Научная статья на тему 'ТАҲЛИЛИ СЕМАНТИКИЮ СИНТАКСИСИИ ЗАРФИ МИҚДОРУ ДАРАҶА ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ'

ТАҲЛИЛИ СЕМАНТИКИЮ СИНТАКСИСИИ ЗАРФИ МИҚДОРУ ДАРАҶА ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
646
47
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ТИПОЛОГИЯ / TYPOLOGY / ЧАСТЕЙ РЕЧИ / PARTS OF SPEECH / НАРЕЧИЯ / ADVERB / ПЕРЕХОД / TRANSFER / МЕРЫ / QUANTITY / СТЕПЕНИ / DEGREE / ЯЗЫК / LANGUAGE / СЕМАНТИКО / SEMANTIC / АНАЛИЗ / ANALYZE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Саидова Н.А.

В статье рассматривается вопрос семантического и синтаксического анализа наречия меры и степени на таджикском и английском языках. Автор отмечает, что результаты анализа отраслевых лингвистов показывают, что в английском языке использование сосудов количества и степени аналогично использованию в таджикском языке. На самом деле, в английском языке глагол «иметь» широко используется с наречиями количества и степени. Количественные и дипломные сосуды называются «наречиями степени» на английском языке. В частности, сосуд количества и степени приходит в положение состояния количества и степени. Говорят, что морфологическая категория сосуда количества и степени указывает на то, что сосуд количества и степени не изменяется, то есть не существует множественной категории, и большая группа из них имеет категорию степени. Меньше, позже, клон, больше, меньше. Отмечено, что наречие смогло стать самостоятельной частью речи только благодаря своим синтаксическим и семантическим функциям. Связь и общность с независимыми частями речи - одна из важнейших особенностей сосуда.The article deals with semantic and syntactic analyze of adverb of quantity and degree in Tajik and English languages. The author notes that the results of the analysis of sectoral linguists show that in English, the use of quantity and degree vessels is similar to Tajik. As a matter of fact, in English the verb «to have» is widely used with adverbs of quantity and degree. Quantitative and degree vessels are called «Adverbs of degree» in English. The vessel of quantity and degree, in particular, comes to the position of the state of quantity and degree. It is said that the morphological category of a vessel of quantity and degree indicates that the vessel of quantity and degree does not change, that is, there is no plural category, and a large group of them have a category of degree. Less, later, clone, more, smaller. It is noted that the adverb was able to become an independent part of speech only due to its syntactic and semantic functions. Relationship and commonality with the independent parts of speech is one of the most important features of the vessel.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SEMANTIC AND SYNTACTIC ANALYZE OF ADVERB OF DEGREE AND QUANTITY IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article deals with semantic and syntactic analyze of adverb of quantity and degree in Tajik and English languages. The author notes that the results of the analysis of sectoral linguists show that in English, the use of quantity and degree vessels is similar to Tajik. As a matter of fact, in English the verb «to have» is widely used with adverbs of quantity and degree. Quantitative and degree vessels are called «Adverbs of degree» in English. The vessel of quantity and degree, in particular, comes to the position of the state of quantity and degree. It is said that the morphological category of a vessel of quantity and degree indicates that the vessel of quantity and degree does not change, that is, there is no plural category, and a large group of them have a category of degree. Less, later, clone, more, smaller. It is noted that the adverb was able to become an independent part of speech only due to its syntactic and semantic functions. Relationship and commonality with the independent parts of speech is one of the most important features of the vessel.

Текст научной работы на тему «ТАҲЛИЛИ СЕМАНТИКИЮ СИНТАКСИСИИ ЗАРФИ МИҚДОРУ ДАРАҶА ДАР ЗАБОНҲОИ ТОҶИКӢ ВА АНГЛИСӢ»

analyzed the classification of the prepositions in English and Tajik languages and gives some examples about that.

Although in this article widely investigates the meaning and the way of to use of the prepositions in English and Tajik languages. At the time of researching we understood that prepositions in English are made and used in different ways.

Key words: English language, Tajik language, simple prepositions, complex prepositions, simple, derivative prepositions, direction, place.

Сведения об авторе:

Ашурмадов Киматали Машарифович - ассистент кафедры иностранных языков Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни Адрес: Таджикистан, гДушанбе, проспект Фирдавси, 28/2. E-mail: ashurmadov.qimatali@mail.ru. тел: (+992) 918259885.

About the author:

Ashurmadov Qimatali Masharifovich - assistant of department of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: 28/2 Firdausi avenue, Dushanbe, Tajikistan. E-mail: ashurmadov.qimatali@mail.ru. Phone: (+992) 918259885

ТАХДИЛИ СЕМАНТИКИЮ СИНТАКСИСИИ ЗАРФИ МИКДОРУ ДАРАЧД ДАР ЗАБОНХОИ ТОЧДКЙ ВА АН1ЛИСЙ

Саидова Н.

Донишгощ давлатии Кулоб ба номи А. Рудакй

Х,ар як забони ин ё он халк бо хусусияти хоси забонй аз якдигар тафовут доранд. Аломатхои фарккунандаи онхоро метавонем зимни мукоиса мушохида намоем. Яке аз забойное, ки имруз чомеаи чахонй ба он таваччух кардаанд, забони англисй мебошад. Барои аз худ кардани забони мазкур бояд талаботи забонии он риоя карда шавад.

Кайд кардан зарур аст, ки талабот ба омузиши забони хоричй дар Чумхурии Точикистон талаб менамояд, ки мукоисаи ду забон, яъне англисй ва точикй аз лихози илмй асоснок бошанд. Дар ин самт, пеш аз хама донистани илми типология зарур мебошад. Ба таъкиди забоншиноси варзида В.Д. Аракин: «Типология чун шохаи махсуси забоншиносй назарияи худро дар асоси далелхои илмии хулосавй сохта, имконияти забонро хам аз чихати таърих ва хам дар шароити имруза меомузад» [6, с.26].

Таърихи грамматикаи назариявй нишон медихад, ки омузиши хиссахои нут; дар илми сарф яке аз чойхои марказиро ишгол мекунад. Дар низоми хисссахои нут; омузиши зарф нисбатан дертар ошз ёфта, тадкикоти он то хол давом дорад.

Зарф танхо ба туфайли вазифахои нахвию маъноиаш тавонистааст хиссаи мустакили нут; шавад. Муносибат ва умумият доштан бо хиссахои мустакилмаънои нутк яке аз аломатхои мухими зарф махсуб меёбад.

Дар забони адабии хозираи точик зарф хамчун хиссаи мустакили нутк мавкеи устувор дорад.Таърихи пайдоиши зарфи забони точикй, аломатхои морфологии он, хусусан калимасозии зарф шаходати он аст, ки ахамияти омухтани он аз дигар категорияхои грамматикй кам нест [12, с.5].

Мукоиса яке аз роху усулхои илмй буда, дар сохаи забоншиносй хеле васеъ истифода бурда мешавад. Омузиши забони модарй дар мукоиса бо забони дигар ё бо рохи мукоиса муайян намудани хусусияти хоси худи хар як забон ахамияти басо калон дорад. Дар вакти мукоиса ходисаи умумй ва хоси як забон ва ё забонхои гуногун муайян карда мешавад.

Солхои охир дар Чумхурии Точикистон омузиши мукоисавии забонхо хеле васеъ ба рох монда шудааст. Ин раванд максадхои худро дорад, аз чумла бехтар кардани чараёни омузиш ва таълими забони хоричй; ворид намудани типологияи мукоисавии забони модарй ва забони омухташаванда ба барномаи таълимй низ аз зарурат гувохй медихад. Дар Точикистон ба таври мукоиса омухтани хусусиятхои чудогонаи забони точикй бо забонхои русй, англисй, олмонй ва дигар мушохида мешавад.

Доир ба мукоисаи забонхо як гурух забоншиносон, ба монанди М. Шахобова, К. Усмонов, П.Ч,амшедов, М. Азимова, А. Мамадназаров ва дигарон тадкикот бурдаанд.

Таърихан, «Зарф нисбат ба дигар хиссахои мустакили нутк дертар ва асосан дар заминаи онхо ба вучуд омада, дар айни замон хамчун хиссаи мустакили нутк бо роху воситахои гуногун инкишоф ёфта истодааст»[7, с.9]. Аз ин чихат зарф, махсусан бо исм, сифат ва феъл алокаманд аст. Чунин алокаи зарф бо хиссахои дигари нутк имконияти дар мукоиса самаранок омузонидани онро осон мекунад. Зарф ба феъл, сифат ва зарф тобеъ мешавад. Он мисли сифат аломатро мефахмонад ва дорои категорияи дарача мебошад. Вале зарф аз сифат бо чанд хусусияти худ фарк мекунад зарф

аломати аломат ва аломати амалро мефахмонад ва шароити вокеъ гардидани амалу аломатро нишон медихад [11, с.346].

Мавриди зикр аст, ки зарф хамчун хиссаи мустакили нутк дар харду забонхои мукоисашаванда хамчун хиссаи маънодори нут; ба шумор меравад. Вай аз дигар хиссахои нут; таркиб ёфтааст. Зарф дар забонхои точикй ва англисй хиссаи мустакили нут; буда , холат, тарз, вакту хангом, махаллу макон, мабабу максади кору харакатро шарху эзох медихад.

Хусусиятхои зарфро метавон ба тарики зайл натичагирй намуд:

1. Зарф хиссаи мустакилмаънои нутк буда, тагийр намеёбад, яъне категорияи чамъ надорад.

2. Гурухи калони зарфхо дарачаи киёсй доранд, аз чумла зарфи микдору дарача. Мисол, камтар, калонтар, зани зеботарин ва f. Вай зудтар харакат кард, ки ба лаби чуй расад.(П.Толис, Тобистон). Савор наздиктар рафта карор гирифт (С.УлуFЗOда , Кисмати шоир).

Зарф хусусияти махсусе дорад, ки мухимтаринашон инхо ба шумор мераванд:

1. Ба калимахои дигар хамеша бо рохи хамрохй алокаманд мешавад.

2. Дар таркибхои изофй намеояд, яъне ба воситаи изофат ба калимахои дигар тобеъ намегардад.

3. Ба воситаи изофат бо исм тобеъ шудани калимахои бисёр, кам (гапи бисёр, пули кам), ки ба гурухи зарфхои микдору дарача дохил мешаванд, аз ин коида мустасност: калимахои мазкур холо харчанд хамчун зарф истифода шаванд хам, аслан сифат мебошанд ва дар иборахои боло ин хусусияти худро нигох доштаанд.

4. Кисми асосии зарфхо пеш аз феъл омада, ба он вобаста мегардад. Аз ин сабаб онхо дар чумла хамеша хелхои гуногуни холро ифода намуда, аз ягон чихат амалро шарх медихад.

Маврид ба зикр аст, ки зарф дар хар ду забон хам аз хисоби хиссахои номии нутк такмил меёбад. Аз ин сабаб калимахои зиёде (амсоли боло, зер тез, сахт) вобаста ба мавриди истифода кисман таFийри маъно карда, ба вазифаи зарф истифода мегарданд.

Х,амин тавр, дар забонхои точикй ва англисй намудхои зерини зарф вучуд доранд.

Забони точикй Забони англисй

Зарфи тарзи амал Adverb of manner Зарфи сабаб Adverb of reason

Зарфи максад Adverb of purpose

Зарфи микдору дарача Adverb of quantity and degree Зарфи замон Adverb of time

Зарфи макон Adverb of place

Кайд кардан зарур аст, ки зарфи микдору дарача дар забонхои точикй ва англисй ба таври гуногун истифода мешавад. Масалан, дар забони точикй зарфхои микдор ва дарача ба хамдигар хеле наздик мебошанд. Як гурухи зарфхо аз кабили кам(каме, камтар), зиёд (зиёдтар), андак(андаке),чанде, мутлако, мутлакона, басе, баFOят, бехад кадре, хеле(хело), бисёр (бисёртар), лаболаб муштараквазифа буда, вобаста ба маънои калимаи тобеъкунандаашон хам маънои микдор ва хам маънои дарачаро ифода карда метавонанд. Зарфи зиёд(зиёдтар) асосан микдорро далолат мекунад. Дар баробари шакли дарачаи киёсии он зиёдтар вобаста ба калимаи шархдихандааш маънои дарачаро низ ифода менамояд. Чунончи, дар чумлаи «Аз ин кадаре зиёдтар суфро аз белой китфи чап ва зери баFали рост гузаронида , ба танамон пахн карда мепартоем», зарфи зиёдтар микдорро аммо дар чумлаи «Аммо ин остинзании у аз як боди сует зиёдтар таъсир надошт» дарачаро ифода кардааст, ё ин ки зарфи баFоят бештар дарачаро ифода мекунад. Ин зарф хеле кам бошад хам, микдорро низ мефахмонад. [12, с.372-374]. Чумлаи«Тутапошшо ин хикояро бо образхои бисёр равшан ва бо тасвирхои содаи халкй баFоят накл карда буд» дарачаро ,вале дар чумлаи «Афсус ки Хаттори барин чавонони озурдаи такдири бад дарди ёри у баFOят бисёранд» маънои микдоро ифода мекунад.

Зарфи микдор микдори предмет ва микдори вокеъ шудани амалу холатро нишон дода ба феъл, сифат, зарф ва гохо ба исмхо тобеъ шуда, онхоро аз чихати микдору андоза ё дарачаи зохиршавиашон эзох медиханд. Ба зарфи микдор калимахои зерин дохил мешаванд: бисёр (бисёртар), бисёр-бисёр, зиёда, зиёд (зиёдтар), андак (андаке), кам (камтар), камубеш, яктагй, кадре, як микдор, хеле ,хело, басе, басо, танхо-танхо, гурух-гурух, сахифа- сахифа, туда- туда ва Fайра.

Зарфхои микдору дарача хам аз чихати сохт ба хелхои зерин чудо мешавад.

Зарфи микдору дарачаи содда: кам, бисёр, чанд, андак

Зарфи микдору дарачаи сохта:

1) Ба исм бо илова гаштани пешванди -бе зарфхои микдорй сохта мешаванд. Ман бехад шод будам (С.Улугзода, субхи чавонии мо).

2) Зарфи микдории барзиёд аз зарфи микдории зиёд бо илова шудани пешванди -бар сохта мешавад.

Зарфхои микдор асосан дар шархи чунин хиссахои нутк истифода мешаванд:

а) Феъл. Бо нияти ба шахр рафтану ба мактаб дохил шудан кушиш мекардем, камтар хурем ва бештар захира кунем (С. Улугзода)

Бозор бо ин хол чашмашро ба чашми писараш духта кадре истод. (С.Айнй)

б)Исм: Подшох арзи уро кабул карда ба вай кадре мисс ва биринч дод, ки онхоро тилло карда дихдд. (А.Дехотй)

Зарфхои дарача асосан ба феъл, зарф, сифат, сифати феълй ва масдар вобаста шуда меоянд.

Ин китобчаро ман бисёр писандидам (С.Айнй)

Зарфи дарача ба шакли таркиб низ вомехурад.

Шавкаткунанда силсилаи хохарон шумо.

Бехаду бехисоб ба кас мехрубон шумо. (М.Турсунзода).

Натичаи тахдилхои забоншиносони сохавй нишон медихад, ки дар забони англисй истифодаи зарфхои микдору дарача ба мисли забони точикй баробар ба назар мерасанд. Аслан дар забони англисй феъли «to have» бо зарфхои микдору дарача васеъ истифода бурда мешавад. Зарфхои микдору дарачаро дар забони англисй «Adverbs of degree » меноманд. Зарфи микдору дарача дар чумла ба вазифаи холи микдору дарача меояд.

Х,оло истифодаи феъли»» have»-po бо зарфхои микдору дарачаи «many», «much», «few», «Нй^аз назар мегузаронем. Зарфхои»many»— (бисёр) ва»few» (кам) бо исмхои шумурдашаванда ва зарфхои»тисЬ^»— (бисёр) ваяШЬ»— (кам) бо исмхои шумурданашаванда истифода бурда мешаванд. Дар рафти мукоиса кардан маълум гардид, ки зарфи микдору дарача дар забони точикй дар чумла бештар баъд аз исм, вале дар забони англисй бошад баръакс, яъне пеш аз исм меояд.

Мисощо:

I have many friends. — Ман цураи бисёр дорам.

They have many toys. — Онуо бозичауои бисёр доранд.

Lola has much brown bread on her bag. — Лола дар сумкаи худ нони загори бисёре дорад.

I have fewfriends in this city. — Ман дар ин шщр рафщ кам дорам.

She has few apples on her hands. — У дар руи дастони худ себи кам дорад.

Дар шакли инкорй чй гуна истифода шудани феъли)»»> have)^ зарфхои микдору дарачаи дар боло зикршуда вобастагии зич дорад. Мо аввал шакли инкории феъли «to have»- ро бе зарфхои микдору дарача аз назар мегузаронем. Дар ин маврид мо аз хиссачаи инкории»по»истифода мекунем.

Мукоиса:

I have a cat. — Ман гурба дорам.

I have по cat. — Ман гурба надорам.

Акнун шакли инкории феъли «to have»-po бо истифодаи зарфхои микдору дарача аз назар мегузаронем. Дар хамаи чумлахои дар боло зикршуда пеш аз исмхо хиссачаи инкории «no» ^pop дорад. Агар дар чумла пеш аз исм зарфи имикдору дарача омада бошад, на хиссачаи «по», балки хиссачаи инкории «not» корбурд мегардад, яъне иборахои инкории «have по» ва «has по « бо иборахои инкории «have not» ва «has not» иваз мешаванд, ки дар шакли мухтасар «haven't», «hasn't» мебошанд: I have not many friends. — Ман рафики бисёр надорам. They haven't much rice in their bag. — Онхо дар халтаашон биринчи бисёр надоранд.

Дар мисолхои боло азбаски пеш аз исмхо зарфхои «many», «much» ^pop доранд, на хиссачаи инкории «по», балки «not» истифода шудааст: Dushanbe city hasn't many beautiful parks, but it has very many pretty girls.

Шахри Душанбе бисёр богхои зебо надорад, вале духтарони зебо бисёр дорад.

We haven't much free time at our institute, because we have many classes every day. Мо дар донишгох вакти холигй надорем, чунки мо харруз дарсхои бисёр дорем.

I haven't much clean water in my kitchen.-Ман дар ошхонаи худ оби тоза бисёр надорам.

Дар бораи зарфи микдору дарачаи «little» хаминро бояд гуфта гузарем, ки зарфи мазкур дорои ду маъно мебошад. Агар «little» пеш аз исмхои шумурданашаванда карор дошта бошад, вазифаи зарфро ичро намуда, ба точикй маънои «кам», «каме» ё «камтар»- ро ифода мекунад. Лек агар «little» пеш аз исмхои шумурдашаванда ояд, хамчун сифат баромад карда, ба точикй «хурд», «майда» тарчума мешавад:

I have little bread. — Ман камтар нон дорам. I have a little room. — Ман хонаи хурде дорам. She has little meat. — У каме гушт дорад.

Х,ангоми сохтани чумлахои саволй, бахусус саволхои умумй «have» дар аввали чумла гузошта мешавад: Have you a brother? Yes, I have. — Ту бародар дорй ? Бале. Has she many flowers? No, she hasn't. — У гулхои бисёре дорад ? Не.

Мисощои дигар:

Have those girls kerchieves on their heads? No, they have not. - Оё он духтаращо дар сарашон руймол доранд? Не.

Has your mother a new wallet? Yes, she has.-Модари шумо хрмёни нав дорад? Бале.

Has Bunafsha a comfortable flat? Yes, she has.-Оё Бунафша хонаи бароуат дорад? Бале.

Х,оло якчанд саволи махсусро бо истифодаи феъли «to have» аз назар мегузаронем. Асосан саволхои махсус дар забони англисй ба воситаи калимахои саволии «who» — (ки?), «which»-(Кадом?), «how many» — (чандто?), «how much» — (чйкадар?), «what» — (чй, чйхел?), «what kind of — (чйгуна? Чйхеласт?) сохта мешаванд: Who has a big family? I have a big family.-Кй оилаи калон дорад? Ман оилаи калон дорам.

How many grandfathers have you? I have two grandfathers.Шумо чандто бобо доред? Ман дуто бобо дорам.

How many teeth has your baby son? He has only three teeth.-Писарчаи шумо чандто дандон дорад? Вай тануо 3 дандон дорад.

What have you in your pockets? I have money in my pockets.Шумо дар цайбатон чи доред? Ман дар цайбам пул дорам.

Зарфхои микдору дарача дар забони англисй:

Much Не plays football too much.

Very She reads very much.

Too You are walking too much.

Little She reads little.

So He was so glad to see me.

Hardly There were hardly any people in the street.

Scarcely I scarcely ever see him.

Rather The book is rather interesting.

Partly You are partly right.

Almost I have almost finished.

Enough The winter was cold enough.

Дар охир хаминро бояд гуфт, ки баъзан дар матн як зарфи микдору дарача ба якчанд исм баробар мутааллик буда метавонад. Зарфхои «якчанд» ва «ароба -ароба» дар мисолхои зерин танхо як маротиба зикршуда бошад, хам хар кадомашон аломати микдории якчанд исмро (куча, тангкуча, чиникоса, харбуза, хезум ва чизхои дигар) нишон медиханд. Масалан: ..., мебинед, ки аз он куча якчанд кучаю тангкучах,ои дигар сар мезанад.

АДАБИЁТ

1. Аксененко, Б.Н. Предлоги английского языка - Москва: Наука, 1956. - С. 320.

2. Амосова, Н.Н. Основы английской фразеологии. - Л: Русский язык, 1963. - С.29.

3. Арнольд И.В. «Лексикологии современного английского языка» - Москва, 1973, с.83

4. Арсененко Б.Н. «Предлоги английского языка» - Москва, 1956, с.318

5. Бархурдаров Л.С, Штелинг Д.А. «Грамматика английского языка» Л.С, Бархурдаров Д.А. Штелинг Москва-1973стр—

6. Бонк Н.А., КотийГ.А.,ЛукьяноваН.А. «Учебник английского языка», часть 1. _ГИС_Москва_2006

7. Исмоилов И. Зарф дар забони адабии хозираи точикИрфон, Душанбе, 1971, сах 9(87с)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Каменский И., Каменская И.Б. «Практическая грамматика английского языка» часть 1 _Харьков _2002.

9. Качалова К.Н., Е.Е.Израилевия «Практическая грамматика английского языка» Ладком_Москва_200

10. КриловаИ.П,.КриловаЕ.В «Английская грамматика для всех» КДУ_Москва_2007

11. Ниёзмухаммадов Б.«Забони адабии точиик» к 1 сах.(346-370)

12. Рустамов К., Fуломов Р. Таълими зарф дар синфи 7. Кулоб-1991-с.5(38)

13. Рустамов Ш., Fаффоров Раззок. Грамматикаи забони адабии хозираи точикНашриёти «Дониш», Душанбе-1985. Ч,илди1(372-374)

14. Шахобова М. Б. «Опыт сопоставительного исследования строя таджикского и английского языков»

СЕМАНТИКО- СИНТАКСИСИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ НАРЕЧИЯ МЕРЫ И СТЕПЕНИ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье рассматривается вопрос семантического и синтаксического анализа наречия меры и степени на таджикском и английском языках. Автор отмечает, что результаты анализа отраслевых лингвистов показывают, что в английском языке использование сосудов количества и степени аналогично использованию в таджикском языке. На самом деле, в английском языке глагол «иметь» широко используется с наречиями количества и степени. Количественные и дипломные сосуды называются «наречиями степени» на английском языке. В частности, сосуд количества и степени приходит в положение состояния количества и степени. Говорят, что морфологическая категория сосуда количества и степени указывает на то, что сосуд количества и степени не изменяется, то есть не существует множественной категории, и большая группа из них имеет

категорию степени. Меньше, позже, клон, больше, меньше. Отмечено, что наречие смогло стать самостоятельной частью речи только благодаря своим синтаксическим и семантическим функциям. Связь и общность с независимыми частями речи - одна из важнейших особенностей сосуда.

Ключевые слова: типология, частей речи, наречия, переход, меры, степени, язык, семантико, анализ.

SEMANTIC AND SYNTACTIC ANALYZE OF ADVERB OF DEGREE AND QUANTITY IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article deals with semantic and syntactic analyze of adverb of quantity and degree in Tajik and English languages. The author notes that the results of the analysis of sectoral linguists show that in English, the use of quantity and degree vessels is similar to Tajik. As a matter offact, in English the verb «to have» is widely used with adverbs of quantity and degree. Quantitative and degree vessels are called «Adverbs of degree» in English. The vessel of quantity and degree, in particular, comes to the position of the state of quantity and degree. It is said that the morphological category of a vessel of quantity and degree indicates that the vessel of quantity and degree does not change, that is, there is no plural category, and a large group of them have a category of degree. Less, later, clone, more, smaller. It is noted that the adverb was able to become an independent part of speech only due to its syntactic and semantic functions. Relationship and commonality with the independent parts of speech is one of the most importantfeatures of the vessel.

Key words: typology, Parts of speech, adverb, transfer, quantity, degree, language, semantic, analyze.

Сведения об авторе:

Саидова Нилуфар Абдулмацидовна - ассистент кафедры инностраных языков и его методики Кулябского государственного университета имени Абуабдуллох Рудаки. Адрес: 735360, РТ, г.Куляб, ул. С. Сафарова 16. Электронный почта: nilufar_saidova_2020@mail.ru, тел: (+992)988436383.

About the author:

Saidova Nilufar Abdulmajidovna - the assistant of the deportmente foreign languages and its methodology department of the Kuhb State University named after Abuabdulloh Rudaki. Address: 735360, RT, Kulab, S.Safarov, 16 street. E-mail: nilufar_saidova_2020@mail.ru, phone: (+992) 988436383.

УДК491. 550-3

ПЕРЕВОД ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ С КОМПОНЕНТОМ «ЧАШМ» С ТАДЖИКСКОГО НА АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫК (НА ОСНОВЕ ГАЗЕТНО-ПОЛИТИЧЕСКИХ ТЕКСТОВ)

Талабова Т.М.

Таджикского национального университета

В наше время в условиях информационного рынка, жесткой конкуренции, борьбы за читателя газета стремятся как можно привлекательнее преподнести информацию, т.е. в наиболее яркой, характерной, запоминающейся форме. Таджикские соматические фразеологизмы отражают специфику своей национальной культуры, историю и культуру народа, поэтому, безусловно, соматические фразеологизмы играют важную роль при построении ярких, броских текстов прессы, вызывающих читательский интерес.

Проблема анализа политического текста, всегда находились в центре внимания у исследователей, а причина столь частое проявления внимания является то, что в нем проявляются не только лингвистические характеристики речи, но и многие психологические особенности говорящего. В политических текстах также можно увидеть способы воздействия текста на слушателя. В настоящее время политика и газета неразрывны друг от друга.

Изучение политической фразеологии, функционирующей в тексте, актуально как в плане рассмотрения языковых процессов, происходящих во ФЕ, так и в плане выявления особенностей взаимосвязи между развитием американской и британской политическими системами и средствами и формами отображения их в языке.

Фразеология считается сокровищницей языка. Во фразеологических языках находит свое отражение не только история народа, но, а также своеобразие его культуры и быта. Фразеологизмы часто носят ярко национальный характер. Наряду с чисто национальными фразеологизмами в английской и таджикской фразеологии имеется много интернациональных фразеологизмов, а также заимствованных с других языков.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.