Научная статья на тему 'ТЎҚИМАЧИЛИК САНОАТИ КОРХОНАЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ'

ТЎҚИМАЧИЛИК САНОАТИ КОРХОНАЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
332
61
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бирламчи қайта ишлаш / ўрта қайта ишлаш / табиий тола / инвестиция лойиҳалари / "ақлли матолар" / SWOT таҳлили / ички муҳит / ташқи муҳит. / primary processing / recycling / natural fiber / investment projects / "smart fabrics" / SWOT analysis / internal environment / external environment.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Abdullayeva, Sevarakhon Khasanovna, Davlyatova, Gulnara Mukhamedjanovna

Иқтисодий ривожланишнинг ҳозирги босқичида ички захиралардан амалий фойдаланишнинг энг асосий йўналишларидан бири – бу Ўзбекистон бой бўлган маҳаллий хом-ашёларни қайта ишлаб чиқаришни босқичма-босқич чуқурлаштириш, шунингдек, юқори қўшимча қийматга эга бўлган маҳсулотларни ишлаб чиқариш ҳажми ва турини кўпайтириш ҳисобланади. Шунга кўра, тўқимачилик саноатини барқарор ривожлантириш мақсадида ундаги мавжуд имкониятлардан инновацион фойдаланиш йўлларини аниқлаш зарур ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF INNOVATIVE DEVELOPMENT OF ECONOMIC STABILITY OF TEXTILE INDUSTRY ENTERPRISES

At the present stage of economic development, one of the main directions of practical use of domestic reserves is the gradual deepening of the production of local raw materials, which Uzbekistan is rich in, as well as an increase in the volume and types of production of products with high added value. Accordingly, in order to ensure the sustainable development of the textile industry, it is necessary to identify ways of innovative use of the opportunities available in it.

Текст научной работы на тему «ТЎҚИМАЧИЛИК САНОАТИ КОРХОНАЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ БАРҚАРОРЛИГИНИ ИННОВАЦИОН РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ»

international journal of theoretical and practical

research

T. 2 №6-8. 2022

Iqtisodiy fanlar /Economic Sciences/Экономические науки

International journal of theoretical and practical research

Scientific Journal

Year: 2022 Issue: 6-8 Volume: 2 Published: 30.06.2022

http://alferganus.uz

Citation:

Abdullaeva, S.H., Davlyatova, G. M., (2022). Issues of innovative development of economic stability of textile industry enterprises. SJ International journal of theoretical and practical research, 2 (6-8), 7-21.

Abdullaeva, S.X., Davlyatova, G. M., (2022). Ty^HMaHH^HK caHoara KopxoHa^apuHHHr hrthcoahh 6apKapop^HrHHH HHHOBaqHOH pHBO^ramupHm Macarnnapu. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (6-8), 7-21.

Doi:

https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6945934

QR-Article

Sevarakhon Khasanovna Abdullayeva

Senior Lecturer of the Department of Accounting and Audit, PhD Fergana Polytechnic Institute

Gulnara Mukhamedjanovna Davlyatova

Associate Professor of the Department of Economics, PhD Fergana Polytechnic Institute

DOI 10.5281/zenocfo .6945934

UDC 338.45

ISSUES OF INNOVATIVE DEVELOPMENT OF ECONOMIC STABILITY OF

TEXTILE INDUSTRY ENTERPRISES

Abstract: At the present stage of economic development, one of the main directions ofpractical use of domestic reserves is the gradual deepening of the production of local raw materials, which Uzbekistan is rich in, as well as an increase in the volume and types of production of products with high added value. Accordingly, in order to ensure the sustainable development of the textile industry, it is necessary to identify ways of innovative use of the opportunities available in it.

Key words: primary processing, recycling, natural fiber, investment projects, "smart fabrics", SWOT analysis, internal environment, external environment.

ТУЦИМАЧИЛИК САНОАТИ КОРХОНАЛАРИНИНГ ЩТИСОДИИ

барцарорлигини инновацион ривожлантириш

МАСАЛАЛАРИ

Севарахон Хасановна Абдуллаева

"БХ ваА" кафедраси каттауцитувчиси, PhD

Гулнара Мухаммеджановна Давлятова

"Ицтисодиёт " кафедраси доценти, и.ф.н., Фаргона политехника институти

Аннотация: Ицтисодий ривожланишнинг уозирги босцичида ички захиралардан амалий фойдаланишнинг энг асосий йуналишларидан бири - бу Узбекистон бой булган мауаллий хом-ашёларни цайта ишлаб чицаришни босцичма-босцич чуцурлаштириш, шунингдек, юцори цушимча цийматга эга булган маусулотларни ишлаб чицариш уажми ва турини купайтириш уисобланади. Шунга кура, туцимачилик саноатини барцарор ривожлантириш мацсадида ундаги мавжуд имкониятлардан инновацион фойдаланиш йулларини аницлаш зарур уисобланади.

Таянч сузлар: бирламчи цайта ишлаш, урта цайта ишлаш, табиий тола, инвестиция лойиуалари, "ацлли матолар", SWOT таулили, ички мууит, ташци мууит.

ВОПРОСЫ ИННОВАЦИОННОГО РАЗВИТИЯ ЭКОНОМИЧЕСКОЙ УСТОЙЧИВОСТИ ПРЕДПРИЯТИЙ ТЕКСТИЛЬНОЙ ПРОМЫШЛЕННОСТИ

Севарахон Хасановна Абдуллаева

старший преподаватель кафедры "Бухгалтерский учет и аудит ", PhD

Ферганский политехнический институт

Гулнара Мухамеджановна Давлятова

доцент кафедры "Экономика", к.э.н., Ферганский политехнический институт

Аннотация: На современном этапе экономического развития одним из основных направлений практического использования внутренних резервов является постепенное углубление производства местного сырья, которым богат Узбекистан, а также увеличение объемов и видов производства продукции с высокой добавленной стоимостью. Соответственно, в целях устойчивого развития текстильной промышленности необходимо определить пути инновационного использования имеющихся в ней возможностей.

Ключевые слова: первичная переработка, вторичная переработка, натуральное волокно, инвестиционные проекты, "умные ткани", SWOT-анализ, внутренняя среда, внешняя среда.

Кириш

Туцимачилик саноати корхоналари олдида жах,он бозорида талаб килинадиган мах,сулотлар учун зарурий хом-ашёни цайта ишлашнинг кетма-кет боскичли циклларини жорий этиш каби глобал муаммо мавжуд булиб, ушбу жараён асосан хом-ашёга куйидаги схема буйича ишлов бериш билан амалга

сс

®

8

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACT

RESEARCH

оширилади: бирламчи кайта ишлаш (ярим тайёр махсулотлар) - саноат ишлаб чикариш учун тайёр материаллар - якуний истеъмол учун тайёр махсулотлар. Пахта толасини замонавий технологиялар ёрдамида чукур кайта ишлаш ташки ва ички бозорларда харидоргир булган тукимачилик саноатининг экологик тоза, тайёр махсулотларини ишлаб чикариш хажмини сезиларли даражада ошириш имконини беради.

Шу билан бирга, ташки бозорларда харидоргир булган юкори кушимча кийматга эга замонавий тайёр махсулотларни ишлаб чикариш хажмининг ошиши (усиши) ушбу махсулотлар экспортини баркарор юкори усиш суръатларини таъминлаш учун асос булади.

Хом-ашёни кайта ишлашни чукурлаштириш ва тайёр махсулот сотувини купайтириш асосида тукимачилик саноатининг ишлаб чикариш хажмини ва даромадларини сезиларли даражада ошириш мумкин. Х,исоб-китоблар шуни курсатадики, пахтадан тукимачилик махсулотларини ишлаб чикариш занжирида кушилган кийматнинг энг юкори усиши тайёр трикотаж ва кийим-кечак махсулотларини тикиш сохасида юз беради. Хусусан, ички бозорда 1 кг пахта толасининг нархи 1,28 АКШ долларига тенг булса, ундан тайёрланган тайёр кийимларнинг нархи уртача 12 АКШ долларни, трикотаж буюмларининг нархи эса 1,5 АКШ долларини ташкил этади.

Тад^и^от методологияси

Маколада илмий абстракциялаш, мантикий фикрлаш, киёсий тахлил, динамикада урганиш, маълумотларни гурухлаш, таккослаш усулларидан фойдаланилган.

Муаммонинг урганилганлик даражаси

Тукимачилик ва тикув-трикотаж корхоналарининг фаолияти хамда иктисодий баркарорлигини инновацион ривожлантириш билан боFлик булган масалаларнинг бир канча жихатлари О.М.Куликова, У.П.Козлова, Н.А.Максимова, А.С.Горшков, И.Ансофф, Р.Беллман, П.Ф.Друкер, К.Р. Макконнелл, С.Л.Брю, Р.Каплан, Т.Коупленд, Т.Коллер, .А.Шумпетер, Б.Раян каби хориж иктисодчи олимларнинг илмий ишларида тадкик этилган.

Тукимачилик саноати корхоналарининг саноат технологиялари ва технологик жихозларининг энергия самарадорлигини ошириш масалалари П.В.Акулич, Б.С.Сажин, М.Г.Павлов, М.К.Кошелева, Яо Шинь-Чуань, М.Л.Кулигин, Н.М.Филимонова, Ю.В.Кузнецов томонидан куриб чикилган.

Саноат корхоналари томонидан ишлаб чикарилаётган махсулот куламини кенгайтириш ва ушбу махсулотларнинг жахон бозоридаги ракобатбардошлигини ошириш муаммолари А.Ортиков, Э.Х.Махмудов, Д.Бегов, М.И.Абдулаева, Ш.Т.Одинаев, А.А.Аюпов, Э.А.Акрамов, Н.М.Махмудов, З.Н.Курбанов, М.А.Икрамов, М.А.Махкамова, А.У.Бурханов ва бошка иктисодчи олимлар томонидан урганилган.

Лекин, саноат корхоналари, хусусан тукимачилик саноати корхоналарининг фаолиятини ривожлантиришга каратилган илмий тадкикот ишларининг куламига

© ®

ISSN 2181-2357

T. 2 №6-8. 2022

international journal of theoretical and practical

research_,

ISJIF 2022:5.962

KapaMaH, TyKHMaHH.HK caHoaru KopxoHa.apuHHHr HKTucoguH 6apKapop.urHHH нннoвaцнoн TatMUH^am Maca.a.apH x,aMga roKopu KymHMHa KHHMaTra эгa 6y.raH paKo6aT6apgom TyKHMaHH.HK Max,cy.oT.apHHH um.a6 HHKapHm Ba экcпopтгa HyHamupHm 6yHuHa 3aMoHaBHH eHgamyB.ap x,aMga gacTaK.ap eTap.H gapa^aga TagKHK этн..мaгaн.

Ta^H^ Ba Hara^amp

KaTTa xa^Mga y3 Maro.apH, TpHKoTa^ Ba khhhm-KeHaK Max,cy.oT.apHHH um.a6 HHKapHm acocuga MaM.aKaTra экcпopт TymyM.apHHH ce3H.ap.H gapa^aga omupum, my Ka6u Max,cy.oT.ap HMnopTHHH KaMaHTupum opKa.H HeT э.. BanroTacuHH Te^am MyMKHH.

PuBO^naHraH TyKHMaHH.HK caHoarura эгa MaM.aKaT.ap aManueTura Kypa:

• THKyBHH^HK caHoaTHHHHr puBo^aHumu 6u.aH yHHHr экcпopтgaгн y.ymu MyKappap paBHmga ycu6 6opagu Ba caHoaTHHHr y3H экcпopт gapoMag.apuHHHr Myx,HM MaH6aura afinaHumu MyMKHH;

• TyKyBHH^HK, THKyBHH^HK Ba TpHKoTa^ caHoaTHHHHr puBo^naHHmu ax,o.H 6aHg.Hru x,aMga y.ap gapoMag.apuHHHr KynaHumura hmkoh 6epagu;

• MaM^aKaT HHHga um.a6 HHKapHm Ba caBgo aH.aHMacHHHHr KynaHumu ax,o.H gapoMaggapuHHHr ycumura Ba HKTucogueTHHHr 6omKa cox,a.apuHHHr puBo^naHHmura epgaM 6epagu.

Y36eKucToHHHHr TyKHMaHH.HK caHoaTHHH puBo^naHTupum yHyH acocaH xom-ameHH, 6hphhhh HaB6aTga naxTa To.acHHH HyKyp KaHTa um^am HMKoHHOTHHHHr MaB^yg^uru x,Hco6.aHagu. 2019 HH.raHa 6y.raH gaBpga caHoaTHH puBo^naHTupum 2015-2019 HH..apra My.^a..aHraH um.a6 HHKapumHH TapKu6uH y3rapTupum, мogepннзaцнa Ba gнвepcн^нкaцнa KH^umHH TatMHH^am Hopa-Tag6up.apH x,aMga TyKHMaHH^HK KopxoHanapuHH ^aga. puBo^naHTHpumHH paF6aT.aHTHpum 6yHuHa KymHMHa Hopa-Tag6up.ap ^acTypura MyBo^HK aMa.ra omupu^gu.

Xa.Kapo Ba hhkh 6o3op.apga roKopu Ta.a6ra эгa 6y.raH paKo6aT6apgom TaHep Max,cy.oT.apHH Ba apuMTaHep Max,cy.oT.apHH, my ^yM.agaH, 6y^nraH un, MaTo, TpuKoTa^ Ba THKyBHH.ap Max,cy.oraapHHH cox,aHH puBo^naHTupum Hopa-Tag6up.apH gacTypura MyBo^HK xoM-ameHH HyKyp KaHTa um.am acocuga um.a6 HHKapHm TapMoKgaru MaB^yg ca.ox,HAT Ba HMKoHH^raapgaH ^oHganaHum caMapagop.uruHH omupu6, TyKHMaHH.HK caHoaTHHHHr ToBap Ty3H.MacHHH TaKoMH..amTupagu. HaTH^aga, 2022 HH.ga xoM-ameHH ypTa KaHTa um.am (naxTa Ba TpHKoTa^ MaTo.apu) gapa^acu 2016 HH.garu 9,2 ^orogaH naxTa To.acuHHHr yMyMHH xa^MHHHHr 25,3 ^orouraHa, roKopu KaHTa um.am (TaHep khhhm Ba TpHKoTa^ Max,cy.oT.apH) эca 5,7 ^orogaH 14,8 ^ororaHa omumu Kyra.MoKga. Ey эca KymHMHa KHHMaTra эгa 6y.MaraH Ma^cy.oT.ap um.a6 HHKapHm x,a^MHHH 4 6apo6ap KaMaHTupum hmkohhhh 6epagu.

Xom ameHH KaHTa um.amHHHr HyKyp.amyBH caHoaT um.a6 HHKapumHHHHr ycumura ce3H.ap.H gapa^aga Tatcup KypcaTagu.

© ©

10

ISSN 2181-2357

T. 2 №6-8. 2022

ISJIF 2022:5.962 1-жадвал

Кайта ишлаш даражаси (асосий хом-ашёнинг умумий хажмига нисбатан фоизда)

Урта даражада (саноат ва

иктисодиётнинг Юкори

Асосий хом- Йиллар Паст даражада (дастлабки кайта ишлаш, яримтайёр материаллар) бошка тармокларининг даражада (пировард

ашёнинг номи ишлаб чикариш истеъмол ва

жараёни, экспорт учун

шунингдек экспорт учун мулжалланган тайёр материаллар) мулжалланган тайёр махсулотлар)

Пахта толаси

100 2000 й. 81,6 12,8 5,6

100 2005 й. 84,9 10,0 5,1

100 2014 й. 85,1 9,2 5,7

100 2015 й. 80,2 12,5 7,3

100 2016 й. 78,2 13,8 8,0

100 2017 й. 73,1 17,0 9,9

100 2018 й. 68,9 19,7 11,4

100 2019 й. 64,7 22,3 13,0

100 2020 й. 59,9 25,3 14,8

Манба: Прогнозлаштириш ва макроиктисодий тадкикотлар институти томонидан бахолаш натижалари

Тукимачилик саноати махсулотларини ишлаб чикариш хажмининг ошишига сабаб булувчи асосий омиллардан бири ахоли сонининг купайиши булиб, бунинг натижасида табиий толадан тайёрланган кийим-кечакга, поябзалга булган талаб ошади хамда юкори кушимча кийматга эга булган махсулотларни ишлаб чикариш буйича янги ихтисослаштирилган ишлаб чикаришларни ташкил этиш хисобига тармокнинг экспорт салохиятини оширишга эришилади.

2-жадвал

Тукимачилик саноати ишлаб чикариш хажмининг усишига хом ашёни

Йиллар Ахамиятсиз (5 фоиздан кам) Кичик таъсир (10 фоиздан камрок) Уртача таъсир (10 фоиздан 30 фоизгача) Таъсирнинг кучайиши (30 фоиздан 50 фоизгача) Юкори таъсир (50 фоиздан юкори)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2000 й. ✓

2005 й. ✓

2015 й. ✓

2016 й. ✓

2017 й. ✓

2018 й. ✓

11

T. Z №6-8. 2022

2019 й. ✓

2020 й. ✓

Манба: Прогнозлаштириш ва макроиктисодий тадкикотлар институти томонидан бахолаш натижалари

2022 йилда амалга ошириладиган чора-тадбирларга мувофик ушбу йилда пахта толасини ишлаб чикариш 2016 йилга нисбатан 1,3 баравар, пахта матоси 1,5 баравар, трикотаж матолари 1,6 баравар купайиши белгиланган. Шунингдек, юкори кушимча кийматга эга тайёр махсулотларни ишлаб чикариш: тикувчилик ва трикотаж махсулотлари -1,6 марта, пайпок махсулотлари - 1,5 марта купайиши кутилмокда.

Пахта толасини чукур кайта ишлаш билан тукимачилик саноатини ривожлантириш буйича тегишли дастурларни ишлаб чикилганлиги тукимачилик махсулотларини ишлаб чикаришни кенгайтиришга йуналтирилган мухим чора-тадбирлардан бири хисобланади. Ушбу чора-тадбирлар асосида амалдаги кувватларни, технологик жараёнларни такомиллаштириш ва модернизациялашга каратилган ишлар тизимли равишда амалга оширилиб, янги корхоналар ташкил этилмокда. Масалан, 2015-2019 йилларга мулжалланган ишлаб чикаришни таркибий узгартириш, модернизация ва диверсификация килишни таъминлаш буйича тасдикланган дастур доирасида умумий киймати карийб 1,0 миллиард АКШ долларига тенг 77 лойиха амалга оширилди.

Бугунги кунга келиб, ушбу дастур доирасида "Asaka Tekstil Prodaction" МЧЖ асосида буялган калава-иплар, йигирилган ип ("Indorama Kokand Textile" МЧЖ), пайпок махсулотларини ("Jizzax Grand Textile" МЧЖ) ишлаб чикариш каби янги кувватлар ишга туширилди. "Uztex Tashkent" МЧЖ ва "Хумо тукимачи" МЧЖ корхоналарини илFор технологиялар билан жихозлаш асосида модернизация килиш ишлари якунланди.

Тукимачилик саноатини ривожлантириш истикболлари мамлакат иктисодиётини ривожлантириш буйича шакллантирилган киска ва узок муддатли максадларга боFлик, хусусан моддий ва энергия сарфи юкори булмаган ривожланган тукимачилик саноати корхоналарининг даражасига эришиш учун мулжалланган иктисодиётнинг самарали инновацион тузилмасини яратиш оркали баркарор иктисодий усишни таъминлаш. Х,озирги шароитда юкори сифатли иктисодий баркарорлик барча ресурсларни максадли йуналтиришни хамда инновация ва инвестиция жараёнларининг бир неча бор фаоллигини талаб этувчи янги технологик тартибни шакллантириш асосида таъминланиши мумкин.

Юкорида кайд этилганидек, мамлакатда тукимачилик саноатини модернизация ва диверсификация килиш, унинг динамик ривожланишини таъминлаш, ракобатбардош махсулотларнинг ассортиментини (турини) ва ишлаб чикариш хажмини ошириш, ташки бозорларда уларга булган талабни купайтиришга йуналтирилган турли чора-тадбирлар амалга оширилмокда хамда дастурлар кабул килинмокда.

Амалга оширилаётган чора-тадбирлар натижасида сунгги икки йил давомида киймати 2300 млн. долларлик 140 та инвестиция лойихалари амалга оширилган

© ©

12

international journal of theoretical and pract

research

булиб, улардан 130 таси янги корхоналарни ташкил этиш ва мавжуд тукимачилик

~ ^ 1

корхоналарини кенгайтириш учун йуналтирилган1.

Тукимачилик саноатини ривожлантириш хамда юкори кушимча кийматга эга махсулотларни ишлаб чикариш хажмини ошириш максадида худудларда тукимачилик кластерларини ташкил этилиши зарурий хом-ашёни чукур кайта ишлаш асосида пировар (тайёр) махсулотларни ишлаб чикаришга ихтисослаштирилган тукимачилик мажмуаларини барпо этиш хамда минглаб янги иш жойларини шакллантириш учун шарт-шароит яратади.

Тукимачилик саноатини ривожлантиришнинг устувор йуналишлари махсулотларнинг инновацион турларини, яъни сунъий толалардан тайёрланган махсулотлар, узига хос хусусиятларга эга техник тукимачилик ва бошка шу кабиларни ишлаб чикаришга боскичма-боскич утиш билан тайёр истеъмол махсулотларининг ишлаб чикариш хажмини оширишга каратилади. Ахоли талабининг юкори сифатли, тез ифлосланиш хусусиятига деярли эга булмаган, ювишга чидамли тайёр махсулотларга ошиб бориши юкори инновацион технологияларга асосланган ишлаб чикариш корхоналарини шакллантириш заруриятини келтириб чикаради.

Истикболда кийим-кечаклар хозирда ишлаб чикарилаётганларидан нафакат ранги, тикилиш услуби ва матоси билан, балки бугун кийилаётганларидан умуман фарк килади. Хусусан, янги пайдо булган "аклли матолар" тукимачилик ишлаб чикариш сохасини жадал ривожлантиришда асосий шарт булиб келмокда.

Узбекистонда тукимачилик махсулотларини ишлаб чикарувчилар хам хозирда нанотехнологияни узлаштиришни бошлаганлар. Дастлабки боскичда кундалик фойдаланиш учун мулжалланаган бактерицид тукимачилик махсулотларини оммавий ишлаб чикаришни йулга куйиш кузланган. Мамлакатда биринчи марта шифобахш хусусиятларга эга булган хамда табиий пахта толасидан тайёрланган махсулотларни ишлаб чикариш жараёни бошланади. Ушбу махсулотлар нанотехнологиялардан фойдаланган холда кумуш билан кайта ишланган пайпок, ички кийим ва чойшаблардан иборат булиши белгиланган. Махсулотлар ишлаб чикариш технологияси билан чет элдаги тукимачилик корхоналарида ишлаб чикарилган махсулотлардан фарк килади. Тукимачилик корхонаси уз махсулотларини Узбекистон Фанлар Академиясининг Полимерлар кимёси ва физикаси институтида ишлаб чикилган технологиялардан фойдаланган холда ишлаб чикаради. Лекин хозирда бу жараён якка тартибдаги синовли ишлаб чикариш боскичида булиб, хали оммавий ишлаб чикариш хусусиятига эга эмас.

Фикримизча, тукимачилик корхоналарини тулик тахлил килиш, уларда мавжуд аммо хали фойдаланилмаган имкониятларни аниклаш юкори кушимча кийматга эга махсулотларни ишлаб чикариш жараёнини ташкил этиш учун мухимдир. Шунга кура, тукимачилик корхонасининг SWOT тахлили шакллантирилган булиб, корхона истикболларининг сифатли тахлили куйидагилар асосида амалга оширилган:

- тукимачилик корхонасининг кучли томонлари - Strengths

1 Узбекистон Республикаси Президентининг ПФ-5989-сонли 05.05.2020. "Тукимачилик ва тикув-трикотаж саноатини куллаб-кувватлашга доир кечиктириб булмайдиган чора-тадбирлар тугрисида'ги фармони (lex.uz)

ISSN 2181-2357

Т. Z №6-8. 2022

international journal of theoretical and practical

research_,

ISJIF 2022:5.962

- тукимачилик корхонасининг заиф томонлари - Weaknesses

- имкониятлар - Opportunities

- хавф-хатар - Threats

Кучли ва заиф томонлар тукимачилик саноати тузилмасининг ички мухитини тавсифлайди, имкониятлар ва хавф-хатар эса тузилмага нисбатан барча ташки омиллар таъсирини ифодалайди. Тахлил схемасининг оддий ва аниклиги унинг энг мухим афзалликларидан бири хисобланади.

Тукимачилик саноатининг жорий фаолиятини тавсифловчи ва келгуси ривожланиш истикболларини белгилаб берувчи асосий курсаткичларни SWOT тахлили узида мужассамлайди. Шунинг учун уни корхонани бошка барча стратегик тахлилларини амалга оширгандан сунг шакллантириш лозим.

Ушбу тахлил шаклининг афзаллиги шундака, у баъзи тахминларга кура аникланган омилларга микдорий (статистик) бахо бериш имконини беради. Шунингдек, унинг яна бир афзаллиги - бу стратегик максадларга эришиш учун зарурий чора-тадбирлар мажмуини стратегик тахлилнинг барча турлари асосида ишлаб чикиш хамда туFридан-туFри стратегияни шакллантириш булиб хисобланади. Куйида тукимачилик саноатининг умумий SWOT тахлили шакллантирилган.

Омиллар

Ижобий

Салбий

н

и

X

и

Ы т

И

1.Узбекистон Республикасида ишлаб чикариладиган махсулотлар савдосини амалга ошириш ва курсатиладиган хизматлар учун барча имкониятларга эга булган бозорлар мавжуд.

2. Коммуникация ва электр-энергия билан таъминланган буш бино-иншоотлар мавжуд.

3. Ишлаб чикариш ва бошка шу каби объектлар (индустриал парклар, тадбиркорлик марказлари, инкубаторлар)ни жойлаштириш учун зарурий инфраструктура мавжуд.

4.Худудларни ривожлантириш буйича харакатлар режаси (стратегия) мавжуд хамда худудга инвестицияларни жалб этиш буйича аник максадлар шакллантирилган.

5. Ташки бозорларда махсулотлар юкори талабга эга, чунки

Узбекистонда махсулотлар хисобланади. 7. Малакали мавжуд.

ишлаб чикарилган экологик тоза

ходим ва ишчилар

1. Ишлаб чикариш жараёнларини электр-энергия ресурслари билан таъминлаш жараёнларида узулишларнинг юзага келиши.

2. Худудларни ривожлантиришда маълум бир тафовутларнинг юзага келиши.

3. Тукимачилик махсулотлари, хусусан, юкори кушимча кийматга эга булган тайёр махсулотлар экспорт салохиятининг пастлиги.

4. Фан ва юкори даражадаги технологияларни ишлаб чикаришга жорий этиш учун зарурий молиявий ресурсларнинг такчиллиги.

5.Давлат-хусусий шерикчилик механизмини жорий килиш буйича етарли тажрибанинг мавжуд эмаслиги.

6.Барча Халкаро рейтинг курсаткичларида Узбекистоннинг мавжуд эмаслиги инвесторлар томонидан мамлакатнинг тукимачилик саноати салохияти буйича етарли ахборотларга эга булмасликларига сабаб булади._

14

H

s

X

S Mi

э

«

H

T. 2 №6-8. 2022

8. Россия ва Урта Осиё давлатларига махсулотларни киска муддатда етказиб берилиш учун шарт-шароитлар мавжуд.

9. Тукимачилик махсулотларини ишлаб чикариш учун юкори сифатли хом-ашёни махаллий таъминотчилари мавжуд:

-саноатнинг тарихан урф-одатларга кура ривожланганлиги; -иш хакининг бошка давлатларга нисбатан пастлиги;

-эркин ракобат мухитининг мавжудлиги.

10.Давлат томонидан тукимачилик саноатини ислох килишни янада чукурлаштириш ва унинг экспорт салохиятини кенгайтиришга каратилган чора-тадбирларни амалга оширилаётганлиги._

7.Хорижий тилларни билувчи малакали мутахассисларнинг етишмаслиги.

8. Чет эл бозорларини маркетинг тадкикотлари асосида мунтазам урганилмаслиги.

9. Махсулотни ташиш буйича хизматлар нархининг юкорилиги.

Омиллар

Ижобий

1.Юкори кушимча кийматга эга булган тукимачилик махсулотлари ассортиментини кенгайтириш салохияти мавжуд (ПК-4186).

2.Тукимачилик саноати махсулотларини Европа Иттифоки мамлакатларига экспорт килиш мумкин. Ушбу мамлакатарларда экологик тоза махсулотларга талаб юкори.

3.Кишлок хужалиги учун мулжалланган ерларда юкори сифатли пахтани етиштириш хажмини ошириш мумкин.

4. Капитал инвестициялар бозирининг ривожланганлиги.

5.Мамлакатда тукимачилик махсулотларини ишлаб чикаришни махалийлаштириш асосида Хитой тукимачилик корхоналарида ишлаб чикарилган ва Узбекистонга импорт асосида кириб келаётган махсулотлар хажмини камайтириш мумкин.

6.Логистика хизматларидан фойдаланишни оптималлаштириш.

7. Миллий брендлар асосида ишлаб чикарилаётган_махсулотларга

Салбий

1.Узбекистоннинг Халкаро савдо ташкилотига аъзо булиши натижасида махаллий ишлаб чикарувчилар учун нокулай шарт-шароитларнинг юзага келиши.

2. Инвестиция фаолияти буйича сиёсий хавф-хатарларнинг юзага келиши

3. Хориж валютасига нисбатан сумнинг девальвацияга учраши.

4. Тукимачилик саноатида иш хакининг жадал усиши.

5. Импорт килинадиган ускуналарнинг зарурий эхтиёт кисмларига урнатилган нархларнинг ошиб кетиши.

6. Логистика хизматлари нархларининг ошиб кетиши.

7. Импорт асосида кириб келадиган тукимачилик махсулотлари нархларининг мамлакатда ишлаб чикариладиган махсулотларга нисбатан пастлиги, хусусан Хитой тукимачилик махсулотлари бунга мисол була олади.

15

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

HCTetMOgnHgap HfflOH^HHH

MycTaxKaMgaffl.

8. PeHTHHr KypcaTKungapuHH TafflKug этyвнн TafflKugoTgapga HfflTupoK этнffl.

*MaH6a: Myaggu^ TOMOHHgaH fflaKggaHTHpHgraH

1-HH3Ma. Ty^HMaHH^HK caHoaTHHHHr SWOT Tax^HgH

TagKHKOT HaTH^agapura Kypa TyKHManugHK caHoaTH KopxoHagapHHHHr Kyngu TOMOHgapu KyHHgarugapra acocaH 6egrugaHHfflH go3HM:

■ y3OK HugguK Ta^pH6aHHHr MaB^ygguru;

■ MyKaMMan gapa^aga Hfflga6 nuKHgraH TexHogoruagaH ^oftgagaHHffl;

■ ro^opu MagaKagu xogHMgapHHHr ^aogu^T ropuTHfflu;

■ xoM-affle MaH6anapuHHHr MaB^ygguru.

TyKHManugHK KopxoHacHHHHr HopMag Hffl ^aogHtfrara xagaKHT 6epaguraH eKH 6egrugaHraH MaKcaggapra эpнfflнfflгa TycKHHgHK KHgaguraH 6apna pecypcgap Ba BaKogaTgap eKH TyKHManugHK KopxoHacuga MaB^yg 6ygraH, aMMO yHHHr Kyngu TOMOHgapura KupmugMaraH pecypcgap xaMga BaKogaTgapHHHr 6apnacu 3aii(|) TOMOHgapHH TafflKHg этagн. XycycaH:

■ MaxcygoT ch^thhh axfflugaffl 6yHHna TH3HMgu HfflgapHHHr aMagra OfflupugMacguru;

■ MapKeTHHr TagKHKOTgapHHH aMagra offlupugMacguru;

■ Hfflga6 HHKapuffl KyBBarugaH TygHK ^oftgagaHMacgHK;

■ xoM-affle TatMHHOTHgaru y3ygufflgap.

TyKHManugHK KopxoHacuHHHr MaB^yg HMKOHH^raapH Taxgugu эca 3au$ TOMOHgapgaH caMapagu ^ofigagaHHffl HyHagufflgapuHH 6egrugaHgH.

HMKOHHHTgap Taxgugu ogaTga yn y3apo 6oFgHK KOMnoHemgapHH y3 unura ogagu:

■ HMKOHHtfraapHH aHHKgaffl;

■ aHHKgaHraH HMKOHH^raap 6ugaH TyKHManugHK KopxoHacHHH y3apo TaKKocgaffl;

■ HMKOHHtfraapHH aMagra offlupufflHH 6axogaffl: cu^aT Ba MHKgop ^uxaTgaH. TyKHManugHK KopxoHacu ^aogu^THra xaB^-xaTap cogyBHH OMHggapHH

6axogaffl, ygapra oggHHgaH TafieprapgHK Kypuffl Ba 6epufflH KyragaeTraH MyaMMogapra KapfflH nopa-Tag6upgapHH MyKaMMag Hfflga6 nHKHffl hmkohhathhh apaTagu. XaB^-xaTapgapHH Taxgug Kuguffl KopxoHaHH 6offlKapuffl ^apaeHHHHHr a^pagMac khcmhhh TafflKHg этнfflн go3HM, fflyHHHrgeK yHH 6axogaffl goHM cTpaTeruK pe^agafflTHpufflHH fflaKggaHTHpuffl ^apaeHHga aMagra offlupugufflH 3apyp.

@ ©

16

T. 2 №6-8. 2022

Таъсир этувчи омиллар

Тукимачилик саноатининг кучли томонлари (К)

Тукимачилик саноатининг заиф томонлари (З)

Ташки мухит

асосида шаклланган имкониятлар (И)

К1 И1 ва И2 дан фойдаланиш имкониятини яратади. Хусусан, Узбекистон Республикаси Президентининг ПК-4186-сонли Карорига мувофик тукимачилик саноати корхоналари куйидаги имкониятлардан фойдаланиши

мумкин: юкори кушимча кийматли тайёр тукимачилик

махсулотларининг экспорт

салохиятини кенгайтириш (1); ташки бозорда яхши номга (имидж) эга булиш. Чунончи, РФда экологик тоза махсулотларга, Европа Иттифоки мамлакатларда эса 100 фоиз пахта матосидан тайёрланган тукимачилик махсулотларига юкори талаб мавжуд (5)

Тукимачилик саноатининг заиф томонларида ифодаланган иккинчи омил И4 ва И8 имкониятлардан фойдаланиш учун тускинлик килиши мумкин.

Хусусан, мамлакатда инвестиция мухитининг жозибадорлигига таъсир этувчи сиёсий омилларнинг юзага келиши бевосита хорижий сармоядорлар томонидан мамлакатга киритилаётган инвестициялар

хажмини кискаришига олиб келади. Шунингдек, бекарор инвестицион мухит Халкаро рейтинг

курсаткичларини хисоблашда салбий натижаларни юзага келтиради.

Ташки мухит

асосида шаклланган хавф-хатарлар (Х)

Тукимачилик саноатининг кучли томонлари тахдидларни олдини олишга имкон беради. Масалан, Узбекистон Республикаси

Президентининг "Тукимачилик ва тикув-трикотаж саноатини ислох килишни янада чукурлаштириш ва унинг экспорт салохиятини кенгайтириш чора-тадбирлари

туFрисида"ги ПК-4186-сон карори Халкаро савдо ташкилотига аъзо булиш натижасида махаллий ишлаб чикарувчилар учун юзага келадиган салбий окибатларга карши чора куриш имконини шакллантиради (10). Шунингдек, паст нархлардаги тукимачилик махсулотларини асосан Хитойдан импорт хисобига кириб келиши махаллий ишлаб

чикарувчилар махсулотларига

булган талабни тушиб кетишига сабаб булади, кабул килинган карор эса ишлаб чикарувчилар учун бир катор имкониятлар ва имтиёзларни яратган холда махсулот таннархини пасайтириш ва бунинг натижасида унинг сотув хажмини оширишга имкон беради.

Тукимачилик саноати

корхоналарининг заиф томонлари хавф-хатар юзага келган холда корхонани кийин вазиятга тушишига сабаб булади. Масалан, тукимачилик корхоналарида чет тилларини мукаммал биладиган

менеджерларнинг етишмаслиги (7)

мамлакатнинг

ташкилотига

корхоналар

чегараланишига

Шунингдек,

Халкаро савдо аъзо булганида имкониятларини олиб келади.

импорт

махсулотларининг паст нархларда эканлиги (7) махаллий тукимачилик корхоналарида юкори таннарх асосида ишлаб чикариладиган махсулотлар сотувини амалга оширишда кийинчиликларни юзага келтиради.

2-чизма. Бир неча омиллар узаро таъсирининг матрицавий схемаси

17

international journal of theoretical and pract

research

[Манба: муаллиф томонидан шакллантирилган]

SWOT тахлилини шакллантиришда дастлаб келажакда тукимачилик саноатидаги вазиятга таъсир курсатадиган ёки таъсир курсатиши мумкин булган асосий омилларни аниклаш учун мулжалланган турли стратегик тахлиллар амалга оширилади. Ушбу стратегик тахлиллар асосан 1 дан 5-10 йилгача булган вакт орал^и учун утказилади, аммо баъзан 10 йилдан 15 йилгача булган давр учун хам амалга оширилиши мумкин. Чунончи, янги ихтиро килинаётган тукимачилик махсулотини тулик якуний шаклга келтириш ва уни бозордаги савдосини йулга куйиш учун айнан узок муддат зарур булади.

Хулоса. Узбекистонда тукимачилик сохасининг узига хослиги саноатда бирламчи тукимачилик ишлаб чикаришининг устунлиги ва хом ашёни кайта ишлаш даражасининг пастлиги булиб хисобланади. Мамлакатда хом ашёни чукур кайта ишлаш рентабеллиги хамда пахта толасини ишлаб чикариш буйича дунёда еттинчи, экспорт буйича эса саккизинчи уринни эгаллашига карамай, тукимачилик корхоналари томонидан ишлаб чикарилган пахта толаси умумий хажмининг 40-50 фоиздан куп булмаган кисмигина истеъмол килинади. Бу эса уз навбатида, мамлакатнинг тукимачилик саноатини ривожлантириш учун улкан салохият мавжудлигидан далолат беради.

Мамлакатда узаро бир бирининг ишлаб чикариш фаолиятига боFлик булган тармокларни ички ва ташки бозор учун ракобатбардош махсулот ишлаб чикарадиган кластерлар ёки саноат гурухлар асосида бирлаштириш мумкин. Тармоклараро узаро боFликликни (алокани) ташкил этиш билан эса кушимча кийматнинг бутун занжирига самарали таъсир курсата оладиган инновацияни алохида турини - "ялпи инновацион махсулот"ни яратиш имконияти юзага келади. Тармоклараро баланс асосида тармокларнинг узаро таъсирини бахолашни амлга ошириш билан ягона логистик "ойна" оркали молиявий окимларни ва фаолиятни назорат килиш мумкин. Шунингдек, илмий-тадкикот ва тажриба-конструкторлик ишларини ташкил этиш ва ишлаб чикариш жараёнида банд булган кадрларнинг малакасини ошириш учун зарурий харажатларни камайтиришга имкон яратилади. Тармоклараро кооперация натижадасида инвестицияларни жалб этиш шарт-шароитлари, инвестицияларни фаолият сохалари буйича таксимлаш жараёни яхшиланади, юкори сифатли инсон капитали шакллантирилади.

Шунингдек, тукимачилик корхоналарини тулик тахлил килиш, уларда мавжуд аммо хали фойдаланилмаган имкониятларни аниклаш юкори кушимча кийматга эга махсулотларни ишлаб чикариш жараёнини ташкил этиш учун мухимдир. Ушбу тахлил шаклининг афзаллиги шундака, у баъзи тахминларга кура аникланган омилларга микдорий (статистик) бахо бериш имконини беради. Шунингдек, унинг яна бир афзаллиги - бу стратегик максадларга эришиш учун зарурий чора-тадбирлар мажмуини стратегик тахлилнинг барча турлари асосида ишлаб чикиш хамда туFридан-туFри стратегияни шакллантириш булиб хисобланади.

© ®

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Abdullaeva, S.(2019). Improving of organizational mechanism of leasing. // . Sevarakhon Abdullaeva. Improving of organizational mechanism of leasing. // Scientific Bulletin of Namangan State University - 2019. Doi https://uzjournals.edu.uz/cgi/viewcontent.cgi?article=1669&context=namdu

2. Abdullaeva, S.KH. Issues of Ensuring Economic Stability in the Textile Industries. JournalNX, volume 6, issue 12 https://media.neliti.com/media/publications/335549-issues-of-ensuring-economic-stability-in-de5aaaf9.pdf

3. Abdullayeva, B. Y. (2022). Повышение эффективности инновационных процессов на предприятиях текстильной промышленности. Nazariy va amaliy tadqiqotlarxalqaro jurnali, 2(4), 107-115.

4. Bernardi, A., Cantu, C. L., & Cedrola, E. (2022). Key success factors to be sustainable and innovative in the textile and fashion industry: Evidence from two Italian luxury brands. Journal of Global Fashion Marketing, 13(2), 116-133.

5. Beyer, K., & Arnold, M. G. (2021). Circular approaches and business model innovations for social sustainability in the textile industry. In Sustainable textile and fashion value chains (pp. 341-373). Springer, Cham.

6. Davlyatova, G. M. (2022). Jadidlar qarashlarida ijtimoiy-iqtisodiy islohotlar va ularning iqtisodiyotni rivojlantirishdagi o'rni. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (4), 16-34. doi: 10.5281/zenodo.6656676

7. Davlyatova, G. M.(2020). To'qimachilik sanoati mahsulotlarining eksport salohiyatini oshirishda marketing strategiyasini ishlab chiqish. Collection of materials of the international scientific and practical conference (May 27, 2020). 653-656 p.

8. Davlyatova, G. M., & Abdullaeva, S. H. (2020). Economic perspectives of using the model" UNIVERSITY 3.0" in the education system of Uzbekistan. Экономика и бизнес: теория и практика, (2-1).

9. Davlyatova, G. M., & Kurpayanidi, K. (2020). Marketing as the main factor in introducing innovative products to the market. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. Volume: 10, Issue, (5), 430.

10. Davlyatova, G.M., Abdullaeva, S.H. (2019). Systemic principles and regularities of commercial enterprise as a socio-economic system. Journal of Economy and Business., (6-1). p.95. Doi:10.24411/2411-0450-2019-10827. https://cyberleninka.ru/article/n/18235040

11. Fromhold-Eisebith, M., Marschall, P., Peters, R., & Thomes, P. (2021). Torn between digitized future and context dependent past-How implementing 'Industry 4.0'production technologies could transform the German textile industry. Technological Forecasting and Social Change, 166, 120620.

12. Ivanovich, K. K. (2020). About some questions of classification of institutional conditions determining the structure of doing business in Uzbekistan. South Asian Journal of Marketing & Management Research, 10(5), 17-28. Doi: https://doi.org/10.5958/2249-877X.2020.00029.6

cc

®

19

international journal of theoretical and practical

ISSN 2181-2357

T. 2 №6-8. 2022

research!_,

ISJIF 2022:5.962

13. Kurpayanidi, K. I. (2022). Management of innovative activities of business entities in industry / K. I. Kurpayanidi, D. E. Mamurov : AL-FERGANUS. - 200 p. - ISBN 9789943-7707-3-7. - DOI 10.5281/zenodo.6475830.

14. Margianti, Eko Sri, and ets. (2022). Development of the business sector of the economy in the context of institutional transformation. In Development of the business sector of the economy in the context of institutional transformation (Version 1, p. 205) [Computer software]. Gunadarma Publisher. https://doi.org/10.5281/zenodo.6658834

15. Mukhsinova, S. O. end ets. (2021). The problem of optimal distribution of economic resources. ISJ Theoretical & Applied Science, 01 (93), 14-22.

16. Sabirov, O. S., Suyunov, Y. B., Aslonov, A. F. O., Subhonov, M. R. O., & Kamilov, A. Q. O. (2021). Improvement of Ways to Develop the Textile Industry on the Basis of Resource-Technology. International Journal of Modern Agriculture, 10(2), 1868-1877.

17. Shen, L., Sun, C., & Ali, M. (2021). Path of smart servitization and transformation in the textile industry: a case study of various regions in China. Sustainability, 13(21), 11680.

18. Tsoy D, Godinic D, Tong Q, Obrenovic B, Khudaykulov A, Kurpayanidi K. Impact of Social Media, Extended Parallel Process Model (EPPM) on the Intention to Stay at Home during the COVID-19 Pandemic. Sustainability. 2022; 14(12):7192. https://doi.org/10.3390/su14127192

19. Warwas, I., Podgorniak-Krzykacz, A., Przywojska, J., & Kozar, L. (2021). Going Green and Socially Responsible-Textile Industry in Transition to Sustainability and a Circular Economy. Fibres & Textiles in Eastern Europe.

20. Абдуллаева, С. (2021). Тукимачилик махсулотлари бозорларининг халкаро ва худудий конъюнктураси: жорий холат тахлили. Экономика и образование, (2), 96-100.

21. Давлятова, Г. М. (2021). О некоторых направлениях развития промышленности Узбекистана на перспективу. Экономика и бизнес: теория и практика, (10-1), 101-105.

22. Ибрагимова, Р. С., & Головкин, Д. С. (2021). Выявление приоритетных направлений развития текстильной промышленности на основе форсайт-исследований. Известия высших учебных заведений. Серия: Экономика, финансы и управление производством, (1 (47)), 87-97.

23. Курпаяниди К. И., Илёсов А.А. (2022). Саноат махсулотлари экспортининг ташкилий-иктисодий механизмларини такомиллаштириш (ФарFOна вилояти саноат тармоFи мисолида): монография / Курпаяниди К. И., Илёсов А.А..; М. A. Икрамов тахрир остида. -ФарFOна политехника институти. AL-FERGANUS, 184 б. ISBN 9789943-7707-5-1 Doi: https://doi.org/10.5281/zenodo.6618980

24. Курпаяниди, К. И. (2022). Теоретические аспекты развития предпринимательства. Экономика и бизнес: теория и практика. 3-1(85). - С. 186188. - Doi 10.24412/2411-0450-2022-3-1-186-188 .

25. Курпаяниди, К. И. (2022). Факторы и направления развития институтов в сфере малого предпринимательства. Проблемы современной экономики, 3.

© ®

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

20

international journal of theoretical and pract

research

26. Курпаяниди, К.И. (2022). Вопросы разработки стратегии инвестиционной политики в условиях институциональной трансформации. Nazariy va amaliy tadqiqotlar xalqaro jurnali, 2 (3), 7-23. Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.6503328

27. Сунь, С. (2021). Методические вопросы оценки стабильности развития отраслевой среды предприятия. Символ науки, (8-1), 48-50.

28. Толибов, И. Ш. (2019). К вопросу оценки состояния и эффективности инфраструктуры предпринимательства в регионах Узбекистана. Экономика и бизнес: теория и практика, (1).

29. Тухлиев И.С. Особенности матриц SWOT и БКГ в стратегическом планировании организационных систем. - Т., 2014

30. Шинкевич, А. И. (2022). Мезоуровневые структуры управления инновационной деятельностью: оценка эффектов функционирования (Doctoral dissertation, Казанский национальный исследовательский технологический университет).

© ®

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.