забони точикй / С. Кенчаев //Ахбори ДДХБСТ: силсилаи илмхои гуманитарй №2. Хучанд 2015. - С. 95-102.

6. Комиссаров ВН. Лингвистика перевода / ВН. Комиссаров. - М.: Межд отн, 1980. - 165 с.

7. Комиссаров ВН Слово о переводе / ВН. Комиссаров. - М.: Международные отношения, 1973. - 215 с.

8. Комиссаров ВН Теория перевода (лингвистические аспекты) / ВН Комиссаров // Учеб. для ин-тов и фак иностр. яз. - М.: Высш. шк., 1990. - 253 с.

9. Латышев ЛК Технология перевода: Учеб. пособие для студ лингв, вузов и фак. / ЛК Латышев. - 2-е изд, перераб. и доп - М.: Издательский центр «Академия», 2005. - 320 с.

10. Левицкая Т.П Теория и практика перевода с английского языка на русский / Т.П Левицкая, АМ Фитерман - М.: Изд-во. лит-ры на иностр. языках, 1963. - 125 с.

11. Миньяр-Белоручев РК. Теория и методы перевода / РК. Миньяр-Белоручев - М.: Московский лицей, 1996.-208 с.

12. Норматов М Омузиши чумлахои содаи яктаркиба / МНорматов, ШРашидов. - Душанбе: Маориф, 1988. - 152 с.

13. Рецкер Я.И Теория перевода и переводческая практика -М: Международные отношения, 1974. -216 с.

14. Рецкер Я.И Учебное пособие по переводу с английского на русский /ЯН Рецкер // Вып 1. - М, 1981. 160 с.

15. Романова СП. Пособие по переводу с английского на русский / СП. Романова - М, 2006. - 172 с.

16. Швейцер А.Д. Теория перевода: статус, проблемы, аспекты / АД. Швейцер. - М Наука, 1988. - 214 с.

17. Айнй С. Ёддоштхо (чахор кисм) / С. Айнй Иборат аз як китоб. Душанбе. Сарредаксияи илмии Энсиклопедияи миллии точцк, 2009. - 680 с.

18. Пулод Толис. Лолачинй / Толис Пулод Searching for tulips in the mountains. By Pulod Tolis. Edited by Ashley Pandya Душанбе: Гул-гул, 2004, 18 сах.

19. Хайём, У. Наврузнома / УХайём - Душанбе: Адиб, 2012. - 352 с.

20. Эрнст, Хемингуей Муйсафед ва бахр. Повест / Эрнст Хемингуей Бо икдоми сафорати Амрико дар Точцкистон Тарчумаи Мухаммадсалим Азизмуродов. - Душанбе: Бухоро, 2014. - 168 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. The Sands of Oxus: Boyhood Reminiscences of Sadriddin Aini by Sadriddin Ayni. Translated fiom Tajik Persian with an introduction and notes by John R. Perry and Rachel Lehr. Costa Mesa, California Mazda Publishers. - 1998. +ix-275 pp.

22. Parenthetical words (Сомзнаи злектронй) http://wordstepscom/ vocabulary/word£/2200/Parenthetical%20words. Санаи мурочиат 28.07.2021.

СИНТАКСИЧЕСКО-МОРФОЛОГИЧЕСКИЕ ТРАНСФОРМАЦИИ ПРИ ПЕРЕВОДЕ ХУДОЖЕСТВЕННЫХ ТЕКСТОВ

В статье рассматривается влияние различных методов синтаксической и морфологической трансформаций на процесс перевода художественных произведений.

Переводческие трансформации или модификация перевода, которая часто используется в процессе перевода в случае несоответствий в лексических единицах исходного языка и переводного языка, и их предназначение отражается в совместимости структуры и содержания исходного текста и переводящего текста. По мнению Л.К. Латышева понятие переводческой трансформации - это отклонение от структурного и семантического параллельности исходного и переведенного текстов.

Благодаря использованию переводческих трансформаций можно перенести любые элементы оригинала к переводному тексту. Конечно, искусство пользования переводческих трансформаций зависит от таланта и опыта переводчика. Иногда переводчик принудительно удаляет или игнорирует фразу, в остальном тесно работает со смыслом и содержанием.

Автор приходит к выводу, что переводчик иногда нарушит правила синтаксических особенности предложения.

При этом, согласно выводам автора, правильное и целенаправленное использование переводческих трансформаций зависит от навыков, знаний, опыта и фантазии переводчика, а при наличии таких качеств, ценность перевода изменится к лучшему. Некоторые методы синтаксико-морфологических

трансформаций вместе используются при переводе с английского на таджикский, потому что при переводе переводчик должен добавить дополнительные слова и фразы.

Ключевые слова: синтаксические трансформации, морфологические трансформации, Навруз-наме, Омар Хайям, художественный перевод, эквивалентный перевод, переводческие трансформации.

SYNTAXIC-MORPHOLOGICAL TRANSFORMATIONS IN THE TRANSLATION OF THE LITERARY TEXTS

The article examines the influence of various methods of syntactic and morphological transformations on the process of translating works of art.

Translation transformations or modification of the translation, which is often used in the translation process in case of inconsistencies in the lexical units of the source language and the target language, and their purpose is reflected in the compatibility of the structure and content of the source text and the translation text. According to L.K. Latyshev's concept of translation transformation is a deviation from the structural and semantic parallelism of the original and translated texts.

Thanks to the use of translation transformations, you can transfer any elements of the original to the translated text. Of course, the art of using translation transformations depends on the talent and experience of the translator. Sometimes the translator forcibly deletes or ignores the phrase, otherwise it works closely with the meaning and content.

The author comes to the conclusion that the translator sometimes violates the rules of the syntacticfeatures of the sentence.

At the same time, according to the author's conclusions, the correct and purposeful use of translation transformations depends on the skills, knowledge, experience and imagination of the translator, and in the presence of such qualities, the value of the translation will change for the better. Some methods of ssyntactic-morphological transformations are used together when translating from English into Tajik, because the translator must add additional words andphrases when translating.

Key words: syntactic transformations, morphological transformations, Navruz-name, Omar Khayyam, literary translation, equivalent translation, translation transformations.

Сведения об автора:

Максудов Умед Олимович - кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры иностранных языков, Политехнический институт Таджикского технического университета имени академикаМ. Осими. Адрес: 735700, Таджикистан, Согдийская область, г. Худжанд, 20-й квартал, дом 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Телефон: 928855550.

About the author:

Maksudov Umed Olimovich - Polytechnic Institute of Tajik Technical University named after Academician M. Osimi, candidate of pedagogical science, senior teacher of the department of foreign languages. Address: Tajikistan, 735700, Sughd region, Khujand City, 2dh district, Building 6. E-mail: olimi.umed@mail.ru, Phone: 928855550.

ЗИКРИ АНТРОПОНИМ^О ДАР «СУБ^И ЧАВОНИИ МО»-И СОТИМ улугзодА

Цаборова Ц.И.

Донишгохи давлатии Хуцанд ба номи академик Бобоцон Fафуррв

Антропонимика як бахши мухими ономастика махсуб меёбад ва бо эътирофи олимони ин соха «антропонимика (аз калимаи юнонии «антропос» - одам, инсон, шахс ва «оним» - ном) як кисми таркибии ономастика буда, номхои шахс, фамилия ва лакабу тахаллуси инсонро меомузад» [3, с.33]. Ташаккул ва густариши антропонимика ба сифати як бахши ономастика ба рубъи сеюми карни гузашта рост меояд.

Имруз дар забоншиносии точик ва соири дигар милллатхо антропонимика аз бахшхои корхурдаи ономастика махсуб меёбад. Инчунин, солхои охир, умуман дар даврони Истиклолият антропонимикаи бадей ё китобй мавриди таваччухи махсус карор ёфта, номвожахое, ки дар осори бадей, таърихй ва илмии гузаштаву имруза аз чониби удабо мавриди корбаст карор гирифтаанд, диккати забоншиносонро ба худ чалб намуд, ки натичаи он ба вучуд омадни тадкикотхои мутааддид дар ин замина гардид. Тазаккур намудан бамаврид аст, ки масоили асосии антропонимика аз чониби олимони ААРеформагский, АВ.Суперанская, О.Н.Трубачев, Н.М.Тупиков, В.К.Чичагов, Л.В.Успенский, В.А.Никонов, Н.В. Подолская ва гайрахо мавриди тадкик карор гирифта, самтхои асосии тадкикотхои антропонимикаро тархрезй намуданд.

Антропонимикаи баъзе осори бадей, яъне номхои ашхос, ки дар ин ё он асар корбаст шудаанд, аз тарафи олимон то андозае мавриди пажухиш карор гирифтааст. Аз чумла О.Гафуров, Ш. Хайдарй, С.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.